Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Александар_Срнић

Члан
  • Број садржаја

    98
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О Александар_Срнић

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Чачак

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Ово је поприлично разарајуће. Ми се молимо светима молећи се са њима, а не молимо се светима за ово или оно. Диптих светих није апотекарски раф, где наручујемо лекове који ће нам стимулисати различите хормоне и њихово лучење. Да раскрстимо са тиме једном. Та идеја да се одређеним светима моли за одређене потребе, је настала у Риму крајем петнаестог и почетком шеснаестог века. Римокатоличка црква је увек форсирала споредне ствари. Послушајте само понекада житија светих која се читају у емисији ''САБОРНИК'' на РТС-у. Начин на који се према светима односе православни и начин на који се према светима односе римокатолици и биће вам јасно о чему говорим. Од правосланих земаља ова пјава се највише укоренила у Русији у време митрополита Петра Могиле, који није знао шта ће са Римокатоличком пропагандом, па је одређене појаве прилагодио руским стандардима. Што се тиче саме да се светима моли за различите потребе, она је готово истоветна као ''ходжин запис у Исламу'' само прилагођена потребама западние цивилизације. Отац Иван је овај Садржај преузео са Сајта ''молитвеник.ин.рс'' Који ради са благословом оца Дионисија из ман. Липовац. Жао ми је тог декице, јер његова духовна чада компромитују и његово име и његово звање. Направили су од њега, не пророка већ видовњака. Његове речи интерпретирају на свој начин и увек наказно. И сад се у овој идеји позивају на његово име. Не знам ко је уредник тога сајта, али људи знајте да оваква поставка ствари нема ама баш никаквог додира са православном мисли. Имате свештенички требник у коме се налазе текстови молитава и благослова за разне потребе, али тамо нигде нема помена о оваквој ствари. Саме речи молитава нису битне колико је битан дух у коме обитавамо, а тај дух мора бити само Дух Светога и никако другачије. Ја сам рекао, а ви како хоћете. Немојте да учинимо духовно насиље над онима који ће примити такав начин размишљања. То је одличан начин да поремете памећу. Говорим вам то јер имам пуно искустава са таквим људима и веруте не желите да се то и вама деси.
  2. Зашто би требало да се радујемо, ако пронађу Ноину Барку? (Не да хистеришемо, већ да се радујемо!) Из простог разлога. Из те Барке је изашла данашња Цивилизација, са једне стране, а са друге, зар се Црква не пореди са управо том Барком и зар сама црква није Лађа Спасења? Ако узмемо и Сиријски и Цариградски текст Литургије светог Апостола Јакова, зар се тамо у прозби, у којој се данас спомиње само Богородица са свима светима, не спомињу праоци и оци поименице почев од Ное. Ми се увек надовезујемо на старину, што да бисмо оправдали континуитет, што због тога што нисмо дрво без корена. Одете рецимо на гроб најстаријег претка кога познајете и размишљате о томе колико се поколења родило од њега, колико личности, ко је од њих живео по вољи Божијој, ко није. Као човек волели бисте да се са сваким од њих сусретнете у Царству Небеском и управо ту жељу проживљавате када их спомињете. И не само жељy, то је ваш реалан доживљај. Где вам је срце ту заправо живите. Ја сам у истој овој рубрици рекао да није битно за моју веру да ли је барка пронађена или не. Али мора да је невероватан осећај ући у објекат из кога су изашли наши праоци да изграде нови свет који им је Бог дао. Сви они су живели да дочекају Христа који ће бити печат Новог Века. На жалост, ми данас само дискутујемо о Христу, и не да не живимо за оно за шта су живели наши праоци, већ упрно покушавамо да избацимо Христа из тог контекста и упакујемо га у неке своје аршине. целокупно предање јесте једна историјско-Надвремена целина чији је печат Христос. Отуда се треба радовати. Шта фали да се неко радује томе. Ко се позива на Библију, одмах му се пришије епитет секташа, као да секташи знају шта је библија и како се она користи. Они позивајући се на Библију шире деструкцију управо стога што немају предањски континуитет. Ми га, слава Богу, имамо, и то поприлично здраво очуваног, а данас га презиремо и приписујемо секташима који га уопште немају. Мислите о томе!
  3. У праву си. Мада што је речено, речено је. Нећу брисати. Понекада од силне сумњичавости у све и свашта заборављамо да се радујемо. Хвала Медо! kriminalac 319.gif 0304_smile4 kolo2
  4. Што се мене лично тиче,Нашли или не Ноину Барку, то неће ни додати ни одузети од моје вере у истинитост предања. Не знам да ли треба придавати толику важност томе. Често су говорили и проналажењу барке. То углавном раде протестанти, којии су у вечитој кризи када је њихов однос са Богом у Питању, па имају потребу да стално нешто доказују. Међутим, истинитост предања се не мери доказима, већ смиреноумним сагледавањем истог. све остало може, а не мора да допринесе његовој истинитости. Разумем ја Протестанте и Римокатолике зашто тако раде. Па изгубили су везу са предањем и па или покушавају да помире предање са еволуционизмом или покушавају да кроз креационизам пошто по то докажу своје ставове. Пре или касније оба та пута ће се сурвати у понор бесмисла, а остаће само предањско искуство ии његово смиреноумно сагледавање. То вам говорим из личног искустава јер сам прошао кроз оба од горе поменутих научних аномалија. Али да би обе потонуле у бесмисао морају доживети врхунац сопствене славе. Но то су овоземаљске ствари. Нека их па нек се рву. Ми имамо превелико живитно искуство да бисмо со трошили инергију на њихова преклапања.
  5. Нисам хтео да издвајам цео одговор. Слажем се са тобом око тога да нам Библија оставља простора и за креационистичко и за еволуционистичко тумачење. Људи на основу библије могу веровати у Било шта. Садукеји су на основу Библије порицали васкрсење. Фарисеји су на основу Библије разапели Исуса назарећанина тврдећи да није Месија.Папе су на основу Библије покретале крваве ратове против ''неверника'' Протестанти су на основу једних библијских књига избацили друге библијске књиге, (Мартин Лутер је избацио посланицу апостола Јакова). Све то на основу Библије. Зар свако не види оно што сам жели? То исто сам нписао Мирољубу Петровићу говорећи му да Библију не треба узимати здраво за готово већ само кроз предањско искуство. После чега ме је суспендовао са свога сајта. Ако узмемо у обзир да смо он и ја сарађивали добрих годину дана не само пословно, већ као да смо родјени од истог оца. Уз њега сам видео сву испразност креационизма. Тако да ја и један и други правац сврставам у исти кош. Ја некако свеукупну историју света везујем за првородни грех, кроз који је човек неспреман уронио својим бићем искуство добра и зла. Дакле, ако је човек створен по обличју Божијем и добио је задатак да оствари подобије, он је тиме и добио заповест коју треба да испуни да би то и остварио. Дакле да је Адам испуњавао своје обавезе кроз заједницу са Богом до краја, њему би Бог када би овај сазрео дао да укорачи у искуствои добра и зла. Самим тим би остварио подобије и било би му омогућено даље усавршавање. Да ме не разумете погрешно. Ако је бог Апсолут, онда је у њему све апсолутно, (опростите због недостатка одговарајуће терминологије), Он је апсолутно добро, али и апсолутна слобода. Ако је апсолутна слобода онда је у њему присутна могућност негације самога себе, али пошто је он Апсолутно добро он носи ту могућност, али је не примењује, премда је Бог исто тако и апсолутна слобода и пос воме апсолутном добру бира да да не негира самога себе. А пошто је Бог изнад свих времена и простора тај избор за њега, премда је вечан ипак је апсолутно тренутан. Кроз тај издор Бог Афирмише себе као Апсолута и у Љубави и у Слободи. Е на тај начин је створен човек. Да је остварио подобије Човек би у себи носио познање зла али у својој Богоподобности не би га примењеивао јер би већ био зрео да да једном за свагда оствари тај избор. Међутим човек је неспреман окусио плод познања зла, не слушајући Бога већ желећи да постане бог без Њега. На тај начин човек је негирао самога себе, али та негација не беше потпуна јер је на такав поступак био наговорен. Дакле није га сагледао пре него што је направио избор. Овај свет је уствари Негација света који је првобитно створен, јер је човек као господар тога света направи тај избор. Дакле, свеукупна материја је тим чином закорачила у своју испразност. Медјутим, пошто је негација било чега неодржива јер оно што је Бог једном призвао у постојање не може се вратити у непостојање, премда је сам творац апсолутно постојање, то и негација живота мора имати своју негацију кроз повратак у живот (ми то зовемо васкрсење). После чега следи преображење кроз које ће човек остварити богоподобије. Мислим, али само мислим, да је човек премда створен бесмртан требао да кроз послушање дочека своје преображење у подобије Божије, али пошто је био нестрпљив, човек је, свесно, али без потпуног сагледавања последица изабрао тежи пут, не само за себе већ за свеукупно човечанство. Управо та негација треба да буде негирана да би се, не просто вратило на старо већ остварило оно што је тзребало бити остварено на други начин. Дакле, минус и минус дају плус, јел тако?Е сад, нама нигде није нацртан механизам којим је Бог створио свет, већ је просто речено да је створен и описан је поредак стварања. Ту имате потпуну слободу да замишљате, али предање нам говори да свет има свој узрок у Апсолутном (кад кажем предање не мислим само на Свето Богооткривено предање, већ на свеукупно). Апсолутно је негде Безлично, као код Ајнштајна, али пре њега у предањима оријенталних многобожачкох религија. У већини њих се говори да постоји апсолутна енергија која влада и људима и боговима. Рецимо Старокинеска традиција је живот у палом свету дефинисала принципима јина и јанга. Т функционише отприлике као Његошево поређење пијења меда и жучи. Уствари, окусивши плод познања добра и зла, човек више није био у стањеу да јасно ралучи добро од зла у њему самом. То је уствари проклетсво које носимо и сако се са њиме борио на свој начин. Један начин је горе наведени принцип. Неке религије су имале идеје о апсолитном дуалном добр-злом богу, неке су опет све сводиле на потпуно материјалистчке основе итд. Међутим сва предања која данас имамо су настала као девијација изворног предања које преносимо од Ноине породице од које смо се сви развили у постпотопном свету. Тек са Христом је свако предање и свака традиција расветљена. У Христу све добија смисао. Међутим имате после христа наметање монополистичког мишљења. Напр. Како је то било у Римокатоличкој цркви, када је она званично заступала мишљење да је земља равна плоча, али то је било научно схватање тога доба. Исто као кад св Василије Велики описује димензије земље, по општеприхваћеним схватањима тога доба. Где је проблем. Црква, Римокатоличко-протестантска је држала монопол над научним мишљењем. онда се појавио најпре Ла Марк, а затим дарвин са идејом еволуционог развоја живота. Можда ту и не би био проблем, да Дарвинову теорију опарин није искористио да постави темеље научног атеизма, а то је оно што је еволуција данас. Еволуција је искоришћена као својеврсна негација шестодневног стварања и стварања уопоште. Логична ми је појава креационизма који негира еволуцију. Међутим, сам креационизам каквим га данас познајемо је поприлично површан и поставља се догматички као што то чини еволуција и ту је проблем. Ни једна ни друга теорија не преза од фалсификата да би промовисла своју истинитост. Дакле, ту имамо својеврсну девијацију науке. Ако неко користи еволуцију да шири неморал или ако неко користи креационизам да успостави страховладу све је то деформисано. Дакле, моја је обавеза као људског бића да сагледам све у горе наведеном контексту, предањском контексту. Он говори о врло краткој историји палог света и мени то није спорно. Шта је било пре док није отпочео временски ток, то не знам. Није нам ни речено. Ја као ја верујем у шестодневно стварање. Нећу рећи пос ваку цену да је тај дан трајао двадесет четири часа, али ако тада не важе законитости протока времена какво данас познајемо, то може бит тренутак и то и јесте тренутак, а колико је тај тренутак који називамо дан трајао, о томе је излишно расправљати.Не верујем у еволуцију из истих разлога које си навео у свом посту. Дакле проучио сам је. Ја ћу ипак рећи реченицу владике Николаја, која гласи: ''Природа је превелика слика да би могла да се уоквири рамом науке'' Из тогразлога ствари треба посматрати предањски, а не кроз негацију истог.
  6. Народе Божији! Аквилио беше у праву када рече да ова рубрика није требала да се нађе овде, али нисам знао где да је поставим. Но, може се искористити у сврху дискусија које водима, зато ми се чинило да је овде ипак најподеснија. Као уредник овог подфорума ја сам сметнуо са ума да требам рећи нешто о себи, да видите са киме имате посла. Мој образ и желим да га мало сперем, па ми опростите за досадашњу немарност, али и поред тога што сам уредник, ја ипак немам пуно времена за писање по интернету, због тога што је стваран живот ипак ван њега. Но то није тема. Дакле, име и презиме сте видели. Они који су споменути у првом посту ове теме су углавном моји преци и нјихови рођаци. У мојој кући се чува традиција да се о прецима зна ко су били и шта су радили. Зато ако неко има потребу да ми пребаци због тога што прихватам Христов родослов као меродаван, нека зна да то нема везе са било каквим протестантизмом или секташким креационизмом, већ је то део мога васпитања. Видите, Чарлс Дарвин је рођен 1809. године неку годину после рођења оца мога Наврндеде. То је било време када се распламсавао први српски устанак. У то време људи нису имали баш пуно простора да се школују, али се код нас у породици отац увек бринуо о писмености своје деце. Тако да нам тога никада није мањкало. У то време је требало имати среће и околности да оствариш неки озбиљнији напредак, јер ти је основна брига била да сачуваш главу на раменима што од турских ага, а нешто касниоје и од српских оборкнезова, који нису баш могли да се похвале својом писменошћу. Међутим која је поента ове приче. Некако уочи уласка у деветнаести век широм Османске империје требао је да се одржи реферандум. Турска као исламска земља ипак није одговарала европљанима и требало ју је што разбити што ослабити. Због тога је под притиском ''Великисх сила'' Турска била принуђена да распише референдум у коме би се Балкански народи изјаснили да ли и како желе да живе у оквиру ње или да се одвоје од ње. Дакле није то била Турска жеља већ морање. То се требало десити почетком деветнаестог века. Међутим, то није одговарало тежњама енглеске која би на тај начин добила утицај Русије на јадранском мору, због чега је Енглеска почела да утиче на то да се Балканскки народи организују на устанке. То је наравно разгневило Стамбол, тако да о референдуму више није било речи. Могло се са мало крви урадити мноко, међутим уз огромно проливање крви урадило се мало, Јер смо тек у време Милана Обреновића постали самостална држава. Чега нас је то коштало. Осим живота који су дати, што у Устанцима и међусобним чисткама, жртвовали смо писменост и креативност многих генерација. Али у реду, кад већ није било тако, знало се да треба дати живот, али како остварити то да та жртва не буде узалудна. Требало је то пренети кроз искуство, наредним генерацијама. Дакле не само причу, већ и мисли, визије, муку и наду, због које се глава даје. И то је до некле успешно и остварено. Од породице Филипа Срне (рођен око 1750 године) Данас само у селу у коме живим постоји има око сто породица (још између 50 и 80 живе у другим местима), а било би их пуно више да није било комунистичких тендеднција после другог светског рата. Дакле за двеста педест година од једне породице данас има око сто педест породица. Само од мог прадеде који је рођен 1876. године данас има 75 живих потомака што од његових синова што од ћерки, од укупно 117 душа које су проистекле из његовог бедра. Дакле Свест о породици и слободи увек нам је била на првом месту све до друге половине двадесетог века када је наступило опште духовно расуло. Изгледа да нико није могао да остане имун на такве ствари. Огроман број живота дат је у деветнаестом и двадесетом веку (Моја кућа је дала 7 мушких глава од 1912-1918, од тога су тројица били без потомства), за неко боље сутра, које је могло да наступи још почетком деветнаестог века да није било политичких игара Енглеске која је изнедрила и искористила једног Чарлса Дарвина и искористила његове идеје за своје империјалистичке идеје и крваве злочине почињене у разним деловима света. Да се разумемо одмах, ја не мислим да је Дарвин био расиста иако је уздизао европску расу изнад свих. Знам да се и он дивио креативности Твроца ''Који је удахнуо живот у први организам и успоставио законитости његовог развоја'' (последње поглавље књиге ''о пореклу врста''). На крају крајева, дарвин је ипак био теолог зар не. Али такође знам ко га је и на који начин злоупотребљавао и тумачио. Проучите рецимо Опаринову Хипотезу, где он узима дарвина као зачетника атеизма, што је без везе, али свако види оно што жели да види и биће тако докле буде света и века. Мени је рецимо еволуција фасцинантна као идеја, на крају крајева поседује одређену логику развоја, али ја не верујем у њу, јер ми ипак не даје одговоре који ће од мене изградити боголику личност. Да се вратим још једном на предање. Никада нисам говорио о слепој покорности предању, али је предање ту да из њега нешто научимо. Ако иза себе имате искуства генерација, далеко вам је лакше да да се снађете и прилагодите животу и да трагате за истином. Ја не желим било коме да намећем предање, нити своје нити Црквено нити Библијско, само хоћу да кажем да ја као јединка посматрам ствари кроз искуство векова, јер ме то гради као биће. Ако неко у томе види фундаментализам нека ми образложи. Када је у питању бублијско предање оно се може искористити да се кроз њега појми и еволуционизам. На пр: У почетку створи Бог небеса и земљу= стварање материје и антиматерије Нека буде светлост = ослобођење материје и антиматерије (велики прасак) некбуде свод... = формирање атмосфере Нека пусти земља из себе траву итд... = појава биљног света (нигде није речено нека се створи трава већ нека је пусти земља) Да буду на небесима светила велика... = када се атмосфера већ довољно избистрила могла су се на небу видети небеска тела Нека проврве у води бића са душом живом и летећа бића нека лете небом... = дакле живот је кренуо у води и развио се на копну тј у ваздуху. Нека се појаве на копну бића са душом живом... = развој живота на копну и то је то. Као круна еволуције се појављује човек и тим редоследом и Библија описује стварање. Овде има једно али. Све животиње и биљке су проврвеле, али је човеку посвећена пажња. Тј. човек није проврвео већ је створен, али да занемаринмо то. Претпоставимо да је то бип еволуциони процес. Следствени еволуцији живот напредује од простог ка сложеном од примитивног ка савршеном. Занемаримо реченицу ''виде бог да је добро'' ако су већ сви живи облици прошли искуство зла кроз борбу за опстанак, то је човек тај пут већ требао да има у своме наслеђу. Зашто би му се товарило на врат да још једном пролази кроз исту причу. Или је ток историје света цикличан па свет доживљава своју реинкарнацију кроз непрекидно искуство борбе са злом, или је Бог немилосрдан па ће миу стално пстављати замке које га могу довести до пада у зло, шта је од тога? Акоје земља већ била пропадива јер није уведена у заједницу са Богом, зашто је онда због човека проклета. Да ли је Бог заборавио да је већ пропадива или је хтео да је додатно унизи због човека? Нешто ту не штима? Даље, ко би ми могао дати одговор откуда појава девојачке опне (Химен). Познато је да је мајмунице немају. Откуда да се појави баш код људске женке. Познато је да је еволуција у исто време идеја плодности. У њој све тежи размножавању. Ако рецимо химен не постоји код женке мајмуна а код људске женке га има, онда је тај детаљ аутогол еволуције, јер аутоматски стаје на пут оплодњи и размножавању. А тамо се негде рече да се у Царству Небеском људи неће ни женити ни удавати већ ће бити као ангели на небу. Да ли је девојачка опна остала као сећање на ангелолико стање човека или се појавила еволитивном грешком и то само на човеку, тај део ми је нејасан. Ко зна нека ми одговори. Ја и даље тврдим да ми је идеја еволуције фасцинантна, али јој не налазим место процесу настанка света. Штавише, идеју еволуције највише су користили људи који су правдали сексуалне слободе. Пардон, они који су правдали робованје сексуалности.
  7. Ima govorimo o vezi svakog rođenog od žene. I sviljudi na ovom svetu mogu se svrstati u dve grupe. U nosioce predanja i one koji lutaju jer ne prihvataju predanje. E takvi su izrodili njfantastičnije ideje o nastanku sveta.
  8. Poznate su meni takvi kreacionistički ispadi. Ali to je svojstveno i evolucionistima i kreacionistima. Zato ovde i ne branimo kreacionizam, već govorimo o tome koliko apsurdno pakpvati evoluciju u kontekst stvaranja. Ja sam tu priču već proživeo. Upravo sam svojevremeno govorio da je ''Adam je tek svojim uzrastanjem u zajednici sa Bogom trebao da prizovei ostalu tvorevinu u netruleznost i nepropadljivost u kome ne bi bilo evolucije. Posto je Adam to odbio mi sada prozivljavamo relanost kosmosa koji je pogodjen evolucionim mehanizmima.'' Mdjutim, ako na kraju svakog dana stvaranja prorok govori o tome da je sve što je bog stvorio video da je dobro, tu nema reči o bilo kakvom prisustvu zla u svetu. Ako nema zla onda je taj svet već savršen time što je Bogom stvoren. I mora biti savršen jer još nije dat u vlast čoveku. Adamova uloga nije bila da uvede svet u netruležnost i nepropadljivost, jer je on već dobio u na dar netruležan i nepropadljiv svet. Adamova uloga je bila da svojim upodobljavanjem Bogu zajedno sa sobom uasvršuje i taj isti svet. Što se tiče anatomskih razlika, svaki čovek na ovom svetu ima udove, Mozak, Nervni sistem, endokrini sistem, sistem organa za varenje sistem organa za reprodukciju, Kariovaskularni sistem, bronhijalni sistem, Kosti, Kožu i mišiće. Sve to je sastavljeno od ćelija koje u sebi nose mehanizme i informacije kako se koji sistem i koji organ formira. To je kd svakog čoveka isto. Razlika u boji kože, kose, obliku očiju, i drugim karakternim i ličnim odlikama je odlika jedne jedinke. danas nije nemoguće da ako roditelji imaju oboje plavu kosu da rode crnokoso dete, kao i da dete ima krvnu gupu različitu od oba roditelja, kao i da bude tamnijeg ili svetlijeg tena. Imao sam druga u osnovnoj školi koji je bio bele kose i sitnih očiju, za razliku od svoje sestre bliznakinje kja je bula crnokosa i krupnih okruglih očiju, kakvi su im bili roditelji i roditelji roditelja. Dakle dečak je,(i dan danas je takav) bio fizionomijom i tenom i kosom bio totalno različit od svoje porodice. Takve stavari su danas retke, jer je genetska varijabilnost manja, migu da zamislim da kakve su bili te različitosti kada je genetska varijabilnost kod ljudi bila veća. Jedan afrikanac, kinez i evropljanin i 319.gif se anatomski uopšte ne razlikuju. Oni se razlikuju u pigmentalnim varijacijama. Ako postoji nešto na šta čovek ne miže da utiče onda si to kombinacije informacija od kojih je formiran zigot. Ustvari, danas je i to moguće, ali na taj način degenerišemo čoveka. Kada sam govorio o dokazima, govorio sam da čovek sam gradi svoj mentalni sklop. Nisam govorio o Judejima i Bogočoveku, premda su Judeji u Hristovo vreme i Judeji danas ipak različiti mentalni sklop. Ako piše: ''U početku stvori Bog Nebesa i zemlju'' šta od toga nije stvaranje. Razlika između Nosilaca predanja (Avraamovog potomstva) i neznabožaca jeste ta što je prvima bilo potpuno jasno ko je Tvorac i na koji je način stvorio stvoreno. Neznabošci su lutali u tome. Svako živo biće je stvoreno onakvim kakvo je danas. Sve varijacije su se odigravale na pigmentalnom nivou ili usled kombinatorike hromozoma, ali konj je ipak konj, sa svim svojim odlikama bez obzira na boju dlake ili velučinu. Majmun je majmun. Ne mogu čovek i majmun da proizvedu zajedničko potomstvo jer su dvba zasebna sklopa. Kao što su to ovca i koza. Kao što konj i krava ne migu da proizvedu zajedničkog potomka. Adamu se nije našlo drga prema njemu sve dok nije od njga samog formirana žena. Ipak Biblija govori da je u svemu što je stvarano Bog direktno učestvovao. Šta tu nije stvaranje?
  9. Докази? Па зар апостол Павле не Говори да су јудеји жељни доказа. Но и поред тога што је Христос чинио, они су и даље тражили Доказе. Но какогод. Прво, не постоји Првоначална и другоначална догма. Постоји Божија Истина. Стари завет нема смисао без Новог, а нови нема корен без Старог. И један и други су део Свеукупног Божијег Откровења. Друго, Символ Вере конципирано је из тог откровења. Треће, учење отаца Цркве се само надовезује на тај континуитет. Четврто, Нови и стари Завет су само људски називи који праве пресек два начина служења Богу у Историји спасења. Иначе, ако пажљиво читаш, видећеш да је Бог Успоставио прво завет са Адамом, па са Нојем, па са Авраамом, па са Јаковом, па са Мојсијем, па кроз Сина свога са Апостолима. То је оно што је записано. Оно што није записано сада нам није ни битно. Дакле не можемо говорити о првоауторитету и другоауторитету, јер је свеукупно предање јединствен ауторитет. Идемо сад на саму тематику стварања. Дакле, Писмо Говори о стварању,а не о еволуцији. Постојале су апокрифне књиге које су у себи имале наговештаје еволуције, али оне нису ушле у канон светог писма. Чак нису ни део откровења. А ако нешто није део откровења, онда то постаје земаљско умовање, које се претвара у празноумље јер није облагодаћено Христом. Еванђелисти износе Христов родослов, један од Авраама, а други од Адама. Апостол јуда у Својој посланици говори нам да је Енох седми од Адама. Апостол павле Говори да су сви људи проистекли од једног брачног пара, јер је тако Бог изволео. Христос Говори да ће на злочинитеље пасти сва крв овога света почев од крви праведног Авеља. Сви они дакле говоре да је људски род започео своју историју од Адама. Е сад, ако постоји еволуција, то значи да је еволуирао само један мушкарац и једна жена. Колика је та вероватноћа? Управо у овој рубрици је неко од еволуциониста рекао да нова врста не настаје на нивоу јединке. Што значи још један апсурд за еволуцију. Али чак и да је до таквог прелаза довео сам Бог, иако се каже да је створио човека од праха земаљског, али претпоставимо да створио свет кроз еволуцију од амебе, а еволуција каже да се организми формирају кроз беспоштедну борбу за опстанак, зар нам то не говори о присуству зла у свету који је још није пао у трулежност јер није било првородног греха премда није било људи. А ако је зло у свету постојало и пре него што је доспело кроз човека, онда је свет у становељен на принципима вечите борбе односно склада добра и зла. (Принцип јина и јанга). Што значи Добро и зло су вечни и напоредо постоје. Онда не постоји Бог као апсолутно добро, већ је двоојака (добро-зла) енергија. Онда грех губи своју ништавност јер је укорењен у Богу, самим тим човек није крив јер као икона Божија може чинити и добро и зло, јер тако чини Бог који је дуалан. Ако онда нема потребе за спасењем, па ни за Христом. Онда је свето предање обмана коју су добри људи осмислили да се се иѕборе против зле природе Бога, а то би самим тим био Грех, јер не можеш да једну Божију особину сматраш важнијом од друге итд. итд. Тако би свет функционисао ако доведемо у питање откровење, а то је оно до чега је довела еволуција. Она је оповргла смисао жртве као искупљења, жртве као љубави, жртве као добра и жртве као спасења. Оповргла је смисао добра. Не може човек тврдити да је свет настао еволуцијом, јер онда оповргава спасење, а тиме и Христа из горе наведених разлога. Мада, неће проћи пуно времена, када ће сви који себе називају вернима узимати Христа као пример, али не и као спаситеља.А зваће се Хришћани.
  10. Не може се предање посматрати кроз лично знање, већ лично знање кроз предање. Живо искуство Сабрања Божијег није скуп прича и легенди, већ жива веза са искони, са Ствараоцем, са Творевиним, са свим нашим прецима, са духовним светом. Управо то јесте Литургијско-предањски доживљај живота. На њој се не певају песмице у славу Бога, већ се кроз учешће у Христовој искупитељскиј жртви остварује веза са Творцем и преображеном творевином. Кад је Бог створио првог човека он није створио јединку са личним именом Адам, већ је створио хАадам (Човечанство), тиме што је у човека удахнуо Нишмат Хаим = Дахове Свих Живота који су од првог човека проистекли и у Христу добили свој смисао. Јер човечанство = хАадам је једно саборно биће чији је обећани син Месија. Зато Христа Називају Бен Адам = Син Човечанства, јер кроз њега Човек ступа у оно за шта је назначен, у Саборност; У суживот који треба да буде слика Тројединог Створитеља. Дакле у Богу имате Тројединство, у Човеку=Човечанству имате многојединство, кроз Сина Евине Наде, Месију (Христа). Да ли сте се икада запитали ко су вам преци, како су они живели, шта су радили, шта су осећали, носили, жртвовали да бисмо ми постојали данас. Да ли осећате везу са њима? Да ли вас знање да вам је отац био поштен човек, који је негде потрошио свој живот зато што се са нјим није суочио на прави начин, не инспирише да не поновите исте грешке? Да ли вас осећање да вам је Ђед радио најтеже послове да би вама обеззбедио живот, не подстакне да и ви учините исто за своју децу? Да ли понекад погледате кућу који је он направио са врло мало технологије и врло тешког рада, али са душом. Да ли пређете прстима преко камених стубова које је клесао својим рукама? Да ли чујете јеку ударца чекића и штемајза по рубопвима камена? Да ли осећате мирис камена који варничи од тих удараца? Ако то не осећате нећете ни схватити жељу са којом је он то чинио. Да ли се запитате како вам је прађед хранио децу и спремао гледао их како одлазе у рат, да се можда не врате, а ко се врати носиће на себи плодове жртве оних који су крва дали и захвалност јер су својом крвљу учинили да ти плодови изникну. Да ли се запитате како је било онима који су преживели да мисле о томе како неће имати ни браћу, нити синовце и даљи пород од њих, јер су они који су жртвовали себе, жртвовали и свој пород, да би бар неко опстао. Да ли може човек да то заборави? Да ли сме заборавити? Зар жртва коју су дали наши ближњи не обавезује и нас, да ли осећамо тај терет? Шта, ако вам је чукундеда био писмен човек који се у време неписмености у Србији деветнаестог века постарао да описмени своју децу? Шта ако је његов отац већ са шеснаест година почео да ствара породицу и гради нове људе и поред тога што је као сељак морао да ради најтеже послове. А његов отац и ђед који су се борили у два српска устанка, да њихова деца и унуци не би робовали и плаћали данак туђину. Даље, време учини своје, човек ако не записује или не преноси заборави и имена и дела својих предака, али ако је свестан, шта су све пднели они за које зна, мора се запитати какви су били они кје не зна. Како су се звали шта су радили, како су преживљавали? Човек је биће веома кратког домета сећања, и не памти пуно у прошлост осим онога што су му други предали. Данас имамо пример да људи не знају ко су им ђедови, а још мање шта су ови за њих учинили, ако су нешто учинили. Ипак ако предање једне породице не постоји у породици, онда после две генерације њихово потомство тоне у бесмисао. Губи везу не само са прецима, већ са свеукупном прошлошћу и са самом Христовом искупитељском жртвом. Ако Изгуби везу са Хрисовом Жртвом, онда губи везу и са напором свих Христових предака који су трпели и подносили животне недаће да би опстали и очували све оно што ће до Христа довести. Предања се временом претварају у легенде и добијају фантастичне описе, ѕато се свако предање кристалише кроз Христа. Али је чак и Христу била неопходна веза са праоцем. Зато је његов родослов и изнесен и Јеванђељима. Е сад Ако је Христу била неопходна веза са прошлошћу, онда је и нама потребна веза са Христом и кроз Христа остварујемо двоструку везу, са праоцем и са Богом. Са праоцем јер ми не знамо наше претке од Адама до нас и са Богом јер Без Христа Бог је само имагинарна безлична енергија, а не Личност која је све створила и све одржава. Е сад шта нам говори Христов Родослов. Везу са Праоцем и то веома блиску везу која није износла милионе година како то тврде они који су изгубили везу са Христом. Христови прци су били људи са истим одликама као и ми данас и то веома интелигентни људи који су имали живо искуство Бога. Како мислите да су на тако једноставан начин могли да опишу тајне Небеса и Земље ако нису имали префињен духовни доживљај какав данас нема ни једно људско биће. Данас је човек роб илузија, роб неукорењености у прошлост, а тиме и у Христа. Јер ако је човек укорењен само у прошјост без Христа онда је његова укорењеност заливена мржњом, а ако мисли да је укорењен у Христа, а није укорењен у прошлост, онда његов Христос није онај који нас сабира, већ неки који нас осамљује, а тај неко није Христос. Све у свему. Нама је потребно да схватимо да је Живо предање Цркве Истинито и да се не може мењати. Оплемењивати да, али искуством, а не научним дефиницијама, јер је искуство превелик залогај за научне дефиниције.
  11. Да се разумемо. Овде нико не брани креационизам у ономе што он данас представља. Православно исповедање живота не подлеже људским категоријама. Овде иѕносимо мишљенње да је еволуционизам једна глобална прелест, која се намеће као правац који нема алтернативу. Што се тиче креационизма. Поједни креационисти нису ништа бољи од еволуциониста када желе да докажу своје тврдње. Искуство Сабрања Божијег (Цркве), живо предање које се преноси од постања па до данас. И данас неко ко тврди да је православан хоће да га оспори, на основу претпоставки које ни он ни сви могући научни правци нису у стању да докажу. Бог не потребује доказе. Он је своје рекао кроз откровење. Ми можемо да га прихватаимо или не. О томе ми одлучујемо. Али не можемо да га мењамо на основу својих схватања и претпоставки. Предање је старије од свих наука које постоје на овом свету. Да ли је очувано у потпуност? Верујте ми, јесте. Јер ако није, где је онда смисао? Где је Христос? Где је Васкрсење? Овде људи баратају науком, без живог искуства Месије. Бог није Бог научних доказа, већ живог искуства кроз непрестану комуникацију. Ако нисте свесни његовог присуства у своме срцу, онда вам сва знања овога света не вреде ништа. Не покушавајте прилагођавате Предање науци, јер наука тек у предању има свој смисао.
  12. Да се разумемо. Владика Артемије је прихватио одлуку синода онако како то приличи једном православном епископу. Одлука синода није нелегитимна, нити незаконита, јер Сабор у сваком случају преиспитује одлуке Синода на својим заседањима. Незаконито би било када би Синод лишио Артемија епископског чина. Међутим Синод није одузео епархију од епископа Артемија, већ га је привремено развластио док се ситуација у епархији не доведе у ред.
  13. Картагински сабор, не знам тачно који члан и парафразираћу га даје нам следеће: Ако би епископ или презвитер или ђакон дао некоме за причешће било шта друго осим цеђеног грожђа, такав да се свргне. Дакле ради се искључиво о вину од грожђа, (ни у ком случају купиново или неко друго црвено вино). Са друге стране, нисам налазио да је игде напомињано да мора бити црвено, односно црно. То је вероватно део праксе. Са друге стране, картагински сабор нам тиме указује да су својевремено и ђакони делили свето причешће. Када будем кући погледаћу тачно о ком се члану ради.
  14. МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА - ТЕОДОРОВА СУБОТА: У манастиру Грачаница данас је свету Архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ Артемије уз саслужење Викарног Епископа Теодосија, седморице парохијских свештеника, јеромонаха Андреја (Сајца) и јерођакона Дамјана. Расположење је било евхаристијско и литургијско, српско и православно. У току Литургије Епископ Артемије се обратио верницима беседом о смислу Великог поста и значају поста у припреми за свету тајну Покајања и Евхаристије. На Литургији у препуној грачаничкој цркви причестило се око 200 верника. Oбраћајући се верном народу Епископ Артемије је рекао: "Црква је одредила седам недеља да се достојно припремимо за сусрет са Васкрслим Господом, да душе своје очистимо од сваке прљавштине греховне и да се трудимо у оном што је Богу мило и драго и избегавамо оно што је противно закону Божијем. Свети Велики пост се пореди у црквеним песмама са морском пучином и молимо се да нам Господ да снаге да пучину поста пребродимо без бродолома. На пучини морској су честе буре, олује и таласи и ми који се такође налазимо на пучини Великог поста природно је да имамо бура, олуја и искушења. Али са надом на милост Божију, уз наш труд и напор, треба да се трудимо да ту пучину поста пребродимо без бродолома и стигнемо у тихо пристаниште Васкрсења Христовога". http://raskoprizrenska.blogspot.com/2010/02/blog-post_20.html
  15. "ако један другога уједате и прождирете. гледајте да се међусобно не истребите"(Гал.5,15)
×
×
  • Create New...