Jump to content

Danijela

Члан
  • Број садржаја

    9009
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    17

Последњи трофеј

Danijela је имао/ла садржај са највише реакција!

О Danijela

  • Ранг
    Инвентар форума

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

45560 посетилаца
  1. Danijela

    Napredna zona sumraka

    Il opoje
  2. Đakon Aleksandar Savić, upravnik centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija SPC, za "Novosti". Virtuelni identitet dovodi do šizofrenih stanja i kompleksa. Foto Igor Marinković ŠUMA dostupnih informacija zamagljuje nam suštinu, a bombardovanjem digitalnog prostora marginalnim pojavama i ponašanjima, takve pojave i ponašanja postaju mejnstrim. Kao kod sindroma kuvane žabe. Dar rasuđivanja i razlučivanja bitnog od nebitnog, korisnog od štetnog, lažnog od verodostojnog potrebniji je nego ikada. Ovako, za "Novosti", priča Aleksandar Savić, đakon u Crkvi Sv. cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, ujedno i elektroinženjer, vodeći stručni saradnik u EPS Distribuciji Beograd. Posle završene Elektrotehničke škole "Nikola Tesla", obrazovanje je po inerciji nastavio na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Ipak, tokom treće godine studija, kod Aleksandra se pojavila snažna želja da produbi svoja saznanja o Bogu i Crkvi. Osećajući poziv i potrebu da aktivnije učestvuje u crkvenom životu, upisao se na Pravoslavni bogoslovski fakultet, a blagoslov od svog duhovnika dobio je uz uslov da zbog teologije ne odustane od svog prvog izbora. Oba fakulteta završio je u roku, da bi informatiku i hrišćanstvo spojio u Centru za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Srpske pravoslavne crkve (CEPIS), čiji je upravnik poslednje tri godine. - Najaktuelniji problemi kojima se bavimo uglavnom se tiču socijalnih mreža i upotreba i zloupotreba vezanih za internet - priča đakon Aleksandar. - U svemu je prisutan momenat zaštite ličnosti i zaštite podataka o ličnosti, budući da je u centru svakog zbivanja uvek čovek. Bilo da se radi o najtežim zloupotrebama, gde su na meti deca, o krađama platnih kartica ili o pokušajima da se kroz ciljanu propagandu promene naše mišljenje i stavovi. Treba imati u vidu da Crkva jeste savremena ali je i van vremena, pa nema potrebe da istrčava i da odmah daje odgovore na tek nastale izazove. Ipak, usled brzine tehnoloških inovacija, a naročito brzine reakcije mladih na njih, Centar je dužan da, na osnovu riznice predanja koje Crkva ima, pravovremeno ponudi kvalitetna rešenja. - Neka od rešenja bili bi obazrivost i kritički stav, posebno dece i njihovih roditelja - podvlači đakon Aleksandar, i sam otac četvoro dece, dodajući da bi roditelji trebalo da imaju pristup nalozima najmlađih na socijalnim mrežama, bar dok dete ne pokaže odgovornost za svoj nastup i ponašanje u javnosti. - Tužna je realnost da su vlasnicima društvenih mreža bitne samo brojke, a ne i pojedinci - smatra naš sagovornik. - Moramo sami da štitimo sebe i druge. Što se dece tiče, suština nije u tome da ih krišom posmatramo, već da ih sprečimo da se javno kompromituju, time što će znati da je to istovremeno kompromitovanje i pred roditeljima. Prosto da ih disciplinujemo da pred druge ne iznose ono što ne bi izneli pred svojim bližnjima. Tu je za njih, ali i za nas starije, granica koju ne treba preći. Još jedan problem prisutan na društvenim mrežama jeste mogućnost da se stvori novi identitet, avatar, nova ličnost potpuno nesaglasna sa onom stvarnom. To, prema rečima đakona Savića, dovodi do šizofrenih stanja i pokušaja pojedinca da komplekse iz realnog sveta leči u onom virtuelnom. - Posmatranjem komunikacije na mrežama može da se uoči isuviše neodmerenih izjava, uz olako etiketiranje drugih ljudi - ocenjuje otac Aleksandar. - Zaboravljamo da je i sa druge strane ličnost poput naše. Hrišćani smo 24 časa dnevno, i hrišćanski zahtev ljubi bližnjega svoga odnosi se na nas u svakom trenutku. Kako u crkvi, na radnom mestu ili u domu, tako i na internetu. Digitalno nebo, uz sve svoje prednosti i nedostatke, pruža i mogućnost približavanja crkvenog života vernicima. Kroz crkvene veb-sajtove, televizijske i radijske emisije, pravoslavnu društvenu mrežu crkva.net, fejsbuk-naloge duhovnika i mnogobrojne druge kanale, hrišćanska reč dostupna je jednim klikom miša. Ipak, kako kaže naš sagovornik, moderni vidovi komunikacije, iako korisni, nedovoljni su. Pravu poruku možemo poslati i primiti samo zdravim svedočenjem i ličnim kontaktom. - Pitanje je šta je naš cilj - da se reklamiramo, ili da svedočimo Hrista i njegovo učenje - naglašava đakon Aleksandar. - Da li je virtuelna crkva uopšte moguća? Rekao bih da nije - to nije Crkva. Na internetu ne možeš ni da se krstiš, ni da se venčaš, ni da se ispovediš, ni da se pričestiš. Dopisivanje, gledanje televizijskog prenosa liturgije, slušanje duhovne muzike i čitanje tekstova poželjno je, ali nije zamena za živu reč i aktivno učestvovanje u bogosluženju. Sve ostalo svodi se samo na filozofiju. Smisao svakog našeg misionarenja, pa i virtuelnim medijuma, jeste da čoveka privučemo aktivnom crkvenom životu, da ga inspirišemo da sam, slobodnom voljom, priđe i pronađe nešto dobro za sebe. Da dođe na liturgiju što je suština. Kao u pozivu apostola Filipa Natanailu u Svetom pismu: Dođi i vidi ima li šta dobro u Nazaretu. ISTRAŽIVANjA KROZ TEOLOŠKU PRIZMU KAO stalno telo, CEPIS već punu deceniju daje odgovore na aktuelna pitanja prednosti i mana digitalnih tehnologija, njihove bezbedne primene i zaštite od zloupotrebe. Osnovna aktivnost Centra je u izradi stručnih izveštaja iz različitih tehnoloških oblasti kroz teološku, sociološku, politikološku, informacionu, etičku, pravnu prizmu. Imao je značajnu ulogu u javnoj diskusiji prilikom uvođenja biometrijskih sistema identifikacije 2008. godine, akcentujući pitanje zaštite privatnosti građana. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:764391-DjAKON-SPC-O-UPOTREBI-SAVREMENIH-TEHNOLOGIJA-Na-internetu-ne-mozes-da-se-krstis
  3. Film u čast 30 godina od obnove monasakog zivota u Kijevskoj Lavri, 1030 godina od Krstenja Kijevske Rusije i 1035 godina od rođenja Prepodobnog Antonija Kijevopecerskog, osnivaca monaskog zivota u Rusiji.
  4. Комплет с ордењем Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве, који је био у власништву последњег краља Југославије Петра Другог, продаје се по почетној цени од 30.000 евра. Ордени Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве (Фотографије Аукцијска кућа „Андреас Тис”) Међу стотинама одликовања, која ће се 14. децембра наћи на аукцији куће „Андреас Тис” из Немачке, биће понуђена и четири ордена који су били у власништву Петра Другог Карађорђевића (1923–1970), сазнаје „Политика”. Ордене Карађорђеве звезде, Белог орла, Југословенске круне и Светог Саве колекционари ће моћи да купе можда већ за 30.000 евра. Толико износи почетна цена комплета који, осим знамења, садржи и неколико личних предмета и писама, али и пехар којим су ова четири одликовања награђена у САД 1977. године признањем за најбољу поставку. Према наводима из каталога аукцијске куће, понуђени ордени Карађорђеве звезде и Белог орла су првог реда, с мачевима. На позадини првог је назив париске фирме „Артус Бертранд” која га је израдила, док Орден Белог орла садржи посребрени, емајлирани драгуљ, али и мања оштећења емајла на крунама. У понуди су и Орден Југословенске круне (1919–1945) и Орден Светог Саве с приказом овог светитеља. Свако од четири одликовања садржи и звезду од сребра, такође пресвучену сребрном позлатом и емајлом – материјалима од којих су направљени и крстови на знамењима. У цену су урачуната и два писма која сведоче о путу које је ово ордење прешло за време боравка Петра Другог, последњег југословенског краља, у изгнанству после 1945. године. Прво је сачинио управо он, 1. јануара 1969. у Њујорку, а осим Петра потписао га је у својству сведока његов „уважени пријатељ и лични представник” Џејмс Џејкобс. Тим дописом, Петар је именовао Американца Филипа Мејна Вебера за трајног управитеља новоформиране Канцеларије краљевских ордена задужене за заштиту и чување југословенских краљевских одликовања и навео да ће Веберу посредством Џејкобса бити достављена управо четири ордена чију продају данас оглашава немачка аукцијска кућа. У истом писму, печатираном штамбиљем новоуспостављене Канцеларије, истиче се да ће ордење Веберу бити поверено на „бригу и чување” докле год је Петар Други жив. Потом ће прећи у лично Веберово власништво „у знак сећања на лично поверење и пријатељство” између њега и Петра. Ипак, у каталогу се наводи да је Вебер после Петрове смрти продао одликовања Роберту Елиоту, председнику ОМСА, кровног удружења колекционарских друштава у САД, и тадашњем сараднику Дизнијевог студија. Управо на конвенцији ОМСА у Санта Марији у Калифорнији 1977. сва четири ордена су предочена јавности а та поставка је добила признање за најбољу изложбу. Предмети са сахране Петра Другог На који начин је ордење из САД доспело до Кирхајма код Штутгарта, где је седиште аукцијске куће „Андреас Тис”, у каталогу се не наводи. Али колекционар Зоран Бајић, који је јавио нашој редакцији вест да ће се ова одликовања наћи на аукцији, наводи да то није необјашњиво јер „Андреас Тис” има развијен бизнис и у Америци. „Оно што је важније за ову причу јесте да држава Србија има могућност да куповином овог ордења поврати бар део културног наслеђа, јер се доста наших одликовања налази по иностранству и често заврши на аукцијама, а потом у приватним колекцијама”, наводи Бајић за наш лист. Ова четири одликовања Петар Други је понео са собом у изгнанство, али поставља се питање коме су заправо припадала. Ту мистерију донекле развејава друго писмо које је, следећи Петрову вољу, Џејкобс упутио Веберу заједно с ордењем. Џејкобс тамо наводи да су знамења Карађорђеве звезде и Белог орла по свему судећи припадала Петру Првом и Александру Карађорђевићу, али да Петар Други „сасвим искрено признаје да не памти коме је који тачно припадао”. Слично сматра и историчар Радивоје Бојовић, који за наш лист каже да су та два одличја, будући да садрже мачеве, додељена у знак храбрости за ратне заслуге које Петар Други, рођен 1923, извесно није могао имати. „Оба ордена су израђена у париској радионици ’Артус Бертранд’. Реч је о ретким примерцима, јер су одликовања с мачевима престала да се додељују неколико година после Првог светског рата. До тада су их добијале војсковође попут Живојина Мишића, Степе Степановића и Петра Бојовића. Што се тиче ордена Југословенске круне и Светог Саве, они су рађени у радионици браће Игенин из Швајцарске, која је била преовлађујући произвођач одликовања за Краљевину СХС, односно Југославију. Вероватно су припадала управо Петру Другом јер је он као краљ, по закону, био поглавар свих ордена која је династија успоставила. Могуће је и да потичу из дворских депоа јер је сваки владар морао да увек располаже с по неколико примерака ордења како би могао у сваком тренутку, ако има потребе, да некога одликује”, наводи Бојовић. http://www.politika.rs/articles/details/416561?fbclid=IwAR0lelFYvd4ziPByJdleQqpnnKU8m0soxVoEzTpJVVF9VmyKoFiJ_voYp-8
  5. Danijela

    Православна слика дана

    Saborni hram sv. Trojice u Pakracu
  6. Ovu rečenicu kao iz topa, ali iz duše rekli su samohrani roditelji u Srbiji sa kojima smo razgovarali. Tačan podatak o broju samohranih roditelja u Srbiji ne postoji, ali se zna da ih ima više od 100.000. Oni su svakodnevno sami suočeni sa brojnim poteškoćama, od finansijskih do organizacionih, ali i sa strahovima među kojima preovladava "da će njima nešto da se desi i da će dete ostati prepušteno samo sebi". Samohrani otac Aduš Avdo iz Subotice ima problem više jer njegova ćerka ima Daunov sindrom. - Od tuđe nege i pomoći plaćam njene troškove, a od socijalne pomoći račune. Iz devojčice prerasta u devojku, što meni kao muškarcu donosi nove poteškoće i velike izazove. Svaka čast svim samohranim roditeljima, ali verujte da je muškarcima teže. Mojoj ćerki je zbog bolesti teško objasniti šta je dobro, a šta loše, zbog čega dajem sve od sebe da je izvedem na pravi put. Mene u svemu tome nema nigde. Pratim je u školu i do kuće, idemo na kontrole u bolnice. Moj život je podređen njenom - iskren je Aduš Avdo. Foto: Biljana Vučković / RAS Srbija Adus Avdo sa ćerkom Dobio je pomoć u vidu građevinskog materijala i sam popravlja kuću, ali zbog obaveza prema ćerki mora da uloži dodatne napore da sve završi na vreme. - Od trenutka kada sam saznao njenu dijagnozu, mislim o tome šta će biti sa njom kada mene više ne bude. Sve me to plaši. Bojim se da će neko da je iskoristi. Ne volim da se žalim, ali teško je - priča nam Avdo. Josip P. ostao je udovac kada je mlađe dete imalo samo godinu dana. Ponosan je na svoju decu i na to što su se osamostalili, ali put do toga bio je trnovit. - Odgovornost da ih treba izvesti na pravi put, a da nemaš sa kim da podeliš odluku je najteža. Sve moraš sam i često se preispituješ. Održavao sam stalno kontakt sa nastavnicima da bismo pratili njihovo ponašanje pošto mi je to bilo veliko opterećenje - ističe ovaj Subotičanin. Da je bilo neophodno, kaže, zasukao bi rukave i radio još više, ali nikada ne bi tražio pomoć države. - Od najmlađeg uzrasta sam razvijao sa njima odnos poverenja. Voleo sam da upoznam njihovo društvo da bih znao sa kime su. Možda je prepotentno što ću reći, ali uspeo sam. Sada kada se osvrnem, izgleda sve prirodno, a bilo je jako teško - priznaje Josip P. Tajana H. je pre četiri godine ostala udovica. Veliku ljubav prekinula je tragedija, a činjenica da je ostala sama sa malim detetom suočila ju je s brojnim strahovima. - Kao da nema ni mene više. Mnogo snage mi treba da potisnem tugu i budem pred sinom raspoložena, ali mi istovremeno on daje volju da idem napred. Obaveza je mnogo. Najveći problem su moji strahovi da će se i meni nešto desiti i da će mi dete ostati samo. Tu je rodbina, ali oni koji sami podižu decu znaju na šta mislim - kaže samohrana majka. Najviše brine to što sin, osim dede, nema pored sebe odraslog muškarca. - Hteo je da se šminka. A kada sam ga pitala zašto, rekao je da svako jutro vidi kako to radim i da je mislio da i on treba isto. Tada sam shvatila koliko je bitno da deca imaju oba roditelja i da dečaci ujutru gledaju očeve navike, kako se briju... - poručuje ona. U situacijama kada su roditelji razvedeni ili nisu ni bili u braku, ali su prisutni u životu dece najveći teret pada na onoga ko ima starateljstvo. - Otac moje ćerke i ja smo prekinuli vezu kada sam ostala u drugom stanju. Viđa je, ali retko. Stručnjaci su mi rekli da treba što češće da bude u kontaktu sa njom da bi ona znala da ima oca. To će za nju biti vrlo važno kada krene u školu pošto vršnjaci mogu biti surovi. U današnje vreme je problem ako vam dete nema "najki" patike, a kamoli oca da nema. Ne znam da li uopšte postoje pogodnosti za samohrane roditelje. Lično nisam osetila nijednu. Naprotiv, primorana sam da vodim dete, recimo, u poštu jer nemam kome da je ostavim. Niko neće zbog toga reći „pustite majku sa detetom“, već će vam odbrusiti da ste poveli dete da biste došli prvi na red - priča samohrana majka M. S. Plata odlazi na račune i troškove za dete, a najveću odgovornost samohrana majka nosi zbog odluka o budućnosti deteta. - Sve sam radiš i nosiš odgovornost odluka o vaspitanju. Stalno se preispituješ. Parovi dele troškove i obaveze. Ako ne platim vrtić, niko neće reći sama je i ima dete. To nikoga ne interesuje. Jako sam umorna. Mnogo toga sam potisnula i posvetila se detetu, ali to nije rešenje. Problemi su i dalje tu, a obaveza sve više - zaključuje ova samohrana majka. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-zivi-vise-od-100000-samohranih-roditelja-a-svi-oni-dele-jedan-najveci-strah/f84g2vj
  7. Danijela

    Слике форумаша

    Da ti opali karatu
  8. Danijela

    Слике форумаша

    E njih obavezno
  9. Помаже Бог Моје име је Драган Петровић дипл.правник из Београда. Са благословом владике Арсеније нишког, раније викарни епископ пат.српског Иринеја, а под руководством проф.др.протојереја ставрофора Радомира Поповића и пок.проф.др.археолога Ђорђа Јанковића и уз консултацију маг.археолога Милице Јанковића др.теологије, маг.историје Слободана Продића и проф.др.Миодрага Петровића, започет је истраживачки пројекат , који траје већ три године, о најстаријим светитељима града Сингидунума односно Београда, а то су св.ђакон Ермил и св.војник Стратник, ( страдали 315 године) св. свештеномученик Монтан и његова жена Максима, св.чтец Ермоген и ђакон Фортунат и св.ђакони браћа близанци Донат и Венуст (страдали 304 године). https://www.youtube.com/watch?v=sfzMO-J7zRw https://www.youtube.com/watch?v=OX2zxG8_sZc У истраживању су учествовали дипл.археолог и дипл.теолог Павле Матулић, инжењер електротехнике Александар Цветковић и моја маленкост. Пронађена су њихова житија и мошти које се налазе већином у Северној Италији (Аквилеја, Чивидале, Удине, Конкордиа, Милано), Риму, Цариграду и Америци. Током истраживања смо дошли до потпунијих података о још једној знаменитој личности из Сингидунума односно данашњег Београда а то је римски цар Јовијан, ( страдао 364 године) који није међу светима (напомена: током истраживања од прошлог месеца, према пронађеним најстаријим подацима изгледа да је свет ) али је сигурно исповедник православне вере, чији је живот према изворима до којих смо дошли, а који су из 4 или 6 века (на сиријском језику) је изузетно занимљив. Римокатолици га називају православни зилот. У Чивидалеу се налазе и реликвије св.Ромула свештеника сирмијумског, св.Силвана ђакона сирмијумског и св.Секундијана сирмијуског пострадалих такође 304 године, такође и у Конкордији крај Венеције. Везано за све њих као један врло озбиљан исторјиски документ појављује се Чедадско јеванђеље, јеванђеље из града Чивидале из 6 века ( мада постоји предање да га је написао св.ап.Марко, а пре Чедада налазило се у Аквилеји те носи име и овога града), где имамо први упис словенских имена на маргинама овог четворјеванђеља, око 1500, где се поред чешких, словачких, бугарских, тзв.хрватских, нешто мање и германских, имамо и највероватније упис из 8 века једног српског владара, кнеза Прибислава из 892-893 године, сина кнеза Мутимира. Данашња наука сматра да су имена записаних ходочасника од којих су највећи део били владари из поменутих земаља била везана за наводни тзв.култ књиге, да су они ишли да би се поклонили овоме четворојеванђељу, али наша претпоставка је да су већина њих ишли на поклоњење нашим сингидунумским светитељима чије су се мошти налазила у ова два споменута града а затим остављали имена уписана на маргинама овога четворојевађеља ради помињања (глосе) Следствено томе онда би имали праксу поштовања наших светитеља од 4 века па све до 11 века. Због Велике Шизме, он престаје и губи се на истоку, док остаје у Северној Италји и у Словенији, нешто мање и у Хрватској, Истра, нпр.храм св.чтецу Ермогену из 5 века у једном селу у околини Пуле. На ово указују и одређени етнолошки показатељи везани за обичаје и културу житеља ових поминутих територија који могу директно и индиректно да се вежу за најраније предање поштовања ових светитеља који потичу са ових простора. Ово све захтеав једну дужу и студиознију анализу. Нико од горе споменутих није у календару Српске Православне Цркве. У код румуна св.Монтан и Максима су убележени црвеним словима. Током истраживања постоји велика вероватноћа да смо дошли и до моштију св.Никите Ремезијанског које се такође налазе у Северној Италији. Све ово је рађено у славу Божију, без икакве финансијске подршке. http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15212 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15142 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15112 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15411 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15213 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=15360 http://www.slovoljubve.com/slovoljubve/Cir/Newsview.asp?ID=15096 http://slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=16973 ТВ Храм: емисија Хришћански траг https://www.youtube.com/watch?v=ErDfBMF0PeE https://www.youtube.com/watch?v=_h6ZJuHjxTc https://www.youtube.com/watch?v=NBk63wYFIGQ https://www.youtube.com/watch?v=U0D2NYdHIFA https://www.youtube.com/watch?v=8dG6NeleRu https://www.youtube.com/watch?v=AsjoqKQp0p4 https://www.youtube.com/watch?v=YWWCgBIOaC8 С поштовањем Драган Спас сваком пропаст ником Izvor: http://ss.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=21325

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×