Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Hidegkuti Nándor

Члан
  • Број садржаја

    635
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О Hidegkuti Nándor

  • Ранг
    Наш човек
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Hidegkuti Nándor

    Омиљене баладе

    Овде одавно више нису само баладе, али ху керс... Stevie Wonder - Free
  2. Ово су ми пријатељи даровали за рођендан пре нешто мање од 8 година...
  3. Hidegkuti Nándor

    Омиљене баладе

    ???? ???? ?????, ?? ?? "?? ????????? ????????"... http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-13-04-2008/majstor-cvetnih-akvarela??? ?? ?????????...
  4. [table][tr][td]Леон Штукељ (1898-1999) - југословенски гимнастичар из Словеније. Штукељ се родио у Новом месту, у Аустроугарској. Гимнастиком је почео да се бави веома рано захваљујући јачању соколског покрета у Словенији, а већ на Светском првенству у Љубљани 1922. године показао је свој гимнастички таленат освојивши седмо место, иако се у то време као и остали чланови Сокола бавио и другим спортовима. Леон Штукељ је био и одличан атлетичар и пливач. Наступио је на седам великих такмичења и укупно освојио 20 медаља: 8 златних, 6 сребрних и 6 бронзаних. Само на олимпијским играма овојио је 6 медаља: две златне на Олимпијским играма у Паризу 1924, злато и две бронзе на Олимпијским играма у Амстердаму 1928 и сребро на Олимпијским играма у Берлину 1936. и тако постао најуспешнији је репрезентативац Југославије на Олимпијским играма. Његова збирка медаља би сигурно била још бројнија да је Краљевина Југославија учествовала на Олимпијским играма у Лос Амђелесу 1932. Године 1927. је завршио студије права. По завршетку спортске каријере постао је судија најпре у Новом месту, а затим у Ленарту и Марибору, где је живео до краја живота. Деведесетих година 20. века био је најстарији живи олимпијски победник (добитника златне медаље). Због тога био је спезијални гост на Свечаном отварању Олимпијским играма у Атланти 1996. На његов 100. рођендан организована је велика прослава у његовом родном Новом месту. Све до смрти четири дана пред 101. рођендан свакодневно је вежбао код куће. Умро је у Марибору од срчаног удара. У знак захвалноти и сећања спортске дворане у Новом месту и Марибору носе његово име. [/td][td][/td][/tr][/table]
  5. Док сам био на пракси у једној немачкој медијској кући, један њихов човек (додуше, није новинар, више је техничко лице) је био рекао "Верујем само у ону статистику коју сам сам лажирао". Е, сад, да ли је тако или није (нпр. то за куламбаре), ко зна... мени не звучи вероватно...
  6. [table][tr][td] Браво, Анти Палма, претече ме за Рајка Митића! Он се свакако мора наћи овде. Ево још једног фудбалера: Јован Ружић (1898—1973) је први југословенски фудбалски репрезентативац из Србије и Београда, фудбалски судија и спортски функционер.[/td][td][/td][/tr][/table] Припадао је првој, пионирској генерацији фудбалера који су ударили темеље најпопуларнијем спорту у нашој земљи. Почео је да игра 1911. у београдском Српском мачу, годину дана касније прешао је у Славију, а 1913. био је један од оснивача и првих играча Велике Србије (касније се овај клуб звао Југославија, а неки сматрају Црвену звезду наследником овог клуба) и тада је као 15-годишњак одиграо прву званичну утакмицу. Пошто је прешао Албанију са српском војском, обрео се у Француској где је као гимназијалац играо у Сент Етјену и Ници, а затим као студент права и у Паризу за Париз (1917-1919). Био је први наш фудбалер који је у Француској заиграо као првотимац (1916), веома популаран и омиљен међу навијачима клубова у којима је играо, а због изузетног снажног ударца штампа га је назвала "топовско ђуле" ("Boulet de canon"). Легенда каже да се дешавало да пречка пукне кад је погоди лоптом, а голмани су неретко бежали од његовог шута. У Београд се вратио 1919. и постао члан ФК Југославија из Београда (1919-1924). Био је једини фудбалер из Београда и Србије (уз деветорицу Хрвата и Словенца Тавчара) који је 28. августа 1920. против Чехословачке (0:7) на олимпијском турниру у Антверпену, играо на првој званичној међудржавној утакмици ондашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Играо је и на следећој утакмици, четири дана касније, такође у Антверпену, у оквиру тзв. "утешног турнира" против Египта (2:4), постигавши један гол. Одиграо је и пет утакмица за градску селекцију Београда. Веома одан фудбалу и спорту, био је и добар атлетичар и пропагатор хазене и рукомета, а истакао се и као одличан фудбалски судија (био је међу првима који су положили судијски испит) и од 1921. водио око 950 утакмица. Био је покретач рагби секције при спортском клубу Југославија. На војничком такмичењу у атлетици у Паризу 1918. био је првак у трци на 100 m, a 1920. Београду у организацији Југословенског олимпијског комитета постигао је две победе у троскоку са 12,49 m (боље од држ. рекорда који није признат) и у скоку удаљ са 5,65 m. Дипломирао је 1925. на Правном факултету у Београду, а 1957. пензионисан је као виши службеник ЖТП Београд. Умро је у Београду 1973. у 75 години.
  7. 10 разлога због којих се не купам 1. Зато што су ме у детињству терали да се купам 2. Они који се купају су лицемери и сматрају да су чистији од других 3. Не могу да се одлучим, који сапун је најбољи 4. Некада сам се купао, али ми је после досадило 5. Купам се само за велике празнике - на Божић и Васкрс 6. Нико од мојих другова се не купа 7. Почећу да се купам кад будем стар и прљав 8. Немам времена да се купам 9. Зими је вода прехладна, а лети претопла 10. Нећу да се купам, да не би на мени зарађивали произвођачи сапуна (с) Један свештеник, који се уморио од слушања изговора о томе зашто људи не иду у цркву
  8. Опет, извињавам се, не бих да се угуши тема о светосављу и о томе може ли светосавац бити наднационалан.
  9. Иначе, та Ђомлина тема је била, колико се ја сећам, настала као његово питање. Питао је људе шта је исправно. Дакле, ни он није тачно знао. На једној другој теми је Пије Ага Млеко био направио исту грешку као и Александар сада - назвао је ту промену палатализацијом. А она никакве везе нема са палатализацијом... Дакле, немојте ми замерити, али предлажем мало мање исмевања, а мало више упознавања са самом проблематиком. Прво, сигурно вам је познато да се некада писало са Б, тј. да су се сугласници једначили по звучности само у говору, а не у писању. Тако имате и данас код Руса - пише се "серб", "сербский", а чита "сјерп", "сјерпскиј" (односно, ово "сј" је умекшано С). После Вукове реформе (о којој сам мишљење изнео на једној другој теми) дошли смо до тога да нам се у писању присвојног придева, који потиче од имена нашег народа, мења сама основа. Неки могу мислити да то није апсурдно, некима јесте. Зато сам поставио питање са Убом. Ако у Убу има нпр. дом здравља, да ли ви заиста пишете "упски дом здравља"? Ја пишем тако, а често људи мисле да је то неправило (а правилно је, иако је чудно и глупо), а они сами пишу "српски" са П. Е, сад, или-или... Имам и још један пример. Познати немачки научник звао се Wilhelm Conrad Röntgen и он је својевремено добио Нобелову награду за по њему назване рендгенске зраке. Дакле, написао сам "рендгенске" а не "рентгенске", јер ту постоји једначење сугласника по звучности. АЛИ, његово име ми пишемо "Рентген"! То је његово лично име и ту не једначимо сугласнике по звучности као код имена рендгенских зрака. Тако је исправно. Ех, сад, пример није исти, али и Србин је лично име... Као и Србија...
  10. Жао ми је што сада скрећете тему на питање једначења по звучности. Ону Ђомлина тема је, на жалост, затворена. Али кад смо већ код тога, ја се слажем да је граматички неправилно писати срБски... АЛИ... не би било лоше да размотримо разлоге због којих неки тако пишу, па тако, изгледа и Св. Владика Николај, а и тако пише у многим књигама које излазе са благословом Архиепископа Амфилохија. Узгред буди упитано - који је присвојни придев од имена града Уб? Шта мислите?
  11. ?????? ????????, ??? ?????? ?????????...????????? ?? ??? ?? ??????? ?????????... ???? ?? ???? ???????, ????????? ??... ??? ?? ???? ???? ???????...
  12. Сваки човек је прича за себе, а сама дужина временског интервала не значи ама баш ништа. Неко за годину дана достигне више него други за 10 година у сваком погледу... На жалост, и на овом форуму се може видети потезање тог аргумента (у смислу броја година) ради дискредитације саговорника. Тужно и глупо, по мом мишљењу...
×
×
  • Create New...