Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Тавита

Члан
  • Број садржаја

    9502
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

1 Пратилац

О Тавита

  • Ранг
    Инвентар форума
  • Рођендан Јануар 1

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Contact Methods

  • Website URL
    http://ja-batel.blogspot.com/

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. И закон и Вјера.. мојсије свакако, као ни било шта из сличног доба, не може до те мјере бити превазиђено. укинемо ли почетак, остајемо без историје и сјећања.
  2. Тавита

    Leksikon filozofskih pojmova i korisni linkovi

    Internet enciklopedija filozofije: http://www.iep.utm.edu/ Routledge enciklopedija filozofije: http://www.rep.routledge.com/signpost-articles Stanford enciklopedija filozofije: http://plato.stanford.edu/projected-contents.html Rečnik filozofskih termina (hrvatski): http://www.filozofija.org/index.php?option=com_content&task=view&id=146&Itemid=57 Lista korisnih linkova za filozofiju: http://www.philosophymr.com/main/linkovi.htm Domaći sajt sa kratkom istorijom fil. i izborom citata: http://www.filozofijainfo.com/istorija_filozofije.htm
  3. Тавита

    Aristotel

    TEŽNJA ZA SPOZNAJOM Svi ljudi po prirodi teže za znanjem. Dokaz je zadovoljstvo u čulnim percepcijama. Pri tim, naime, percepcijama - i to zbog njih samih nezavisno od koristi - ljudi osećaju zadovoljstvo, a najviše od svih pri onoj koja se spoznaje očima. Jer, ne samo da bi smo mogli da radimo, nego i onda kad ne nameravamo ništa da radimo, čulo vida takoreći cenimo najviše od svih ostalih. Razlog je pak tome što od svih čula oči nam najviše pomažu da nešto spoznamo i uočima neke razlike. Po prirodi, dakle, živa bića imaju moć percepcije. Međutim, iz te moći u nekima od njih ne nastaje sećanje, a u drugima nastaje. Stoga su poslednja bića inteligentija i više razborita od onih koji nemaju sposobnost sećanja. Sva ona bića koja ne mogu da čuju zvukove - pčele, na primer ili druge vrste takvih bića - razborita su, ali nesposobna za učenje. Uče, ipak, ona živa bića koja uz čula imaju i sećanje. Zato ljudski rod živi još zahvaljujući umeću i razboritom mišljenju. Iz sećanja ljudi stiču iskustvo, pa mnoga sećanja o jednoj stvari postaju moć iskustva. Stoga se čini da je iskustvo gotovo slično znanju i umeću, a ljudi znanje i umeće stiču iskustvom. Graditelje i rukovodioce (na primer) u svakom poslu više cenimo i smatramo da više znaju nego manualni radnici i da su mudriji jer znaju uzroke onoga što rade dok ovi, kao nešto neduhovno, rade i ne znajući šta rade, kao što i vatra gori a ne zna da gori. Neduhovna bića, po svojoj prirodi rade u svojoj vrsti, a manualni radnici po navici, pritom da neko nije mudriji po tome koliko je vešt u praktičnom poslu, nego po tome koliko ima pojma o nečemu i zna za uzroke. Od tih iskustava i spoznaja postavljani su kroz istoriju temelji mnogim naukama ali i matematici. Očito je, dakle, da je mudrost nauka koja se bavi određenim uzrocima i principima. REDOSLED DUŠEVNIH SPOSOBNOSTI (vegetativna, animalna i razumska duša) Od duševnih sposobnosti jednim bićima pripadaju sva, nekima par njih a nekima samo jedna. Među te sposobnosti ubrojili smo sposobnost hranjenja, opažanja, kretanja u mestu i razmišljanja. Biljke imaju samo sposobnost hranjenja, a druga bića i sposobnost opažanja. Ako, ipak, imaju sposobnost opažanja, imaju i sposobnost požude, što je prohtev, želja i volja. Sve životinje imaju bar jedno čulo - čulo dodira. Onome kome pripada bar jedno čulo, pripada i bol, ugodne i neugodne situacije, a ko ima to, ima i prohtev, jer prohtev je želja za ugodnim. Jasno je da o duši možemo imati jedan isti pojam kao i o geometrijskom liku. Jer, niti u geometriji ima lika osim trougla i od njega izvedenih likova niti ovde ima duše bez duševnih sposobnosti. I kod likova se može naći opšti pojam koji će pristajati svima, ali neće biti svojstven nijednom pojedinačnom liku. Isto tako je i kod duša. Stoga treba istraživati kakve duše pripadaju različitim bićima; kakva biljci, kakva čoveku i životinji. Treba da razmotrimo zašto je takav odnos u redosledu duša. Bez sposobnosti hranjenja nema sposobnosti opažanja, ali kod biljaka postoji sposobnost hranjenja bez sposobnosti opažanja. Mnoge životinje nemaju čulo vida, sluha pa ni mirisa. Vrlo malo ima životinja koje mogu da rasuđuju i da misle. Jer onim bićima koja znaju da rasuđuju i da misle, njima pripadaju i ostale sposobnosti.
  4. Тавита

    Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥

    Najvažnija stvar koju čovjek može posjedovati u životu je dobra reputacija. Uz to nije ni teško niti je skupo. Sve što treba da radite je sljedeće: Budite pošteni. Budite iskreni. Budite vrijedni povjerenja. Budite darežljivi.
  5. Тавита

    Vaše mišljenje o Srbiji?

    Gdje pise da je Srpski? greengrin
  6. Тавита

    Десанка Максимовић

    Ti si nana, ti se to u to razumijes. Bakama su uvijek svi djeca algabacaju Molim vas ljudi greengrin gdje se ovdje postuje razlicitost? mada ne vidim sta je u mojim postovima djetinjasto, ali ajd algabacaju
  7. Тавита

    Изабел Жофруа Заз/Isabelle Geffroy Zaz

    Dejane, ti si se zaljubio greengrin
  8. Тавита

    Vaše mišljenje o Srbiji?

    Ja Volim Srbiju.
  9. Тавита

    Десанка Максимовић

    Imali ste nesto da mi kazete? Smak sveta ako neko nije ljubitelj Desanke? Ima i drugih pesnika.. Kao i mogucnosti drugih izbora. naklonjena sam drugim pesnicima, da li je to zabranjeno? Smesno.
  10. Тавита

    Hegelov govor na Univrzitetu u Hajdelbergu 1816god.

    Студент си БФ?
  11. Тавита

    Hegelov govor na Univrzitetu u Hajdelbergu 1816god.

    Pretvarajući istoriju filozofije u predmet svojih predavanja i pojavljujući se danas prvi put na ovom Univerzitetu, dozvolite mi da se samo ovim uvodom najavim kako me osobito raduje što upravo u ovom času ponovo preuzimam svoju filozofsku karijeru na jednoj akademiji. Jer, izgleda da je došao čas kad filozofija opet sme da očekuje pažnju i ljubav, kad ova gotovo zamrzla nauka opet može da digne svoj glas i sme da se nada da će joj svet, koji je postao gluv za nju, opet pozajmiti svoj sluh. Nevolje dana su pridavale preveliku pažnju sitničavim interesima koji su svojstveni prostaštvu svakodnevnog života, viši interesi stvarnosti i borbe za nju toliko su zaokupili sve moći i sve snage duha kao i spoljašnja sredstva da nisu mogli ostati slobodni ni čistija duhovnost, niti smisao za viši unutrašnji život, a one bolje prirode su time bile zbinjene i tome bile žrtvovane. Pošto je svetski duh toliko bio angažovan u realnom svetu, nije mogao da se okrene sebi i u sebi da se koncetriše. Pa, pošto je prekinut ovaj tok realnog sveta, smemo da se nadamo da, pored političkog i drugog, za običnu stvarnost vezanog interesa, opet cveta nauka, taj slobodni, razumni cvet duha. Videćemo u istoriji filozofije kako se u drugim evropskim zemljama, gde se ljudi sa žarom i obožavanjem bave naukama i duhovnim obrazovanjem, filozofija, osim samoga imena, spustila i spala dotle da je se ljudi samo sećaju ili naslućuju šta bi to moglo biti. Ali nevolje dana i interes velikih svetskih zbivanja, koja sam malopre pomenuo, potisnuli su i kod nas temeljno i ozbiljno bavljenje filozofijom i odvratili s nje širu pažnju. To je dovelo do toga da su površnost i plitkoumnost povele glavnu reč i raširile se u filozofiji, pri čemu su se sposobne prirode posvetile praktičnim stvarima. Odupreti se toj plitkoumnosti, sarađivati ozbiljno i rečito da bi se filozofija izvukla iz samoće u kojoj je utekla – za to možemo da smatramo da smo pozvani od strane značajnijeg duha vremena. Pozdravimo zajedničku zoru lepšeg doba u kome će duh, koji su dosad odvlačile spoljašnje stvari, biti u stanju da se povrati i vrati sebi i moći da se za svoje pravo carstvo osvoji prostor i tlo gde će se duše uzidati iznad interesa dana i postati prijemčive za ono pravo, večno i božansko, sposobne da proučavaju i pojme ono najuzvišenije. преузето са : http://filozofskitekstovi.wordpress.com
  12. Било какве, не превише тешке. Ионако сам "оптерећена" 319.gif Било какав линк, гуглала сам, али ништа посебно...па ако неко зна неки сајт , хвала. опет се извињавам што спамујем тему. ако неко има неки линк као предлог може ми послати на пп. свакако ћу погледати.
×