Jump to content

Danijela

Члан
  • Број садржаја

    9328
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    20

Репутација активности

  1. Волим
  2. Тужан
    Danijela got a reaction from Orion in НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА   
    Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.
    Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.
    За ваздушни „блиц криг“ против Југославије, операцију „Казнена одмазда“, Немци и Италијани одвојили су 2.236 авиона свих типова, од тога 1.062 бомбардера, 885 ловаца и 289 извиђача.
    Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања „Тројног пакта“.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/12417540_10207895304755035_4106171974273805607_n-300x300.jpgИзвршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив „Страшни суд“ (Strafgericht).
    На сталним и помоћним аеродромима уочи 6. априла 1941. силе осовине су само за напад на Београд и околину, прикупиле око 880 авиона: 280 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111 и 240 бомбардера за обрушавање Ју-87 Штука, позунатих по звуку ваздушне сирење током обрушавања. Ловачку заштиту ових бомбардера давало је око 280 једномоторних ловаца Месершмит Ме-109Ф и 80 двомоторних ловаца бомбардера Месершмит Ме-110, који су имали и задатак да нападају аеродроме око Београда.
    Неколико дана раније, пучистичка влада генерала Симовића прогласила је Београд отвореним (небрањеним) градом. Био је то последњи допринос Симовићеве владе уверавању Берлина да пуч од 27. марта није променио ништа у односу на раније потписани „Тројни пакт“.
    У 6.30 часова Београд су напала 234 бомбардера и 120 ловаца. Бомбе су бацали 74 Ју-87 Штука и 160 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111. Ловци Месершмит 109 и 110, који су летели на висини око 4.000 метара са задатком да штите бомбардере од напада југословенских ловаца.
    Њима су се супротставила 43 ловца Шестог ловачког пука ЈКРВ, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза калибра 15 mm.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/beograd-300x211.jpgШести ловачки пук су чиниле две групе: 32. ваздухопловна група (три ескадриле) на војном аеодрому Прњавор код манастира Крушедол у Срему, са 27 ловаца Месершмит Ме-109Е. На аеродрому Београд у Земуну била је стационирана 51. група истог пука, такође са три ескадриле, али је само 102. ескадрила, која је 5. априла долетела из Мостара, располагала са десет Месершмита Ме-109Е, док су друге две ескадриле имале само шест домаћих ловачких авиона ИК-3 и два застарела француска ловца Потез 63. Укупно, цео пук је располагао са свега 43 савремена ловачка авиона.
    Треба додати и мало познату чињеницу да је једно од наређења југословенског 2. ловачког пука (19 Месершмита Ме-109Е на аеродрому код Крагујевца, и 15 Харикена МК-1 у Книћу) било и одбрана Београда, ако се укаже потреба. Шта би та 34 модерна авиона значила одбрани Београда, можемо само да замислимо. Међутим, издајници Хрвати пуковник Драгутин Рупчић (командант бригаде, пребегао у НДХ и постао “генерал витез”) и потпуковник Фрањо Пирц (касније постао генерал зракопловства НДХ, али је 1943. године пребегао партизанима и постао начелник Ваздухопловног одељења ВШ НОВЈ, а затим и први послератни командант ЈРВ) упућивали су авионе на непотребне задатке, а већина њих је уништена на земљи. Једино је капетан Живица Митровић самоиницијативно полетео у помоћ Београду, 7. априла. Оборен је пошто је уништио две Штуке.Батерије противавионске артиљерије, које су биле наоружане противавионским топовима чехословачке производње, биле су распоређене на Калемегдану, Врачару, Торлаку, Бежанијској коси, Батајници и око села Овча код Панчевачког рита.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/heroji-aprilskog-rata.jpg
     
    Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању, јер је била недеља. Председник владе, генерал Симовић, тог дана је удавао ћерку. У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, у 06.30, око 11.00, око 14.00 и око 16.00 сати. У првом нападу на Београд, који је био и најжешћи, бачено је 197 тона разорних и запаљивих бомби, а употребљене су и бомбе од 1.000 килограма са падобранима ради постизања што већег површинског дејства по живој сили и које су представљале једно од тајних немачких оружја, до тада први пут употребљено у Другом светском рату. Други напад, са 57 Штука и око 30 ловаца извршен је нешто пре 11 часова. Трећи напад је био око 14 часова са 94 двомоторних бомбардера уз пратњу око 60 ловаца. Око 16 часова четврти напад извела је група од 99 Штука у пратњи око 60 ловаца.
    Један број Штука, после избачених бомби, у повратку је самоиницијативно пиратски митраљирао и пуцао из топова на цивиле избеглице, које су напуштале Београд или су се сакупљале на периферији, која је мање била захваћена разарањима и пожарима.
     
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/download.jpgНемачки напади на Београд настављени су и у току наредне ноћи, са циљем да се продужи паника и притисак на становништво и власти у већ разрушеном граду. Око 16 двомоторних тешких бомбардера, којима су велики пожари у Београду осветљавали циљеве, долетали су ноћу од 11 сати и кружили су над градом бирајући циљеве, неометани од авионске или противваздушне одбране.
    Сутрадан 7. априла, напади су настављени са знатно мањим снагама, јер је одбрана града практично била уништена: од 43 апарата Шестог ловачког пука оборено је 18, а тешко оштећено још 12. Остали су пребегли на алтернативни аеродром у Бијељини, где су уништени у немачком нападу 12. априла. Првог дана је уништена и скоро цела ПВО.
    У току преподнева послали су на Београд 36 бомбардера са пратњом од око 20 ловаца, а поподне око 16 часова из Мађарске је долетела група од 24 бомбардера, коју је такође пратило око 20 ловаца Ме-109. Укупно је тога дана на град бачено око 50 тона бомби, али су ловци и штуке много више него првог дана нападали цивилно становништво митраљирајући људе по улицама и колоне избеглица на авалском и смедеревском путу стрељачким наоружањем.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2019/04/D3u53MgWAAAca2p-267x300.jpg Листа ваздушних победа пилота Краљевског ваздухопловства, првог дана рата
    Бомбардовања су обновљена 10. и 11. априла, ради подршке немачким трупама које су прилазиле граду и у ова два дана у нападима је учествовало око 60 авиона. Тако је од 6. до 12. априла немачка армија употребили 620 авиона, само за бомбардовање Београда, на који су бацили око 440 тона бомби.
    На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је више од 2.500 људи. Уништено је 627 зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије – установе основане 1832. – са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и Стари двор. Теже је оштећено 1.600, а лакше 6.830 објеката.
    Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао:
    – Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко-терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.
    Југословенски ловци успели су да оборе 23 немачка авиона уз сопствене губитке од 18 оборених и оштећених авиона, док је противавионска одбрана оборила 27 немачких авиона. Према признању самог команданта немачке 4. ваздушне флоте генерала Лера у базе у Мађарској, Аустрији и Бугарској се око 10 % авиона враћало са оштећењима. Из других немачких извора овај број оборених авиона “Луфтвафе” процењује се до 48, пошто се неколико авиона срушило пре слетања због тешких оштећења.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/1.jpg
    Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
    1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
    2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
    3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
    4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
    5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
    6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
    7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
    8. Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
    9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
    10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
    11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/2-300x208.jpg
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/3-300x208.jpg
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/4-300x208.jpg
     
    Београд им се одужио једном улицом на Звездари („Десет авијатичара“) и спомеником на новобеоградском кеју на Дунаву. Мало?
     
    Фотографије и одређени подаци:
    Stari Beograd :: Beograd kojeg više nema / Old Belgrade, sputnik.rs, srbijadanas.rs
     
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/5.jpg НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА - ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
    WWW.VUCINIC.ME   Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео...  

  3. Волим
    Danijela got a reaction from Maja Pavlovic in Слике форумаша   
  4. Тужан
    Danijela got a reaction from хахаха in НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА   
    Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију.
    Напад је почео снажним ударима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.
    За ваздушни „блиц криг“ против Југославије, операцију „Казнена одмазда“, Немци и Италијани одвојили су 2.236 авиона свих типова, од тога 1.062 бомбардера, 885 ловаца и 289 извиђача.
    Главни циљ напада немачког ваздухопловства је био: разарање Београда, деморалисање војске и народа и уништење југословенских ваздухопловних потенцијала. Одлуку, да се Београд разори, донео је лично Хитлер 27. марта, разјарен вестима о демонстрацијама у Београду против потписивања „Тројног пакта“.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/12417540_10207895304755035_4106171974273805607_n-300x300.jpgИзвршење задатка поверено је 4. ваздушној флоти под командом генералпуковника Александра Лера. Операција уништења Београда носила је назив „Страшни суд“ (Strafgericht).
    На сталним и помоћним аеродромима уочи 6. априла 1941. силе осовине су само за напад на Београд и околину, прикупиле око 880 авиона: 280 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111 и 240 бомбардера за обрушавање Ју-87 Штука, позунатих по звуку ваздушне сирење током обрушавања. Ловачку заштиту ових бомбардера давало је око 280 једномоторних ловаца Месершмит Ме-109Ф и 80 двомоторних ловаца бомбардера Месершмит Ме-110, који су имали и задатак да нападају аеродроме око Београда.
    Неколико дана раније, пучистичка влада генерала Симовића прогласила је Београд отвореним (небрањеним) градом. Био је то последњи допринос Симовићеве владе уверавању Берлина да пуч од 27. марта није променио ништа у односу на раније потписани „Тројни пакт“.
    У 6.30 часова Београд су напала 234 бомбардера и 120 ловаца. Бомбе су бацали 74 Ју-87 Штука и 160 двомоторних бомбардера Дорније До-17, Јункерс Ју-88 и Хајнкел Хе-111. Ловци Месершмит 109 и 110, који су летели на висини око 4.000 метара са задатком да штите бомбардере од напада југословенских ловаца.
    Њима су се супротставила 43 ловца Шестог ловачког пука ЈКРВ, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза калибра 15 mm.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/beograd-300x211.jpgШести ловачки пук су чиниле две групе: 32. ваздухопловна група (три ескадриле) на војном аеодрому Прњавор код манастира Крушедол у Срему, са 27 ловаца Месершмит Ме-109Е. На аеродрому Београд у Земуну била је стационирана 51. група истог пука, такође са три ескадриле, али је само 102. ескадрила, која је 5. априла долетела из Мостара, располагала са десет Месершмита Ме-109Е, док су друге две ескадриле имале само шест домаћих ловачких авиона ИК-3 и два застарела француска ловца Потез 63. Укупно, цео пук је располагао са свега 43 савремена ловачка авиона.
    Треба додати и мало познату чињеницу да је једно од наређења југословенског 2. ловачког пука (19 Месершмита Ме-109Е на аеродрому код Крагујевца, и 15 Харикена МК-1 у Книћу) било и одбрана Београда, ако се укаже потреба. Шта би та 34 модерна авиона значила одбрани Београда, можемо само да замислимо. Међутим, издајници Хрвати пуковник Драгутин Рупчић (командант бригаде, пребегао у НДХ и постао “генерал витез”) и потпуковник Фрањо Пирц (касније постао генерал зракопловства НДХ, али је 1943. године пребегао партизанима и постао начелник Ваздухопловног одељења ВШ НОВЈ, а затим и први послератни командант ЈРВ) упућивали су авионе на непотребне задатке, а већина њих је уништена на земљи. Једино је капетан Живица Митровић самоиницијативно полетео у помоћ Београду, 7. априла. Оборен је пошто је уништио две Штуке.Батерије противавионске артиљерије, које су биле наоружане противавионским топовима чехословачке производње, биле су распоређене на Калемегдану, Врачару, Торлаку, Бежанијској коси, Батајници и око села Овча код Панчевачког рита.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/heroji-aprilskog-rata.jpg
     
    Већина житеља југословенске престонице затечена је на спавању, јер је била недеља. Председник владе, генерал Симовић, тог дана је удавао ћерку. У току 6. априла град је бомбардован у четири налета, у 06.30, око 11.00, око 14.00 и око 16.00 сати. У првом нападу на Београд, који је био и најжешћи, бачено је 197 тона разорних и запаљивих бомби, а употребљене су и бомбе од 1.000 килограма са падобранима ради постизања што већег површинског дејства по живој сили и које су представљале једно од тајних немачких оружја, до тада први пут употребљено у Другом светском рату. Други напад, са 57 Штука и око 30 ловаца извршен је нешто пре 11 часова. Трећи напад је био око 14 часова са 94 двомоторних бомбардера уз пратњу око 60 ловаца. Око 16 часова четврти напад извела је група од 99 Штука у пратњи око 60 ловаца.
    Један број Штука, после избачених бомби, у повратку је самоиницијативно пиратски митраљирао и пуцао из топова на цивиле избеглице, које су напуштале Београд или су се сакупљале на периферији, која је мање била захваћена разарањима и пожарима.
     
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/download.jpgНемачки напади на Београд настављени су и у току наредне ноћи, са циљем да се продужи паника и притисак на становништво и власти у већ разрушеном граду. Око 16 двомоторних тешких бомбардера, којима су велики пожари у Београду осветљавали циљеве, долетали су ноћу од 11 сати и кружили су над градом бирајући циљеве, неометани од авионске или противваздушне одбране.
    Сутрадан 7. априла, напади су настављени са знатно мањим снагама, јер је одбрана града практично била уништена: од 43 апарата Шестог ловачког пука оборено је 18, а тешко оштећено још 12. Остали су пребегли на алтернативни аеродром у Бијељини, где су уништени у немачком нападу 12. априла. Првог дана је уништена и скоро цела ПВО.
    У току преподнева послали су на Београд 36 бомбардера са пратњом од око 20 ловаца, а поподне око 16 часова из Мађарске је долетела група од 24 бомбардера, коју је такође пратило око 20 ловаца Ме-109. Укупно је тога дана на град бачено око 50 тона бомби, али су ловци и штуке много више него првог дана нападали цивилно становништво митраљирајући људе по улицама и колоне избеглица на авалском и смедеревском путу стрељачким наоружањем.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2019/04/D3u53MgWAAAca2p-267x300.jpg Листа ваздушних победа пилота Краљевског ваздухопловства, првог дана рата
    Бомбардовања су обновљена 10. и 11. априла, ради подршке немачким трупама које су прилазиле граду и у ова два дана у нападима је учествовало око 60 авиона. Тако је од 6. до 12. априла немачка армија употребили 620 авиона, само за бомбардовање Београда, на који су бацили око 440 тона бомби.
    На Београд је изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Погинуло је више од 2.500 људи. Уништено је 627 зграда, међу њима до темеља срушено издање Народне библиотеке Србије – установе основане 1832. – са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве културне вредности. Међу бомбардованим објектима је и Стари двор. Теже је оштећено 1.600, а лакше 6.830 објеката.
    Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу, после рата, о томе рекао:
    – Ваздушни напад на Београд 1941. године је првенствено имао политичко-терористички карактер и није имао ничег заједничког са ратом. То бомбардовање из ваздуха је било ствар Хитлерове сујете, његове личне освете.
    Југословенски ловци успели су да оборе 23 немачка авиона уз сопствене губитке од 18 оборених и оштећених авиона, док је противавионска одбрана оборила 27 немачких авиона. Према признању самог команданта немачке 4. ваздушне флоте генерала Лера у базе у Мађарској, Аустрији и Бугарској се око 10 % авиона враћало са оштећењима. Из других немачких извора овај број оборених авиона “Луфтвафе” процењује се до 48, пошто се неколико авиона срушило пре слетања због тешких оштећења.
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/1.jpg
    Пилоти, браниоци престонице погинули у априлском рату 1941:
    1. Милош Жунић, погинуо 6. априла код Панчева
    2. Михо Клавора, погинуо 7. априла код манастира Крушедол
    3. Владимир Горуп, погинуо 7. априла
    4. Карло Штрбенк, погинуо 6. априла код Глогоњског рита
    5. Добрица Новаковић, погинуо 6. априла код Београда
    6. Бранислав Тодоровић, погинуо 7. априла
    7. Јован Капешић, погинуо 7. априла код Бешке
    8. Миливоје Бошковић, погинуо 7. априла код Ковиља
    9. Душан Борчић, погинуо 6. априла – пао у Сарајевску улицу
    10. Милутин Петров, погинуо 7. априла код ушћа Тисе у Дунав
    11. Живица Митровић, погинуо 6. априла код Шида
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/2-300x208.jpg
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/3-300x208.jpg
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/4-300x208.jpg
     
    Београд им се одужио једном улицом на Звездари („Десет авијатичара“) и спомеником на новобеоградском кеју на Дунаву. Мало?
     
    Фотографије и одређени подаци:
    Stari Beograd :: Beograd kojeg više nema / Old Belgrade, sputnik.rs, srbijadanas.rs
     
    http://www.vucinic.me/wp-content/uploads/2015/04/5.jpg НАЦИСТИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА - ПИШЕМ, ДАКЛЕ ПОСТОЈИМ
    WWW.VUCINIC.ME   Нацистичка Немачка је без објаве рата 6. априла 1941. године напала Краљевину Југославију. Напад је почео...  

  5. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from BorisR in Слике форумаша   
  6. Волим
    Danijela got a reaction from Чунга Лунга in Слике форумаша   
  7. Волим
    Danijela got a reaction from Dominika in Слике форумаша   
  8. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from obi-wan in Слике форумаша   
  9. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from obi-wan in Слике форумаша   
  10. Волим
    Danijela got a reaction from obi-wan in Слике форумаша   
  11. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Драшко у Štajnfeld otkrila da je silovao Branislav Lečić   
    Predlažem da se tema zaključa  
  12. Тужан
    Danijela got a reaction from PredragVId in Наш о. Жика   
    Молитвени испраћај проте Живадина биће обављен у четвртак, 1. априла 2021. године у 14.30 часова у цркви Светог Јована Милостивог на гробљу Лешће. Вечан спомен и Царство Небеско оцу Живадину.

  13. Тужан
    Danijela got a reaction from PredragVId in Наш о. Жика   
    Данас је напустио наш анђео, наш отац и мајка о. Живадин Протић. Свима нам је био све и увек ту.
    Огромна је бол.

  14. Тужан
    Danijela got a reaction from DijanaP in Наш о. Жика   
    Данас је напустио наш анђео, наш отац и мајка о. Живадин Протић. Свима нам је био све и увек ту.
    Огромна је бол.

  15. Тужан
    Danijela got a reaction from Просечан србенда in Наш о. Жика   
    Данас је напустио наш анђео, наш отац и мајка о. Живадин Протић. Свима нам је био све и увек ту.
    Огромна је бол.

  16. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from PredragVId in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Al od ovog sam se najezila. Gubitak kreativnog bica za mene je jednako smrt.
  17. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Чунга Лунга у Štajnfeld otkrila da je silovao Branislav Lečić   
    Познајем жену, коју је као седмогодишњу девојчицу сексуално напаствовао педесетогодишњи први комшија, али није рекла ником, јер се плашила да ће га њен отац убити и онда отићи у затвор, а то није желела да се деси њеном оцу, па је ћутала.
    Исто познајем жену, која је као млада девојка силована од 10 година старијег, па је ћутала, јер је мислила да нико са њом после тога неће имати везу, да се нико неће венчати са њом.
    Из извешатаја са психијатрије сам имала прилику да добијем информацију да 9 од 10 случајева силовања се дешавају у кругу фамилије (отац, стриц, ујак, теча, комшија, пријатељ), дакле од стране људи којима се верује.
    Мислим да нема жене на овом свету која није на неки начин осетила неки вид сексуалног узнемиравања. Примери: довикивање разних вулгарности од стране зидара (класика), наслањање на њу у аутобусу, додиривање ногом док седи поред у аутобусу или негде, у дечијем узрасту охрабривање неког дечака да је пољуби (ужас!!!) уз аплаудирање одраслих, у дечијем узрасту цмакање од стране одраслих из фамилије или пријатеља родитеља, наслањање на груди од стране стоматолога приликом интервенције, пипање за струк у пролазу у гужви (свадба, славље, било каква гужва), изненадна порука са непознатог броја са сликом полног органа, у пубертету штипање од стране дечака из одељења, ходање непристојно близу иза ње, тако да мора да стане и да га пусти да прође, одмеравање у пролазу на улици или било где, пипање од стране тренера, и тако даље, и тако даље, списак је бескрајан на које све начине жене доживљавају стресове. И онда после зашто су жене арогантне, нису нежне, нису женствене, дивне, тихе, мирне...кад после тако нечег најрадије би им ископале очи и користиле као кликере, а руке ишчупале и користиле као кутлаче!
    Изнервирах се сад!
     
  18. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на illuminated у Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Кина, трећи (и последњи) део.
    Пре него што пређем на искуства са храном хтео сам да поставим снимак прављења чаја. Снимак је настао на састанку, у кинеској фирми, и иако ми се чини да је сам процес мало ушминкан због гостију, то ми је било први пут да видим како се то ради па самим тим и занимљиво. Музика у позадини снимка је ту само да би покрила звуке разговора, додата је преко Youtube едитора.
    Још нешто што сам заборавио да поменем раније тиче се приступа интернету из Кине. Трудио сам се да одем што боље информисан тамо па сам на пут кренуо са телефоном који прима две сим картице и првог дана сам узео кинески број са интернет приступом. Ово, наравно, није гарантовало потпуни приступ интернету. Чуо сам шалу да је Кина некада могла да се поноси Великим Кинеским Зидом (Great China Wall) док данас имају Велики Кинески Интернет Филтер (Great China Firewall).
    И стварно могу да се ”подиче” тиме. Забрањен је приступ свакој некинеској платформи која гарантује слободу говора: Facebook, Twitter, сви Google сервиси, итд.  Ја сам урадио нешто озбиљнију припрему и за тај део. Чуо сам да је једино могуће заобићи интернет блокаде употребом VPN-а па сам пре одласка креирао два прилично компликована решења за преусмеравање и енкрипцију саобраћаја (ко се разуме, једно решење се базирало на Wireguard платформи а друго на вишеструким криптованим SSH тунелима и рутама). Реалност је, на жалост, била таква да ни једно од ова два решења није радило како треба: могао сам да успоставим везу али већ након пар секунди Кина је препознавала да размењујем заштићене пакете информација и одмах је ограничавала проток до те мере да је свако слово путовало по неколико секунди. Решење је било у употреби неких кинеских VPN решења али обзиром да нисам пуно веровао овом софтверу на телефону, ја бих након активације кинеског премошћавања активирао и неко од мојих решења преко тога. Тако сам био сигуран да је моја веза стварно заштићена. Мана овако вишеструког премошћавања је била доста спорија интернт веза која није дозвољавала, на пример, видео позиве са људима ван Кине, али је задовољавала све остале потребе. Ионако ми некинески сервиси нису много помагали у локалу: Кинези имају јако добре и ажурне сопствене верзије апликација за мапе, преводиоце, наручивање такси превоза, комуникацију са људима, плаћање, итд. и за те потребе ми није било неопходно никакво премошћавање.
     
    Дакле, храна.
    Највише сам стрепео од хране пре него што сам отпутовао у Кину. Већ годинама сам усталио неки режим исхране тако да конзумирам јако мало шећера и јако ретко једем хлеб (не само бели, већ уопште). Кина као да не мари пуно за овакве навике
    Највећи проблем, све време боравка, је био доручак. Апартман у коме сам био није био нешто посебно опремљен за припрему хране (у ствари, јесте био опремљен, али је тај део апартмана био некако најмање одржаван па нисам имао никакву мотивацију да га употребим). Иако иначе не доручкујем баш чим устанем, првог јутра у Кини сам устао рано и са осећајем глади као да дуже нисам јео. Већ након пар минута сам био напољу, у лову. У мом кварту није било ниједне продавнице са храном али у првом следећем сам прво налетео на кинеску верзију интернационалног ланца ”7/11”. Храна је ту била у потпуности локална али мириси који су се ширили ми нису дали на да погледам детаљније шта је све у понуди.
    Први следећи локал је био изненађење за мене: Старбакс! Исти онај као и у остатку света. На моју, тадашњу, радост, поред стандардног избора кафа овај локал је имао и сендвиче и колаче.  Тог тренутка је та понуда постала мој стандардни избор за доручак током целог боравка у Кини. Иако је Старбакс познат по уједначеном квалитету понуде у целом свету, Кинеска верзија јесте имала неке разлике у ароми хране, али не толико значајне да би та храна била одбојна или да не може да се једе. Проблем је, мени, био то што сам сваки дан започињао са великом количином хлеба из сендвича па сам једва имао енергије да прегурам прву половину дана. Већ након недељу дана оваквог доручка било ми је преко главе Старбакса тако да ево ни дан данас, годину и по дана након повратка из Кине, нисам ушао у овај локални, у Београду.
    Сваки регион у Кини има неку своју традиционалну храну по којој је познат. Регион у коме сам боравио се зове Гуангдонг провинција (главни град је Гуангжоу) и њихова традиционална храна се зове: дим сум.

    Не могу да нађем моје фотографије па ево једне са интернета.
    Дим сум је оброк који се конзумира уз чај и састоји се од више малих порција са залогајима различите врсте хране. Храна се припрема или кувањем на пари или пржењем у уљу (поховањем) и има ту свега…  пробао сам, на пример, куване па поховане кокошје ноге (бољег је укуса него што то можда звучи у опису), беле хлепчиће од пиринча који по текстури највише личе на marshmallow али су много укуснији, као и много других чије сам описе већ заборавио. Као и остала кинеска храна (или, како је у Кини зову - храна) и дим сум пати од истих ”бољки” - има, за мој укус, превише помешане ароме слатког, киселог и, понегде, љутог.
    Само сам једном јео у правом кинеском ресторану за све време боравка у Кини и то смо ишли у ресторан по избору мог водича, његов омиљени кинески ресторан. У Београду нисам никада био неки љубитељ кинеске хране која ту може да се нађе, сем у пар случајева. У Кини сам био спреман да заборавим на дотадашња искуства и дам све од себе да се прилагодим. И није било баш успешно… Иако је у овом ресторану сва храна била јако укусна и очито спремљена са квалитетним састојцима, у већини јела је провејавао тај неки слаткасти моменат који мени подсвесно дисквалификује такву храну као оброк. Кисели и љути додаци нису помогли у томе ни мало. Једини кинески ресторан из Београда који је личио на ову храну, по квалитету, је, по мени, стари кинески ресторан на Сењаку (био сам само једном тамо, јако давно, али колико се сећам једино је тамо храна имала довољно аутентичан укус).
    Већина Кинеза се иначе храни на уличним ”киосцима”. Има их свуда и на сваком кораку и у време ручка је готово немогуће доћи на ред и одабрати нешто (срећом, нисам имао никакву жељу да то радим). Од локалаца сам чуо да овакви ресторани углавном праве добру храну и да постоји само један критеријум на основу кога бих требао да бирам где купујем а то је - масноћа пода у простору ресторана.
    За време велике кризе и глади у Кини почетком двадесеток века,  Кинези су се сналазили како су знали и умели у датим околностима. Из тог периода потиче и навика конзумације паса и мачака (нико од Кинеза није знао да више тога игде има, сем можда у деловима земље где долазе инострани туристи који баш инсистирају на томе). Још једна од ствари коју су тада радили, то је да су хигијену одржавали чистом водом, без икаквих хемикалија (није била пара за то). Не мислим само на личну хигијену већ и на све остало: одржавање куће, кухиње и посуђа. Ова последња навика је очито негде остала и до данашњег дана.
    Ресторани који имају изразито масне подове су места која не користе хемикалије у одржавању хигијене: прању посуђа и ресторанског инвентара и треба их избегавати у широком луку. Великом броју Кинеза то не смета уопште али дошљаци и туристи могу имати озбиљне стомачне тегобе.
    Нисам имао прилике да током дана сликам ове уличне продавце хране али следи снимак из вечерњих сати, у време када отприлике завршавају свој радни дан:
    Наша исхрана током дана је била много боља од стандардне кинеске понуде: већ другог дана смо у центру налетели на ресторан криптичног назива ”Истанбул” и након потврде да то јесте турски ресторан, исти је постао главна тачка свих планирања дневних активности.  На жалост, немам ниједну слику хране из ресторана (углавном смо ту стизали и јако уморни и јако гладни), сем једне слике шољице турске кафе

    Пред крај боравка у Шенжену смо открили  и један мало атипичан кинески ресторан у близини смештаја. У питању је био ресторан Кинеза који потичу из неке планинске провинције па се понуда хране сводила на јагњеће печење Занимљивост у овом ресторану су били столови који су у центру имали издвојен део са грејачима за ражњеве са месом:
    Храна која је на мене оставила најјачи утисак је била у једном Тибетанском ресторану. Водио нас је један од кинеских партнера и поред тога што је то мени било први пут да пробам ишта слично, и запослени тамо су деловали као да су први пут видели некога ко није из Кине (илити square-eyes како нас зову - ”четвртасте очи” у преводу): у једном тренутку смо видели целокупно особље ресторана како стоје начичкани један иза другог укосо, иза једног зида, и гледају нас како једемо и како се понашамо за столом
    Храна је овде била и најбоља од свега што сам пробао у Кини. Базирала се на производима и зачинима са Тибета: сво поврће сам тада видео и пробао први пут у животу (и укусно је) а цео месни део се базирао на месу yak-a , врсти говеда која живи на Тибету.
    Принцип исхране је такав да се на сто, на чијој средини је рингла, стави велика посуда са већ скоро припремљеним бујоном (супа) а око тога се поређа месо и поврће. Затим се, редом, појединачно поврће и месо убацује у бујон који се крчка (за сваку врсту јела се зна колико минута би требало да буде унутра), вади после неког времена и једе. Месо се ставља заједно са костима (сматрају да је најлепше и најслаже месо уз кости и зато га углавном тако и конзумирају) и после држи прстима и глође. На крају се једе супа која је до тада упила ароме и свега онога што се убацивало у међувремену и јако је укусна.
    Једина замерка ове исхране је била што је готово у потпуности неслана, али су у делу са зачинима (претпоследња слика испод) имали и соли па је додатна чињеница да није било ни шећера ни киселог ни љутог укуса игде, сврстала ово искуство на сам врх.













     
    Када сам у једном тренутку ишао ка тоалету снимио сам пар видеа како изгледају издвојени, ВИП, сепареи и сам улаз у купатило (сами тоалети су исто потпуно несвакидашњи али ми је било безвезе и тај део да снимам):
    То је сада све из Кине
    Ако ико планира да иде тамо и то не само туристички, обавезно нађите некога да вам помогне око свега; пуно значи, готово је немогуће снаћи се без некога са искуством.
  19. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from J_a_n_a in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Al od ovog sam se najezila. Gubitak kreativnog bica za mene je jednako smrt.
  20. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from obi-wan in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Al od ovog sam se najezila. Gubitak kreativnog bica za mene je jednako smrt.
  21. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from Драшко in Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    Al od ovog sam se najezila. Gubitak kreativnog bica za mene je jednako smrt.
  22. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на illuminated у Свакодневни живот у разним земљама света - искуства форумаша   
    @Danijela Иѕвини!
    Ево да им мало осветлам образ: ван тих контролисаних токова су много опуштенији и или налазе неке емоције у себи или им допуштају да се покажу. У сваком случају доживео сам делимично побијање пређашњег утиска.
  23. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Просечан србенда у Štajnfeld otkrila da je silovao Branislav Lečić   
    И какву епитимију препоручујете глумачкој бранши ви који знате тајне срца? Пожурите са одговором јер у супротном се неће нико спасити.
  24. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Juanito у Da li podržavate НАЦРТ ЗАКОНА О ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА   
    У овом случају смо апсолутно сигурни да су стручна лица све, само не стручна. Већина њих негира базичну биологију - да постоје само два билошка пола.
  25. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Juanito у Da li podržavate НАЦРТ ЗАКОНА О ИСТОПОЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА   
    Иначе, не знам како се на теми тачно дошло до тог случаја из Канаде, али с обзиром на то да је ово православни форум, ваља нагласити да СПЦ званично не прихвата хомосексуалност, док промену пола званично прихвата ако је медицински оправдана. Мени је овде само, у најмању руку, чудно то са децом и транс идеологијом. Прилично је масовно постало у том делу света, а с обзиром на то да је друштвена клима у вези са транс идеологијом потпуно неспорно тоталитарна, не могу да не сумњам и не тражим бар десет пута више доказа него што би ми обично било потребно да нешто прихватим...
×
×
  • Креирај ново...