Jump to content

Брка Жарковачки

Теолог
  • Број садржаја

    4705
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    13

Последњи трофеј

Брка Жарковачки је имао/ла садржај са највише реакција!

О Брка Жарковачки

  • Ранг
    Лепи

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

47786 посетилаца
  1. Брка Жарковачки

    Обраћање председника Александра Вучића

    Иди од мене сотоно! - добра молитва за ову прилику.
  2. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    То је то! Хвала аво, госпођа отпоздравља!
  3. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    То је из исте 15. химне; ево цела у мом грубом преводу, означио сам места; превео сам с критичког издања текста у Хришћ. изворима: XV Како је угледао славу Божију благодарећи дејству Свесветога Духа. И да се божанство умах налази унутар и изван свега постојећег, као и да је умах појмљиво и непојмљиво онима што су достојни. И да смо ми дом Давидов. И да је наш Христос и Бог један, иако бивствује у многим удовима, те да је неподељив и непроменљив. Када се Ти откриваш, о Владико свега постојећег, и славу лица Твога још јасније показујеш, с висине ме дрхтај целог обузима гледајући Тебе, колико је то могуће мојој природи смртничкој, и страхом опхрваван у налету ужаса говорим: Све је Твоје надумно за мене, о Божје мој, јер нечист сам и сасвим недостојан да гледам Тебе, Владику чистог, Владику светог, ком анђели благочаст приносе и служе са трепетом, пошто од лица Твога махнито узмиче свака твар. Но, кад ове ствари изговорим и очи своје склопим, то јест, кад умом окренем се према стварима земним, немоћан да видим ил’ гледам то виђење несношљиво, тад жалујем што лишен сам лепоте Твоје, о Божје мој, одвојеност од Тебе, јединог човекољупца, не подносећи! И док жалујем и плачем Ти ме просветљујеш целог – ох, радости! – и потресам се и наричем још јаче, чудећи се Твоме милосрђу према мени блудном. Тада видим силна бешчашћа тела мога и недостојност убоге душе моје, и њих спознајући изван себе самог вапијем: Ко сам ја, о Боже и Творче свега постојећег, и какво сам добро у животу икада учинио, или коју то заповест Твоју икада извршио да би ме таквом славом незнатног прославио?! И откуда и зашто удостоји мене таквог обасјања – и то баш мене бедног – било по дану, било по ноћи? Зар икад огладнех Тебе иштући, о Боже мој? Зар икада ожеднех Тебе тражећи, о Царе мој? Зар икад напором пострадах вршећи заповести Твоје? Зар претрпех искушења и ударце попут свих оних што их поднесоше, Твојих светитеља од вајкада (Јевр. 11, 36), да би ме с њима, Христе, спасењу прибројао? Јер, нећеш ме лењивца и безделника спасити, иако си – к’о створитељ људи – Човекољубац силни. Чујем Павла како говори да вера је мртва (Јак. 2, 26) без остварених дела и дрхтим због големе казне што ме немарног зацело у животу будућем чека. Како бих се, дакле, усудио да к’о верник будем прибројан, о Владико, онима што су дела чинили, кад никад ни једне заповести Твоје не сачувах (Јн. 14, 15)? Ипак, знам да све можеш и да све чиниш што хоћеш, и да, Владико, последњима дарујеш к’о и првима, и последњима – о, чуда! – пре него првима (Мт. 20, 1–16). И док тако говорих Теби, космоса Створитељу, Ти се најпре на висоти откри и опет се од мене сакри, а потом лучама Твојим светлим мене целог преплави, и изненада угледах Те целог где пребиваш у мени, најпре откривеног на висоти, ал’ потом сакривеног за облаком, к’о сунце сасвим лишено зрака својих. Попут сунца које пружа се погледу оних што га гледају, и тад чини се да њега свако васцелог видети може, тако се и Ти погледу пружаш унутар мене сакривен, бивши неприступан погледу умствених очију мојих, једино Ти знаш како, помаљајући се и помало растући, постајући све блиставији и исијавајући све блиставије. Ал’ затим се опет откриваш мени посве неприступан и због тога величам несхватљивост Твоју и објављујем доброту Твоју и вапијем Теби: Слава Оном ко тако прослави природу нашу, слава, Спасе, Твојој безмерној снисходљивости, слава милосрђу Твоме, слава господству Твоме, слава Теби што непроменљив и неизменљив остаде, што цео си непокретан и вечно покретан биваш, што цео си изван створења и цео у свим створењима, што све постојеће испуњаваш и цео остајеш изван свега, изнад ствари свих, о Владико, изнад сваког почела, изнад сваке суштине, изнад природе над природама, изван свих еона, изнад сваке светлости, Спасе, изнад умствених суштаства, јер и она дело су Твоје, ил’ боље казати, и она су дело промисли Твоје! Ти ниси ништа од свега постојећег, но изнад ствари свих, јер си к’о Творац свеколике твари сваког бића узрочник и због тога си одељен од свих ствари бивствујућих. Изнад умственог сагледавања сваког постојећег бића, невидљив, неприступан, неухватљив, неопипљив, непојаман и непроменљив Ти пребиваш. Будући да сасвим једноставан и разноврстан Ти јеси, наш је ум у потпуности немоћан да разабере разноликост славе и расцветаност лепоте Твоје (Пс. 44, 4). Ти који ниси ништа од свега постојећег, но сасвим изнад ствари свих, Ти који си изван свега пошто Бог свему постојећем јеси, невидљив, неприступан, неухватљив, неопипљив, Ти сам смртник постаде и у свет овај крочи, и свима се показа к’о приступан у телу што на себе узе. И дао си вернима да познају славу божанства Твога и постао им достижан, Ти који си у свему недостижан, и потпуно видљив, Ти који си свим људима невидљив, и једино верници славу Твог божанског божанства познају и сагледавају, док неверници свеколики слепи пребивају, иако Тебе, светлост света, гледају (Јн. 8, 12). А верници, како тада, тако и сада, увек гледају Тебе и имају Те са собом – Створитеља целокупне твари и свога пријатеља присног – у тами живљења овог попут сунца незалазног, попут светила неугасивог, ког тама не може никако посве да обухвати, већ вечно просветљује оне што Тебе гледају. Но, пошто Ти, к’о што казах, изван свега пребиваш – док оне што просветљујеш изван свега видљивог узносиш, и они попут Тебе самог са Оцем живе на висинама – и сам у потпуности и неподељиво пребиваш са нама, и у свету пребиваш иако те свет сместити не може (јер се умах у свему находиш и изнад свега бивствујеш), тако и нас, слуге Твоје, који посред чулног и видљивог живимо света, изводиш и на висоту с Тобом узносиш, светлошћу Твојом у потпуности обасјане, и од смртника нас у бесмртнике преображаваш. И остајући смртници, деца Твоја по благодати, постајемо слични Теби, богови Бога гледајући (1. Јн. 3, 2). Ко, онда, не би потрчао Теби, једином човекољупцу, ко не би ишао за Тобом, ко не би од жудње вапио: Гле, све постојеће одбацивши за Тобом идемо (Мт. 19, 27), самилосном, кротком, милосрдном Владици, што наш повратак ишчекује непрестано (Лк. 15, 11–32), што не жели смрт онима који су му сагрешили (1. Тим. 2, 4), што у нама трепетне ствари сад извршава, ствари што чусмо да давно се у дому Давидовом збише, те се и сада збивају, па због њих запањени постајемо! И ми смо дом Давидов к’о сродници његови. Јер, и Ти сам постаде, о Творче свеколике творевине, сином његовим, а ми синови Твоји по благодати. Ти си наш сродник по телу, ми смо Теби по божанству. Јер, плот примивши даровао си нам Твог божанског Духа, и сви заједно постадосмо један дом Давидов, како оним што је Твоје својство, тако и сродством с Тобом. Ти си, дакле, Давидов Господ у Духу постао (Мт. 22, 43), а ми деца Давидова, сви семе Твоје божанско. И кад се сабирамо сви један дом постајемо, то ће рећи, свеколиким сродницима и браћом Твојом. Зар то није чудо трепетно и зар не задрхти свако од оних који разумеју и промишљају речено: да са нама пребиваш сада и у векове (Мт. 28, 20), и да сваког домом чиниш и у свима се настањујеш, и да свима домом постајеш и у Теби пребивамо, и сваки од нас у целости, Спасе, са Тобом целим, сваки од нас понаособ сам са Тобом самим остаје, и над нама – Једини и Целовити – Ти бивствујеш. Сада, дакле, трепетне ствари у нама Ти свршаваш. Које то ствари трепетне? Почујте тек неке од многих, иако и оне већ изречене сваки занос превазилазе, но, почуј још и оне ствари што крајње су трепетне: Удови Христу постајемо и наши удови постају Христос (1. Кор. 6, 15). И рука Христос и нога Христос постаје мени најбеднијем, и рука Христу и нога Христу ја бедник постајем. Руку покрећем и рука моја је Христос цели. Јер, схвати ме, неподељиво је божанство божанства. Ногу покрећем и гле како блиста к’о Христос сами. Немој рећи да богохулим него ствари ове прихвати и Христу – што те створио оваким – ти се поклони. Јер, ако би само пожелео, Његовим би удом постао и на тај начин би свеколики удови свих нас понаособ удовима Христовим постали и удови наши Христос; и Он ће најнечасније у најчасније удове преиначити (1. Кор. 12, 23–24), лепотом и славом властитога божанства их украсити, и сјединивши се с Богом слични боговима постаћемо, ни мало не гледајући на нечасност свога тела, и целокупним телом сасвим слични Христу бићемо. И сваки уд наш васцели Христос постаће. Јер, док постајемо многи, Он остаје један и нераздељив, и сваки наш део сам васцели Христос бива. Тако, дакле, познао би да прст мој и пенис мој сасвим Христос јесу! Задрхта ли или постиђен се зацрвени? Но, Бог се не постиде да теби сличан постане, а ти се стидиш Њему сличан да будеш! „Не стидим се да Њему сличан постанем, но кад рече да уду стидном Он уподоби се, тад посумњах да богохуљење ти изрече!“ Сасвим лоше посумњао си, јер они срамотни нису! То су скривени удови Христа, јер се препокривају и због тога су часнији од других (1. Кор. 12, 23), к’о сасвим несмотриви и сакривени уди Сакривеног, из којих се истаче семе у божанском сједињењу што је трепетно обожено у божанском изображењу од самог божанства целог. Јер, Он је васцели Бог, Онај што се с нама сједињује. О, трепетне тајне! И доиста неизрецив и божански брак збива се! Бог са сваким понаособ прожима се и опет ово кажем: у сладости свако са Владиком сједињује се! Ако се, дакле, целом плоти својом оденеш у целог Христа (Рим. 13, 14), разумећеш непостидно све што говорим. Но, ако ниси целу него само делић души прикрпио – говорим о Христовој неукаљаној ризи – тад је твој огртач стари закрпљен на једном месту само, а осталих се удова твојих стидиш (Мт. 9, 16) и на цело тело са још већим гнушањем гледаш, те како да се одевен у ову гнусобу не постидиш, са дрхтањем говорећи о удовима овим светим, и о гледању многе славе и просветљењу ума, и о радовању и ничега плотскога помишљању? Јер, плот своју и даље видиш сасвим укаљаном и помислима ходиш по делима својим одвратним, и умом по њима непрестано као какав црв гмижеш. Ето зашто Христу и мени приписујеш свој стид и говориш: „Није ли те стид збор речи срамних, а посебно што на наше уде стидне Христа сводиш?“ Но, ја опет говорим ти: Погледај Христа у утроби! И промисли шта је у утроби и из утробе израња, и одакле то Бог мој изађе и кроз шта прође? И наћи ћеш још веће ствари поврх оних што казах, јер ствари ове у нашу славу Он прими на себе, да се не постиди нико подражавајући Њему говорећи ил’ подносећи ствари које Он претрпе. К’о истински и потпуни Бог, потпуним човеком Он постаде. – Он једини. Нераздељиви. Сасвим савршени човек. – И Он сам, потпун у свим удима својим, Богом остаде. Слично се збива и сада у ова последња времена са Симеоном светим, побожним, монахом Студита. Он се не постиди удова ни једног човека, нит’ да неког нагон види, нит’ да нагим буде виђен. Јер, он имаше Христа целог. Он цео беше сами Христос и сви удови његови, док на удове свих других људи, појединачно и заједно, он увек гледаше као на удове Христове, и остајаше неузбуђен, невин и бестрастан, пошто цео беше сами Христос и као Христа гледаше на све крштене који се у Христа целог обукоше (Гал. 3, 27). Но, кад нађеш се нагим и плот твоја другу плот додирне, ти тад махнит за женама постајеш попут магарца или коња. Како се, онда, усуђујеш светитеља да клевећеш, те хулиш против Христа што је с нама сједињен и што је светима својим даровао бестрашће?! Јер, Он женик постаје – чујеш ли то? – сваком понаособ и све душе Његове невесте, јер са њима Творац је сједињен и оне исто тако са Њиме, те брак међу њима настаје. Духовно и богоподобно са њима Он се прожима и нипошто их не раздева, но и раздевиченим их прима и сједињује се с њима, сместа их чинећи нераздевиченим. И све ствари што најпре беху укаљане пропадљивошћу оне отад виде светим, непропадљивим и исцељеним. Прослављају Милосрдног и жуде за Прекрасним, и целе се сједињују са васцелим Љубавником својим. Штавише, свето семе, к’о што рекох, примивши, целог Бога у себи самима изображеног зачињу. Зар ово, оци, истина није о стварима реченим? Зар не говорих правоверно о стварима божанским? Зар ово што казах није једнако и истоветно Писмима? Но, ако си стидом плоти своје препокрио се, ал’ ум ниси разоденуо, нит’ своју душу обнажио, нит’ светлост моћи угледао, тамом сав покривен, шта да учиним за тебе? Како да покажем ти трепетне тајне? И како да тебе – авај мени! – у дом Давидов уведем? Јер, светлост је запречена за лењивце попут мене самог, и сасвим невидљива за слепце што мени су подобни, и крајње удаљена неверницима и неодлучнима, далеко од свих пакосника и света љубитеља; и као што су највиша небеса изнад безданих дубина, тако је она неупоредиво удаљена од испразних људи И ко може и на који начин да попне се на небеса ил’ под земљу да се спусти и бездане истражи (Рим. 10, 6–7), те тражећи бисер што мали је к’о зрно горушичино, како би њега уопште тамо могао пронаћи (Мт. 13, 31–45)? Но, хајте, о децо, вамо, но, хајте, о жене, амо, но, оци, делајте пре него што смрт вас зграби, те заридајте и закукајте са мном људи сви, попут оних малих примите Бога у крштењу и попут нејачи синовима Божијим опет будите – јер смо попут каквих грешника неодложно из Давидовог дома изгнани (а овим пострадасмо ни не знајући) – и похитајмо према покајању! Јер, само ће покајањем изгнани дому приступити пошто нема друго пута натраг (немојте се варати!), нити сагледавања тајни што у њему се извршише, те се и сада свршавају и у бесконачне векове у Христу моме и Богу, ком приличи свака слава, част и поклоњење, сада и у векове! Амин.
  4. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Да, то су јако компликоване ствари ... интимне.
  5. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Углавном се слажем. Мада мислим да то није девијација, већ напротив - не може се боље описати сједињење с Богом осим језиком еротике. Да, Службени гласник се прихватио.
  6. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Једна од омиљених. Изаћи ће превод целе њене књиге на српски почетком следеће године
  7. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Не знам што се православци саблажњавају женске католичке еротике, а не саблажњавају се православне. Нпр. кад Симеон Нови Богослов напише: Пенис мој Христос постаде или да му је Бог свршио својим семеном у утробу ... то је светачки, а Лела је прелесница?
  8. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Не шалим се. Јесте светица, канонизована је 9. октобра 2013. од стране папе Франциска. https://it.wikipedia.org/wiki/Angela_da_Foligno Ја сам одушевљен оваквим стварима о којима она приповеда.
  9. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Код нас не читају ни Симеона Новог Богослова, а камоли кармелићанке и остале. Има много добрих ствари од тих ликуша католичких светица и опатица и бегина, ово сам скоро читао код св. Леле (Анђеле) из Фолиња (записи њених откривења, итд.), ма читао сам то место 100 пута на дан: И казала је да је најпре љубила Христове груди. И гледала како лежи затворених очију, као што је лежао мртав. Затим је љубила његова уста. Говорила је како је из тих устију осећала диван и неизрецив миомирис, које се из њих ширио. И то је трајало неко време. Онда је рекла да је положила своје лице на лице Христово, а Христос је своју руку ставио на њен друг образ и примакао је себи. И умах је чула ове речи: Пре него што лежах мртав у гробу, држао сам те овако стегнуту уз мене... А њу је испунила неизрециво велика радост. И тако, нема ништа узбудљивије од записа светица.
  10. Брка Жарковачки

    Зоран Ђуровић: Ко о чему, Ава о молитви...

    Мој омиљени светац Хвала Аво што га поменусте!
  11. Брка Жарковачки

    Михаило Меденица: Није важно где је Вучић седео, већ где стоји?

    Тако нешто. Наравно, нас овде само још Бог може спасити (додуше, биће то спасење у старозаветном стилу: кров и огањ и куреније дима ).
  12. Брка Жарковачки

    Михаило Меденица: Није важно где је Вучић седео, већ где стоји?

    Ја у суботу идем на протесте, први пут од 97' и 2000 ... брига ме ко организује, нисам фан ни Двери ни Мирјане Карановић, нити не знам кога тамо већ, заболе ме за партије. Лудаку је истекло време. А свештенство СПЦ које симпатише Вучића ... немам речи ... несрећници.
  13. То је једна прозорљива баба, а ја нисам битан.
  14. На Жарковачкој пијаци од једне жене, још у суботу. Можда ћеш рећи да су то бабске приче, али погодила жена и прошли пут, тако да ...
  15. Боље да га је питао о новом пропалом браку ... Лав се опет разводи, по који сад тачно пут? Трећи или четврти пропали брак? Добра прилика за Цркву да га ускоро одлучи од причешћа и осталог ...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×