Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Sherlock H.

Члан
  • Број садржаја

    4967
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Вукашин Ковачевић in Ukoliko čoveku ne preti odlazak u nebiće, ima li onda čovek problem smrti?   
    Tvoj problem je sto hriscansku ontologiju svodis samo na resavanje problema fizicke smrti.
    Oni koji budu u paklu, takodje nece postojati, jer ce biti mrtvi kao ipostasi.
    Za hriscane zivot, bice, postojanje (kako god to nazvao) predstavlja iskljucivo postojanje u potvrdnoj (=ljubavnoj) zajednici s Bogom.
    I u molitvi se kaze da djavoli ginu pred licem onih koji Boga ljube, pa to ne znaci da se oni vracaju u nebice.
  2. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Da bi se opravdalo (skoro) apsolutno ustavno/zakonsko pravo na život, uopšte ne moramo da se držimo stava da prirodna prava postoje, a još manje da su neprikosnovena. Pravne norme su instrumentalne, tj. uspostavljene da služe jednom ili više ciljeva, i kao takve su otvorene za različita opravdanja. Dovoljno je da uzmemo u obzir vrednost života za onog ko ga poseduje, tj. prilike koje nepovratno gubi njegovim prestankom, pa onda bol koji se time zadaje porodici, pa društvenu nesigurnost koja bi proizašla kad bi ubistvo bilo nekažnjivo... uopšte nije neophodno da se služimo jezikom ljudskih prava. Mnogi filozofi odbacuju ideju da prirodna ili moralna ljudska prava postoje, ali to ne znači da su odjednom ostali bez argumenata u korist (skoro) apsolutnog prava na život. Naprotiv.To je ta vaša greška što celokupnu etiku svodite na pitanje prirodnih prava, pa ako ne postoji ljudsko ili prirodno pravo na neki vid socijalne pomoći ili javno obrazovanje, onda je neopravdano da postoje pozitivna ljudska prava sa takvim sadržajem. 
    Poenta je da stabilna granica kako je ti zamišljaš najčešće ne postoji. Istinske moralne dileme postoje. Time što ih ignorišeš ne činiš da nestanu.
    Drugo, pozivajući se na prirodna prava granicu ne postavljaš na kamenu, već upravo suprotno. Samim tim što nisi pojasnio pojmovne dileme koje sam gore izneo, te što nisi (ili ne možeš) odgovorio na pitanje o njihovom moralnom utemeljenju, pokazuješ da su prirodna prava sve samo ne stabilno tlo. Dakle, šta su prirodna prava? Kako znamo da postoje (ono čuveno "odakle dolaze")? Koja im je glavna funkcija? Koliko ih ima i koja su? Ako na ta pitanja ne možeš da pružiš razuman odgovor, onda je smešno da tvrdiš kako je pribegavanje jusnaturalizmu jedina nada. Jedino što činiš jeste da izmišljaš rešenje koje se tebi svidja, a kao jedini razlog za njegovo prihvatanje navodiš strah od neželjenih posledica... koje, gle čuda, nikako da se ostvare.
    Nećemo. I ne treba. Zato što postoje dobri razlozi da barem najminimalniji socijalni programi treba da postoje ili zašto diskriminacija treba da bude zabranjena onako kako je predvidjeno, a nijedan dobar razlog da kontrolišemo gde i šta ljudi kupuju kako bismo sprečili diskriminaciju ili da uvodimo prisilne veze i brakove. I to iz barem jednog od ovih razloga: 1. zato što je mera nemoguća ili njeno sprovodjenje zahteva upotrebnu enormne količine resursa; 2. u vezi sa prethodnim, zato što je veoma teško predvideti da li će imati bilo kakve pozitivne rezultate; 3. zato što je jasno da će imati znatne negativne posledice koje i odokativnom procenom premašuju moguće pozitivne. 4. zato što prisila u nekim slučajevima oduzima vrednost koju pridajemo nekom odnosu (kao što je to slučaj sa romantičnim vezama koje vrednujemo jednim delom upravo zato što su izraz slobode). Razume se, sve je ovo tebi poznato, i razlozi protiv ovih blesavih kontrola i prohibicija koje navodiš, kao i koliko je to neuporedivo sa primerima koje sam ja naveo. Al voliš malo da banalizuješ... i time izbegneš da odgovoriš na suštinska pitanja...
     
  3. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali...
    1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog pojašnjenja ne možemo da saznamo da li kada kažete da "x nije prirodno pravo" to mislite zato što a) x jeste (može da bude) subjektivno pravo, ali ne prirodno pravo ili b) x se ne može podvesti pod opšti koncept subjektivnih prava;
    2) Isto tako, kad god se u diskusiji pozovete na prirodna prava, (gotovo) uvek postulirate njihovo postojanje, umesto da pružite razloge zbog kojih bi trebalo da prihvatimo da ta prava postoje. Možda su za Očeve osnivače i vas prirodna prava "samoočigledna istina", ali za mnoge druge nisu - što po definiciji znači da sudovi tog tipa ne spadaju u samoočigledne sudove;
    3) Čak i da se složimo sa vama da prirodna prava postoje, to samo po sebi ne vodi zaključku da ona uvek treba da prevagnu, te da je svako ograničavanje ili mešanje u njihovo uživanje neopravdano, tj. predstavlja povredu ili kršenje. Pored univerzalnih moralnih prava, pojmovni aparat kojim se služimo u etici obuhvata još svašta nešto: imperfektne ili neusmerene dužnosti, tj. dužnosti koje ne odgovaraju nijednom pravu; društveno i moralno vredni ciljevi; vrline; opšte dobro; raznorazni interesi i potrebe... Zbog toga je vaša logika krajnje banalna: ako postoji prirodno pravo x, onda je svako ograničavanje povreda ili kršenje (Grizzly), odnosno ako postoji prirodno pravo x, ono bi (uvek) trebalo da bude pretežnije od bilo čijeg interesa (Muramasa). Opet, kao i prethodno, neprestano ponavljate jednu te istu tvrdnju, bez da ste nam pružili bilo kakav razlog zašto je to tako. Čak i da, rasprave radi, prihvatimo da postoji prirodno pravo na imovinu, zašto je ono nužno uvek bitnije od osnovnih interesa i potreba drugih, tako da je svaka redistribucija moralno neopravdana? Ili, zašto je bitnije od imperfektne dužnosti dobročinstva? Ili, zašto prirodno pravo na slobodu - ako pretpostavimo da obuhvata slobodu "da odlučuješ šta i sa kim ćeš da radiš" - mora da prevagne nad opštim interesom društva da se diskriminacija iskoreni (ili barem obim problema umanji)? Na sva ova supstancijalna pitanja ne dajete nikakav odgovor - ona za vas i ne postoje. 
  4. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali...
    1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog pojašnjenja ne možemo da saznamo da li kada kažete da "x nije prirodno pravo" to mislite zato što a) x jeste (može da bude) subjektivno pravo, ali ne prirodno pravo ili b) x se ne može podvesti pod opšti koncept subjektivnih prava;
    2) Isto tako, kad god se u diskusiji pozovete na prirodna prava, (gotovo) uvek postulirate njihovo postojanje, umesto da pružite razloge zbog kojih bi trebalo da prihvatimo da ta prava postoje. Možda su za Očeve osnivače i vas prirodna prava "samoočigledna istina", ali za mnoge druge nisu - što po definiciji znači da sudovi tog tipa ne spadaju u samoočigledne sudove;
    3) Čak i da se složimo sa vama da prirodna prava postoje, to samo po sebi ne vodi zaključku da ona uvek treba da prevagnu, te da je svako ograničavanje ili mešanje u njihovo uživanje neopravdano, tj. predstavlja povredu ili kršenje. Pored univerzalnih moralnih prava, pojmovni aparat kojim se služimo u etici obuhvata još svašta nešto: imperfektne ili neusmerene dužnosti, tj. dužnosti koje ne odgovaraju nijednom pravu; društveno i moralno vredni ciljevi; vrline; opšte dobro; raznorazni interesi i potrebe... Zbog toga je vaša logika krajnje banalna: ako postoji prirodno pravo x, onda je svako ograničavanje povreda ili kršenje (Grizzly), odnosno ako postoji prirodno pravo x, ono bi (uvek) trebalo da bude pretežnije od bilo čijeg interesa (Muramasa). Opet, kao i prethodno, neprestano ponavljate jednu te istu tvrdnju, bez da ste nam pružili bilo kakav razlog zašto je to tako. Čak i da, rasprave radi, prihvatimo da postoji prirodno pravo na imovinu, zašto je ono nužno uvek bitnije od osnovnih interesa i potreba drugih, tako da je svaka redistribucija moralno neopravdana? Ili, zašto je bitnije od imperfektne dužnosti dobročinstva? Ili, zašto prirodno pravo na slobodu - ako pretpostavimo da obuhvata slobodu "da odlučuješ šta i sa kim ćeš da radiš" - mora da prevagne nad opštim interesom društva da se diskriminacija iskoreni (ili barem obim problema umanji)? Na sva ova supstancijalna pitanja ne dajete nikakav odgovor - ona za vas i ne postoje. 
  5. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Da bi se opravdalo (skoro) apsolutno ustavno/zakonsko pravo na život, uopšte ne moramo da se držimo stava da prirodna prava postoje, a još manje da su neprikosnovena. Pravne norme su instrumentalne, tj. uspostavljene da služe jednom ili više ciljeva, i kao takve su otvorene za različita opravdanja. Dovoljno je da uzmemo u obzir vrednost života za onog ko ga poseduje, tj. prilike koje nepovratno gubi njegovim prestankom, pa onda bol koji se time zadaje porodici, pa društvenu nesigurnost koja bi proizašla kad bi ubistvo bilo nekažnjivo... uopšte nije neophodno da se služimo jezikom ljudskih prava. Mnogi filozofi odbacuju ideju da prirodna ili moralna ljudska prava postoje, ali to ne znači da su odjednom ostali bez argumenata u korist (skoro) apsolutnog prava na život. Naprotiv.To je ta vaša greška što celokupnu etiku svodite na pitanje prirodnih prava, pa ako ne postoji ljudsko ili prirodno pravo na neki vid socijalne pomoći ili javno obrazovanje, onda je neopravdano da postoje pozitivna ljudska prava sa takvim sadržajem. 
    Poenta je da stabilna granica kako je ti zamišljaš najčešće ne postoji. Istinske moralne dileme postoje. Time što ih ignorišeš ne činiš da nestanu.
    Drugo, pozivajući se na prirodna prava granicu ne postavljaš na kamenu, već upravo suprotno. Samim tim što nisi pojasnio pojmovne dileme koje sam gore izneo, te što nisi (ili ne možeš) odgovorio na pitanje o njihovom moralnom utemeljenju, pokazuješ da su prirodna prava sve samo ne stabilno tlo. Dakle, šta su prirodna prava? Kako znamo da postoje (ono čuveno "odakle dolaze")? Koja im je glavna funkcija? Koliko ih ima i koja su? Ako na ta pitanja ne možeš da pružiš razuman odgovor, onda je smešno da tvrdiš kako je pribegavanje jusnaturalizmu jedina nada. Jedino što činiš jeste da izmišljaš rešenje koje se tebi svidja, a kao jedini razlog za njegovo prihvatanje navodiš strah od neželjenih posledica... koje, gle čuda, nikako da se ostvare.
    Nećemo. I ne treba. Zato što postoje dobri razlozi da barem najminimalniji socijalni programi treba da postoje ili zašto diskriminacija treba da bude zabranjena onako kako je predvidjeno, a nijedan dobar razlog da kontrolišemo gde i šta ljudi kupuju kako bismo sprečili diskriminaciju ili da uvodimo prisilne veze i brakove. I to iz barem jednog od ovih razloga: 1. zato što je mera nemoguća ili njeno sprovodjenje zahteva upotrebnu enormne količine resursa; 2. u vezi sa prethodnim, zato što je veoma teško predvideti da li će imati bilo kakve pozitivne rezultate; 3. zato što je jasno da će imati znatne negativne posledice koje i odokativnom procenom premašuju moguće pozitivne. 4. zato što prisila u nekim slučajevima oduzima vrednost koju pridajemo nekom odnosu (kao što je to slučaj sa romantičnim vezama koje vrednujemo jednim delom upravo zato što su izraz slobode). Razume se, sve je ovo tebi poznato, i razlozi protiv ovih blesavih kontrola i prohibicija koje navodiš, kao i koliko je to neuporedivo sa primerima koje sam ja naveo. Al voliš malo da banalizuješ... i time izbegneš da odgovoriš na suštinska pitanja...
     
  6. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali...
    1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog pojašnjenja ne možemo da saznamo da li kada kažete da "x nije prirodno pravo" to mislite zato što a) x jeste (može da bude) subjektivno pravo, ali ne prirodno pravo ili b) x se ne može podvesti pod opšti koncept subjektivnih prava;
    2) Isto tako, kad god se u diskusiji pozovete na prirodna prava, (gotovo) uvek postulirate njihovo postojanje, umesto da pružite razloge zbog kojih bi trebalo da prihvatimo da ta prava postoje. Možda su za Očeve osnivače i vas prirodna prava "samoočigledna istina", ali za mnoge druge nisu - što po definiciji znači da sudovi tog tipa ne spadaju u samoočigledne sudove;
    3) Čak i da se složimo sa vama da prirodna prava postoje, to samo po sebi ne vodi zaključku da ona uvek treba da prevagnu, te da je svako ograničavanje ili mešanje u njihovo uživanje neopravdano, tj. predstavlja povredu ili kršenje. Pored univerzalnih moralnih prava, pojmovni aparat kojim se služimo u etici obuhvata još svašta nešto: imperfektne ili neusmerene dužnosti, tj. dužnosti koje ne odgovaraju nijednom pravu; društveno i moralno vredni ciljevi; vrline; opšte dobro; raznorazni interesi i potrebe... Zbog toga je vaša logika krajnje banalna: ako postoji prirodno pravo x, onda je svako ograničavanje povreda ili kršenje (Grizzly), odnosno ako postoji prirodno pravo x, ono bi (uvek) trebalo da bude pretežnije od bilo čijeg interesa (Muramasa). Opet, kao i prethodno, neprestano ponavljate jednu te istu tvrdnju, bez da ste nam pružili bilo kakav razlog zašto je to tako. Čak i da, rasprave radi, prihvatimo da postoji prirodno pravo na imovinu, zašto je ono nužno uvek bitnije od osnovnih interesa i potreba drugih, tako da je svaka redistribucija moralno neopravdana? Ili, zašto je bitnije od imperfektne dužnosti dobročinstva? Ili, zašto prirodno pravo na slobodu - ako pretpostavimo da obuhvata slobodu "da odlučuješ šta i sa kim ćeš da radiš" - mora da prevagne nad opštim interesom društva da se diskriminacija iskoreni (ili barem obim problema umanji)? Na sva ova supstancijalna pitanja ne dajete nikakav odgovor - ona za vas i ne postoje. 
  7. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Avocado in Све што сте хтели да знате о феминизму...   
    Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali...
    1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog pojašnjenja ne možemo da saznamo da li kada kažete da "x nije prirodno pravo" to mislite zato što a) x jeste (može da bude) subjektivno pravo, ali ne prirodno pravo ili b) x se ne može podvesti pod opšti koncept subjektivnih prava;
    2) Isto tako, kad god se u diskusiji pozovete na prirodna prava, (gotovo) uvek postulirate njihovo postojanje, umesto da pružite razloge zbog kojih bi trebalo da prihvatimo da ta prava postoje. Možda su za Očeve osnivače i vas prirodna prava "samoočigledna istina", ali za mnoge druge nisu - što po definiciji znači da sudovi tog tipa ne spadaju u samoočigledne sudove;
    3) Čak i da se složimo sa vama da prirodna prava postoje, to samo po sebi ne vodi zaključku da ona uvek treba da prevagnu, te da je svako ograničavanje ili mešanje u njihovo uživanje neopravdano, tj. predstavlja povredu ili kršenje. Pored univerzalnih moralnih prava, pojmovni aparat kojim se služimo u etici obuhvata još svašta nešto: imperfektne ili neusmerene dužnosti, tj. dužnosti koje ne odgovaraju nijednom pravu; društveno i moralno vredni ciljevi; vrline; opšte dobro; raznorazni interesi i potrebe... Zbog toga je vaša logika krajnje banalna: ako postoji prirodno pravo x, onda je svako ograničavanje povreda ili kršenje (Grizzly), odnosno ako postoji prirodno pravo x, ono bi (uvek) trebalo da bude pretežnije od bilo čijeg interesa (Muramasa). Opet, kao i prethodno, neprestano ponavljate jednu te istu tvrdnju, bez da ste nam pružili bilo kakav razlog zašto je to tako. Čak i da, rasprave radi, prihvatimo da postoji prirodno pravo na imovinu, zašto je ono nužno uvek bitnije od osnovnih interesa i potreba drugih, tako da je svaka redistribucija moralno neopravdana? Ili, zašto je bitnije od imperfektne dužnosti dobročinstva? Ili, zašto prirodno pravo na slobodu - ako pretpostavimo da obuhvata slobodu "da odlučuješ šta i sa kim ćeš da radiš" - mora da prevagne nad opštim interesom društva da se diskriminacija iskoreni (ili barem obim problema umanji)? Na sva ova supstancijalna pitanja ne dajete nikakav odgovor - ona za vas i ne postoje. 
  8. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    a mogucnost pokajanja bez ogranicenog vremena te ne cini covekom ili sta?
  9. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    netacno. nigde nisam rekao da je Bog kriv za sve. Moze za neke to i da bude vecni pakao, ako oni tako odluce, ali slobodna volja ostaje zauvek. sve ostalo se jedino uklapa u pricu o Bogu koji kaznjava i sveti se radi nekakve pravde.
  10. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    a sem toga, ako se slazes sa mnom da on jako zeli da svi zavrse skolovanje, a opet kazes da je sve uredjeno tako da bude na nase spasenje, opet protivrecis sam sebi, jer to definitivno nije ni na cije spasenje
  11. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    bezanje od kljucnih pitanja...
  12. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    nije tacno
    cak imas i sabor na kome je doneta odluka da Bog ne ucestvuje u mucenju gresnika.
    ali mrzi me da ti sad trazim citate iz otackih dela a i nije tema
  13. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    malo sutra
    ako je bog vecna pravda onda ce svi bey izuzetka zavrsiti u paklu
  14. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    e pa onda je taj tvoj bog smislio los plan...
  15. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Светислав Павловић in Zar Bog nije mogao blaze da kazni gresnike (problem vecne kazne)   
    Odgovoran je i bog, jer ti ne da da to promenis. Koliko god se trudi ne vredi ti da sa njega skines odgovornost. Tako da ovo o lupetanju ostavi za sebe...
  16. Волим
    Sherlock H. got a reaction from AnaLaz in Отац Зоран Ђуровић о Посту   
    Ali zasto je uzivanje, samo po sebi, toliki problem? Uzivamo u hrani, uzivamo kada citamo knjigu, uzivamo kada slusamo muziku, uzivamo u sexu... Zar nije bolje reci da je problem u uzivanju koje porobljava covekovu licnost, a ne uzivanje kao takvo?
  17. Волим
    Sherlock H. got a reaction from AnaLaz in Отац Зоран Ђуровић о Посту   
    Ali zasto je uzivanje, samo po sebi, toliki problem? Uzivamo u hrani, uzivamo kada citamo knjigu, uzivamo kada slusamo muziku, uzivamo u sexu... Zar nije bolje reci da je problem u uzivanju koje porobljava covekovu licnost, a ne uzivanje kao takvo?
  18. Оплаках :))
    Sherlock H. got a reaction from kopitar in Теологија светог Августина - камен спотицања?   
    Otkad se to sveti Avgustin slavi u PC? eheeeej
  19. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Iulianus in Концепт Моралне Интелигенције као независне интелигенције у Психологији и Хришћанству   
    Upravo to je i sporno. Mnogi se nece sloziti da je moralno ispravna odluka nuzno ona koja je korisna i za ljude oko njega. A cak i da se sloze oko te jako apstraktne definicije, nece se sloziti oko toga sta korisnost oznacava. Dodatno, ljudi ne funkcionisu po tom kriterijumu. Nasa moralna intuicija je mesavina svega i svacega. Ima tu i deontoloskih elemenata, tj. da je neke stvari zabranjeno ciniti bez obzira na korisnost/dobro/blagostanje koje iz njih mogu proizaci, pa onda i tih argumenata iz korisnosti, ali i elemenata etike vrline. Sto je i normalno, ne moze se ocekivati da ce prosecan covek imati koherentan sistem ideja.
    Ono kako ja vidim stvari jeste da treba da se usredsrede na izucavanje te urođene moralnosti i njenog porekla, mogucnosti razvoja tokom zivota itd, bez da se ogranicavaju necim sto nije predmet nauke.
  20. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Iulianus in Концепт Моралне Интелигенције као независне интелигенције у Психологији и Хришћанству   
    Za vere to svakako vazi. Barem ako gledamo glavne religije sveta, one su uglavnom nedvosmisleno univerzalisticki nastrojene, tj. postoji jedna prava/istinska/objektivna/univerzalno primenljiva moralnost. Razume se, razumevanje te moralnosti se menjalo kroz vreme, prilagodjavalo se, interpretiralo... ali ta osnovna ideja ostaje ista. Za filozofiju danas, tesko je reci sta je preovladjujuc stav, jer na svakom nivou postoje duboka neslaganja.
    Sto se tice jasnoce, ne bih se u potpunosti slozio u smislu da nije bas tako da postoje potpuno jasne definicije, cak i kad govorimo o veri. Hipoteticki, kad bismo ovde na forumu pitali ljude da nam daju neki opsti kriterijum moralno ispravnog, verovatno bi, nagadjam na prvu loptu, dobio ova dva odgovora:
    a) moralno ispravno delovanje je ono koje je u skladu sa Bozijim zapovestima (pozitivni kriterijum)
    b) moralno ispravno delovanje je ono koje nije greh (negativni kriterijum)
    Koji god da je u pitanju, sigurno bi se ljudi barem nekad sporili o oznacenim delovima. U prvom slucaju, sukob bi bio i oko toga sta su sve Bozije zapovesti, a potom i oko njihovog tumacenja. U drugom slucaju, imao bi samo spor oko tumacenja greha. Kazem, barem nekad bi se sporili, sto znaci da postoje mnoge stvari oko kojih bi prakticno postojao konsenzus.
    Slazem se, i to je svakako stav koji je u skladu sa naukom. Postoje prirodni koreni i religioznosti i moralnosti. Al' ono sto je kljucno pitanje, barem kod ove teme o moralnoj inteligenciji, je zasto bismo taj "prirodni" moral uzimali kao referentnu tacku. Jer, moguce je da postoji prirodni moral, a da je ona objektivna moralnost nesto sasvim drugo. Na kraju krajeva, intuicija, pa i ta moralna, nije bas najpodesniji metod za saznavanje istine. Taj stav se cak moze i braniti na hriscanskim temeljima kroz ideju da je prvobitni greh pokvario ljudsku savest, pa je otkrivenje tu da ispravi pogreske do kojih bismo dosli cisto ljudskim rezonovanjem.
  21. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Iulianus in Концепт Моралне Интелигенције као независне интелигенције у Психологији и Хришћанству   
    Ne može da postoji, to je psihologija a ne etika kao filozofska disciplina. Ono što može jeste da se bavi izučavanjem tzv. moralne intuicije i da na naučnim osnovama objasni njen nastanak. Zato je i gornja definicija moralne inteligencije barem meni sporna, jer se suštinski vrti oko pojmova dobrog i ispravnog, a da nemamo iole jasne definicije i jednog i drugog. A čak i kad ih imamo, onda se postavlja pitanje zašto uzeti tu definiciju a ne neku drugu itd.
     
  22. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Iulianus in Концепт Моралне Интелигенције као независне интелигенције у Психологији и Хришћанству   
    Ne može da postoji, to je psihologija a ne etika kao filozofska disciplina. Ono što može jeste da se bavi izučavanjem tzv. moralne intuicije i da na naučnim osnovama objasni njen nastanak. Zato je i gornja definicija moralne inteligencije barem meni sporna, jer se suštinski vrti oko pojmova dobrog i ispravnog, a da nemamo iole jasne definicije i jednog i drugog. A čak i kad ih imamo, onda se postavlja pitanje zašto uzeti tu definiciju a ne neku drugu itd.
     
  23. Волим
    Sherlock H. got a reaction from Ronald in Josip Sruk: Ateistima je danas gore nego vjernicima prije 50 godina (HR)   
    @Ronald 
    Nema prakticno nista oko cega se ne bih slozio. Meni je samo neverovatno da se ta generalna tvrdnja toliko cesto ponavlja i da se njoj daje toliki znacaj  u danasnjem ateistickom diskursu, a da je, s druge strane, jasno da je u pitanju idealizovanje jedne jako heterogene grupe ljude.
  24. Свиђа ми се
    Sherlock H. је реаговао/ла на Ronald у Josip Sruk: Ateistima je danas gore nego vjernicima prije 50 godina (HR)   
    Ne cine jer su ljudi kako kazu Richarsona i Boyd iz primera evolucione antropologije ni manje ni vise nego glupi. To vidimo i na primerima iz kupovine koje razmatra bihejvioralna  ekonomija. Medjutim ima pojedinaca koji mogu da se pomjere od tih kolektivnih vjerovanja i da ih preispituju, sto neki i rade uspjesno. Ispravna pozicija u prihvatanju naucnih teorija je agnostik jer nam bolje teorije daju potpunije objasnjenje i nikako ne smijemo postati njihovi dogmatski vjernici i ako mnogi naučnici postaju i tesko prihvataju nove paradigme ali opet prije ili kasnije prihvate. Slicna pozicija bi se trebala zauzeti i kod vjerovanje u stvaraoca, da ostavimo mogucnost da smo proizvod neke napredne civilizacije itd., sto opet otvara vise mogucnost dok se kod vjernika ne uzima drugo razmatranje u obzir izvan onog u koje vjeruju, cak ne vjeruje ni da postoji mogucnost za druge ili bilo kakve metafizicko naturalističke alternative.
    Filozofski je moguce preispitivati da li je vjerovanje u Boga opravdano, skini knjigu od Borana Bercica( on je dobar fiilozof i agnostik), Filozofija sazeto izdanje i procitaj zadnji dio o Bogu, Sta je Bog, presumpcija ateizma, teološki argumenti i Paskalova oklada, sve analizirano. Medjutim da li monoteistički Bog moze da podlegne koherentnom naucnom preispitivanju, naravno da ne, moze vjerovanje ograniceno da se preispituje iz evolucione perspektive i evolucija religije.
    Ti i ja se slazemo da radikalni ateisti ne razumiju da antiteizam nema smisla u nauci jer bi to značilo da oni odbacuju naturalisticke metafizicku alternativu religijskom Bogu.
    Evo Pedja ne pristupa svakom pitanju racionalno, pa tu je najbolji primer dok vozi auto i snima sebe i filozofira, a utvrdjujeno je da se na taj nacin povecava rizik od saobracajnih nesreća. Zatim, mislim da on ni hrani ne prilazi racionalno, kao ni mnogi drugi ateisti i vjernici itd. Možda je on svjestan ali opet je neracionalan, odnosno ponasa se svjesno iracionalno.
    Ali ima ljudi koji se trude da tim svakodnevnim pitanjima prilaze racionalno, a medju njima ima ateista.
  25. Свиђа ми се
    Sherlock H. got a reaction from Iulianus in Josip Sruk: Ateistima je danas gore nego vjernicima prije 50 godina (HR)   
    Mogu, ali to veoma cesto ne cine, bili vernici ili ateisti. 
    Zasto ne bi mogao? Zar vernik ne moze, na primer, da ispituje koheretnost monoteistickog koncepta Boga, ili da se bavi pitanjem da li je i koliko verovanje u Boga epistemoloski opravdano itd? 
    Slazem se da postoji razlika, al' to ne menja cinjenicu da se gore tvrdi da ateisti za "sve pojave i ucenja" zahtevaju "racionalna, zdravorazumska, znastveno utemeljena objasnjenja". Tu se moze ubrojati sve i svasta, od svakodnevnih uobicajenih verovanja o porodici, drustvu, ljudima generalno itd, pa sve do "velikih" tvrdnji iz filozofije ili nauke koje svi zastupamo. Za veliki broj tih uverenja vecina ljudi nema dovoljno dobre razloge, barem gledano iz perspektive nauke. Eto, pitaj nace domace ateiste o filozofskom utemeljenju moralnih (iniherentnih) ljudskih prava, da vidis kakve ces odgovore da dobijes. A mnogi od njih poseduju upravo takvo verovanje. To je jedna od tih "velikih" tvrdnji koje ljudi prihvataju na veru u zapadnoj kulturi, jednako kao sto se prihvata i vera u Boga. 
    Dakle, da potpuno ostavimo po strani verovanje u Boga, poenta tog dela clanka jeste da ateisti navodno (gotovo) svim pitanjima pristupaju kao sto pristupaju pitanju Boga: racionalno. A to svakako nije istina.
×