Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Искушеник

Члан
  • Број садржаја

    1996
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О Искушеник

  • Ранг
    Дуго је са нама
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Ма добро брате, не улазим ја у то. Само сам то напоменуо кад врло битну ствар у животу сваког Хришћанина. Многи се залећу, а већина ствари је психологија, а не осећање благодати. О томе су доста говорили Оци.
  2. Одлично брате Евгеник Бог Ти дао здравље! 1317_womens bighugbighug
  3. И те како сам у праву, само Ти ниси то добро разумео. У Цркви постоје неколико "типова" светитељства: Мученици, Праведници, Преподобни, Светитељи, Исповедници... и тако даље... Ти си рекао да Владици Артемију плету венац мучеништва, а ниси једини, многи машу таквом "паролом", а као што видиш, то нема никакве везе са тим, јер је мучеништво нешто сасвим друго. Владика Николај није био мученик, већ светитељ. Ава Јустин и Петар Коришки су били преподобни. Авва Јустин је био у притвору од стране Комунистичке безбожне власти, Владика Николај је био утаминичен од немачких нациста. Владику Артемија нико није утамничио, нити ће га утамничити, нити је то могуће. Владика Артемије сваки поступак добровољно прихвати и потпише. Нико, па ни ја, не спори било какво светитељство Владике Артемија, он је првенствено, као и сваки Епископ, носилац благодати Духа Светога, то јест, светитељ је по чину и благодати датој од Бога на хиротонији. То нико не спори, свако има право на своје мишљење и утисак. Али желим Ти само нагласити, да никад на основу таквих ствари не доносиш неке опште закључке. Јер много пута човек може бити преварен. Ретко ко може осетити разлику између психологије и благодати. bighugbighug
  4. Опрости брате, али само да Те питам ; Да ли знаш шта уопште значи и представља мученички венац и на који се он начин задобија? Па пошто прогоне и затварају владику Артемија његова браћа у Христу, и пошто се врши велики притисак на њега без разлога тако му само плету венац мученика, јер он страда највише, то није заслужио, јер стварно није фер да једног епископа СПЦ тако прогоне и пљују јавно. Неко моје мишљење је да је то политичка ствар с обзиром да еп.Артемије припада тврдој струји, и да се држи старе православне вере. А сасвим је могуће да као што и сами знате масони из врха СПЦ-а раде то да би могли да ставе Косово под своју руку. Иначе као што и сви знамо еписокоп Артемије није баш у добрим односима са Владом Србије а ни са председником републике Борисом Тадићем. Додао бих још да ако би мало употребили логику схватили би да човеку који има више од 80 година није потребан новац нити било шта материјално заиста, па размислите сами. Човек нема породицу има само брата који је монах, због чега би њему била потребна толика финансијска средства. Знате и сами да је Новомученик Харитон страдао у сред бела дана у Призрену. И мислим да ни кола у којима се возио (а то су иначе епархијска кола) не требају да представљају проблем нити јавна оговарања. Та кола су имала дипломатске таблице с обзиром да је он био епископ Косова које је било опасно само по себи. Видим такође да је и Виловски ослобођен услед недостатка доказа тако да мислим да је све то била намештаљка у политичке сврхе, можда чак ни они који га осуђују не мисле тако, али много утицајнији људи врше огроман притисак на њих да би то урадили... Хвала на добродошлици и мислим да ћу се лепо уклопити овде. Можда се моје мишљење разликује од осталих, али волим да чујем свачије мишљење као и да дам неко своје (за то служе форуми зар не ? ) Е, па брате Techpriest, видиш, то што ти написа, везано за преосвећеног Владику Артемија и за његово "мучеништво" заиста нема везе са православним поимањем мучеништва. Да би неко постао православни мученик, потребно је да тај претрпи одређено мучеништво, од стране неких људи. То мучеништво мора да буде Христа ради. Они који муче мученика траже од Њега, да се одрекне Христа (=Православља) и прихвати оно што му они нуде. Пошто мученик не прихвати њихове понуде, они га муче, а те муке су искључиво наношење физичког и душеног бола, патње и малтретирања. Тај процес мучења, који може да траје и годинама, а и неколико минута, се у Православној Цркви назива "плетење мученичког венца". То што Ти написа, нема апсолутно никакве везе са појмом мучеништва који је познат Православној Цркви. Владику Артемија нико не прогони, бије, малтретира, затвара и мучи. Тако да је та прича о некаквом "мучеништву" Владике Артемија, обично празнословље и пристрасност. у нашо Светој Српској Цркви, не постоје никаква стара и нова вера! То је обична и крајње бесмислена измишљотина. Вере ја једна! Не постоји "стара" и "нова" Вера, већ је Вера увек нова, јер је Христос - једино ново под небом. Пази, оптужбе да масони стоје на врху СПЦ би морао јасно да докажеш и аргументујеш, јер се такве ствари овде не толеришу. Свако добро од Господа!
  5. Брате Бебане, било би корисно да знаш, ако не знаш, да су и многи светитељи Цркве Христове водили жестоку борбу са тим. Падали су, али су и устајали, а на крају су донели победу. Наравно, не сами и својим моћима, већ једино Христом. Њихова је била једино жеља, воља и намера, а имали су и веру,љубав и наду, и тиме су Божијом помоћи, победили сваку страст. Не одједном и напрасно, већ је за све било потребно неко одређено време.
  6. Брат Драган му је дао најбољу смерницу за почетак. Исти одговор би добио и од духовника. То је први, почетни степеник.
  7. Одговор је кратак и јасан : Јесте. Свето Писмо тај грех назива именом : Рукоблуд. Блуд означава лутање, тако да је мастурбација - руколутање. Грех је промашај. Питање за Тебе, брате, је : Да ли, првенстено, желиш и хоћеш, да се ослободиш тога?
  8. Otac Justin Savinski kaže drugačije! Мањи је грех сигурно, и то не мањи, него много, много мањи. Грех блуда и прељубе се равна са грехом убиства, док се на грех рукоблуда гледа сасвим другачије. Блаженопочивши отац Јустин Савински може свашта причати, али Православна Црква говори нешто сасвим друго. У Канонима Св. Василија Великог је јасно изражена тежина сваког греха у дужини одређене епитимије (одлучења од Причешћа).
  9. " Иконе су потребне нашој природи. Да ли наша природа уопште може снаћи без ликова? Можемо ли се уопште сетити одсутног, а да га не замислимо? Није нам сам Бог дао способност замишљања? Иконе су - одговор Цркве на вапијућу потребу наше природе." (св. Јован Кронштатски) " Целивању усана одговара целивање душом; целивајући светињу, морамо је целивати уснама, душом и срцем." (св. Јован Кронштатски) " Тајна освећења јелеја - то је духовни мед, живоносно пиће. Какво изобиље наде! Какве молитве! Есенција Јеванђеља." (св. Јован Кронштатски) " Свим силама своје душе осећај страхопоштовање пред свим Тајинствима, и аа свако Тајинство говори себи, пред његово вршење или пред причешћивање: "То је - Тајна Божија". Ја сам само њен недостојни предстваник или учесник". Наш горди разум би хтео да испита и тајну Божију, па ако је не може испитати, он је одбацује као нешто што н е потпада под његова ништавна мерила." (св. Јован Кронштатски) " За Истинитост Тајни Христових јемчи сам Христос. Истина је да их је Он створио и да се налазе у суштини светова, видљиве и невидљиве; (оне су) очишћење грехова, мир и радост срца после причешћивања." (св. Јован Кронштатски) " Ето, ми имамо иконе Спаситеља, Божије Мајке и осталих... Хришћанин који их воли, хтео би да увек носи ликове у мислима и срцу, па је и сама наша чулнодуховна природа створила неопходност да се изображавају иконописањем, да се ставе на најдоличније место у кући и поштују, најпре поклоњењем срца, затим и тела. Како је поштовање икона сагласно са промислом Божијим! Небо нам одговара иконама, као некада Господ са олтара јеврејске скиније; многе од њих зраче чудима." (св. Јован Кронштатски)
  10. " У Цркви су све наше слатке наде и очекивања, мир и радост наша, заједно са очишћењем и освећењем. Све што је најбоље, најузвишеније, најдрагоценије, најмудрије и најсветије - све се то чува само у Цркви; Цркве је - земаљско небо." (св. Јован Кронтшатски) " На свету не постоји ништа важније од спасавања људских душа и нема ничега достојнијег непрестаног и свакодневног сећања него што је то искупљење света од греха, проклества и вечне смрти, које је извршио Син Божији. Света Црква је неизбрисивим речима, сликама и обредима заувек одредила сав домострој спасења ради тога да би људи, склони заборављању Бога и спасења својих душа, стално имали, да тако кажемо, пред очима и на дохват руке, сва велика, премудра и добра дела Божија везана за нас, да би стално себе подстицал на покајање, поправљање и спасење и клонили се сујете овог трулежног и брзополазног света." (св. Јован Кронштатски) " Шта ће бити са оним човеком који када са лађе падне у воду и видевши бачено му уже или чамац који ће га спасти, не само да не прихвата ни једно ни друго, него их чак гура од себе? Он ће нестати у воденом бездану. Такви су и хришћани, којима је са неба - ради спасења од вечне погибељи - добачено, као неко уже, Свето Писмо и сва Тајинства, заједно са највећим од њих - Тајинством Тела и Крви Исуса Христа. Лађа спасења - то је Црква Христова. Ко Њу одбацује, тај ће несумњиво пропасти, што и заслужује због своје гордости, свог безумља, глупости, мрске пристрастности и своје ћудљивости. Благодарим свесветој, свеблагој, препудрој мајци мојој - Цркви Божијој, која ме спасоносно управља у овом привременом животу и одгаја ме за становника небеског; благодарим јој за све молитве, Богослужења, Тајниства и обреде, благодарим јој за њене постове који ми толико користе у духовном и телесном погледу; благодарим непорочној Мајци мојој. Цркви Божијој, која дух мој узноси горе, на небеса, ум мој просветљује небеском истином, показује ми путеве живота вечног, избавља ме од насиља и срамоте страсти и мој живот чини блаженим." (св. Јован Кронштатски)
  11. Искушеник

    Шале...вицеви...

    Две нуле целизијуса :cheesy:
  12. Мислим да је ипак велика разлика између личног извињавања и извињавања у контексту једне целе државе. Извињавати се за нешто непостојеће је за једну, па и православну, државу апсурд. Ово што помиње о.Агапије може да важи само када су појединци у питању, не целина. Исто као и заповест "воли непријатеља", која се искључиво односи на појединца и његове личне непријатеље.
  13. Не знам да ли си свестан шта си написао брате ?
  14. Ма само опуштено брате Саша, уживај :bla: greengrin :cheesy: Bogorodicaaaaaa 29dz8zk isus-sinai
×
×
  • Create New...