Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Radmila

Члан
  • Број садржаја

    661
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Radmila

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 02/27/1963

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Molim urednike foruma , ako sam krivo postavila da isprave . Namjera mi je da nas vidi što više i čuje o večerašnjoj temi na Radio Blagovesti . Internet Radio Blagovesti će 30.10. sa početkom u 19:00 direktno prenositi 246. duhovnu tribinu iz velike dvorane SO Voždovac u Beogradu. Tema duhovne tribine je: VERA I OČAJANJE. Predavač: protojerej-stavrofor Milorad Golijan. Organizator tribine je hram Svetog Trifuna u Beogradu.
  2. Radmila

    Мир Божији- Христос се роди

    ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !!!!!!!!!!!!
  3. Srećna Slava Sv. Petka svima koji slave u zdravlju i veselju!!!

  4. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    СВЕТИ СЕРАФИМ САРОВСКИ И МЕДВЕ Преузето из: ''Светосавског звонца Број : 04-2010 Велики руски светитељ (18. век), Свети Серафим Саровски, живео је у колиби у шуми, молећи се Богу у потпуном миру и самоћи. Али као што се не може сакрити град који је сазидан на високом брду, ни светлост у тами, тако ни светитељство Светог Серафима није могло да остане сакривено. Био је препун љубави за сву Божју творевину, људе, животиње, биљке, инсекте. Дивље звери су осећале његову љубав и доброту. Долазиле су у његову колибицу, а старац је са њима делио свој оброк, хлеб и воду. Један огромни мрки медвед био је стални „посетилац”. Потурио би главу да га Старац помази, а онда би легао крај његових ногу и умиљавао се као да је маца, а не страшна звер. Светом Серафиму су на разговор и утеху долазили великодостојници али и обичан свет. И сам цар је долазио код Светог Серафима. Тако једном, кад је цар дошао у Старчеву колибу, таман што су сели да поразговарају, на врата колибе стаде огромни медвед. Цар мало пребледе, али се не помаче с места. Није шала, мрки медвед је једна од најопаснијих звери у руским шумама. Свети Серафим се окрену према медведу и рече: – Немој сада рођени, треба са баћушком царем да поразговарам, дођи ти касније! Медвед се послушно окрену и оде у шуму. Код Старца је долазило све више света. Неки зли људи из села помислише да код њега сигурно има доста блага, зато што му људи свашта доносе. Како их је похлепа заслепила, нису ни помислили да Старац никакве дарове не прима. Дошли су код Светог Серафима и тражили да им да злато и новац. Старац им је говорио да ништа нема, а они су почели да га туку. Како нису ништа пронашли, јер је у колиби био само кревет од две грубе даске, икона и пањчић уместо стола, они се разјарише што су узалуд долазили, да претукоше старца и оставише га полумртвог испред колибе. После неког времена дође медвед. Како је животиња знала шта треба да учини, зна само Бог. Медвед је некако ставио старца на леђа и донео га у десетак километара удаљени манастир. Лупао је на врата док нису отворили, а онда је сачекао да монаси узму Старца. То чудо су видели многи, монаси и поклоници, који су били у манастиру. Повреде су биле смртоносне. Свети Старац је само милошћу Божјом остао у животу. Дуго се опорављао. Власти су у међувремену пронашле кривце, али им је Свети Серафим опростио и није хтео да их тужи. Старац је опростио, али медвед није. Пронашао је двојицу виновника и страшно их казнио на свој, медвеђи начин. Трећи човек, кад је видео шта се догодило његовим друговима, отишао је код Старца да моли за опроштај. Старац му је опростио, а медведу наредио да га не дира. Медвед га никада није ни додирнуо, али је од њега окретао главу. Тај човек се искрено покајао и потпуно променио живот. Постао је послушник код Старца и верно га слушао све до краја његовог живота. Илустровала Љиљана Димитријевић
  5. Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну.
  6. Богородице Дјево, радуј се благодатна Марија, Господ је с Тобом; благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.
  7. Radmila

    АКАТИСТ СВИМ СВЕТИМ СРБИМА

    АКАТИСТ СВИМ СВЕТИМ СРБИМА Кондак 1 . Изабрани угодници Божји, најчеститији представници рода српског, миомирни цветови рајски, из крила Цркве српске узабрани и у рај небески узнесени, пошто сте стекли слободу пред Господом, молимо вас, богоносни оци, помозите нам молитвама вашим и ослободите нас свих невоља, да вам кличемо: Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Икос 1 . Анђели роду српском били сте, богоносни оци, анђелски сте на земљи поживели, анђелима сте се на небу придружили, одакле нас духовно греје благодатни дах молитава ваших, озаравајући нас небеском светлошћу и одгонећи греховни мрак са душа наших. Зато вам од срца приносимо ову похвалу: Радујте се, добри анђели рода српског ! Радујте се, путеводитељи наши стазом спасења ! Радујте се, чврсти стубови Српске Православне Цркве ! Радујте се, светионици небеске светлости ! Радујте се, дивни учитељи православља ! Радујте се, мирисни цветови светосавља ! Радујте се, пресвети јерарси Христови ! Радујте се, свети благоверни цареви, кнежеви и деспоти српски ! Радујте се, мноштво мученика и мученица пострадалих за Христа ! Радујте се, преподобни оци и преподобне мајке, што Христу усрдно послужисте ! Радујте се, праведници Христови ! Радујте се, молитвеници пред Господом ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 2 . Видећи пред нама вас, светле огњене стубове, који нам јасно осветљавате пут у ноћи овога живота, преподобни Симеоне мироточиви и светитељу Саво, верни изданче његов, као првенце светитељства у роду српском, захваљујемо Господу Богу на милости Његовој и кличемо Му: Алилуја ! Икос 2 . Разумом небеским расуђујући, богомудри оци наши, презрели сте све лепоте овога света, и у Христу сте нашли утеху и мир душевни. И сада, заједно са Христом, обитавате у царству небеском, славећи Бога и молећи Му се за добро, благостање, мир и спасење рода српског. Због тога вам ми узносимо ову похвалу: Радујте се, носиоци благодати Христове ! Радујте се, подвижници, који подвизима својим сву земљу српску оплемењујете ! Радујте се, постници, који постом и молитвом све освећујете ! Радујте се, чудотворци, који чудесима својим сав род српски обасјавате ! Радујте се, бисери духовни, који сте из српског рода до Горњег Сиона заблистали ! Радујте се, јер сте добротом душа ваших Христу Богу угодили ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 3 . Силом Христовом испуњени светитељи српски, богомудри оци наши, архиепископи и епископи: Арсеније, Саво други, Григорије рашки, Јевстатије, Јакове, Саво трећи и Никодиме, верни пастири духовнога стада Српске Цркве Христове, молите пастиреначалника Христа да и нас, заблуделе овце Његове, прихвати, оснажи и упути, да будемо достојни наследници ваши, живећи праведно и богоугодно у овоме свету, да бисмо, заједно са вама могли увек певати Богу: Алилуја ! Икос 3 . Имајући једину жељу: само Христу Спаситељу угодити, и правдом и истином Њему послужити, свети и преблажени оци наши, архипастири стада Христова, удостојили сте се царства небеског и постали добитници венаца непролазне славе. Молимо вас, оци свети, помолите се Господу Хрис ту, да и нас удостоји удела спасених, да бисмо вам могли са захвалношћу приносити ову похвалу: Радујте се, верни архипастири Српске Цркве Православне ! Радујте сe, добри учитељи и просветитељи рода српског ! Радујте сe, достојни наследници небеске радости и непролазне славе светих ! Радујте се, заслужни учесници рајскога блаженства и невечерње светлости ! Радујте се, јер с горњих висина славе ваше милостиво погледате на нас доле ! Радујте се, јер нас, духовно стадо ваше, и децу рода вашег, и сада с љубављу посећујете ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 4 . Буру животну храбро поднесте, и царство земаљско небеским заменисте, богоблажени јерарси и мудри руководитељи Цркве Српске Православне: Данило други, Јоаникије, Спиридоне, Јефреме, Кирило и Никоне и Максиме, деспоте српски. Зато вас Христос обогати вечним непропадљивим богатством. Молимо вас, оци свети, не заборавите нас, но молите за спасење свих који кличу Богу: Алилуја ! Икос 4 . Видећи вашу љубав према Господу, богоносни оци наши, светитељи српски, и вашу ревност у извршавању свих заповести Христових, а подстрекавани вашим примером, трудимо се да одбацимо духовну лењост и да се латимо духовних подвига. Имајући вас на томе путу сигурне учитеље и руководитеље, ми вам радосно приносимо ову похвалу: Радујте се, неуморни молитвеници, пред Богом за мир целог света ! Радујте се, достојни наследници рајског блаженства ! Радујте се, јер сте постом и молитвом душе ваше хранили ! Радујте се, јер сте трпљењем и свеноћним бдењима невидљивог врага потпуно савладали ! Радујте се, јер својим усрдним молитвама Богу, народу своме најбоље помажете ! Радујте се, јер, примером свог богоугодног живота, народ српски Богу обраћате ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 5 . Богосветле звезде показасте се на небу Православне Цркве Српске, славни јерарси Христови: Макарије, Гаврило први, Клименте охридски, Василије острошки, Саво ердељски, Петре цетињски и Јевстатије. Молимо вас, богољубиви оци наши, не престајте молити се Господу, да нас сачува од сваке напасти и свакога зла, да, вашим заузимањем спасени, кличемо увек Богу Спаситељу: Алилуја ! Икос 5 . Слушајући о вашем светом животу, којим сте земљу српску осветили и народ српски облагородили, дивимо се ревности вашој и љубави према Христу. Као верни подражаваоци милосрдног Христа, осените и нас молитвама вашим и упутите на стазу покајања и спасења, да вам свесрдно кличемо: Радујте се, орлови небески, који са земаљских низина смело узлетесте на гору небеску ! Радујте се, слаткогласне ластавице, које земљу српску испунисте брујањем молитава ваших ! Радујте се, јер вас Господ, још на земљи, прослави благодаћу чуда и даром исцељења ! Радујте се, јер вас на небу обасја тросунчаном светлошћу ! Радујте се, јер је награда ваша велика на небесима ! Радујте се, јер душе ваше, слично сунцу, сијају небеском светлошћу ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 6 . Проповедајући Еванђелску науку, не само речју но и животом својим, показасте се слични апостолима Христовим, преподобни и богоносни оци наши: Науме охридски, Горазде, Ангеларије и Саво, Гаврило лесновски, Прохоре пчињски, Јоакиме осоговски, Симоне монаше, Давиде и Петре коришки. Зато вас Господ Христос и награди венцем славе, да са Њим вечно царујете у рајским обитељима. О, преблажени оци свети, чудотворци, молите Спаситеља Христа, да не лиши небеског наслеђа и нас, који радосно кличемо Богу: Алилуја ! Икос 6 . Засијасте на небу Цркве Српске, као богосветли светионици, озаравајући вашим чудима сву земљу српску, преблажени оци наши. И са љубављу и захвалношћу спомињу се света имена ваша с краја на крај земље српске, и сви вам свесрдно певамо хвалу: Радујте се, радосни весници свемоћи и славе Христове ! Радујте се, ревносни подвижници, сведоци љубави Христове ! Радујте се, јер молитвама својим исцељујете душевне и телесне болести ! Радујте се, јер кротошћу својом мноштво верних приводите небеском Цару - Христу ! Радујте се, јер сте од Господа примили власт над нечистим духовима ! Радујте се, ратоборци духовни, наоружани часним крстом, смирењем и правдом ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 7 . Хоће ли ко да живи побожно у Христу, наћи ће у вама најбољи пример богоугодног живота, преподобни и богоносни оци наши: Теоктисте — Драгутине краљу српски, Григорије ћутљиви, Јоаникије девички, Јефтимије, Јефреме и Несторе — дечански, Јоасафе царевићу — метеорите, и Нектарије битољски, јер ви остависте све красоте овога света и у Христу нађосте мир душама својим. Молите се Господу Христу за добро и спас српског народа, да и нас смирене удостоји Царства Небескога, да можемо, заједно са вама, увек певати Творцу своме: Алилуја ! Икос 7 . Нови Сион постаде земља српска кад из ње произиђоше духовна чеда која даноноћно благосиљају Господа. И ево нас данас светли сабор преподобних отаца, часних изданака народа српског, призива на духовно славље, а трудови и подвизи њихови подстичу нас да им узносимо заслужну похвалу: Радујте се, велики угодници Божји, јер сте величином подвига својих и анђеле задивили ! Радујте се, преславни чудотворци, који у свим бедама и жалостима помажете људима ! Радујте се, благодатни изданци народа српског ! Радујте се, духовни украси и радовање Српске Цркве Православне ! Радујте се, усрдни посредници пред Богом радости наше и славе вечне ! Радујте се, хитри испунитељи свих наших добри жеља ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 8 . Необичан је и диван венац који ви собом представљате, славни Божји угодници, преподобни оци наши: Никодиме, Висарионе, Стефане пиперски, Ромило раванички, Романе, Несторе, Мартирије, Данило и Сисоје — Синаити, Зосиме тумански, Григорије горњачки, Јове у Драчи и Рафаило банатски. Јер ви у разним крајевима земље поживесте, но у вери једнодушни бисте, и једном светошћу просијасте у Господу и Богу нашем Исусу Христу. Помозите, молитвама вашим, да и ми будемо учесници славе небеске, певајући, с вама заједно, Богу: Алилуја ! Икос 8 . Сви крајеви земље српске, горе и долине, поља и планине, осећају и пројављују благодат Божју, јер из њих, као каква плодоносна рајска дрвета, произиђоше зборови светитеља, мученика, преподобних отаца и мајки и праведних душа, чијим плодовима храњени јачамо душе своје. Зато им, захвалним срцем и устима, узносимо ову заслужну похвалу: Радујте се, анђели земаљски и људи небески ! Радујте се, мирисни кринови произникли у Српству ! Радујте се, јер сте својим небеским врлинама српску земљу онебесили ! Радујте се, стални заступници пред Господом за цео свет Хришћански ! Радујте се, избраници Божји, који сте заслужност тога избора многим чудима засведочили ! Радујте се, славни победници, који сте Христовом десницом овенчани ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 9 . Сви анђели Божји задивљени су топлином љубави ваше према Христу, роду и цркви, као и величином подвига и одрицања ваших, преподобне мајке наше: Анастасијо, мајко светог Саве, Параскево, Јелено краљице, Јелено дечанска, Јефросинијо љубостињска — царице; Ангелино деспотице, Јелисавето кнегињо, великомученице Злато мегленска и блажена Еуфимијо девичка. Вас је Господ Христос признао и исповедио пред Оцем својим небеским, Који је прихватио оданост вашу и примио жртве трудова ваших, те су ваша имена записана у књигу вечнога живота. И ви сада са свима светима певате Богу: Алилуја ! Икос 9 . Највештији говорници не би могли набројати и изнети све врлине ваше, нити описати сву топлину љубави ваше према Господу Христу, свете богољубиве мајке наше, јер ви и после смрти сијате врлинама својим, и љубављу према Господу загревате душе народа српског. Зато вам захвални род ваш српски и узноси ову похвалу: Радујте се, благовољењем Божјим, изабране на земљи ! Радујте се, нетрулежним венцима овенчане на небесима ! Радујте се, дивни цветови еванђелског сада Православне Цркве Српске ! Радујте се, зрацима тросунчане светлости на небу обасјане ! Радујте се, јер Христа Господа душом заволесте ! Радујте се, јер Њему једином свесрдно послужисте ! Радујте се, све свете угоднице Божје, молитвенице српскога рода ! Кондак 10 . Спаситељу Богу усрдно послужисте, не бојећи се ни саме смрти, но смело за Христа пострадасте светли мученици Господњи: царе Урошу, Јоване Владимире, кнеже зетски, Ђорђе кратовски, Христо албански, Анастасије, Никито светогорски, игумане Пајсије и Ђаконе Авакуме и све мноштво мученика с вама, и Теодоре Сладићу, комоговински. Зато се и удостојисте мученичких венаца, и сјединисте се са светим мученицима, са којима се сада на небу радујете, певајући Богу Спаситељу: Алилуја ! Икос 10 . Цара небеског показасте се храбри војници и ви сви српски мученици, јер за Њега пострадасте до крви и бисте Му верни до смрти. Због тога вас Он награди благодаћу својом, и силом, да и после смрти ваше, народ српски руководите и ка Христу путеводите. Зато вас благодарни народ српски слави и велича и узноси вам ову похвалу: Радујте се, на земљи дивни сведоци славе Божје ! Радујте се, на небесима славни представници рода српског ! Радујте се, прекрасни драгуљи вере праве, који сијате зрацима Божје благодати ! Радујте се, браниоци православља, који примером својим утврђујете народ свој у вери ! Радујте се, моћни помагачи наши у сваком добром делу ! Радујте се, крепки заштитници наши пред Богом од свакога зла ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 11 . Песму Пресветој Тројици узносе сви свети српски краљеви: Стефан — Владислав, Милутин и Стефан дечански и кнежеви: Стефан — Урошица, Лазар косовски и Стефан Штиљановић, славећи победе над безбожним агарјанима и над свим непри јатељима Христовог и српског имена и, молећи се усрдно за добро и спас српског народа, радосно кличу Богу: Алилуја ! Икос 11 . Свети зраци богоугодног живота вашег, о, сви свети благоверни краљеви и кнежеви српски, као каква сунца, обасјавају сву земљу српску, — загревајући је небеском топлином, да може плодоносити Еванђелске плодове. И ми, поштујући свете успомене ваше и љубав вашу према православном роду српском, усуђујемо се узнети вам из дубине душа наших ову похвалу: Радујте се, јер ви небеско царство претпостависте земаљском ! Радујте се, јер земаљску славу употребисте за стицање небеске ! Радујте се, јер делом показасте, како се и са владалачких престола може смирено служити Богу ! Радујте се, јер својим примером доказасте, да се истинском службом Богу најбоље служи своме роду ! Радујте се, добри владари на земљи ! Радујте се, смерни служитељи на небу ! Радујте се, сви свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 12 . Благодат Божја изабрала вас је, као своје сасуде, свети праведни деспоти српски: Стефане Лазаревићу, Стефане нови, слепи и Јоване нови, и свети Јосифе нови, и сви српски свети угодници Божји, именовани овде и неименовани, да нам будете сјајне звезде водиље кроз живот наш на земљи, и да нас приведете Господу Христу, те да заједно са вама вечито певамо Богу: Алилуја ! Икос 12 . Опевајући заслуге ваше пред Богом, сви свети српски угодници и угоднице Божје, ми величамо, хвалимо и славимо Господа Исуса Христа, осветитеља светих и Творца чудотвораца, Који вас је осветио изливши на вас обиље својих благодатних дарова. А вама, моћни заштитници наши пред Богом, уз топлу захвалност, узносимо ову похвалу кличући вам: Радујте се, пријатељи свих светих ! Радујте се, грађани небеског Јерусалима ! Радујте се, покровитељи народа српског ! Радујте се, чувари и украситељи Цркве Српске Православне ! Радујте се, небески будилници савести наше ! Радујте се, неуморни трудбеници на њиви Господњој ! Радујте се, свети угодници Божји, молитвеници српскога рода ! Кондак 13 . О, велики угодници Божји, најславнији изданци рода српског, даровани нам од Бога покровитељи и заштитници на небу, далеко смо од вас, не толико растојањем од земље до неба, колико бројним гресима нашим. Ипак се, ево, усуђујемо принети вам ову малу похвалу, и о једном вас само умолити: молите Спаситеља Христа, Бога нашег, да нама, и целом роду српском опрости све грехе наше; да нас посети, очисти и освети, обнови и благослови, и удостоји Царства Свог Небеског, да бисмо Му, као света Небеска Србија, заједно са вама вечито певали: Алилуја! (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.) Молитва СВИМ СРПСКИМ СВЕТИМА О најдивнији и најсветлији изданци православног рода српског, достојни наследници Христовог Царства Небеског: патријарси, архиепископи, епископи, цареви, кнежеви и деспоти, царице, кнегиње и деспотице, свештеномученици, мученици и мученице, преподобни оци и преподобне матере, и сви свети угодници Божји, који из рода српског просијасте и у Христу Богу велику благодат стекосте, ево, падамо на колена и најсмиреније вас молимо: молите се Христу Богу да излије на нас богату милост своју, и благослови, да се у Цркви Српској Православној, и у целом роду српском, учврсти дух праве вере и побожности, дух љубави и мира и радости у Духу Светом; да се сви духовно и телесно очистимо, и да се духом и истином поклањамо Богу, старајући се увек о извршавању заповести Божјих и спасењу душа. Архипастирима и пастирима цркве испросите у Господа свету ревност и старање за спасење поверене им пастве: народа српског православног. Силом љубави ваше охрабрите их и подржите у светој делатности њиховој: да верне подржавају у вери, неверујуће да просвећују, незналице да упућују и поучавају, сумњивце да убеђују и у вери утврђују, отпале од православне цркве да обраћају и у крило цркве враћају, грешне да покрећу на покајање, покајнике да теше и на путу исправљања подржавају и у светости живота утврђују. Да речју и делом народ српски воде путем Еванђелског следовања Христу: ка вечном царству светих, које је припремљено за праведнике. Још се молите, о, ви моћни заштитници наши пред Богом, да благослови Господ, да у земљи нашој милост и истина буду увек заједно, а правда и мир нераздвојно. Молите се још и за мир целог света. Да се учини крај свима ратовима и сваком крвопролићу на земљи; да се нигде и никад више не пролива крв људска као вода; да се не искорењује честитост и побожност код људи; да се не разарају храмови Божји на земљи и да се не уништи свето богослужење. Него да се мир Божји зацари у читавом свету: да међу свим људима и народима на свету завлада љубав и слога и међусобно разумевање, па да сви људи буду синови мира, који ће одсад живети у слози и љубави и, заједно са вама, и свима светима, славити и хвалити Бога: Оца, и Сина, и Светога Духа, Тројицу једнобитну и нераздељиву, сада и увек и у све векове. Амин. акатист сатворио прота Мирко Павловић празнује се 31. августа (13. септембра ) – Сабор србских светитеља извор.: молитвеник
  8. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    МАГАРАЦ КОЈИ ЈЕ ЗГРЕШИО У своме оку не виде балван, а у туђем виде трун Лав, леопард, хијена и магарац састаше се једном да поразговарају о томе како им је тежак живот. Година је била сушна, па су једва успевали да нађу мало хране. – Зашто ли је дошло до овога? – понављали су по ко зна који пут. – Мора бити да је неко од нас згрешио јер нас Бог иначе не би овако казнио – рече једно од њих. – Како би било да исповедимо своје грехе и да се покајемо? – одговори други. Сви пристадоше на то, и лав проговори: – Ох, ја сам учинио тежак грех. Срео сам недавно близу села једног младог бика, сачекао сам га у заседи и појео га. Остале животиње погледаше лава, од кога су зазирале због његове снаге, па одмахнуше главом. – Не, не – побунише се сложно – то није никакав грех! Онда рече леопард: – Ах, и ја сам ужасно згрешио. Наишао сам у долини на једну козу која се била изгубила од свога стада, ухватио сам је и прождрао. Животиње погледаше леопарда, чијим су се ловачким способностима необично дивиле, и одговорише одлучно: – Не, не, то није никакав грех! Тада узе реч хијена: – Страшан сам грех учинила. Ушуњала сам се једном у село и ухватила пиле, па сам га однела и појела. – Не, не – рекоше остали. – То није грех. Најзад рече магарац: – Мој газда, терајући ме једном путем, срео је неког пријатеља и застао да поразговара с њим. Док су они причали, ја сам пришао ивици пута и чупнуо две–три травке. Све животиње погледаше магарца, према коме нико није oceћao страхопоштовање нити дивљење. Један часак владала је тишина, а онда сви тужно заклимаше главом и рекоше: – Е, то је грех! Да, да, то је тежак грех! Ти си крив за све наше муке и невоље! На то се лав, леопард и хијена бацише на магарца и растргоше га. Етиопска народна басна Илустровала Љиљана Димитријевић
  9. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    ОРАО Један је човек нашао орловско јаје и ставио га под кокош. Орлић се излегао кад и пилићи и одрастао је са њима. Орао је читавог живота радио исто што и кокошке у дворишту, мислећи да је једна од њих. Кљуцао је наоколо у потрази за бубама и глистама, кокодакао и лепршао крилима, уздижући се тек који педаљ од тла. Прошле су године и орао је остарио. Једног дана угледао је у висини, на ведром небу, чудесну птицу моћних раширених крила. Стари је орао запањено гледао увис. ''Шта је то? питао је.'' То је орао, краљ птица'', рекла му је једна кокошка. ''Он припада небу, док ми кокоши, припадамо земљи.'' И тако је он умро међу кокошима, не знајући ко је. Деси се понекад, да Бог створи орла, а он живи и умре као кокошка. Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 7/2006. Српски Православни манастир Клисина
  10. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    СЛИКОВНИЦА О СВЕТОМ САВИ - у пдф формату- Током прошле 2009. године, по благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, свјетло дана угледала је сликовница Свети Сава – Први архиепископ српски, која говори о животу и дјелу Светог Саве, на начин прилагођен малишанима, за које је и писана. Сликовницу је написала Тијана Мирковић, док се за пригодне илустрације побринула Тијана Ранђеловић. Због значаја који Свети Сава има у српском народу и његовој Цркви, неопходно је и најмлађе нараштаје упознати са његовим крстоносним животом, који је у сликовници приказан по поглављима, онако како то приличи радовима овога типа. Свети Сава је одувијек био инспирација умјетницима, узор подвижницима, радост тужнима, док је у срцима најмлађих представљао и представља доброг оца, који брине о спасењу душа оних над којима је постављен као пастир стада Христовог. Због тога је кроз ову сликовницу и приказан као онај угодник Божији на чији се живот морамо угледати, још као дјеца. Из тих разлога, по благослову Епископа бихаћко-петровачког Г. Хризостома, ова ће сликовница бити доступна у пдф формату, а моћи ће се прочитати на сајту Епархије бихаћко-петровачке, као и на сајту Манастира Клисина. Сликовница Свети Сава – Први архиепископ српски може се купити у продавници Манастир Клисина по веома повољној цијени. Због тога позивамо све родитеље, вјероучитеље и учитеље да живот и дјело Светог Саве приближе дјеци о којој се старају, како би нови нараштај имао могућност да расте знајући основне истине о ономе који је ударио темеље нашој држави и Цркви, а који и данас молитвено посредује за нас пред лицем Васкрслог Господа. Сликовницу можете отворити овдје! Српски Православни манастир Клисина
  11. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    ЕЈ ШТО ЗАГРИЗЕ?... ЕЈ ШТО ЗАВИРИ? Један сиромашан дрвосеча био целе године са женом у шуми и секао дрва, а кад год би замахнуо секиром да засече дрво, рекао би уздахнувши: - Еј, што загризе?! Једном пролазио онуда неки отмен гроф, застао и слушао шта то каже дрвосеча и напослетку га запитао зашто увек каже: ''Еј, што загризе?'' - Ах – одговори дрвосеча – да није Ева загризла јабуку, ми бисмо још били у рају, и ја се не бих овде мучио сечом дрва. Кад год помислим на то, морам да уздахнем и да се љутим на Еву. На то гроф одведе сиромашног дрвосечу и његову жену у свој двор. Даде им луксузну собу и да једу и пију колико хоће. После неколико дана приреди им свечан ручак, наредивши кувару да зготови за њих свакојака добра јела. Све ђаконије су постављене на трпезу, а уз остало, и једна поклопљена чинија. Дрвосечи и његовој жени рече гроф да се по милој вољи могу послужити свима јелима, али да ону чинију не дирају и не скидају с ње поклопац; њу – рече им – смеју само гледати. И то рекавши, остави их насамо. Дрводељина жена била је, међутим, рада да зна шта је у оној чинији, и час је мислила да је у њој ово, час да је оно. Напослетку је обузме тако силна радозналост да није више могла одолети и подигне мало поклопац да само завири у чинију. Али у истом тренутку искочи из чиније миш, и кад жена потече за њим да га ухвати, миш се већ одмарао у рупи. Кад после дође гроф и виде да у чинији нема миша, окрете се дрвосечи и рече: - Одсад немој више да се жалиш на Еву! Твоја жена урадила би оно исто што је урадила наша прамајка. Онда их гроф нехтеде више држати у двору, те дрвосеча и његова жена морадоше опет у шуму да сечом дрва зарађују свој свакидашњи хлеб. Кад год би, после тог догађаја, замахнуо секиром да засече дрво, дрвосеча би помислио на добар живот у двору и на радозналост своје жене, те није говорио више с уздахом: ''Еј, што загризе?''. него: ''Еј, што завири?'' Па ако није престао или умро, може се још и сад у шуми чути како сече дрва и жали се. Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 6/2010. [/center] [/center] Српски Православни манастир Клисина [/center] [/center]
  12. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    БЛАГО ЏЕПУ И ЗИДУ Истински побожан живот је најлепша песма Светом Сави Пролазио Свети Сава кроз село, па срете два брата, која је недавно крстио. Веома се зачуди што ни један не носи крст око врата, па их запита: - Где су вам крстови које вам дадох? - Мој је изгледа остао код куће. Носим га у џепу од гуња – одговори старији. - А ја сам мој крст на зид окачио! – рече млађи. - Е, благо џепу и зиду кад их крст чува, а ко ће вас чувати, добри људи!? Од тада поче Свети Сава учити свој крштени народ да крст стално носе око врата, јер је хришћанин без крста војник без оружја и кућа без крова. Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 1/2011.
  13. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    KOMШИНИЦЕ А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осјећаш? (Мт 7, 3) Млади пар се доселио у улицу. Следећег јутра, док су доручковали, жена виде комшиницу како шири веш. - Како јој је прљав веш – рекла је. - Можда јој је потребан други прашак, или јој се покварила веш-машина, а она не зна да опере ни најосновније дечје стварчице. Муж је ћутке посматрао, и није ништа рекао. Сваки пут када је комшиница ширила веш, падали би исти коментари. Месец дана касније, жена се зачудила кад је видела комшиничин веш, бео као снег. - Погледај, коначно је научила да пере, или је купила нову веш-машину, - рекла је мужу. Муж јој одговори: - Не драга, није она купила нову машину за прање веша, него сам ја опрао наше прозоре. Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр 7/2010. [/right]
  14. Radmila

    Светосавско звонце - приче за децу

    Грожђе Љубави Око 330. год. по Христу настанио се у скиту Свети Макарије Египатски. Мало по мало око Светог Макарија окупило се много монаха који су прихватали његове савете. Његова слава се раширила по цјелој земљи. Једнога дана су неки поклоници дошли у калуђерско село да виде Аву Макарија. Донели су му корпу пуну грожђа. Седели су дуго код Старца, слушали његове драгоцене савете и душевно обогаћени, кренули према граду. - Ово је за тебе, Аво, рекоше му одлазећи. Знамо да много волиш грожђе. Узми га, молимо те. Ава Макарије захвали поклоницима и испрати их са осмехом. Посред неугледне колибице стајала је корпа препуна дивног миришљавог грожђа. Редак дар, будући да у том крају није било грожђа. Сигурно је врло слатко, помисли Ава и крену да га проба. Но, како се саже, угледа кроз прозорчић колибице друге подвижнике и осети кривицу. - Није право да ја задржим грожђе. Остали оци га нису ни пробали. Однећу га до Аве Петра, стар је и много ће му се допасти. Узе, грожђе и однесе га до Аве Петра који је био најстарији монах у скиту. - Аво, донели су ми ово грожђе. Хтео бих да ми учиниш љубав и да га задржиш, рече Ава Макарије. - Хвала ти Аво, Бог те благословио – одврати старац. И Ава Макарије оде ка својој колибици. Ава Петар узе грожђе и крену да га проба. - Ма, стани мало, помисли. Братија није ни пробала грожђе. Знам да Ава Исидор много воли грожђе. И без много размишљања узе корпу и однесе му је. - Старче, донели су ми ово грожђе. Учини ми љубав и задржи га. Знам да ти се много свиђа, рече Ава Петар нудећи свој дар Ави Исидору. - Бог те благословио, одврати овај и узе корпу. Али ни трећи Ава не задржа жељено грожђе. - Није право да га задржим, рече Ава Исидор, и однесе га следећем. А овај следећем. До смираја дана корпа са грожђем прошла је кроз све оскудне колибице и нико је не задржа мислећи увек да је потребнија оном другом. Када грожђе стиже и у последњу колибицу, монах који је у њој живео помисли. - Грех је да ја задржим овај дар. Ава Макарије много воли грожђе. И упути се према његовој колиби. - Аво, опрости ми, знам да волиш грожђе, учини ми љубав па га узми. Тада Ава Макарије, гледајући нетакнуту корпу пуну грожђа, онакву какву је почетком дана примио, прослави Бога што скит има такве монахе које одликује толика љубав и саосећање. У том тренутку неки монаси из далека дођоше да узму благослов од Старца. А овај им са радошћу на лицу рече: - Једите, децо моја, од овог грожђа љубави. То је најслађе грожђе на свету. И тада им исприча целу причу. Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр.1/2011. [/right]
×