Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Маша

Члан
  • Број садржаја

    3420
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Маша got a reaction from Борис74 in Што нисте остали у манастиру? Da li ste imali želju za monašenjem ili poznajete nekoga ko se zamonašio?   
    Јесам, нарочито на почетку мог живота у вери .. било је ту и умишљања да сам оно што нисам, али кратко је трајало.
    Пар пута сам боравила у манастиру али ипак сам одувек желела мужа и децу, што се и реализовало.
  2. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Licemerje (hypocrisy)   
    Мислим да је главни разлог тај што се нема вера ни свест о свеприсуству Божијем.
  3. Волим
    Маша got a reaction from Milica Bajic in Ваш текст на насловној страни сајта Поуке.орг   
    Нисам знала где да поставим ове духовне песме моје упокојене мајке Миље (Вујановић), па их овде постављам. Ако сам погрешила, ви ћете их преместити.
    Још неколико духовних песама, насталих у срцу моје + мајке Миље, у току 5-огодишње потпуне одузетости екстремитета, и несносних свакодневних болова, објављених у њеној књизи ''Насмеши се Господе'' :
    Насмеши се Господе
    Тражила сам Твој осмех
    На иконама, фрескама
    И у орловој сенци
    Али
    Свуда Си озбиљан, замишљен
    И сетан
    Као да ниси Син Божији
    И као да ниси због тога сретан
    Свети Апостоли, Твоји следбеници
    Виђали су Те како плачеш
    Али не и како се смејеш
    Као да ниси Реч Божија
    Која Божије Речи сејеш
    Дођи и закуцај на моја врата
    У било које доба дана и сата
    И кад их отворим
    Ти се насмеши
    И мене
    Једну од милиона несрећних
    Загрли и утеши
    Пред Господом
    Сине мој
    Само пред Господом скрушено стој
    Поштуј десет светих заповести
    И ничег се не бој
    Сине мој
    Пред сваку молитву три прста спој
    И у славу Господњу
    Псалме пој
    И буди човек
    А не број
    Сине мој.
    Свети Дух
    Ја нисам жељна
    Земаљског руха
    Већ благодати
    Светога Духа
    Не чезнем
    Да ме ико милује
    Већ да се Господ
    На мене смилује
    Знам, претрпећу
    Хиљаду мука
    Док ме подигне
    Божија рука.
    Безверни човече
    Безверни човече
    Да ли себе чујеш
    Кад Небеског Оца
    Ти блатиш и псујеш
    Кад успехе нижеш
    Сам себи се дивиш
    Кад није по твоме
    Ти Господа кривиш
    Данас си пун снаге
    Обести и страсти
    Ал сутра већ можеш
    У прашину пасти
    Невидљиве душе
    И видљива тела
    Сунце, Месец, звезде
    Божија су дела
    Господ Бог не тражи
    Да се Њега бојиш
    Безумним речима
    Над понором стојиш.

    Свевишњи мој Оче
    О мој Боже
    Мој Свевишњи Оче
    Како би то било
    Када би ме узео у наручје
    Спустио на крило
    И рекао:
    Не плачи чедо моје мило
    О мој Боже
    Мој Свевишњи Оче
    Како би то било
    Када би ми причао
    Док ти наслоњена на груди
    Слушам откуцаје срца
    Да су сви моји болови
    Патња
    Страхови
    Очајања
    Безнађе
    Били само ружан сан
    И да се то никада није збило
    О мој Боже
    Мој Свевишњи Оче
    Како би то било
    Када би ме помиловао по коси
    Спустио на земљу
    И рекао:
    А сада ходај
    Трчи
    Радуј се животу
    Још данас ће ти Сунце озарити лице
    Послаћу звезде и рајске птице
    Да ти слете на длан
    Нека уз тебе буду они које волиш
    Они који те воле
    И који се као ти усрдно моле
    Исцељуј болне
    Загрли несрећне
    Заштити немоћне
    И нека сваки твој дан
    Мене ради
    Буде као један
    Још неодсањани
    Најлепши сан.
  4. Волим
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Љубомора   
    Одувек сам сањала о томе да мушкарац са којим сам, буде љубоморан на друге мушкарце које срећем, са којима се дружим и сл. Али то се НИКАДА на моју жалост није десило, јер нико никада није за то имао повода, тј ја сам се трудила да дам оно што бих волела да мени неко да. Увек сам ја била та која је љубоморна.
    А љубоморна сам вероватно јер сам дубоко несрећна што нисам имала емотивни ослонац у детињству и младости од стране родитеља. И ту рану нико до сада није успео да ми залечи.
    Љубомора у мом случају је огроман страх од усамљености, неприхватања, емотивног бола, ма свега онога кроз шта сам већ једва прошла. Да ми се не понови стара позната бол.
    Такође, одсуство самопоуздања, свакакви комплекси, ма, гомила ужаса које ни вера ни стручно лице до сада није могло да промени.
    Страшно је то стање, није доказ љубави, доказ је страхова и једино тога.
  5. Волим
    Маша got a reaction from Биљана, два in Ваш текст на насловној страни сајта Поуке.орг   
    Ова песма је такође дело моје маме. Пева је наша добра пријатељица и дивна жена - Викторија.

  6. Волим
    Маша got a reaction from Биљана, два in Ваш текст на насловној страни сајта Поуке.орг   
    Обраћам се Теби
    Пишем Ти ја, која Те већ деценијама тражим у многима, који на Тебе само личе.
    Волим Те одувек и волећу Те заувек.
    Ти си умео да зарониш, једино Ти, у најдубље пределе мога срца, на сам његов извор и запечатиш га, вечно га назвавши Својим.
    Љубивши га, орадовашћавао би га.
    Цаклило се од радости док Си га мазио, тепао му, обећавши му бескрајну радост на крају пута ...
    Твоји трагови су се утопили у све поре мога срца.
    Упиле су сваки Твој дах, мисао, сваку честицу Твога присуства, Твоје посете.
    Оно што си Ти учинио, продужило је мој живот и улило ми наду да ћу бити Твоја ... вечно.
    Тражила сам Те ...
    Као слепица, са штапом нестрпљења, тапкала сам по прашњавој земљи.
    Неки пролазници би застали, из сопствене радозналости.
    Неки су само прошли, без заустављања.
    Опет, неки, видели су идеалну прлику да одложе свој пртљаг, терет, отпад.
    Плакала сам и ридала ... па од умора заспала.
    Будила бих се и опет бих плакала и у сузама тражила Тебе.
    Сви они су знали добро, да нису Ти.
    Неки су ми то и рекли, неки нису хтели.
    Желели су да ипак мислим да су Ти.
    Требало им је да се нахране и напоје мојим садржајем који је био намењен само Теби.
    Неки су ми ипак рекли да нису Ти али то је било веома болно и веома сузно.
    Свако је оставио свој траг.
    Разменили смо се траговима.
    Ево их, ту су самном.
    Понекад, када више нисам могла да наставим, појавила би се нека утеха; кап бистре воде, мекан кревет за спавање, нежна ручица која би ме помазила.
    Али морала сам даље. Сама.
    ГДЕ си Ти тада био, Љубави???
    Ја сам Тебе негде давно изгубила и од тада тражим Те и тражићу Те све док Те не пронађем и не будем само Твоја!
    А тада ћу у миру починути ...
    Јер, Љубави моја, мој живот без Тебе, налик је пењању уз грубу, оштру, стрму стену, без икакве опреме. Болно, ванвременски, неописиво, раскрвављено.
    Са повременим достизањем до самог врха и поновним сурвавањем уз вапај, у подножје. И таму, непрозирну.
    И доле, тражење разбијених делова мога срца и њихово поновно спајање уз помоћ Ангела чувара, његове утехе, меког, снажног рамена, на које ме је примао док се сасвим не исплачем ... а то је трајало дуго, дуго.
    Небеском марамицом брисао је реке мојих суза и лечио моју душу.
    Остављајући ме у миру, ушушкану и успавану, одлепршао би, остављајући мирисне трагове за собом.
    Сад тек знам да Си ме Ти све време гледао са неба.
    Чекао Си да Те пронађем и да Ти дођем.
    И паднем пред Твоје Свете ноге и прелијем их својим сузама и обришем их својом косом.
    И склупчам се уз Твоје скуте и ту останем ... заувек.
    Пронаћи ће мене Твоја љубав.
    Као слепицу, са штапом нестрпљења, ухвативши ме за руку, провешће ме кроз борбена, крвава, ратна, трновита, огњена и вапајна, божурна поља и ипак ме довести до Тебе, Господе Христе.
    Јер, ја сам ту само због Твоје вечне Љубави. 
    Помилуј ме.
    Твоја Маша.
    Маша Вујановић
  7. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Ако врачаре нису од Бога како онда скоро све погоде?   
    Отац лажи зна само шта је било, не може знати шта ће бити.
    Када неко чује од ''видовњака'' своју ''судбину'' и поверује да ће бити како му каже, онда му се тако и деси, а све се припише ''видовњаку'' и ''видовњаштву''.
  8. Волим
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Навикнутост на невоље и патњу   
    ''Проклет је човек који се узда у човека'', речи су старозаветног пророка Јеремије, на данашњој Литургији, као мелем на моје ране и слава Богу за то 0102_laugh
    Ето мени одговора!
    Прича о бањи Витезди је очито само један од примера у чему је све човек заиста САМ на овој земљи. Сам од људи, јер му је тешко, јер му треба помоћ.
    До данас, никада ми не би пало на ум да сам прошла и ја неку ''бању Витезду'', јер сам је, ограниченим умом какав имам, буквално тумачила.
    Каже свештеник, упамтите ове речи јер оне су истина, да човек нема човека на земљи, осим Једног, Богочовека. Још каже, верујте да је ово истина, мислим се оче, не да верујем , него ЗНАМ! Хвала Богу па рекосте!
    Шта онда ја кукам и патим за људима?!? Тако су ме васпитали, да будем зависна од њих, мојих родитеља, који ми нису пружили здрав емотивни развој, па сам се лепила за људе, другарице и сл, целог мог живота и у ЊИМА тражила пропуштено. Па где ће непознати да ми пруже основно, што могу само родитељи?
    Како је мени лакше сад ... лакше ми је јер немам више толику грижу савести што људе не посматрам као раније, када сам имала о њима као и о свему осталом, потпуно погрешну представу и самим тим учила на најтежи могући начин све - на својим грешкама.
    Јер то значи да је неко пре мене, далеко мудрији и искуснији, већ доживео, сазнао и рекао оно што је мени у мом животу деловало као моја кривица и лавиринт.
  9. Волим
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Исповестофобија   
    А ми треба нешто да очекујемо заузврат?Искрено, никад ми то није пало на памет.
    Зар није највеће што смо добили, свест о томе да постоји исповест и да Господ путем исте разрешава грехе још у земаљском животу?
    Стога, исто што важи и за мене, кажем теби: сидидисинизадисиниси
    пс та ''празна рупа'' је Господ Који слуша сваку твоју реч
  10. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Брак - заједница мушкарца и жене   
    Замислите то да неко НЕЋЕ да причести жену или мужа, верујућег, САМО ЗАТО што његов или њен супружник неће да се венча у Цркви. Значи, обоје су кажњени, тј он и није јер ни не зна шта губи, а она јесте, иако све покушава да би се венчали.
    Нека хвала на таквом ''духовништву''.
    Убије и оно мало вере што има неко.
  11. Волим
    Маша got a reaction from Aleksandra_A in Molim pripadnice zenskog pola da ne otvaraju ovo, da se ne crvenim bezveze.   
    Сетила сам се једне приче о неком лопову који је сазнао да је крађа грех, али то је код њега прешло у зависност, па се молио Богородици, а Она му је рекла да ограничи за почетак крађу на све дане осим недеље.
    Мени се то допало, јер говори да Богу ни један грех није важнији од човека.
  12. Волим
    Маша got a reaction from ines in Sta vas cini srecnim?   
    Срећна сам када је мојим ближњима добро и када волим.
  13. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from AnaLaz in Šta nas čini umornim?   
    Можда не верујете да храна има велики утицај на наше стање, али ја имам другачији лични пример, када сам била на фитотерапији осећала сам се најбоље у животу.
  14. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from AnaLaz in Šta nas čini umornim?   
    Ево могућег одговора:
    Slatkisi (secer) su uzrok skoro svih bolesti moderne civilizacije. Poznati doktor i ekspert za ishranu iz Njemacke dr Brücker je pisao mnogo knjiga o tome i definitivno je secer u svim njegovim oblicima, prava napast za zdravlje i nikako nije dobro jesti ga, pogotovo ne za vrijeme posta.
    Dobro je jesti samo kompleksne secere (kompleksne ugljene hidrate), kao naprimjer: hleb, krompir, zitarice, svjeze i suvo voce a za slatkise treba odrediti jedno mjesto u kuci gdje ce se lagerovati i za to mjesto bi bilo najbolje odabrati korpu za smece.
    Dakle, secer, marmelade, med, cokolade, bombonjere, praline, lizalice, jo-jo, lokum, halva, bakljave, tiljumbe, bombice, torte i tortice su pravo zlo za organizam i to iz sledecih razloga.
    1. Unosenjem secera dolazi do poremecaja rada hormona u organizmu i do znatnog pada secera u krvi, sto sve dovodi do malaksalosti i do depresije a u kasnijim stadijumima do secerne bolesti. Secerna bolest u laksim ili tezim oblicima je danas prava epidemija, upravo zbog povecanja upotrebe secera u ishrani.
    Prilikom unosenja secera u organizam, prvo dolazi do povecanja secera u krvi, zato sto se molekuli secera veoma brzo razlazu i odlaze u krv, za razliku od kompleksnih ugljenih hidrata (hleb, krompir, voce), gdje se secer polako razlaze i odlazi u krv, bez znatnog podizanja nivoa secera u krvi.
    Dakle, usled naglog i neprirodnog povecanja secera u krvi, dolazi do pojacanog izlucivanja insulina i do opterecenja stomacne zlijezde. To pojacano izlucivanje insulina sluzi da bi se smanjila neprirodna koncetracija secera u krvi. Usled pojacanog izlucivanja insulina, dolazi do pada secera u krvi i to ispod normale, sto do malaksalosti i depresije.
    2. Unosenje secera u organizam dovodi do pojave secerne bolesti i to zbog toga sto stomacna zlijezda, pocne da gubi svoju sposobnost da produkuje insulin a sve zbog prevelikom opterecenja, prilikom cestog unosenja secera u organizam i stalnog neprirodnog izlucivanja insulina. Odredjeno vrijeme organizam moze da podnese maltetiranje stomacne zlijezde ali onda neminovno dolazi do njenog otkazivanja.
    3. Unosenjem secera dolazi do hormonalnih poremecaja u organizmu a usled toga i do prekomerene tezine, koju je nemoguce regulisati, ako se svi oblici slatkisa potpuno ne izbace iz ishrane.  0409_feel
    4. Upotrebom secera dolazi do veoma velike zakisjelosti organizma, sto dovodi do slabljenja kostiju, osteoropoze, stvaranja karijesa, do poremecaja rada skoro svih hormona u organizmu, koji mogu raditi samo pod idealnim PH vrijednostima i do pojave raka.
    Po doktoru Brückeru (umro u devedeset i cetvrtoj godini) koji je bio ubedljivo jedan od najboljih eksperata za ishranu u svijetu i koji je nekoliko decenija bio direktor jedne od najvecih klinika za unutrasnje bolesti, glavni uzrok za stvaranje karcinoma je upotreba secera.
    Narodi koji u svojoj upotrebi ne koriste secer i slatkise, ne znaju sta je rak, osteoropoza i karijes.
    5. Usled stalnog nedostatka secera u krvi, koji nastaje kao posledica cestog unosenja secera u krvi, dolazi do velike depresije kod covjeka. Ima slucajeva u Americi, da su u nekim zatvorima zabranili upotrebu slatkisa, bas zbog pojave velike agresivnosti i depresije.
    Ko god ima iskustva sa djecom, moze sam da zakljuci da unosenje secera u organizam dovodi do velike nervoze kod djece.
    6. Usled nedostatka secera u krvi dolazi do znatnog pada imunog sistema kod covjeka. Americki doktor Sanders je naucnim ispitivanjima dokazao da unosenje secera u organizam dovodi do veoma velikog opadanja imunog sistema, sa svim popratnim posledicama.
    Za vrijeme njegovog zivota, bile su ucestale epidemije djecije paralize i u jednom djelu Amerike su za vrijeme epidemije stalno objavljivali savjete ovog doktora, koji je upozoravao narod na posledice upotrebe slatkisa po zdravlje i kao rezultat toga u tom djelu Amerike epidemije skoro nije ni bilo.
    7. Usled poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma, dolazi do pojave neciste koze, neurodemitisa i stvaranja raznih izraslina po kozi.
    8. Usled ishrane sa secerom dolazi do potpunog unistenja stomacne flore, bolje receno do stvaranja jedne druge stomacne flore, koja je neprijateljski raspolozena prema onoj koja je prirodna za zdravog covjeka. Usled toga dolazi do pojave raznih gasova u stomaku, do nemogucnosti organizma da vari prirodnu hranu, pogotovo voce i integralni hleb, jer neprirodna flora ne moze da doprinese varenju normalne hrane.
    S obzirom koliko je znacajna stomacna flora za zdravlje jednog covjeka, posledice njenog unistenja su katastrofalne: pojave raznih stomacnih gljiva (kandida), nemogucnost varenja i uzimanja vitamina i minerala iz hrane, sto dovodi do avitamonoze. Neki vitamini se stvaraju samo uz pomoc zdrave stomacne flore. Usled nemogucnosti prerade hrane u organizmu, dolazi do potrebe da covjek sve vise i vise jede, ne bi li zadovoljio organizam sa hranljivim sastojcima, koje organizam sa poremecenom stomacnom florom ne moze da iskoristi.
    Posto unosena hrana ne moze u potpunosti da se preradi, dolazi do preopterecenja organizma sa otrovima, do prekomjerene tezine i do zakisjelosti.
    Takodje dolazi do hronicnih zatvora i usled toga, potpunog poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma,do velike vjerovatnoce za dobijanja raka na debelom crijevu.
    Evo, ovo su samo neke od posledica unosenja secera u organizmam a ima ih jos, nego ja u jednom tekstu ne mogu sve da ih iznesem.
    1. Posto unosenje secera u organizam, dovodi do poremecaja hormona, do zakisjlelosti organizma, do hronicne neuhranjenosti, usled nemogucnosti da se hrana obradi u stiomaku, sa neprirodnom stomacnom florom, posto dovodi do stalne depresije usled nedostatka secera u krvi, i ne samo depresije nego i hronicnog umora, sve to dovodi do prebrzog starenja organizma, do drasticnog pada mentalne i fizicke kondicije, do nesanice, do impotencije i tako dalje i tako dalje.
    Pa tako znaci, ako hocemo da budemo lepi, jaki i uspesni, onda ne smijemo jesti, secer, marmelade, bakljave i tuljumbe, nego hleb, krompir, pasulj, grasak, leblebiju, kacamak, jabuke, kruske, visnje, tresnje, smokve i sve tome slicno.
    Вукман Ч.
  15. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from Milica Bajic in Зоран Миливојевић - формуле живљења   
    Zoran Milivojević: Fali nam ljubav prema sebi

    Psihoterapeut o psihičkom zdravlju nacije, EU, političkim elitama, protestima, vaspitanju dece: "Građanski rat niskog intenziteta između dve Srbije. Decu i prisilom učiti redu"


     
     
     


    TRAUMA koju doživljavamo poslednjih dvadeset godina i dalje traje. Raspad države, ratovi i hiperinflacija doveli su do procesa decivilizacije - državne institucije su se raspale, a mi smo morali da podivljamo kako bismo preživeli. Zato, umesto uređenog društva, sada imamo vladavinu klanova i interesnih grupa.
    Ovako za „Novosti“ ocenjuje stanje u državi i duševno stanje nacije dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, predavač na nekoliko instituta u Srbiji i Sloveniji.
     
    - Posle decivilizacije, na sceni je hipercivilizacija. Vlast misli da u jednom mandatu može da usadi ono za šta je Evropi bilo potrebno nekoliko decenija. Pokušavaju da presele Srbiju u Skandinaviju, što je nemoguće. Zato i ne čudi što ljudi nove zakone doživljavaju kao oblik državnog nasilja. I većina tih zakona teško će zaživeti. Osim toga, živimo u državi partijskih klanova. Ljudima je teže da prihvate nova pravila kada znaju da uvek ima onih za koje zakon ne važi.
    BEG OD REALNOSTI * Kako se mladi ljudi u Srbiji bore sa problemima?
    - Kolektivna otupljenost vodi u kolektivnu depresiju, iz koje mladi vide dva izlaza. Prvi je odlazak u inostranstvo, a drugi je bekstvo u hedonizam. Odsustvo vere da nešto može da se promeni mnoge je nateralo da i dalje idealizuju odlazak u inostranstvo, iako je zbog krize sada i tamo teško. S druge strane, dobar deo mladih je razmažen, zavisan od roditelja, pa uživanje vide kao jedini način da se bore protiv problema.
     
    * Sve ankete pokazuju da je optimizam, koji je vladao posle 5. oktobra 2000,
    sada nestao. Da li ga je moguće obnoviti?
    - Kolektivno smo otupeli čekajući da bude bolje, da uđemo u EU, da prođe kriza... Čini mi se da je devedesetih bilo više optimizma nego danas, jer čovek se lakše bori sa problemima kada veruje da će određena nevolja proći. A sada na vidiku nema naznaka da dolaze bolji dani ili da postoje političke elite koje će rešiti probleme.
    * Zato verovatno i opada podrška članstvu u EU. Da li tu šargarepu može nešto drugo da zameni?
    - Evropa za nas postaje sve starija i ružnija udavača. A mi smo kao provincijski mladić, koga bogata mlada stalno ucenjuje i ponižava. I ekonomska kriza je srušila zablude o EU kao finansijskom raju. Mislim da bi ljudi trebalo da shvate da smo sami, da nas na Zapadu zbog jake propagande tokom devedesetih i dalje doživljavaju kao „ružne, prljave i zle“ i da se taj stereotip stalno podgreva „u slučaju da zatreba“. Bolje bi bilo da se okrenemo sebi, ali i saradnji sa Rusijom, Kinom, Indijom...
    * Kako, po vama, na psihičko stanje nacije utiču poslednji događaji na Kosovu i Metohiji?
    - Prepliću se bes, nemoć i strah. Tome doprinose i potpuno različite poruke političara, koje zbunjuju ljude. Iako se po tome ne razlikuju od drugih naroda, Srbi vole da budu obmanjeni i da im političari pričaju ono što žele da čuju, a ne da im različiti politički akteri govore različite stvari.
    * Da li je bolje „isključiti“ se iz političkih dešavanja?
    - U Srbiji je to gotovo nemoguće, jer mi živimo politiku. U principu, ako možete nešto da promenite onda je bolje da znate šta se događa. Isključivanje je mehanizam odbrane. Odbrana je, međutim, i želja za što više informacija, jer pojedinci tako stiču utisak da su sigurniji, pošto su navodno obavešteni. Zbog velikog pritiska zgusnutih istorijskih događaja mnogi su se emicionalno i mentalno zatvorili i postali manje saosećajni. Ovde i dalje kao da žive dve Srbije, kao da je u toku građanski rat niskog intenziteta. Nekada četnici i partizani, patriote i izdajnici, danas partijski klanovi, takozvana prva i druga Srbija...
    NEPRISTOJNO JE BITI SREĆAN * Koji je recept za sreću u Srbiji, posebno ako nemate para?
    - Ljudi treba da shvate da su sami odgovorni za svoju sreću. Može se biti srećan i u Srbiji. Ali, na Balkanu je sreća, uslovno rečeno, zabranjena. Maltene je nepristojno biti srećan kad je toliko nesreće oko vas. Otuda i ono sa stavljanjem kamena u cipelu da vas žulja kad ste najsrećniji. Ljudi veruju da će umanjivanjem sreće umanjiti i neku buduću nesreću. Kad se društvo obogati mnogo je lakše biti srećan.
     
    * Mnogi zameraju da je ovde preovlađujući tip - nacionalista okrenut prošlosti.
    - Nacionalizam je hipertrofirana ljubav prema sebi i svojoj naciji. A u srpskom narodu uopšte nema ljubavi jednih prema drugima. Nema je ni u prvoj, ni u drugoj Srbiji. Upravo nam fali ljubav prema sebi i želja da cenimo svoje.
    * Koju biste terapiju onda prepisali toj i takvoj Srbiji?
    - Da počnemo da cenimo sebe! Tek kada se to dogodi imaćemo zdravu i ozbiljnu državu. Vara se svako ko misli da će se pljuvanjem po svom narodu dopasti Evropi. Samo će doprineti da se učvrste loši stereotipi o našem narodu.
     
    * Građani su nezadovoljni, ali nema ozbiljnijih protesta.
    - Nije dovoljno da se desi neka velika nepravda pa da narod izađe na ulice. Problem je u tome što Srbi više ne vide šta mogu da promene, a da bude bolje. Nema ni novih političkih opcija. Političari nemaju šta da ponude, a da nije dalje od sedam godina. Ljudi se osećaju istrošeno i iznevereno. A u Grčkoj demonstrante stimulišu jasne ideje. Oni kažu: „Ne želimo mi da platimo teret krize. Hoćemo da to uradi vlast!“
    * Srbi spadaju u najveće konzumente lekova za smirenje u regionu?
    - Kad vam se sve ljulja, i globalno i lokalno, kada svakodnevno slušate mračne priče, kad su vam rate za kredite sve veće jer su vezane za stranu valutu, kad ste pod tenzijom zbog Kosova, zbog racionalizacije i otpuštanja, kad sve to saberete - imate pravo da se osećate anksiozno. Ma koliko da smo oguglali i pokušavamo da ignorišemo realnost, usmeravajući se na druženja ili TV, realnost utiče pogubno, pa je normalno da jedan deo populacije uzima lekove.
    BRIGA I O DRUGIMA * Da li decu treba učiti da budu društveno aktivna, bilo kao planinari ili kao politički aktivisti, ili da gledaju svoja posla?
    - I jedno i drugo. Treba ih učiti da vode računa o svom interesu. To ne znači da budu sebični. Briga za sebe, ali i za druge. Sve grupne aktivnosti su korisne jer razvijaju socijalne veštine, uče mališane kako da se postave, kako da govore pred drugima...
     
    * Koji najviše?
    - Prvenstveno žene. Ženama je to „dozvoljeno“, dok muškarci rezonuju „nije to za mene, ja sam jak“. Zato oni piju alkohol.
     
    * A deca se drogiraju.
    - Neka da, druga beže u virtuelni svet kompjuterskih igrica ili „Fejsbuka“. Opšti je trend bežanja od ružne realnosti.
    * U čemu je razlika između nas i Zapada? I tamo je velika zavisnost od droga, medikamenata, kompjutera i nasilja...
    - Tamo ipak mora da se radi. Država se ponaša kao maćeha: „Moraš da radiš, koliko radiš toliko ćeš imati“. Moraš i da plaćaš porez, kredite... Kapitalizam je društvo zasnovano na strahu. U socijalizmu vas država bezuslovno voli, kao mama. Sve vam daje i pošto svima daje ona je siromašna. Kada kapitalizam postane jako udoban, ljudi se opuste i nastupa kriza, kao sada.
    * Mnogi se, ipak, slažu da Srbiji ne bi škodio ervopski red.
    - Problem Evrope je preterana regulacija. Svaka država teži redu, ali ako ne zna kad treba da stane, postaje totalitarna. Tada uređuje oblik paradajza i štancuje propise. Kad živite u takvoj državi teško je ispuniti sve te zahteve i izbeći kazne. Ovde čak i ne znamo da 100.000 Britanaca napušta ostrvo jer više ne može tamo da živi. Farmeri se iseljavaju iz Holandije na Novi Zeland zbog birokratije. Razumem sve ljude koji pozdravljaju uvođenje reda, ali ne razumem prepisivanje evropskih zakona po svaku cenu, posebno onih koji se odnose na decu.
    SREDNJA KLASA NA TERAPIJI * Ko dolazi na psihoterapije kod nas?
     - Zdravstveni sistem u Srbiji je takav da se terapija potcenjuje, a favorizuju se lekovi kao jeftinija varijanta. Siromašni nemaju para za terapiju, a kada neko od njih proguta ponos i dođe u dom zdravlja, zakazuju mu termine za tri do šest meseci. Bogatima uglavnom terapija nije potrebna, jer sa novcem imaju veću sposobnost da utiču na stvarnost koja im se ne sviđa. Na terapije dolazi samo takozvana srednja klasa.
     
    * Mislite da kazne koje se primenjuju na roditelje u svetu ne mogu da opstanu u Srbiji?
    - U Sloveniji, ako vas neko prijavi da ste šljepili dete, to se tretira kao maltretiranje i kazna je 600 evra. Ljudi su išli u zatvor jer nemaju da plate kaznu. A mi i dalje uvodimo švedske norme o zaštiti dece koje ne mogu da opstanu. Uostalom, i Šveđani imaju problema. Tamo je 5.000 oduzete dece, a, po nekim procenama, samo deset odsto je uzeto s razlogom, dok su ostala oduzimanja pod znakom pitanja.
     
    * Kako onda vaspitati dete?
    - Recept je jednostavan: ljubav plus disciplina. U celoj srednjoj Evropi roditelji vrlo malo pokazuju emocije deci i ona su preterano socijalizovana. Ovde pokazujemo ljubav, ali nema discipline. Ni jedan, ni drugi model ne valja. Decu treba stalno hvaliti, posvećivati im vreme, kupovati poklone, ljubiti ih i maziti. Ali treba ih učiti i da poštuju red. Roditelji za to primenjuju različite tehnike, od ubeđivanja do prisile. Zato je jedna od važnih stvari da imaju dozvolu da udare dete kad treba. Telesna kazna nije fizičko zlostavljanje.
    * Da li mislite da nas u svetu i dalje više prepoznaju po ratovima ili, možda, po Novaku Đokoviću?
    - I dalje po ratovima. Za razliku od naših ljudi koji se, da bi preživeli, bave geostrateškim studijama, tamo gledaju svoja posla i zarađuju novac. Veruju svojim vestima u kojima i dalje možete da čujete da su Srbi grozni. Kad sam gledao poslednje izveštaje sa Kosova, da nisam odavde mislio bih da opet Srbi potpaljuju rat. Stereotip o Srbima se tendenciozno podgreva jer Zapad još nije siguran šta će biti s Kosovom, pa nije loše da imaju spremno javno mnenje.

     
    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:340659-Zoran-Milivojevic-Fali-nam-ljubav-prema-sebi
  16. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    О о.Јоилу сам чула опречне ставове ... са једне стране, хвалиле су га моје познанице, највише због ''пророчког дара'', а са друге стране, на једној трибини свештеник Голијан је рекао да то што је о.Јоил оставио жену и (мало чини ми се) дете и замонашио се, да је то велики грех. Чини ми се да је то на овом снимку http://www.esnips.com/doc/82662b72-857f-465b-8237-4189cf626702/Гордост-и-смирење
    пс треба бити опрезан када се чују бомбастичне приче о исцељењима, испуњеним прогнозама и сл
  17. Волим
    Маша got a reaction from Natasenka in Песма јутра   
  18. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from marijjaa in Зоран Миливојевић - формуле живљења   
    Zoran Milivojević: Fali nam ljubav prema sebi

    Psihoterapeut o psihičkom zdravlju nacije, EU, političkim elitama, protestima, vaspitanju dece: "Građanski rat niskog intenziteta između dve Srbije. Decu i prisilom učiti redu"


     
     
     


    TRAUMA koju doživljavamo poslednjih dvadeset godina i dalje traje. Raspad države, ratovi i hiperinflacija doveli su do procesa decivilizacije - državne institucije su se raspale, a mi smo morali da podivljamo kako bismo preživeli. Zato, umesto uređenog društva, sada imamo vladavinu klanova i interesnih grupa.
    Ovako za „Novosti“ ocenjuje stanje u državi i duševno stanje nacije dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, predavač na nekoliko instituta u Srbiji i Sloveniji.
     
    - Posle decivilizacije, na sceni je hipercivilizacija. Vlast misli da u jednom mandatu može da usadi ono za šta je Evropi bilo potrebno nekoliko decenija. Pokušavaju da presele Srbiju u Skandinaviju, što je nemoguće. Zato i ne čudi što ljudi nove zakone doživljavaju kao oblik državnog nasilja. I većina tih zakona teško će zaživeti. Osim toga, živimo u državi partijskih klanova. Ljudima je teže da prihvate nova pravila kada znaju da uvek ima onih za koje zakon ne važi.
    BEG OD REALNOSTI * Kako se mladi ljudi u Srbiji bore sa problemima?
    - Kolektivna otupljenost vodi u kolektivnu depresiju, iz koje mladi vide dva izlaza. Prvi je odlazak u inostranstvo, a drugi je bekstvo u hedonizam. Odsustvo vere da nešto može da se promeni mnoge je nateralo da i dalje idealizuju odlazak u inostranstvo, iako je zbog krize sada i tamo teško. S druge strane, dobar deo mladih je razmažen, zavisan od roditelja, pa uživanje vide kao jedini način da se bore protiv problema.
     
    * Sve ankete pokazuju da je optimizam, koji je vladao posle 5. oktobra 2000,
    sada nestao. Da li ga je moguće obnoviti?
    - Kolektivno smo otupeli čekajući da bude bolje, da uđemo u EU, da prođe kriza... Čini mi se da je devedesetih bilo više optimizma nego danas, jer čovek se lakše bori sa problemima kada veruje da će određena nevolja proći. A sada na vidiku nema naznaka da dolaze bolji dani ili da postoje političke elite koje će rešiti probleme.
    * Zato verovatno i opada podrška članstvu u EU. Da li tu šargarepu može nešto drugo da zameni?
    - Evropa za nas postaje sve starija i ružnija udavača. A mi smo kao provincijski mladić, koga bogata mlada stalno ucenjuje i ponižava. I ekonomska kriza je srušila zablude o EU kao finansijskom raju. Mislim da bi ljudi trebalo da shvate da smo sami, da nas na Zapadu zbog jake propagande tokom devedesetih i dalje doživljavaju kao „ružne, prljave i zle“ i da se taj stereotip stalno podgreva „u slučaju da zatreba“. Bolje bi bilo da se okrenemo sebi, ali i saradnji sa Rusijom, Kinom, Indijom...
    * Kako, po vama, na psihičko stanje nacije utiču poslednji događaji na Kosovu i Metohiji?
    - Prepliću se bes, nemoć i strah. Tome doprinose i potpuno različite poruke političara, koje zbunjuju ljude. Iako se po tome ne razlikuju od drugih naroda, Srbi vole da budu obmanjeni i da im političari pričaju ono što žele da čuju, a ne da im različiti politički akteri govore različite stvari.
    * Da li je bolje „isključiti“ se iz političkih dešavanja?
    - U Srbiji je to gotovo nemoguće, jer mi živimo politiku. U principu, ako možete nešto da promenite onda je bolje da znate šta se događa. Isključivanje je mehanizam odbrane. Odbrana je, međutim, i želja za što više informacija, jer pojedinci tako stiču utisak da su sigurniji, pošto su navodno obavešteni. Zbog velikog pritiska zgusnutih istorijskih događaja mnogi su se emicionalno i mentalno zatvorili i postali manje saosećajni. Ovde i dalje kao da žive dve Srbije, kao da je u toku građanski rat niskog intenziteta. Nekada četnici i partizani, patriote i izdajnici, danas partijski klanovi, takozvana prva i druga Srbija...
    NEPRISTOJNO JE BITI SREĆAN * Koji je recept za sreću u Srbiji, posebno ako nemate para?
    - Ljudi treba da shvate da su sami odgovorni za svoju sreću. Može se biti srećan i u Srbiji. Ali, na Balkanu je sreća, uslovno rečeno, zabranjena. Maltene je nepristojno biti srećan kad je toliko nesreće oko vas. Otuda i ono sa stavljanjem kamena u cipelu da vas žulja kad ste najsrećniji. Ljudi veruju da će umanjivanjem sreće umanjiti i neku buduću nesreću. Kad se društvo obogati mnogo je lakše biti srećan.
     
    * Mnogi zameraju da je ovde preovlađujući tip - nacionalista okrenut prošlosti.
    - Nacionalizam je hipertrofirana ljubav prema sebi i svojoj naciji. A u srpskom narodu uopšte nema ljubavi jednih prema drugima. Nema je ni u prvoj, ni u drugoj Srbiji. Upravo nam fali ljubav prema sebi i želja da cenimo svoje.
    * Koju biste terapiju onda prepisali toj i takvoj Srbiji?
    - Da počnemo da cenimo sebe! Tek kada se to dogodi imaćemo zdravu i ozbiljnu državu. Vara se svako ko misli da će se pljuvanjem po svom narodu dopasti Evropi. Samo će doprineti da se učvrste loši stereotipi o našem narodu.
     
    * Građani su nezadovoljni, ali nema ozbiljnijih protesta.
    - Nije dovoljno da se desi neka velika nepravda pa da narod izađe na ulice. Problem je u tome što Srbi više ne vide šta mogu da promene, a da bude bolje. Nema ni novih političkih opcija. Političari nemaju šta da ponude, a da nije dalje od sedam godina. Ljudi se osećaju istrošeno i iznevereno. A u Grčkoj demonstrante stimulišu jasne ideje. Oni kažu: „Ne želimo mi da platimo teret krize. Hoćemo da to uradi vlast!“
    * Srbi spadaju u najveće konzumente lekova za smirenje u regionu?
    - Kad vam se sve ljulja, i globalno i lokalno, kada svakodnevno slušate mračne priče, kad su vam rate za kredite sve veće jer su vezane za stranu valutu, kad ste pod tenzijom zbog Kosova, zbog racionalizacije i otpuštanja, kad sve to saberete - imate pravo da se osećate anksiozno. Ma koliko da smo oguglali i pokušavamo da ignorišemo realnost, usmeravajući se na druženja ili TV, realnost utiče pogubno, pa je normalno da jedan deo populacije uzima lekove.
    BRIGA I O DRUGIMA * Da li decu treba učiti da budu društveno aktivna, bilo kao planinari ili kao politički aktivisti, ili da gledaju svoja posla?
    - I jedno i drugo. Treba ih učiti da vode računa o svom interesu. To ne znači da budu sebični. Briga za sebe, ali i za druge. Sve grupne aktivnosti su korisne jer razvijaju socijalne veštine, uče mališane kako da se postave, kako da govore pred drugima...
     
    * Koji najviše?
    - Prvenstveno žene. Ženama je to „dozvoljeno“, dok muškarci rezonuju „nije to za mene, ja sam jak“. Zato oni piju alkohol.
     
    * A deca se drogiraju.
    - Neka da, druga beže u virtuelni svet kompjuterskih igrica ili „Fejsbuka“. Opšti je trend bežanja od ružne realnosti.
    * U čemu je razlika između nas i Zapada? I tamo je velika zavisnost od droga, medikamenata, kompjutera i nasilja...
    - Tamo ipak mora da se radi. Država se ponaša kao maćeha: „Moraš da radiš, koliko radiš toliko ćeš imati“. Moraš i da plaćaš porez, kredite... Kapitalizam je društvo zasnovano na strahu. U socijalizmu vas država bezuslovno voli, kao mama. Sve vam daje i pošto svima daje ona je siromašna. Kada kapitalizam postane jako udoban, ljudi se opuste i nastupa kriza, kao sada.
    * Mnogi se, ipak, slažu da Srbiji ne bi škodio ervopski red.
    - Problem Evrope je preterana regulacija. Svaka država teži redu, ali ako ne zna kad treba da stane, postaje totalitarna. Tada uređuje oblik paradajza i štancuje propise. Kad živite u takvoj državi teško je ispuniti sve te zahteve i izbeći kazne. Ovde čak i ne znamo da 100.000 Britanaca napušta ostrvo jer više ne može tamo da živi. Farmeri se iseljavaju iz Holandije na Novi Zeland zbog birokratije. Razumem sve ljude koji pozdravljaju uvođenje reda, ali ne razumem prepisivanje evropskih zakona po svaku cenu, posebno onih koji se odnose na decu.
    SREDNJA KLASA NA TERAPIJI * Ko dolazi na psihoterapije kod nas?
     - Zdravstveni sistem u Srbiji je takav da se terapija potcenjuje, a favorizuju se lekovi kao jeftinija varijanta. Siromašni nemaju para za terapiju, a kada neko od njih proguta ponos i dođe u dom zdravlja, zakazuju mu termine za tri do šest meseci. Bogatima uglavnom terapija nije potrebna, jer sa novcem imaju veću sposobnost da utiču na stvarnost koja im se ne sviđa. Na terapije dolazi samo takozvana srednja klasa.
     
    * Mislite da kazne koje se primenjuju na roditelje u svetu ne mogu da opstanu u Srbiji?
    - U Sloveniji, ako vas neko prijavi da ste šljepili dete, to se tretira kao maltretiranje i kazna je 600 evra. Ljudi su išli u zatvor jer nemaju da plate kaznu. A mi i dalje uvodimo švedske norme o zaštiti dece koje ne mogu da opstanu. Uostalom, i Šveđani imaju problema. Tamo je 5.000 oduzete dece, a, po nekim procenama, samo deset odsto je uzeto s razlogom, dok su ostala oduzimanja pod znakom pitanja.
     
    * Kako onda vaspitati dete?
    - Recept je jednostavan: ljubav plus disciplina. U celoj srednjoj Evropi roditelji vrlo malo pokazuju emocije deci i ona su preterano socijalizovana. Ovde pokazujemo ljubav, ali nema discipline. Ni jedan, ni drugi model ne valja. Decu treba stalno hvaliti, posvećivati im vreme, kupovati poklone, ljubiti ih i maziti. Ali treba ih učiti i da poštuju red. Roditelji za to primenjuju različite tehnike, od ubeđivanja do prisile. Zato je jedna od važnih stvari da imaju dozvolu da udare dete kad treba. Telesna kazna nije fizičko zlostavljanje.
    * Da li mislite da nas u svetu i dalje više prepoznaju po ratovima ili, možda, po Novaku Đokoviću?
    - I dalje po ratovima. Za razliku od naših ljudi koji se, da bi preživeli, bave geostrateškim studijama, tamo gledaju svoja posla i zarađuju novac. Veruju svojim vestima u kojima i dalje možete da čujete da su Srbi grozni. Kad sam gledao poslednje izveštaje sa Kosova, da nisam odavde mislio bih da opet Srbi potpaljuju rat. Stereotip o Srbima se tendenciozno podgreva jer Zapad još nije siguran šta će biti s Kosovom, pa nije loše da imaju spremno javno mnenje.

     
    http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:340659-Zoran-Milivojevic-Fali-nam-ljubav-prema-sebi
  19. Свиђа ми се
    Маша got a reaction from AnaLaz in Љубомора   
    Одувек сам сањала о томе да мушкарац са којим сам, буде љубоморан на друге мушкарце које срећем, са којима се дружим и сл. Али то се НИКАДА на моју жалост није десило, јер нико никада није за то имао повода, тј ја сам се трудила да дам оно што бих волела да мени неко да. Увек сам ја била та која је љубоморна.
    А љубоморна сам вероватно јер сам дубоко несрећна што нисам имала емотивни ослонац у детињству и младости од стране родитеља. И ту рану нико до сада није успео да ми залечи.
    Љубомора у мом случају је огроман страх од усамљености, неприхватања, емотивног бола, ма свега онога кроз шта сам већ једва прошла. Да ми се не понови стара позната бол.
    Такође, одсуство самопоуздања, свакакви комплекси, ма, гомила ужаса које ни вера ни стручно лице до сада није могло да промени.
    Страшно је то стање, није доказ љубави, доказ је страхова и једино тога.
  20. Волим
    Маша got a reaction from Trifke in Koje jezike govorite ?   
    Није то ништа шта ја знам: српско-хрватски, српски, хрватски, црногорски, македонски (српски са големата говорната маната), војвођански, далматински, босански, бошњачки, египћански, земунски, новобеоградски, енглески, немачки (остали трагови), француски (на силу учила-терао нас газда-ал џабе).
    Мало ли је?
  21. Волим
    Маша got a reaction from AnaLaz in Клуб Ваљеваца ЖРУ   
    Ваљево од недавно има 2 Хиландарска монаха, са којим сам се док су били у свету дружила: Миле Радовић (Johnson&Johnson) и његов син Марко.
    Не знам им монашка имена.
  22. Волим
    Маша got a reaction from ines in Хранитељи и усвојитељи - приче из живота   
    Sergej usvojio devojčicu

    Popularni pevač i njegova supruga 12 godina su pokušavali da dobiju dete
    Ovih dana nema kraja sreći Sergeja Ćetkovića. Nakon 12 godina braka u njegovom domu začuo se dečji plač. Njegova supruga Kristina i on usvojili su tromesečnu devojčicu. Srećna tročlana porodica trenutno se nalazi u Podgorici u kući njegovih roditelja, a u Beograd dolaze 25. juna kada će popularni pevač održati promociju novog albuma.
    - Sergej i Kristina su toliko radosni što su napokon dobili ćerku da njihovoj sreći nema kraja. Po ceo dan i noć su uz bebicu, ljuljaju je, pevaju joj, ljube je… Ma, toliko je vole da je ne ispuštaju iz ruku! Ime joj još nisu dali, ali joj tepaju najnežnijim rečima - priča Sergejev prijatelj iz Podgorice.
    Popularni pevač i njegova supruga Kristina 12 godina su pokušavali da dobiju dete. Nema šta sve nisu probali, ali uspeha nije bilo. Uprkos tome, a možda upravo i zbog toga, njihova ljubav i privrženost vremenom su postajali sve veći. Oboje su vernici, pa su se nekako i pomirili sa tim da će dobiti dete ako to bude bila Božja volja.
    Pre godinu i po dana rešili su da svoju sudbinu ljudi bez dece spoje sa sudbinom nekog mališana koga su roditelji ostavili. Želeli su da ga usvoje, brinu se o njemu, gaje ga i pruže mu svu svoju ljubav i pažnju. Otišli su u Dom za nezbrinutu decu „Mladost“ u Bijeloj, u Crnoj Gori, i prijavili se za usvajanje. To je dugotrajna i komplikovana procedura i u njihovom slučaju potrajala je godinu dana.
    Kada im je pre nekoliko dana javljeno da dođu po prelepu tromesečnu devojčicu i vode je kući, zaplakali su od sreće. Bebicu su doneli u dom Sergejevih roditelja u Podgorici. Tu su svakodnevno i Kristinini roditelji. Svi zajedno brinu o bebici i zasipaju je ljubavlju i nežnošću zahvalni Bogu što im je podario malog anđela.
    - Eto, Sergej je godinu i po dana radio na novim pesmama i uporedo sa tim borio se za usvajanje deteta. Baš u trenutku kada je završio album, stigla mu je nagrada - ćerkica - priča drug popularnog pevača.
    Srećna tročlana porodica u svoj dom u Beogradu stići će 25. juna. Do tada će bebica dobiti i ime, ali ne sumnjamo da će tata i mama nastaviti da joj tepaju iz milošte.
  23. Волим
    Маша got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Јадна и она и они са њом ако их Бог не погледа пре смрти.
  24. Волим
    Маша got a reaction from Gita_1969 in Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе   
    Ауу, слава Богу.
  25. Волим
    Маша got a reaction from PredragVId in Slikarske tehnike   
    Која је ово техника, свиђа ми се?
    Рембрант је у питању


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...