Jump to content

Sherlock H.

Члан
  • Број садржаја

    4977
  • На ЖРУ од

О Sherlock H.

  • Ранг
    Не мисли да оде

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

11751 посетилаца
  1. Da li si pročitao ugovore i dokumenta koji su objavljeni? Ako je afera izmišljena, sve to mora biti falsifikat, a da jeste falsifikat SNS bi se prvi uhvatio za to. Kako se to uklapa u tvoje shvatanje događaja? Kao što ti je Avocado već pojasnio i kao što sam siguran da sasvim dobro razumeš, poenta nije da li neko može da bude ministar sa osnovnom školom, već da li može i treba da bude ministar neko ko je plagirao doktorat, narodski rečeno, neko ko je lopov. I dalje mi nisi rekao ništa o tri ugla gledanja (lični, istorijski, vojni).
  2. Gledao sam celu emisiju i nigde nisam čuo da se vladika svrstao na jednu stranu. Kao što i sam kažeš, on je izrazio svoje neslaganje sa jednom partijom, a to samo po sebi nije svrstavanje na jednu stranu. Sme, nije zabranjeno. U skladu sa onim što pišeš, mislim da je bolje pitanje da li je primereno to što radi, a ne da li sme. A s obzirom na to da već duže vremena nisam pri Crkvi, nisam baš najbolja osoba da mi postaviš to pitanje. Ali mogu da uzvratim kontra pitanjem: ako je neprihvatljivo Grigorijevo javno neslaganje sa Vučićem, šta je onda sa patrijarhovom javnom podrškom Vučiću?
  3. Zakleo bih se da si u to vreme pisao da jesi, ali nije ni bitno za priču. Moja greška. Ok, jel bi mogao da detaljnije objasniš sva tri ugla (lični, istorijski, vojni)? I ne reče mi šta misliš o onim primerima koje sam naveo? Sigurno si pročitao ugovore i ostala dokumenta iz Krušika ili uporedni tekst doktorata i originala odakle je tekst prepisan. Kako to utiče na tvoju sliku o SNS-u?
  4. Znaš kako, već godinama nisam aktivan na forumu ali k'o i mnogi drugi bivši forumaši pratim povremeno šta se piše, uključujući i tvoju podršku Vučiću. Sećam se da si podržavao i Tomu 2012. i prvu SNS-SPS vladu koja je tad formirana. Ok, dosta ljudi je tada bilo kivno na demokrate zbog svega što se dešavalo od 2008., pa mogu i da razumem zašto bi se neki ljudi okrenuli SNS-u. Ne slažem se, ali mogu da razumem. Ono što ne razumem, a na to se odnosi moje pitanje, je: šta sa svim onim što se dešavalo i što se dešava u poslednjih 7 godina? Kako i u kojoj meri je to uticalo na tvoju perspektiv
  5. Poenta je sto bez tog opsteg interesa ne mozes da opravdas pozitivno pravo na zivot, svojinu i druga gradjanska i politicka prava koja libertarijanci uglavnom prihvataju.
  6. Jednostavno, interes koji dele svi ili ogromna većina u nekom društvu/političkoj zajednici. Imas primera koji nisu kontroverzni. U interesu drustva, a ne (samo)nekog pojedinca je da postoji obucena policija i vojska. Isto tako, mislim da cemo se sloziti da je u interesu drustva da vakcinacija bude obavezna, onda kada, kao sto je to slucaj u Srbiji, obuhvat vakcinacijom zasnovan na dobrovoljnosti opada u meri da ugrozava herd immunity. Isto tako, mnoga ljudska prava se uopste ne mogu opravdati time što čine za pojedinog titulara, već isključivo kad se pogleda šta je bolje za društvo.
  7. Da bi se opravdalo (skoro) apsolutno ustavno/zakonsko pravo na život, uopšte ne moramo da se držimo stava da prirodna prava postoje, a još manje da su neprikosnovena. Pravne norme su instrumentalne, tj. uspostavljene da služe jednom ili više ciljeva, i kao takve su otvorene za različita opravdanja. Dovoljno je da uzmemo u obzir vrednost života za onog ko ga poseduje, tj. prilike koje nepovratno gubi njegovim prestankom, pa onda bol koji se time zadaje porodici, pa društvenu nesigurnost koja bi proizašla kad bi ubistvo bilo nekažnjivo... uopšte nije neophodno da se služimo jezikom ljudskih prav
  8. Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali... 1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog po
  9. Upravo to je i sporno. Mnogi se nece sloziti da je moralno ispravna odluka nuzno ona koja je korisna i za ljude oko njega. A cak i da se sloze oko te jako apstraktne definicije, nece se sloziti oko toga sta korisnost oznacava. Dodatno, ljudi ne funkcionisu po tom kriterijumu. Nasa moralna intuicija je mesavina svega i svacega. Ima tu i deontoloskih elemenata, tj. da je neke stvari zabranjeno ciniti bez obzira na korisnost/dobro/blagostanje koje iz njih mogu proizaci, pa onda i tih argumenata iz korisnosti, ali i elemenata etike vrline. Sto je i normalno, ne moze se ocekivati da ce prosecan cov
  10. Za vere to svakako vazi. Barem ako gledamo glavne religije sveta, one su uglavnom nedvosmisleno univerzalisticki nastrojene, tj. postoji jedna prava/istinska/objektivna/univerzalno primenljiva moralnost. Razume se, razumevanje te moralnosti se menjalo kroz vreme, prilagodjavalo se, interpretiralo... ali ta osnovna ideja ostaje ista. Za filozofiju danas, tesko je reci sta je preovladjujuc stav, jer na svakom nivou postoje duboka neslaganja. Sto se tice jasnoce, ne bih se u potpunosti slozio u smislu da nije bas tako da postoje potpuno jasne definicije, cak i kad govorimo o veri. Hipotetick
  11. Ne može da postoji, to je psihologija a ne etika kao filozofska disciplina. Ono što može jeste da se bavi izučavanjem tzv. moralne intuicije i da na naučnim osnovama objasni njen nastanak. Zato je i gornja definicija moralne inteligencije barem meni sporna, jer se suštinski vrti oko pojmova dobrog i ispravnog, a da nemamo iole jasne definicije i jednog i drugog. A čak i kad ih imamo, onda se postavlja pitanje zašto uzeti tu definiciju a ne neku drugu itd.
  12. @Ronald Nema prakticno nista oko cega se ne bih slozio. Meni je samo neverovatno da se ta generalna tvrdnja toliko cesto ponavlja i da se njoj daje toliki znacaj u danasnjem ateistickom diskursu, a da je, s druge strane, jasno da je u pitanju idealizovanje jedne jako heterogene grupe ljude.
  13. Mogu, ali to veoma cesto ne cine, bili vernici ili ateisti. Zasto ne bi mogao? Zar vernik ne moze, na primer, da ispituje koheretnost monoteistickog koncepta Boga, ili da se bavi pitanjem da li je i koliko verovanje u Boga epistemoloski opravdano itd? Slazem se da postoji razlika, al' to ne menja cinjenicu da se gore tvrdi da ateisti za "sve pojave i ucenja" zahtevaju "racionalna, zdravorazumska, znastveno utemeljena objasnjenja". Tu se moze ubrojati sve i svasta, od svakodnevnih uobicajenih verovanja o porodici, drustvu, ljudima generalno itd, pa sve do "velikih" tvrdnji iz
×
×
  • Креирај ново...