Jump to content

Danijela

Члан
  • Број садржаја

    9111
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    17

Репутација активности

  1. Тужан
    Danijela got a reaction from Smaragdni kamičak in Преписка код нас – култура понашања/комуникације   
    Jako lose iskustvo. Da krenem od firme gde radim pa nadalje. Jednostavno potpuno ignorisanje sem kad je potreba s druge strane, tad postoji komunikacija koja je retko pismena, u poslovnom tonu, civilizovana i tonu resavanja situacije.
    Primer, danas sam morala da licno odem u banku jer ni na jedan kontakt telefon centra za korisnike se niko ne javlja vec 3 dana, ni na jedan mail nisu odgovorili, kao ni na poruke na njihovoj FB stranici. Jos me zaposlena pita sto sam dosla kad sam sve to mogla jednim telfonskim pozivom, samo sam joj pokazala koliko puta sam zvala kontakt centar  Ucutala se i resila mi problem.
     
  2. Волим
  3. Волим
  4. Свиђа ми се
  5. Волим
  6. Волим
  7. Волим
  8. Волим
  9. Волим
    Danijela је реаговао/ла на Dominika у Пољска: канонизација мученика Подлаша убијених 1946. године   
    У суботу 26. јула 2020. године у женском манастиру Залешани канонизовани су мученици регије Подлаше убијени 1946. од пољских националистичких банди. 79 мученика је познато по имену.
    У суботу 26. јула 2020. године у женском манастиру Залешани канонизовани су мученици регије Подлаше убијени 1946. од пољских националистичких банди. За ове банде „Пољак” или „држављанин Пољске” значио само „католик”. Убијени људи су били прости људи, али нису хтели да кажу да су католици или да направе крст на католички начин. Све је почело у селу Залешани, па после у селима Шпаки, Вулка Вигоновска и Зање и у шуми близу села Пухли Старе. 79 мученика је познато по имену, међу њима и деца. Игуманија манастира Залешани, сестра Катарина (Ничипорук) је из фамилије, из које је много погинулих током овог злочина.

    Пре Божанствене Литургије прочитана је одлука Светог Сабора Пољске Православне Цркве и имена свих мученика. После је освештана њихова икона. Икона преставља залешанску икону Богородице (икона је постала на чудесан начин пре неколико година), мученике – представнике поменутих села – и плод њихове жртве: манастир у Залешанима.

    Њихов празник биће увек одржаван последње суботе јула - исто као залешанске иконе Борородице. Ипак у неким селима њихова успомена биће такође 2 фебруара - на дан кад су неки од њих били убијени.

    Литургију су служили архиепископ Лублина и Хелма Абел, архиепископ Бијелска Подласког Григорије, епископ Хајнувке Павле и свештеници – гости. Митрополит Варшаве и целе Пољске Сава није могао присуствовати због болести.

    Скраћен снимак (сат ипо) Литургије може да се погледа на пољској државној телевизији.:
    Liturgia prawosławna z Zaleszan
    BIALYSTOK.TVP.PL Liturgia prawosławna z Zaleszan После Литургије одржана је литија у селу.

    Извор слика

    View full Странице
  10. Волим
    Danijela је реаговао/ла на Natasa. у Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Nije poenta preživeti koronu i oboleti duševno.
  11. Волим
    Danijela је реаговао/ла на Vesna Milovic у Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Nastavnici solfeđa su po zaposlenosti odmah iza lekara! Jer solfeđo je muzički, praktičan predmet i online nastava je skoro nemoguća... za većinu đaka i nastavnika - pre svega, što nemamo svi iste tehničke mogućnosti! Treba otkucati melodijske i ritmičke primere (u programu za pisanje nota) koji će se obrađivati, od istih primera praviti zvučne snimke, posebno prekucavati note i praviti zvučne snimke za pevanje lestvice, terci i teoretski akorde, praviti zvučne snimke za muzički diktat (1 za diktat u celini + 4 za pisanje diktata po dvotaktima + mala pomoć tj. napisana prva nota u svakom dvotaktu) + u finalu dopisati strelice za taktiranje melodijskih i ritmičkih primera (jer i mali i veliki đaci tu redovno greše) + teorija muzike (tumačenje sa zvučnim snimcima) + telefonski razgovori sa đacima i roditeljima (i veliki račun!).
    Često se priprema lekcija na opisani način, za nekoliko razreda (za 100 đaka), završi do kasno u noć. Da ne pominjem odlazak u prodavnicu, na pijacu, u poštu ili banku i dr. obaveze u kući i van kuće. Nastavnici solfeđa rade bez predaha, jedini odmor je nekoliko sati sna tokom noći i glavna 3 obroka u toku dana.
    Dakle, MRZIM KOMPJUTER I NASTAVU ONLINE!  
  12. Тужан
    Danijela got a reaction from JESSY in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Kolega ima petoro dece skolskog uzrasta. Odlepili su i on i supruga. Morali su da nabave uredjaje da bi deca mogla da prate nastavu, onda kontrolisanje svega sto su uradili, svakodnevno kontaktiranje sa svim nastavnicima i uciteljima....
    Odlepili su, blago receno.
  13. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Natasa. у Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    KATASTROFA! Online školovanje može da uspe ako jedan roditelj nije zaposlen i imaju jedno dete, eventualno dvoje (dakle, nije zaposlen, ne da radi od kuće). Plus da drugi dovoljno zarađuje da nadoknadi sve troškove za normalan život.
    Koliko takvih porodica znamo u Srbiji?
    Ako roditelji dece školskog uzrasta ne umru od korone, završiće na psihijatriji...i kakav je to život na kraju? Svi odlepili, niko se ni sa kim ne druži...beži bre. 
  14. Тужан
    Danijela got a reaction from Natasa. in Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Kolega ima petoro dece skolskog uzrasta. Odlepili su i on i supruga. Morali su da nabave uredjaje da bi deca mogla da prate nastavu, onda kontrolisanje svega sto su uradili, svakodnevno kontaktiranje sa svim nastavnicima i uciteljima....
    Odlepili su, blago receno.
  15. Свиђа ми се
    Danijela је реаговао/ла на Александар Милојков у Ponovo onlajn nastava: Nezadovoljni i nastavnici i roditelji   
    Као неко ко ради у школи, рекао бих да је тзв. онлајн настава нужно зло. То је озбиљан губитак на квалитету учења за наше ђаке. Дај Боже да за тим више не буде потребе.
  16. Волим
    Danijela got a reaction from Драшко in Слике форумаша   
  17. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from Драшко in Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века   
    Doktor muzikologije, pise drugu doktorsku tezu na PBF, naucni saradnik PBF BU. 
  18. Волим
    Danijela got a reaction from Поуке.орг инфо in Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века   
    Књига Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић објављена је у библиотеци Православно искуство издавача Јасен из Београда.
    Нотни зборник транскрипција песама из последовања Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља први овакав зборник на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.
    Као резултат сеобе српских националних култова у Русију, који започиње још крајем XIV и почетком XV века, српска литургијска поезија у част српских светих добила је музички слој у виду руске знамене нотације већ почетком XVI века. Најпотпунији и најстарији нотни записи песама српским светима нашли су се у 54 руска стихирара из XVI–XIX века, које је ауторка пронашла, класификовала, дешифровала и анализирала током десетогодишњег научно-истраживачког рада у најзначајнијим библиотекама у Русији и Ватикану.
    Драгоцени музички материјал, који је учињен доступним савременом читаоцу, представља синтезу српске литургијске поезије и руске знамене црквенопојачке уметности који је резултат многовековних блиских духовно-културних српско-руских односа. Као такве, ове песме нису само нова мелодијска верзија неких од најлепших страница српске средњовековне црквене поезије, већ су оне пре свега драгоцени споменик музичког слоја српских светачких култова у музичкој култури Православне васељене. Уколико црквенопојачку уметност посматрамо на тај начин, шире од националних оквира једне помесне Православне Цркве, увиђамо да ови руски неумски записи попуњавају историјску празнину коју су у српским земљама оставили векови туркократије на Балкану и успостављају континуитет писмених музичких извора који сведоче о појању ових текстова у различитим традицијама разних помесних Православних Цркава.
    Нотни зборник Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века у коме је Ана Рашковић оживела древне напеве десетина српских поетских текстова који су били присутни у руском богослужбеном животу и црквеној уметности читава четири столећа, отвара савременом читаоцу – музикологу, теологу, појцу, црквеном музичару, културологу, религиологу, историчару или било ком другом профилу читаоца који је заинтересован за црквено појање и култове српских светих, непознат свет старог руског знаменог једногласног пјенија. Вредним рукама руских монаха из најзначајнијих обитељи које су представљале духовно-просветитељске светионике руске државе и Цркве, а касније и старообредника који су после сузбијања култова у време Никонове реформе наставили да поштују српске свете, заувек је остављен траг о српској средњовековној поезији обученој у руско музичко рухо и њеном веома значајном месту у богослужбеном животу Руске Православне Цркве. На тај начин руски неумски записи песама српским светима, прожимајући национално и универзално, припадају свим православним народима, као што српски свети и њихова бесмртна слава одавно превазилазе границе српске државе и Цркве.
     
    Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
    WWW.SPC.RS  
  19. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from Драшко in Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века   
    Књига Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века. Зборник транскрипција Ане Рашковић објављена је у библиотеци Православно искуство издавача Јасен из Београда.
    Нотни зборник транскрипција песама из последовања Светом Симеону Мироточивом, Светитељима Сави и Арсенију, Светом краљу Милутину и Светом мученику кнезу Лазару са руске неумске на савремену нотацију, представља први овакав зборник на нашим просторима и прву обимну студију на ову тему у српској науци.
    Као резултат сеобе српских националних култова у Русију, који започиње још крајем XIV и почетком XV века, српска литургијска поезија у част српских светих добила је музички слој у виду руске знамене нотације већ почетком XVI века. Најпотпунији и најстарији нотни записи песама српским светима нашли су се у 54 руска стихирара из XVI–XIX века, које је ауторка пронашла, класификовала, дешифровала и анализирала током десетогодишњег научно-истраживачког рада у најзначајнијим библиотекама у Русији и Ватикану.
    Драгоцени музички материјал, који је учињен доступним савременом читаоцу, представља синтезу српске литургијске поезије и руске знамене црквенопојачке уметности који је резултат многовековних блиских духовно-културних српско-руских односа. Као такве, ове песме нису само нова мелодијска верзија неких од најлепших страница српске средњовековне црквене поезије, већ су оне пре свега драгоцени споменик музичког слоја српских светачких култова у музичкој култури Православне васељене. Уколико црквенопојачку уметност посматрамо на тај начин, шире од националних оквира једне помесне Православне Цркве, увиђамо да ови руски неумски записи попуњавају историјску празнину коју су у српским земљама оставили векови туркократије на Балкану и успостављају континуитет писмених музичких извора који сведоче о појању ових текстова у различитим традицијама разних помесних Православних Цркава.
    Нотни зборник Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века у коме је Ана Рашковић оживела древне напеве десетина српских поетских текстова који су били присутни у руском богослужбеном животу и црквеној уметности читава четири столећа, отвара савременом читаоцу – музикологу, теологу, појцу, црквеном музичару, културологу, религиологу, историчару или било ком другом профилу читаоца који је заинтересован за црквено појање и култове српских светих, непознат свет старог руског знаменог једногласног пјенија. Вредним рукама руских монаха из најзначајнијих обитељи које су представљале духовно-просветитељске светионике руске државе и Цркве, а касније и старообредника који су после сузбијања култова у време Никонове реформе наставили да поштују српске свете, заувек је остављен траг о српској средњовековној поезији обученој у руско музичко рухо и њеном веома значајном месту у богослужбеном животу Руске Православне Цркве. На тај начин руски неумски записи песама српским светима, прожимајући национално и универзално, припадају свим православним народима, као што српски свети и њихова бесмртна слава одавно превазилазе границе српске државе и Цркве.
     
    Ана Рашковић: Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности XVI–XIX века | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]
    WWW.SPC.RS  
  20. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from Дејан in Слике форумаша   
  21. Волим
    Danijela got a reaction from Bojan* in Слике форумаша   
  22. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from haveaniceday in Слике форумаша   
  23. Волим
    Danijela got a reaction from БанеЛ in Слике форумаша   
  24. Волим
    Danijela got a reaction from Natasa. in Слике форумаша   
  25. Свиђа ми се
    Danijela got a reaction from Дуња in Слике форумаша   

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...