Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Лазар Нешић

Теолог
  • Број садржаја

    5148
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    13

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на ana čarnojević у Napredna zona sumraka   
    In memoriam Savamala (2016-2019)
    https://pokretslobodnih.rs/novosti/saopstenja/in-memoriam-savamala-2016-2019
    Dragan Velikić: Povodom trogodišnjice od nelegalnog rušenja u Savamali odlomak iz romana ADRESA, koji je ovih dana objavila "Laguna".        
     
    Početkom druge dekade 21. veka u Srbiji na vlast dolazi razbojnička družina koja je uspela da vlastitu kriminalnu prošlost ostavi u miraz svom radikalskom krilu. Sa svih strana pridružio im se preživeli otpad Miloševićevog vremena, kao i pripadnici stranaka demokratskog spektra, često od milja nazivani ekspertima. Stvorena je čvrsta mafijaška struktura kojoj su državne institucije bile potrebne samo kao maska, i to zbog međunarodne javnosti, jer na domaćem terenu korumpirani mediji odavno su kontaminirali zdrav razum većine.
    U to vreme na sve strane niču privatni univerziteti. Mnoge od njih vode pripadnici tajnih službi. Nastupile su bogate žetve lažnih diploma. Delilo se ordenje, rukopolagalo se i lagalo, širila se deponija.
    Srpsko društvo bilo je na umoru. Zavladali su najgori, svejedno da li je u pitanju parlament, vlada, crkva, vojska, tajne službe, ili diplomatija.
    Sa stanovišta dirigenata u Briselu samo je taj ljudski materijal mogao da osigura sanitarni koridor u koji će se pretvoriti deo periferije Evrope određen za deponiju. To će biti adresa stotinama hiljada još nerođenih stanovnika balkanskog limba. Kada jednom dođu na ovaj svet mnogi od njih će poželeti da se izmeste negde drugde, međutim, adresa stečena rođenjem pratiće ih čitavog života.
    Jedne aprilske noći 2016. godine za potrebe vladajuće razbojničke družine i formalno je ukinuta država. Nepoznati počinioci maskirani fantomkama, naoružani mehanizacijom, porušili su u beogradskoj četvrti Savamala čitavu jednu ulicu. Uspaničeni građani uzaludno su zvali policiju koja se te noći nije odazivala. Sve dežurne službe bile su nedostupne.
    Tako je osiguran i poslednji deo terena za najveći građevinski poduhvat vlasti: Beograd na vodi. I fatamorgana je mogla da počne. 
    Beograd na vodi, nebulozni projekat razbojničke družine, koja pljačka i ubija grad na Ušću Save u Dunav. Beograd se buni, kao dobar majstor kojem stalno isporučuju loš materijal. Beograd bi da se vine, a mulj nadire bez kraja. Vekovima se smenjuju osvajači i poraženi, i grad vremenom postaje biće po sebi, genius loci, aktivni subjekt u formuli svakog novog početka.
    Još malo, i stiže septembar, kada se po beogradskim trgovima, ulicama i parkovima postavlja novogodišnja rasveta. Čitav grad pretvara se u luna park. Na sve strane okićene jelke, zaprege jelena, Deda Mrazevi... Kao veštičina kuća od čokolade, klopka za Ivicu i Maricu. Tako će ostati do proleća.  
    Hipnotisani građani dremaju u kavezima sumornih svakodnevica. Izlokanim ulicama vuku se dotrajala vozila gradskog saobraćaja. Sudski izvršitelji prodaju imovinu bez znanja vlasnika na nameštenim javnim licitacijama. Izbacuju se na ulicu stanari sa malom decom. Zakon štiti prevarante, a ne njihove žrtve. Naslovnicama novina smenjuju se afere, ubistva, pljačke i skandali.
    Strašne sile obrušile su se na Beograd. Ne opsedaju ga spolja, već iznutra. Sa Savskog amfiteatra krenulo je razaranje podizanjem sumanutih građevina koje su uništile prirodne perspektive, promenile konfiguraciju tla i prepoznatljive obrise. Zauvek je izgubljena silueta grada, koja kreće od Ušća Save u Dunav, pa preko oboda Kalemegdanske tvrđave, Saborne crkve i njenog tornja, ispisuje talasastu liniju sve do Hrama Svetog Save.
    Svaka nizbrdica ima svoje ubrzanje. Nema povratka dok se dno ne dosegne. Događaji iz 2018. godine okončaće se decenijama kasnije, nestajanjem naroda koji je odabrao prošlost kao svoje jedino vreme, opredelio se za spokojstvo loše beskonačnosti, otpustio mudre reči iz vlastitog jezika verujući da su suvišne, lišio se istinskih heroja. Toliko puta je u istorijskim previranjima pronalazio svoju dušu, da se ta materija opasno istrošila. Opusteli reljef naseliće neki drugi ljudi, kretaće se linijama rimskog vodovoda, upisaće nove ulice, koristiće isti kamen, i vremenom će oživeti grad u jednoj sasvim drugačijoj geografiji..
  2. Оплаках :))
    Лазар Нешић got a reaction from AnaLaz in Napredna zona sumraka   
  3. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from АлександраВ in Napredna zona sumraka   
  4. Хахаха
    Лазар Нешић got a reaction from АлександраВ in Napredna zona sumraka   
  5. Хахаха
    Лазар Нешић got a reaction from Предраг М in Napredna zona sumraka   
  6. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Протомајстор у Napredna zona sumraka   
    Слажем се, у свему се слажем, али веруј, време за државу Србију са Косовом истиче, за нас маторе истиче, за младе који би да овде започну живот истиче...Уосталом, можемо бити добри људи и спасавати своју душу и негде другде.
    Идеја која сједињује српски народ је Христос, али све досадашње власти чине све како би нас разјединили (=обезбожили) и морално урушили. Чак им и српски архијереји континуирано помажу да опстану из ко зна којих разлога и позивају на једно сасвим лажно јединство!  
    Нама је, осим личне борбе како предлажеш, преостала и заједничка борба кроз општенародне мирне протесте. То је та идеја, сасвим легитимна, културна и хришћанска. Сви ми, мислећи и поштени људи (небитно које вере) смо итекако свесни да немамо шансе за успех, али после низа година у стању крајњег дефетизма коначно се прешло у акцију. Чак и тај узалудни покушај је нама довољан, јер ће можда тај замајац учинити промену у свести и савести наших ближњих па и залуђене већине.
    И власт и опозиција покушавају да нас изманипулишу и да извуку корист за себе, јер ко има користи од Вучићевог таргетирања политички мртвих Ђиласа, Јеремића и Обрадовића, сем поменуте тројице и самог Вучића? Зар ми, народ, са све фашистичким и тајкунским етикетама? (јер то се и на нас односи ...) Зар неко нормалан и добронамеран може да посмисли да ми шетамо због њих тројице!?
    Уосталом, послушај или прочитај Јова Бакића, он најбоље формулише тежње нас слуђених средовечних шетача са тридесетогодишњим стажом (еј, то је бар за националну пензију! ). Он каже да овај систем из корена треба мењати: нови људи и нове странке - то је суштина.
     
  7. Хахаха
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Sofija_ у Napredna zona sumraka   
  8. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from Rašo in Napredna zona sumraka   
  9. Тужан
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Милан Ракић у Napredna zona sumraka   
  10. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Avocado у Napredna zona sumraka   
    Ma pusti pisanje... imao si takav događaj real-life na inauguraciji firera... i tužilaštvo je zvanično potvrdilo da su pristalice firera zamalo linčovale neke ljude... tužilaštvo je naime zaključilo da ne postoji krivično delo protiv određenih lica (SNS-ovog "obezbeđenja" iz ekipe Saleta Mutavog) koja su nasilno udaljila pojedine građane i novinare... jer su ih ovi divni ljudi zapravo spašavali od linča... (ono što nedostaje, a što bi bilo nužno uz takav zaključak je pokretanje postpuka protiv onih koji su hteli da linčuju)...
    Citiram tužilaštvo:
    "Iz izjava građana svedoka koji su 31.05.2017. godine bili ispred Doma Narodne Skupštine kako bi prisustvovali svečanom polaganju zakletve novog predsednika Republike Aleksandra Vučića, proizilazi da su tom prilikom videli događaje koji su se desili, te su svi izjavili da bi došlo do mnogo većih incidenata i 'linča', samim tim i težeg povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase, a da su se pritom lica koja su učestovala u tome, ponašala pristojno, da nikome nisu pretili, da su upućivali molbe da se prestane sa provokacijama i slično",
    Ne mogu sad da nađem to saopštenje tužilaštva ali evo jedne od vesti koje su prenele saopštenje:
    http://rs.n1info.com/Vesti/a342755/Odbacene-prijave-novinara-za-napad-tokom-inauguracije-Vucica.html
    Dakle, živimo u zemlji, u kojoj je tužilaštvo istragom utvrdilo bi simpatizeri predsednika linčovali neistomišljenike na inauguraciji predsednika, da neistomišljenici nisu nasilno odstranjeni sa tog mesta (jer normalno je u Zoni Sumraka da sa nekog mesta skloniš onog kome preti nasilje, a ne onog koji preti nasiljem)... tako da ne moraš da uzimaš pisanje na nekom forumu kao potvrdu da i dalje postoji ono što se dešavalo SPO-u onda... desilo se na inauguraciji firera i dešava se svakodnevno... naročito ljudima u unutrašnjosti... 
    Doduše, onda je Draškovićeve pristalice, kako ti kažeš milicija morala da spašava... sada je policija samo posmatrala stvari... jer ne sme da se meša kada SNSove tabadžije iz ekipe Saleta Mutavog nekom zavrću ruke i stavljaju "kragne"... kao što možeš da vidiš na ovoj slici kako lepo u pozadini kuliraju:

     
    (bar su policajci bili na licu mesta, u Hercegovačku nisu smeli ni da dođu, tako da imamo i tu mali naprednjački napredak)
  11. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Nebojš.a у Napredna zona sumraka   
    Што учитавате мржњу тамо где је нема? Постоји жучнија расправа и то је то. Или треба да будемо као тетке које по сваку цену имају исто мишљење само да се случајно не догоди расправа, пошто би то нужно значило мржњу.
    А симптоматично је да то радите баш ви који сте за власт. Стално у некоме и нечему видите мржњу.
    Урадите који згиб, размрдајте се мало. Одобровољите се. Не знам шта да вам кажем.
  12. Волим
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Милан Ракић у Napredna zona sumraka   
    Što? Da neš da me prijaviš, biješ il' nešto treće. 
    Kako god, a i što se tiče komentara koje pomenuh.
    Ne moram te podsećati na njih. Još jedared razmisli ko si, koji posao obavljaš i za koga. I da li je tvoj angažman na ovoj i sličnim temama gde si pisao kako si pisao u skladu sa poslom koji radiš.
    Onda će ti se samo reći.
  13. Волим
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Милан Ракић у FRONTMEN GOBLINA: „Najsretnija zemlja na svetu je zemlja u kojoj nema punka“   
    Slučajnost ili ne, ali knjiga "Izgužvane misli", Branka Golubovića - Goluba, frontmena šabačkih Goblina pojavila se u vreme kad Beogradom ponovno kolaju ulični protesti kontra aktuelne vlasti, a jedna od nosećih pjesama na tim protestima je upravo himna protestnih devedesetih u izvođenju Goblina - "Ima nas". Da li su se devedesete vratile? Teško. Preciznije bi bilo reći da nikad nisu ni odlazile jer, evo, 20 i kusur godina posle, ponovo se prebrojavamo. Pročitamo li, međutim, Golubovu knjigu videćemo ipak da smo malo odmakli. 

    Da, reč je o biografiji ali ne običnoj. Neko neće verovati u kom i kakvom se to vremenu živelo, ali bez obzira na to Golubu treba verovati jer, verujte nam, brutalno je iskren, a ta iskrenost vidljiva je u samoj knjizi. Golub se već godinama nalazi u raznim humanitarnim misijama po dalekom istoku, a dolasci u Srbiju su retki. 
    "Način na koji funkcionišem je specifičan. Nalazim se na drugim kontinentima i koristim svaku priliku da dođem ovde. Sad sam zakačio šest dana što je iskorišteno za rad na novom materijalu i albumu ali i da se radi na promovisanju knjige", kaže nam Golub na samom početku razgovora.

    Branko Golubović Goblin (FOTO: Facebook/Goblini/Wood)
    Kad si počeo da radiš na knjizi? 
    - Počeo sam da pišem 2011. godine. Ljudi koji pročitaju knjigu će znati ko je Steva Berlinac, koji je zadužen za najveće hitove sa albume "U magnovenju". On je i napisao tekst za tu pesmu, za "Ona misli da zna" ... Krenulo je od njega, prenelo se na Vladu Kokotovića, na basistu, a onda se priključio i Vladimir Đurđević, dragi prijatelj benda. Oni su mi ubacili crv u mozak i vršili pritisak. Njima je dozvoljeno da vrše pritisak na mene i da me dovedu dotle da počnem da skupljam priče, skice, stvari koje su nam se dešavale, a onda i da krenem razmišljati kako stvari da povežem u celinu, u roman. To se desilo 2015. godine kad sam shvatio na koji način to da uradim i onda je počelo pravo pisanje knjige. I trebalo je vremena za to, zbog posla, dece ...
    Spomenuo si da je reč o romanu. Zaista ima elemenata jer nije reč samo o običnoj biografiji. Postoje delovi u kojima si ti narator, ali ne učesnik.
    - Mi smo bend koji ovisi o komunikaciji i sve je komunikacija kod nas. Kad to zamre onda nastaje problem. Tad je bend u krizi, ali ne samo bend nego i prijatelji oko nas. Nije mi bilo teško da dođem do tih ličnih zapažanja, ideja ljudi u vezi sa nekim određenim događajem i emocija koje su u tom trenutku bile proizvedene jer sam od njih dobijao te informacije. To mi je dalo šansu da izađem iz tradicionalnih, standardnih okvira spisateljstva, da ne moram da se držim osnovne logičke linije kao "ja pripovedač", ili sveznajući pripovedač nego da kombinujem te dve stvari. Nešto što nisam ja izmislio. Time su se bavili Wim Wenders i Peter Handke kad su radili na scenariju za određene filmove. To je najinteresantniji način da se ova knjiga ispriča. I pored toga što se postavljam u ulogu pripovedača imam slobodu i da malo više uđem u priče gde se ne očekuje od mene da ulazim, da opišem šta ljudi rade. Zašto to onda ne bih podelio sa čitaocima? 
    S obzirom na dužinu i specifičnost knjige da li si imao problema sa pronalaskom izdavača? 
    - Nisam. Više sam imao problem sa odlukom koji će biti najbolji izdavač za ovu knjigu. Krenuli smo sa idejom da knjiga ide kroz standardne izdavače međutim pojavio se problem vezan za obim knjige. To je jedino gde je trebalo da se pregovara sa određenim izdavačima. Tražili su da nađemo neki kompromis. Ali, nakon svih godina rada na knjizi i iz nekog emotivnog aspekta koji postoji kod mene, a radi se o nečemu što je deo mog života, nisam bio spreman da napravim kompromis. Onda se pojavio Pera Janjatović koji je rekao da ne vadimo ni stranicu. To me kupilo, a na sve to sa Janjatovićem, čovekom koji stoji iza Dallasa ovde, imamo dugu saradnju preko 20 godina. Postoji i poverenje i prijateljstvo. Nijednog trenutka se nisam pokajao što je ova knjiga izašla za Dallas Records. 

    "Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe" (FOTO: Lupiga.Com)
    Izgleda mi kao album, kad pogledam naslovnu, ali znajući kakvog sadržaja ima primećujem da nedostaje napomena: Explicit Lyrics. 
    - Nemamo mi mnogo toga, a? Kad malo razmislim o Goblinima mnoge stvari su rečene, ali ne u direktnoj formi. Mi smo ipak deca koja dolaze iz nekih normalnih porodica. Nije to kao visoka klasa. To su porodice u kojima su naši očevi i majke imali ulogu nekog ko te uzgaja, ko te odgaja i ko vodi računa o tome da dođeš do neke osnovne kulture i da je preneseš na druge. Toga kod nas nije bilo u toj meri. Ima tu dosta pesama gde ti je sve jasno, kao npr. "Bolje soko u ruci". A što se tiče teksta u knjizi, ima tu dosta toga rečenog, ali postoje stvari gde sam povukao granicu. Koliko god ljudi rekli da je ovo knjiga gde se pisac ogolio, to ipak nije tako jer nisam smeo da se ogolim do te mere nego sam smatrao da neke stvari ipak treba da ostanu između nas pet ili deset, u zavisnosti ko je bio sudeonik. Moja odluka je bila da neke stvari ostanu samo naše, jer su tako slađe. Eto, to je jedina razlika u celoj toj priči. 
    Da li bi se složio sa tim da bi možda najbolje bilo opisati ovu knjigu sa: "Ne pokušavajte ovo kod kuće"? 
    - Ili: "pokušajte ovo kod kuće". Knjiga ima dve strane. Sa jedne strane si u pravu jer postoji mnogo toga što ne bi trebalo pokušavati i u startu sam se čak ogradio od njih. Jednostavno se dese u životu. Treba biti pametan pa da to ostane samo epizoda. Nije nam bio cilj da mlađi čitaoci to shvate kao poziv da bi trebalo da konzumiraju narkotike. Ne ponosim se time i verujem da smo više imali sreće nego pameti. Ali postoje stvari za koje tvrdim da treba pokušati kod kuće. Ako smo mi, četiri ludaka 1992. godine u Šapcu, odlučili da napravimo rock and roll bend i u tome uspeli, progurali i proturili svoju priču, a Šabac je u to vreme bio poznat po svemu i svačemu osim po rock and rollu, zašto onda neko drugi bilo gde da živi ne bi postao uspešan – glumac, pevač, slikar, autolimar, pekar ili profesor. Ne pričam da budeš poznat. Ne, nego budi uspešan u onome što želiš i voliš da radiš. Ne postoje granice. Sve je pitanje koliko želiš da zagrizeš i da li si spreman da ideš do kraja. 
    Kome je namenjena knjiga? Onima koji su rasli devedesetih ili novijoj generaciji? 
    - I jednima i drugima. Ovi prvi više sa setom posmatraju knjigu. Interesantna je bila prepiska sa onima koji su rođeni šezdesetih i sedamdesetih, koji su prošli kroz sve ovo i još uvek su im sveže rane po pitanju devedesetih. Oni sa setom na to gledaju. Ljudi su životinje koje imaju taj talenat da izbacuju iz glave loše stvari i da se sećaju samo dobrih, a u tim devedesetima je bilo i nekih dobrih stvari. Radilo se sve i svašta. Dok čitaju knjigu ujedno se i prisećaju toga, a za mlade je to interesantna priča možda čak na granici naučne fantastike, posebno stvari koje sam opisivao u vreme hiperinflacije. Njima je to više neka avanturistička priča i nadam se da veruju u njih, jer je teško poverovati u to da nemaš para da jedeš ceo dan u studiju. Koliko god i danas živeli u nekom siromaštvu, ali ipak jedeš. Mi smo imali dane kad nismo jeli. Mi smo bili momci iz porodica koje su radnička klasa i, da, bilo je dana kad se nije jelo. 

    Koliko su baš te devedesete definisale zvuk, izgled i poetiku Goblina? 
    - Da nije bilo devedesetih ne bi bilo ovakvih Goblina. Goblini su priča koja oslikava život devedesetih koji nije bio ni malo lak. Oslikava ekonomsku situaciju i, ukoliko imaš mozga u glavi, ta situacija te mora terati na neki bunt, a ako te već tera osnovna rock and roll forma bunta je punk-rock. Tu se ljudi povezuju slušajući muziku, a samim tim to formira i tvoju ličnost. Da nije bilo tako ne bi bilo razloga ni za taj bunt. Verovatno bi to bila neka rock and roll priča. Buntovnik, ali uz "sex, drogs and rock and roll". Postoje različite forme bunta, ali definitivno bi to bio zdrav rock and roll, ništa što bi izlazilo van tog okvira. 
    Može li rock and roll biti zdrav ako u njemu nema bunta? 
    - To je jedna od muzičkih formi i po meni nije obavezno da se bavi buntom. Postoji toliko dobrih bendova koji nemaju veze sa buntom, koje se bave temama koje su njima bitne i u kojima se ljudi pronalaze i koje te ne teraju da izađeš na ulicu, podižeš glas, menjaš sistem ili tako nešto. Verujem u to. Uvek sam govorio da je najsretnija zemlja na svetu zemlja u kojoj nema punk-rocka, u kojoj nema bunta, ali trenutno takva zemlja ne postoji. Ne postoji savršeni svet, savršeno uređenje i uvek će neko da bude potlačen – manje ili više. Mi trenutno živimo u nekom svetu gde je većina ljudi potlačena. 
    Kad pričamo o Goblinima pričamo i o Šapcu. U knjizi opisuješ dolazak Alena i Vlade, gitariste i basiste benda, i to iz Karlovca i kad sagledamo to, dolazak u Šabac, nastajanje Goblina je paradigma Srbije devedesetih godina. Prepuna izbeglica koji pokušavaju svoje živote nekako nastaviti. 
    - To je početak kraja. Meni je bilo interesantno da pokažem i predstavim ljudima koliko god da je to bio početak kraja i mnogo života i sudbina je tu uništeno, izmenjeno, da nije baš uvek moralo da stvari idu u nekom negativnom smeru. Dešava se da se iz tog nečega lošeg stvori i nešto dobro, neka nova mogućnost, neka nova opcija. Dok se ne zatvore jedna vrata, ne otvore se druga. Počneš novi život i stvari posmatraš malo drugačije i tražiš svoju šansu. To se desilo nama, a naročito Vladi i Alenu koji su došli iz kompletno neke druge priče, sa nekim drugim iskustvima, živeli u nekom drugom okruženju i družili se sa nekim drugim ljudima. To je meni najinteresantniji detalj. Završetak jedne priče nije nužno kraj već počinje kompletno neka nova epizoda koja će da krene u drugačijem, pa i pozitivnom pravcu. 

    Goblini na predstavljanju knjige (FOTO: Lupiga.Com)
    Imate to iskustvo funkcionisanja tokom devedesetih, ali i danas. Možeš li usporediti ta vremena? 
    - Ceo proces stvaranja je danas mnogo lakši. Sa jednim prosečnim kompjuterom, par softvera i malo opreme imaš studio koji po tehničkim kvalitetima može da se meri sa određenim brojem studija koje su smatrani vrhunskim studijima početkom 21. veka. Ali postoji druga strana priče. Taj krug: izdavač-bend-publika, pa opet izdavač je prekinut. Pojavilo se dosta elektronskih medija, internet je danas svakodnevica, a tu je i YouTube. Ljudi skidaju i slušaju muziku na taj način da ne osećaju potrebu i ne shvataju da kupovinom određenog produkta podržavaju celu priču. Ne podržavaju bend. Nije se od toga nikad mogla hraniti porodica, ali od prodatog CD-a novac se slivao i u kasu izdavačke kuće pa su te pare mogle da se ulože u nove bendove, vrtile se u krug. U jednom trenutku je to prekinuto. Nema više te prodaje. Mi posmatramo album kao kompletnu priču. Jedna pesma sa albuma ne predstavlja album nego mora da se sluša u kontekstu, po rasporedu koji je napravljen. Stojimo iza toga i u ovom trenutku upravo zbog toga što taj CD kao produkt nije shvaćen kao nešto što je vredno, ljudi to ne kupuju, a samim tim što ne kupuju suludo je da se otvara izdavačka kuća. Onda je tu cela priča prekinuta i bendovi imaju problem. Tokom devedesetih su uz izdavače bili mediji, a tu mislim na tri osnovna medija - TV, radio i novine - bez toga nema života. Oni danas imaju drugačiji pristup ljudima, imamo Instagram, Facebook, Twitter ... Tebe na instagramu prate oni koji te prate jer znaju ko si. Kad sam se ja pojavljivao na nekoj mainstream televiziji samim tim što sam na takvom mediju postojala je mogućnost da se zakači neko ko nema veze o tome ko su Goblini. Tako se gradila baza ljudi koji slušaju bend. Mi smo imali mogućnost da širimo tu bazu dok današnji bendovi nemaju takvu mogućnost. Imaju lakšu mogućnost da se predstave bazi, ali bazu predstavljaju oni koji već znaju taj bend i teško je da probiju tu barijeru. 
    Svjedoci smo i danas protesta Beogradom, ali i drugim gradovima. Vaša pesma je i dalje puštana. "Ima nas". Imponuje li to a koliko ukazuje na problem nedostatka bendova koji bi mogli nastaviti tu vrstu tradicije? 
    - Ima bendova izuzetno dobrih, koji su kvalitetni. "Ima nas" je pesma koja je za vreme devedesetih, pored "Ustani i kreni" bila okosnica te neke set liste koja se vrtela tokom protesta. To je pesma koja nosi i motiviše ljude da krenu na ulicu i da neke stvari menjaju. Imponuje mi, ali mi je draže što ljudi shvataju tu pesmu na takav način i što ona budi pozitivu i želju za promenama, pre nego što je to moja pesma. Nadam se da će se iskoristiti za dobre svrhe. Osećao bih se loše da znam da neki loši ljudi stoje iza svega toga. 
    Kako si se osećao nakon 5. oktobra? Da li si osećao da se koristila u dobre svrhe? 
    - Ti ljudi koji su koristili tu pesmu nisu iskoristili svoju politiku u najbolje svrhe. To boli. Imali smo velika očekivanja i smatrali smo, ne samo za rock and roll, nego umetnost uopšte, da će sa takvim ljudima doći bolje vreme. Nismo mi tražili ništa da nam se servira nego da ćemo samo dobiti dovoljno medijskog prostora da možemo takve stvari da plasiramo među našim ljudima jer je to najbitnije i jer odavde i crpimo inspiraciju. Očekivali smo da će ljudi početi da se vraćaju umetnosti, iskrenoj umetnosti. Mi znamo šta je danas mainstream. To je nešto čega smo se stidili i gadili osamdesetih. To smo očekivali da će se promeniti. Dakle, više medijskog prostora i da ćemo moći da pariramo tim ljudima. Desilo se nešto još gore. Strašno je reći, ali mi nikad nismo imali više medijskog prostora nego za vreme Miloševića. On nije shvatao koliko je to opasno, a onda kad smo sa te dve ANEM turneje ("Izađi na crtu" i "Upotrebi ga") poprilično doprineli da se promeni vlast onda su oni koje smo doveli na vlast shvatili koliko mi možemo da predstavljamo opasnost. Čitava ta urbana, reakcionarna strana populacije je onda odlučena da se uguši jer su oni drugi mnogo bezopasniji. Odvedi ih u rakija bar i pusti im cicu u miniću i bog da te vidi. Ko još razmišlja o izlasku na ulicu. 
    Dopustili ste da se baš "Ima nas" koristi i u Lupiginoj crowdfunding kampanji. Zanimljivo je da ste i vi sami imali kampanju prikupljanja novca za svoj drugi album, ali tada pojam "crowdfunding" nije bio ni izmišljen? 
    - Nas je oduvek odlikovala inventivnost. Oduvek smo bili ekipa koja, kad bi se našla pred problemom, tu ne bi stajala. Mi smo uvek gledali kako da rešimo taj problem i u tom trenutku je to bilo to. Shvatili smo da postoje neki ljudi koji su spremni da podrže tu neku priču i krenuli smo u kampanju. Probali smo i shvatili da to funkcioniše. Mislim da je to sjajna ideja. Danas je izuzetno bitno da oni koji imaju malo više u džepu, paricu koju će svakako potrošiti, a jedno pivo više mu ništa neće značiti, da ga uloži za nekoga kome bi te pare dobro došle. Verovatno ćeš i ti uživati i imati koristi od toga. To su izuzetno bitne stvari.
    Dejan KOŽUL

  14. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from Sofija_ in Napredna zona sumraka   
  15. Волим
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Протомајстор у Napredna zona sumraka   
    Зато што друге протесте немамо, нисмо их имали деценијама нити ћемо их икад више имати. Ово је последња шанса, каква-таква, да народ нешто уради од ове земље. 
    Теразије, вечерас, 18ч.
  16. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from Протомајстор in Napredna zona sumraka   
  17. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from -Владимир- in Napredna zona sumraka   
  18. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from Bokisd in Napredna zona sumraka   
  19. Свиђа ми се
    Лазар Нешић got a reaction from Nebojš.a in Napredna zona sumraka   
  20. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Протомајстор у Napredna zona sumraka   
    Управо је та већина дошла 13. априла. Ти "други несретници" су већином извиждани, а нису никог ни довели јер нису успели да организују ниједан аутобус, што довољно говори колико су организовали и митинг. Ми, који не подржавамо политичаре смо током ових протеста константно ометани и од власти и од опозиције, којима ове шетње уопште не одговарају. Схвати и то и придружи нам се.
  21. Оплаках :))
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Жичанин у Napredna zona sumraka   
  22. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на ana čarnojević у Napredna zona sumraka   
    Voolin ima fan girls 
     
  23. Хахаха
    Лазар Нешић је реаговао/ла на ana čarnojević у Napredna zona sumraka   
  24. Волим
    Лазар Нешић је реаговао/ла на obi-wan у Napredna zona sumraka   
  25. Свиђа ми се
    Лазар Нешић је реаговао/ла на Avocado у Napredna zona sumraka   
    Postoji već tema Zona sumraka koja služi za iznošenje situacija i događaja koji kad se dese pomisliš da si u Zoni sumraka... ovu Naprednu Zonu Sumraka sam napravio ja jer je u onoj drugoj svaka druga poruka počela da bude u vezi sa divnom vladavinom tvog ljubljenog firera... čisto da se ona druga ne zaguši naprednim događajima.... i da ukineš ovu, samo ćemo se vratiti na onu prvu da se i dalje čudimo šta nam se dešava u zoni sumraka u kojoj živimo... doduše, ja ću razmisliti da li želim da ostanem na forumu ako neko zabrani ovu temu.
    Dakle, tema ne služi za nipodaštavanje, ponižavanje i pljuvanje jedne stranke... služi nama normalnima da podelimo sa drugim normalnima ludosti koje nam se dešavaju u vezi sa ovom državom i njenim vlastima... oni ispranih mozgova kojima je sve to normalno ne moraju ni da dolaze na tu temu... niko ti ne brani da otvoriš temu u kojoj ćeš ti deliti sa drugima divote života pod ovim režimom... (ono kad ubace i pršut u sendvič i slično)
    Ja bih eventualno zabranio (ali nisam vlastan) komentarisanje i rasprave i standardno političarenje jer su stvari u Zoni sumraka obično takve da je svaki komentar suvišan... tako je i bilo do skoro, postaviš nešto i nema potrebe da se o tome priča... ali onda su neki došli da nam prodaju muda za bubrege i objašnjavaju npr. da je X istovetnih situacija "individualni ekces"... svaki put kada bahato SNS govno, bez blama i zadrške, znajući da neće odgovarati, javno i otvoreno nekom preti, otme mu kameru/telefon ili prebije nekog zbog politike to je "individualni ekces" za koji SNS ne može da bude odgovorna sve dok verbalno osuđuje nasilje... dok Vučić na mitingu ne kaže idite i tucite koga hoćete, svi ti događaji nemaju nikakve veze sa SNS-om (osim što su počinioci SNSovci koji bahato maltretiraju druge ljude)... a mirni, građanski protesti protiv tog nasilja predstavljaju "stvaranje haosa"... jer svako neslaganje sa firerom je naravno "stvaranje haosa" i "zbunjivanje naroda"... prirodno je da se fireru svi klanjamo i da se divimo tome kad nas lokalni SNSovi biju i otimaju nam stvari, a ponekad i zapale imovinu...
    P.S. Bez veze je da tupiš nešto o "pravoslavnom" forumu, kad si posle prvog sendviča batalio svu pravoslavnu etiku...
     
×
×
  • Create New...