Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Sherlock H.

Члан
  • Број садржаја

    4977
  • На ЖРУ од

1 Пратилац

О Sherlock H.

  • Ранг
    Не мисли да оде

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

11134 посетилаца
  1. Prvo, mi ne znamo šta je država prihvatila, jer niko ne može da pokaže taj famozni ugovor Vlade i SPC. Drugo, poenta je da, pri ovakvim zakonima, Vlada, BU ili ko god, nije imao pravo da prihvati PBF sa ovakvim statutom. Razume se, ako postoji zakon koji PBF-u daje poseban status, Vlada bi imala to pravo. S tim što je ovo već treći put da izbegavaš da odgovoriš koji je to zakon, iako si decidno napisao da postoji... Dakle, oče Đuroviću, ima li tog zakona ili ne?
  2. Ne pravi se blesav, pitanje je da li je preambula pravnoobavezujuća ili ne. Nije. Nisi naveo ništa što to osporava. Ja sam o tome pisao mnogo pre no što si se ti i učlanio na ovaj forum. Ova tema je samo to ponovo aktuelizovala i pokazala kolika zapravo kolizija postoji među Statutom PBF i Zakona i Statuta BU. Pod broj jedan, to ne rešava problem da je Statut PBF u nesaglasju sa višim propisima. Pod dva, što isto tako u Statutu PBF ne stoje ovlašćenja koja Patrijarh pominje? A pošto vidim da mi ne odgovaraš na pitanje, da ponovim: koji zakon PBF-u daje poseban status?
  3. Pod jedan, ako pročitaš O. Zorana, on smatra (ili barem prenosi mišljenje patrijarha) da patrijarh/sinod ima pravo da brz ograničenja kadrira na PBF. Dakle, nebitno je šta je uradio, već se ovde raspravlja o tome šta o. Zoran (patrijarh) misli da patrijarh ima pravo da radi. Pod dva, pročitaj šta sam napisao o. Zoranu: ako već postoji to pravo patrijarha/sinoda, ono mora biti negde propisano, a drugi propisi usaglašeni sa time. Ovako, to pravo nigde nije pomenuto, a drugi propisi ga indirektno isključuju. Ja ne sporim da je možda po pravdi to što se dešava Maksimu i Vilotiću. S tim što ovde nije pitanje da li je nešto po pravdi ili ne već da li je zakonito. To da li postoje interesne grupe u Crkvi koji ovo sada koriste, svakako da postoje. Samo što se to mene ne tiče niti je bitno za pitanje o kome pišem.
  4. Ništa, uzmi izguglaj termine "preambula" i "normativni deo", pa ćeš saznati zašto se pišu... Da mu se daje to pravo, ono bi bilo posebno naglašeno. Ne može nešto takvog značaja da ne bude razrađeno u normativnom delu da je namera pisaca zaista bila da patrijarhu/sinodu daju posebna ovlašćenja. Mnogo manje bitne stvari su razrađene u detalje. Dakle, ono što ovde imamo je (1) Zakon, Statut BU, Statut PBF i (2) mnogobrojna opšta akta i pravilnike koji određuju organe neke visokoškolske jedinice. I svi ti akti, koji su u poslednjih 15-ak godina menjani i dopunjavani ko zna koliko puta, niti pominju patrijarha/sinod kao organe fakulteta, a još manje njihova posebna ovlašćenja da reaguju u posebnim, "kriznim" situacijama na PBF? Ako ćemo po tvome, dovoljno je da se pozovemo na deklarativnu rečenicu iz pravno neobavezujućeg teksta, da zanemarimo (1) i (2) (i još mnoge druge propise, npr. delove radnog zakonodavstva) i da izmislimo da crkveni organi zapravo imaju ovlašenja na BU o kojima drugi mogu samo da sanjaju, pri čemu je samo nesretni propust da to ni u jednom aktu nije izričito spomenuto? Niti su Maksim i Vilotić moji drugari, niti ih poznajem, niti to da li će oni ostati na PBF ikako utiče na moj život. Ne svrstavaj me u svoje izmišljene tabore. Lepo je što si izbegao celu priču o hijerarhiji pravnih akata. Da pokušamo sa lakšim pitanjima. Koji zakon PBF-u daje poseban status? Navedi ime?
  5. Ako ćemo u sitna crevca, ex officio ne znači "po pravu" već više nešto nalik "po funciji". Drugo i još bitnije, a ti me ispravi ako grešim, ta rečenica koju citiraš već više puta se pominje samo i isključivo u preambuli Statuta PBF, a ne i u normativnom delu Statuta. Opšte pravilo, pogotovo za preambule podzakonskih akata, jeste da su pravno neobavezujuće. Treće, čak i da se tom tekstu prizna određeni značaj, ona se nikako ne može tumačiti tako da patrijarhu daje neograničeno diskreciono ovlašćenje da, kako kažeš, "odlučuje po svim pitanjima na PBF", a pogotovo da postavlja i smenjuje kako mu se prohte. Jednostavno rečeno, takav stav bi bio u suprotnosti sa svim postojećim metodama pravnog tumačenja Četvrto, a u vezi sa prethodnim, čak i u slučaju da, ex hipothesi, prihvatimo da je ta odredba obavezujuća i da je najbolje moguće razumevanje teksta ono koje ti predlažeš, to ne bi značilo da su smene zakonite, već da Statut PBF nije u skladu sa zakonom. U pravu važi nešto što se zove hijerarhija pravnih akata, a to, između ostalog, podrazumeva da pravni akti niže pravne snage (u ovom slučaju Statuti BU i PBF) moraju biti u skladu sa aktima više pravne snage (u ovom slučaju u prvom redu zakoni). Zakoni jasno propisuju uslove za izbor u neko zvanje, uslove za smenu, kao i organe koji o tome odlučuju. Patrijarh, SA Sabor ili SA Sinod nije organ koji može da smeni, pa čak ni da da predlog za smenu, bilo koga na BU ili u okviru visokoškolskih jedinica u njegovom sastavu. Dakle, čak i da su ispunjeni uslovi da Maksim ili Vilotić ili ko god već bude otpušten, zna se ko može o tome da odlučuje. Isto se odnosi i na izbor dekana.
  6. Da li si pročitao ugovore i dokumenta koji su objavljeni? Ako je afera izmišljena, sve to mora biti falsifikat, a da jeste falsifikat SNS bi se prvi uhvatio za to. Kako se to uklapa u tvoje shvatanje događaja? Kao što ti je Avocado već pojasnio i kao što sam siguran da sasvim dobro razumeš, poenta nije da li neko može da bude ministar sa osnovnom školom, već da li može i treba da bude ministar neko ko je plagirao doktorat, narodski rečeno, neko ko je lopov. I dalje mi nisi rekao ništa o tri ugla gledanja (lični, istorijski, vojni).
  7. Gledao sam celu emisiju i nigde nisam čuo da se vladika svrstao na jednu stranu. Kao što i sam kažeš, on je izrazio svoje neslaganje sa jednom partijom, a to samo po sebi nije svrstavanje na jednu stranu. Sme, nije zabranjeno. U skladu sa onim što pišeš, mislim da je bolje pitanje da li je primereno to što radi, a ne da li sme. A s obzirom na to da već duže vremena nisam pri Crkvi, nisam baš najbolja osoba da mi postaviš to pitanje. Ali mogu da uzvratim kontra pitanjem: ako je neprihvatljivo Grigorijevo javno neslaganje sa Vučićem, šta je onda sa patrijarhovom javnom podrškom Vučiću?
  8. Zakleo bih se da si u to vreme pisao da jesi, ali nije ni bitno za priču. Moja greška. Ok, jel bi mogao da detaljnije objasniš sva tri ugla (lični, istorijski, vojni)? I ne reče mi šta misliš o onim primerima koje sam naveo? Sigurno si pročitao ugovore i ostala dokumenta iz Krušika ili uporedni tekst doktorata i originala odakle je tekst prepisan. Kako to utiče na tvoju sliku o SNS-u?
  9. Znaš kako, već godinama nisam aktivan na forumu ali k'o i mnogi drugi bivši forumaši pratim povremeno šta se piše, uključujući i tvoju podršku Vučiću. Sećam se da si podržavao i Tomu 2012. i prvu SNS-SPS vladu koja je tad formirana. Ok, dosta ljudi je tada bilo kivno na demokrate zbog svega što se dešavalo od 2008., pa mogu i da razumem zašto bi se neki ljudi okrenuli SNS-u. Ne slažem se, ali mogu da razumem. Ono što ne razumem, a na to se odnosi moje pitanje, je: šta sa svim onim što se dešavalo i što se dešava u poslednjih 7 godina? Kako i u kojoj meri je to uticalo na tvoju perspektivu Vučića i SNS-a? Ma šta "okoreli" opozicionari mislili, postoji razlika između toga da Vučića podržavaš 2012. i danas. Mnogo stvari se izmenilo i štošta smo imali priliku da gledamo. Dakle, kako gledaš na, recimo, priču sa Krušikom, na izveštavanje Studija B, na doktorat Malog? Šta misliš o slobodi medija generalno? Šta misliš o ministarskom kadru SNS-a? O javnim politikama koje predlažu? O Kosovu? Bez namere da te provociram ili bilo šta slično, zaista me zanima kakvo je tvoje shvatanje. Pre svega zato što sebe ne smatram vatrenim i ostrašćenim opozicionarem (kakvih sigurno ima) i zato što zaista polazim od stava da se dve jednako razumne osobe mogu ne slagati oko mnogo čega. Ali mi stvarno ne ide u glavu kako neko poput tebe može da brani Vučića. Preciznije, ne ide mi u glavu kako i ti i ja možemo da baratamo sa (verovatno) istim činjenicama i (verovatno) istim ili sličnim sistemom vrednosti, a da pritom dolazimo do potpuno suprotnih zaključaka. Već godinama se "poznajemo" preko foruma i svakome ko prati tvoje pisanje na razne teme je jasno da nisi ni glup ni neobrazovan. Pa eto, ako želiš, pomozi mi da zadovoljim radoznalost.
  10. Poenta je sto bez tog opsteg interesa ne mozes da opravdas pozitivno pravo na zivot, svojinu i druga gradjanska i politicka prava koja libertarijanci uglavnom prihvataju.
  11. Jednostavno, interes koji dele svi ili ogromna većina u nekom društvu/političkoj zajednici. Imas primera koji nisu kontroverzni. U interesu drustva, a ne (samo)nekog pojedinca je da postoji obucena policija i vojska. Isto tako, mislim da cemo se sloziti da je u interesu drustva da vakcinacija bude obavezna, onda kada, kao sto je to slucaj u Srbiji, obuhvat vakcinacijom zasnovan na dobrovoljnosti opada u meri da ugrozava herd immunity. Isto tako, mnoga ljudska prava se uopste ne mogu opravdati time što čine za pojedinog titulara, već isključivo kad se pogleda šta je bolje za društvo.
  12. Da bi se opravdalo (skoro) apsolutno ustavno/zakonsko pravo na život, uopšte ne moramo da se držimo stava da prirodna prava postoje, a još manje da su neprikosnovena. Pravne norme su instrumentalne, tj. uspostavljene da služe jednom ili više ciljeva, i kao takve su otvorene za različita opravdanja. Dovoljno je da uzmemo u obzir vrednost života za onog ko ga poseduje, tj. prilike koje nepovratno gubi njegovim prestankom, pa onda bol koji se time zadaje porodici, pa društvenu nesigurnost koja bi proizašla kad bi ubistvo bilo nekažnjivo... uopšte nije neophodno da se služimo jezikom ljudskih prava. Mnogi filozofi odbacuju ideju da prirodna ili moralna ljudska prava postoje, ali to ne znači da su odjednom ostali bez argumenata u korist (skoro) apsolutnog prava na život. Naprotiv.To je ta vaša greška što celokupnu etiku svodite na pitanje prirodnih prava, pa ako ne postoji ljudsko ili prirodno pravo na neki vid socijalne pomoći ili javno obrazovanje, onda je neopravdano da postoje pozitivna ljudska prava sa takvim sadržajem. Poenta je da stabilna granica kako je ti zamišljaš najčešće ne postoji. Istinske moralne dileme postoje. Time što ih ignorišeš ne činiš da nestanu. Drugo, pozivajući se na prirodna prava granicu ne postavljaš na kamenu, već upravo suprotno. Samim tim što nisi pojasnio pojmovne dileme koje sam gore izneo, te što nisi (ili ne možeš) odgovorio na pitanje o njihovom moralnom utemeljenju, pokazuješ da su prirodna prava sve samo ne stabilno tlo. Dakle, šta su prirodna prava? Kako znamo da postoje (ono čuveno "odakle dolaze")? Koja im je glavna funkcija? Koliko ih ima i koja su? Ako na ta pitanja ne možeš da pružiš razuman odgovor, onda je smešno da tvrdiš kako je pribegavanje jusnaturalizmu jedina nada. Jedino što činiš jeste da izmišljaš rešenje koje se tebi svidja, a kao jedini razlog za njegovo prihvatanje navodiš strah od neželjenih posledica... koje, gle čuda, nikako da se ostvare. Nećemo. I ne treba. Zato što postoje dobri razlozi da barem najminimalniji socijalni programi treba da postoje ili zašto diskriminacija treba da bude zabranjena onako kako je predvidjeno, a nijedan dobar razlog da kontrolišemo gde i šta ljudi kupuju kako bismo sprečili diskriminaciju ili da uvodimo prisilne veze i brakove. I to iz barem jednog od ovih razloga: 1. zato što je mera nemoguća ili njeno sprovodjenje zahteva upotrebnu enormne količine resursa; 2. u vezi sa prethodnim, zato što je veoma teško predvideti da li će imati bilo kakve pozitivne rezultate; 3. zato što je jasno da će imati znatne negativne posledice koje i odokativnom procenom premašuju moguće pozitivne. 4. zato što prisila u nekim slučajevima oduzima vrednost koju pridajemo nekom odnosu (kao što je to slučaj sa romantičnim vezama koje vrednujemo jednim delom upravo zato što su izraz slobode). Razume se, sve je ovo tebi poznato, i razlozi protiv ovih blesavih kontrola i prohibicija koje navodiš, kao i koliko je to neuporedivo sa primerima koje sam ja naveo. Al voliš malo da banalizuješ... i time izbegneš da odgovoriš na suštinska pitanja...
  13. Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali... 1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog pojašnjenja ne možemo da saznamo da li kada kažete da "x nije prirodno pravo" to mislite zato što a) x jeste (može da bude) subjektivno pravo, ali ne prirodno pravo ili b) x se ne može podvesti pod opšti koncept subjektivnih prava; 2) Isto tako, kad god se u diskusiji pozovete na prirodna prava, (gotovo) uvek postulirate njihovo postojanje, umesto da pružite razloge zbog kojih bi trebalo da prihvatimo da ta prava postoje. Možda su za Očeve osnivače i vas prirodna prava "samoočigledna istina", ali za mnoge druge nisu - što po definiciji znači da sudovi tog tipa ne spadaju u samoočigledne sudove; 3) Čak i da se složimo sa vama da prirodna prava postoje, to samo po sebi ne vodi zaključku da ona uvek treba da prevagnu, te da je svako ograničavanje ili mešanje u njihovo uživanje neopravdano, tj. predstavlja povredu ili kršenje. Pored univerzalnih moralnih prava, pojmovni aparat kojim se služimo u etici obuhvata još svašta nešto: imperfektne ili neusmerene dužnosti, tj. dužnosti koje ne odgovaraju nijednom pravu; društveno i moralno vredni ciljevi; vrline; opšte dobro; raznorazni interesi i potrebe... Zbog toga je vaša logika krajnje banalna: ako postoji prirodno pravo x, onda je svako ograničavanje povreda ili kršenje (Grizzly), odnosno ako postoji prirodno pravo x, ono bi (uvek) trebalo da bude pretežnije od bilo čijeg interesa (Muramasa). Opet, kao i prethodno, neprestano ponavljate jednu te istu tvrdnju, bez da ste nam pružili bilo kakav razlog zašto je to tako. Čak i da, rasprave radi, prihvatimo da postoji prirodno pravo na imovinu, zašto je ono nužno uvek bitnije od osnovnih interesa i potreba drugih, tako da je svaka redistribucija moralno neopravdana? Ili, zašto je bitnije od imperfektne dužnosti dobročinstva? Ili, zašto prirodno pravo na slobodu - ako pretpostavimo da obuhvata slobodu "da odlučuješ šta i sa kim ćeš da radiš" - mora da prevagne nad opštim interesom društva da se diskriminacija iskoreni (ili barem obim problema umanji)? Na sva ova supstancijalna pitanja ne dajete nikakav odgovor - ona za vas i ne postoje.
  14. Upravo to je i sporno. Mnogi se nece sloziti da je moralno ispravna odluka nuzno ona koja je korisna i za ljude oko njega. A cak i da se sloze oko te jako apstraktne definicije, nece se sloziti oko toga sta korisnost oznacava. Dodatno, ljudi ne funkcionisu po tom kriterijumu. Nasa moralna intuicija je mesavina svega i svacega. Ima tu i deontoloskih elemenata, tj. da je neke stvari zabranjeno ciniti bez obzira na korisnost/dobro/blagostanje koje iz njih mogu proizaci, pa onda i tih argumenata iz korisnosti, ali i elemenata etike vrline. Sto je i normalno, ne moze se ocekivati da ce prosecan covek imati koherentan sistem ideja. Ono kako ja vidim stvari jeste da treba da se usredsrede na izucavanje te urođene moralnosti i njenog porekla, mogucnosti razvoja tokom zivota itd, bez da se ogranicavaju necim sto nije predmet nauke.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...