Jump to content

Sherlock H.

Члан
  • Број садржаја

    4977
  • На ЖРУ од

О Sherlock H.

  • Ранг
    Не мисли да оде

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

11441 посетилаца
  1. Prvo, mi ne znamo šta je država prihvatila, jer niko ne može da pokaže taj famozni ugovor Vlade i SPC. Drugo, poenta je da, pri ovakvim zakonima, Vlada, BU ili ko god, nije imao pravo da prihvati PBF sa ovakvim statutom. Razume se, ako postoji zakon koji PBF-u daje poseban status, Vlada bi imala to pravo. S tim što je ovo već treći put da izbegavaš da odgovoriš koji je to zakon, iako si decidno napisao da postoji... Dakle, oče Đuroviću, ima li tog zakona ili ne?
  2. Ne pravi se blesav, pitanje je da li je preambula pravnoobavezujuća ili ne. Nije. Nisi naveo ništa što to osporava. Ja sam o tome pisao mnogo pre no što si se ti i učlanio na ovaj forum. Ova tema je samo to ponovo aktuelizovala i pokazala kolika zapravo kolizija postoji među Statutom PBF i Zakona i Statuta BU. Pod broj jedan, to ne rešava problem da je Statut PBF u nesaglasju sa višim propisima. Pod dva, što isto tako u Statutu PBF ne stoje ovlašćenja koja Patrijarh pominje? A pošto vidim da mi ne odgovaraš na pitanje, da ponovim: koji zakon PBF-u daje poseban status?
  3. Pod jedan, ako pročitaš O. Zorana, on smatra (ili barem prenosi mišljenje patrijarha) da patrijarh/sinod ima pravo da brz ograničenja kadrira na PBF. Dakle, nebitno je šta je uradio, već se ovde raspravlja o tome šta o. Zoran (patrijarh) misli da patrijarh ima pravo da radi. Pod dva, pročitaj šta sam napisao o. Zoranu: ako već postoji to pravo patrijarha/sinoda, ono mora biti negde propisano, a drugi propisi usaglašeni sa time. Ovako, to pravo nigde nije pomenuto, a drugi propisi ga indirektno isključuju. Ja ne sporim da je možda po pravdi to što se dešava Maksimu i Vilotiću. S
  4. Ništa, uzmi izguglaj termine "preambula" i "normativni deo", pa ćeš saznati zašto se pišu... Da mu se daje to pravo, ono bi bilo posebno naglašeno. Ne može nešto takvog značaja da ne bude razrađeno u normativnom delu da je namera pisaca zaista bila da patrijarhu/sinodu daju posebna ovlašćenja. Mnogo manje bitne stvari su razrađene u detalje. Dakle, ono što ovde imamo je (1) Zakon, Statut BU, Statut PBF i (2) mnogobrojna opšta akta i pravilnike koji određuju organe neke visokoškolske jedinice. I svi ti akti, koji su u poslednjih 15-ak godina menjani i dopunjavani ko zna koliko put
  5. Ako ćemo u sitna crevca, ex officio ne znači "po pravu" već više nešto nalik "po funciji". Drugo i još bitnije, a ti me ispravi ako grešim, ta rečenica koju citiraš već više puta se pominje samo i isključivo u preambuli Statuta PBF, a ne i u normativnom delu Statuta. Opšte pravilo, pogotovo za preambule podzakonskih akata, jeste da su pravno neobavezujuće. Treće, čak i da se tom tekstu prizna određeni značaj, ona se nikako ne može tumačiti tako da patrijarhu daje neograničeno diskreciono ovlašćenje da, kako kažeš, "odlučuje po svim pitanjima na PBF", a pogotovo da postavlja i smenju
  6. Da li si pročitao ugovore i dokumenta koji su objavljeni? Ako je afera izmišljena, sve to mora biti falsifikat, a da jeste falsifikat SNS bi se prvi uhvatio za to. Kako se to uklapa u tvoje shvatanje događaja? Kao što ti je Avocado već pojasnio i kao što sam siguran da sasvim dobro razumeš, poenta nije da li neko može da bude ministar sa osnovnom školom, već da li može i treba da bude ministar neko ko je plagirao doktorat, narodski rečeno, neko ko je lopov. I dalje mi nisi rekao ništa o tri ugla gledanja (lični, istorijski, vojni).
  7. Gledao sam celu emisiju i nigde nisam čuo da se vladika svrstao na jednu stranu. Kao što i sam kažeš, on je izrazio svoje neslaganje sa jednom partijom, a to samo po sebi nije svrstavanje na jednu stranu. Sme, nije zabranjeno. U skladu sa onim što pišeš, mislim da je bolje pitanje da li je primereno to što radi, a ne da li sme. A s obzirom na to da već duže vremena nisam pri Crkvi, nisam baš najbolja osoba da mi postaviš to pitanje. Ali mogu da uzvratim kontra pitanjem: ako je neprihvatljivo Grigorijevo javno neslaganje sa Vučićem, šta je onda sa patrijarhovom javnom podrškom Vučiću?
  8. Zakleo bih se da si u to vreme pisao da jesi, ali nije ni bitno za priču. Moja greška. Ok, jel bi mogao da detaljnije objasniš sva tri ugla (lični, istorijski, vojni)? I ne reče mi šta misliš o onim primerima koje sam naveo? Sigurno si pročitao ugovore i ostala dokumenta iz Krušika ili uporedni tekst doktorata i originala odakle je tekst prepisan. Kako to utiče na tvoju sliku o SNS-u?
  9. Znaš kako, već godinama nisam aktivan na forumu ali k'o i mnogi drugi bivši forumaši pratim povremeno šta se piše, uključujući i tvoju podršku Vučiću. Sećam se da si podržavao i Tomu 2012. i prvu SNS-SPS vladu koja je tad formirana. Ok, dosta ljudi je tada bilo kivno na demokrate zbog svega što se dešavalo od 2008., pa mogu i da razumem zašto bi se neki ljudi okrenuli SNS-u. Ne slažem se, ali mogu da razumem. Ono što ne razumem, a na to se odnosi moje pitanje, je: šta sa svim onim što se dešavalo i što se dešava u poslednjih 7 godina? Kako i u kojoj meri je to uticalo na tvoju perspektiv
  10. Poenta je sto bez tog opsteg interesa ne mozes da opravdas pozitivno pravo na zivot, svojinu i druga gradjanska i politicka prava koja libertarijanci uglavnom prihvataju.
  11. Jednostavno, interes koji dele svi ili ogromna većina u nekom društvu/političkoj zajednici. Imas primera koji nisu kontroverzni. U interesu drustva, a ne (samo)nekog pojedinca je da postoji obucena policija i vojska. Isto tako, mislim da cemo se sloziti da je u interesu drustva da vakcinacija bude obavezna, onda kada, kao sto je to slucaj u Srbiji, obuhvat vakcinacijom zasnovan na dobrovoljnosti opada u meri da ugrozava herd immunity. Isto tako, mnoga ljudska prava se uopste ne mogu opravdati time što čine za pojedinog titulara, već isključivo kad se pogleda šta je bolje za društvo.
  12. Da bi se opravdalo (skoro) apsolutno ustavno/zakonsko pravo na život, uopšte ne moramo da se držimo stava da prirodna prava postoje, a još manje da su neprikosnovena. Pravne norme su instrumentalne, tj. uspostavljene da služe jednom ili više ciljeva, i kao takve su otvorene za različita opravdanja. Dovoljno je da uzmemo u obzir vrednost života za onog ko ga poseduje, tj. prilike koje nepovratno gubi njegovim prestankom, pa onda bol koji se time zadaje porodici, pa društvenu nesigurnost koja bi proizašla kad bi ubistvo bilo nekažnjivo... uopšte nije neophodno da se služimo jezikom ljudskih prav
  13. Pričica o prirodnim pravima je super i jasno je zašto se libertarijanci na nju lože, ali... 1) Kad god se u diskusiji pozovete na doktrinu prirodnih prava, (gotovo) uvek propustite da objasnite šta taj koncept podrazumeva kao da je to samo po sebi jasno. Nije. Postoji bezbroj koncepcija univerzalnih moralnih prava (tj. prirodnih prava kao njihove istorijske prethodnice), te je takvo pojašnjenje neophodno. Dakle, na šta se odnosi prirodno u "prirodna prava" i, isto tako bitno a često zanemareno, šta mislite kad kažete (subjektivna) prava, bez obzira da li su prirodna ili ne. Bez ovakvog po
  14. Upravo to je i sporno. Mnogi se nece sloziti da je moralno ispravna odluka nuzno ona koja je korisna i za ljude oko njega. A cak i da se sloze oko te jako apstraktne definicije, nece se sloziti oko toga sta korisnost oznacava. Dodatno, ljudi ne funkcionisu po tom kriterijumu. Nasa moralna intuicija je mesavina svega i svacega. Ima tu i deontoloskih elemenata, tj. da je neke stvari zabranjeno ciniti bez obzira na korisnost/dobro/blagostanje koje iz njih mogu proizaci, pa onda i tih argumenata iz korisnosti, ali i elemenata etike vrline. Sto je i normalno, ne moze se ocekivati da ce prosecan cov
×
×
  • Креирај ново...