Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Orthophill

Члан
  • Број садржаја

    874
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на Александар Милојков у Одговор Епископа западноамеричког Г. Максима поводом текста Епископа бачког Господина Иринеја „Опасни портпароли“   
    О ПИТАЊИМА ПАСТИРСКИМ И „ПОРТПАРОЛСКИМ“
     
     
     
     
     
    „Оне који ти противрече изобличи силом својих врлина,
    а не својим острашћеним речима“ (Ава Исаак Сирин)
    Као епископ и пастир верника Западноамеричке епархије, објавили смо током прве недеље Свете и Велике Четрдесетнице Саопштење које је имало за циљ да разјасни недоумице наших клирика и верника по питању свеправославног саслуживања у дијаспори, а конкретно у Сједињеним Америчким Државама. На нашу адресу, наиме, јавили су се наши свештеници и верници са питањем да ли смеју да саслужују са свештенством и народом из других православних јурисдикција, с обзиром на то да су били збуњени приспелим противречним информацијама око тог питања. Разни весници (а не један) са збуњујућим порукама били су повод објављеном Саопштењу.
    Објавивши Саопштење, одмах смо добили недвосмислену подршку са разних страна будући да смо објаснили да се канонско-јерархијско и благодатно-евхаристијско општење не прекида када је Српска Православна Црква у питању. Од свештенства из поверене нам епархије, као и из других епархија и од сабраће епископа, укључујући и руске, добили смо само речи подршке и захвалности због настојања да се спречи „скретање у неканонско отцепљење од општења“ и саслуживања Оваплоћеном Логосу „Који приноси и Који се приноси“ у Светој Литургији васцелог света. Иако је ово саопштење наишло на свесрдно одобравање и похвале, у нашој свести је остало уверење да нисмо учинили ништа више од оног што нам је сами Господ заповедио као каквом-таквом епископу и пастиру.

    Једини који се нашао да се осврне на наше Саопштење, додуше запањујуће негативно, био је један српски епископ, владика бачки Иринеј са текстом „Опасни портпароли“ (http://www.spc.rs/sr/opasni_portparoli). У нади да је његово реаговање било резултат врло жалосног неспоразума, а не свесног извртања чињеница, пожелели смо да дотичном сабрату у епископству појаснимо своје ставове. Прво и најважније: наше Саопштење је написано да би у тренутку збуњености око једног питања помогло нашим верницима у западној Aмерици. Стога изазива чуђење што на њега реагује неко коме, као што ће се јасно видети у наставку, овдашња ситуација није ни блиска ни разумљива. У том смислу, истичем да наше Саопштење садржи у суштини само један став и он се тиче поглавито канонског стања у америчкој дијаспори а заснован је на следећим чињеницама:
    И поред текућег великог и болног проблема у односима између двеју Патријаршија, Васељенске и Московске, поводом тзв. украјинске кризе, ми православни Срби општимо и са једном и са другом, непромењено, као и до сада, као што то, уосталом, чине и све Православне Цркве по свету. У Саопштењу се та сушта чињеница констатује. Ниједна од постојећих православних канонских јурисдикција у Америци (укупно их има осам) нити њихове канонске епархије нису у расколу са Српском Православном Црквом. То је радосна вест за све доброжелатељне Србе, били они део јерархије или лаоса Божијег. Сабрање канонских православних епископа Сједињених Америчких Држава постоји и успешно дела на овдашњем простору већ девет година на основу одлуке Предсаборске свеправославне конференције од 6-12. јуна 2009. године. У међувремену је сва православна Сабрања по свету потврдио Свети и Велики Сабор одржан на Криту 2016. године. Ако обратимо пажњу, видећемо да су у свим званичним документима, као и на званичној веб страни Епископског сабрања (http://www.assemblyofbishops.org/about/canonical-jurisdictions), тачно набројане канонске јурисдикције које према свеправославном консензусу делају на тлу Сједињених Америчких Држава, о чему се свако добронамеран и недобронамеран може обавестити. Све те јурисдикције (укључујући и српску) набројали смо у Саопштењу да не би било конфузије ко је ту канонски а ко није (не заборавимо да српска јурисдикција у Америци обухвата више парохија са обраћеницима ради којих је нашу српску јурисдикцију требало поменути). Српска Црква никада није саопштила да са неком од побројаних јурисдикција не треба општити. Према томе, пошто ниједна ранија или недавна синодска (или саборска) одлука Српске Православне Цркве ништа не мења по питању канонског свеправославног општења у Сједињеним Америчким Државама, ми смо наше вернике подсетили на ту чињеницу. Додајмо као важно и то да је, знајући шта је став нашег Сабора, и Епископски савет Српске Цркве у Америци ове године по питању свеправославних саслуживања закључио да српски јерарси наставе са сарадњом и саслуживањем са свима у Америци као и до сада. Дакле, ништа самовољно ни произвољно нисмо тврдили, па је далеко од истине тврдња Преосвећеног теолога да смо наступали као „слободни стрелац“. Узевши речено у обзир, нетачна је тврдња епископа бачког да се нашим Саопштењем препоручује саслуживање са било којом црквеном заједницом непризнатом од стране Српске Православне Цркве (видети и наш коментар ниже). Напротив, Саопштење, чији је циљ да охрабри вернике да не мењају столетњу праксу, нигде, ни имплицитно ни експлицитно, не заговара општење са „аутокефалном Православном Црквом Украјине“ (непризнатом од Српске Цркве), као ни са њеном јерархијом. Између којих редова је баш то чега нема (а не оно што ми, супротно томе, тврдимо) могао да прочита видовити бачки епископ остаје енигма. Свако тенденциозно повезивање „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ и некаквих „грађана“ из те земље са нашим Саопштењем (а управо ту немогућу мисаону акробатику изводи бачки епископ у тексту „Опасни портпароли“) јесте недобронамерно и апсолутнонеосновано. Као што је познато, јурисдикција Васељенске патријаршије у Сједињеним Америчким Државама укључује и Украјинце али они нису део поменуте новоосноване „аутокефалне Православне Цркве Украјине“ него су одавно у саставу Васељенске патријаршије (много пре ове наше 2019. године). Са њима су српски јерарси деценијама саслуживали, и дан-данас то чине, не игноришући ту еклисиолошку датост, док сасвим одбацују дневнополитички контекст у који жели да их прокрустовски смести епископ бачки када изнова инсинуира у свом тексту да ми, набрајајући Цркве са којима смо у општењу, „мудро прећуткујемо“ Порошенкову „Православну Цркву Украјине“. Старији, али ипак очигледно неупућени, бачки владика заборавља да „Порошенкови Украјинци“ не постоје као црквени ентитет у Америци (него као туристи долазе у посету), те је сувишно било уопште спомињати их (као што је неумесно, међу осталим сувишним стварима, маштовити владика Иринеј у свом тексту поменуо и Мираша Дедеића). Сасвим је нетачно да је епископ Максим, како инсинуира аутор текста „Опасни портпароли“, позвао све на „свеправославно саслуживање“ на Недељу Православља. Напротив, као што стоји у Саопштењу, тај епископ је само охрабрио своје свештенство и вернике да у својим местима наставе са досадашњом праксом. Он, осим тога, није мислио да „убеђује“ оне који међусобно не саслужују да то чине – опет епископ бачки врши учитавање у поменуто Саопштење! – него је своје вернике једноставно подстакао да опште са онима са којима су и до сада општили. Уистину, био је то позив и подстицај који је донео радост добронамернима (сходно „праву свакога православног епископа, клирика и хришћанина на примену позитивних канонских прописа“, да цитирам аутора текста „Опасни портпароли“). Како је пак бачки владика успео да у амерички контекст трансплантира проблем несаслуживања представника Јерусалима и Антиохије (у Америци) нама заиста није јасно. А проблем је буквално непостојећи будући да парохије из некадашњег Јерусалимског викаријата у Америци већ скоро десет година постоје као делови већ постојећих разних јурисдикција и, самим тим саслужују са представницима Антиохије (једна од таквих бивших јерусалимских парохија је драговољно дошла под омофор епископа западноамеричког). Колико сазнајемо, православни Срби по целој дијаспори су и ове године, премда у датим околностима, саборовали са Јелинима, Русима, Румунима, Бугарима и осталима. Чујемо да су недавно руски и цариградски свештеник у Бечу заједно служили! Да опет поновимо: Срби у Америци настављају да се молитвено сабирају са онима које су обухваћени нашим Саопштењем. Можда због тога што не познаје довољно канонску ситуацију у дијаспори или зато што је непажљиво читао наше Саопштење епископ бачки није схватио да ми уопште не позивамо на општење са некаквим „грађанима“ (Филаретом, Епифанијем и Макаријем). Тако нас, уосталом, није схватио нико осим њега, што је, признаћете, само по себи симптоматично. Понесен жаром, он нам поставља директно, али суштински непотребно и бесмислено питање: да ли бих саслуживао са поменутим епископима и да ли њихове присталице очекујем на „свеправославном саслуживању“? Но, свако ко пажљиво чита наше Саопштење види prima facie да је одговор негативан. Ми нити то хоћемо (без одлуке Сабора Српске Цркве), нити можемо (јер у Америци њих нема). У свом обраћању, епископ бачки нам је (питамо се, у којој улози?) отворено поставио и низ других директних питања на која нам не би тешко било да одговоримо када би она имала иоле везе са нама. Али, срећом, немају! Заиста нам је несхватљиво да се један стари јерарх и бивши професор универзитета у своме писму није успео фокусирати на једину тему-питање иначе врло кратког Саопштења: да ли православни Срби у Америци могу или не могу да учествују у заједничком богослужењу са свим осталим православнима (испоставља се да могу!), него је одлучио да изнесе низ оптужби, клевета и инсинуација, држећи нам при том лекције (по мало из канонског права, дипломатије, еклисиологије, а помало из етике, схватања аутокефалности итд.). Да је наше Саопштење било јасно и плодотворно како за нашу паству тако и за друге, говори и податак да је у Недељу Православља широм наше Епархије (а како видесмо и у многим парохијама Епархија Српске Цркве у дијаспори) било црквено општење са свим канонским јурисдикцијама. У неким градовима до свеправославног (или, како је неком милије: „међуправославног“) саслуживања не би ни дошло да није било нашег Саопштења. Осим тога, за неке наше парохије и мисије би погубна била препорука „да се клонимо општења“, попут мисије у Бојзију (држава Ајдахо), у којој наш народ опслужује осведочени пријатељ наше Цркве и народа и гостољубиви домаћин Јелин архимандрит Нектарије Серфес. Јесмо ли заиста доспели дотле да нам се узима за зло то што се боримо за елементарнуцрквеност? Можда би могао помоћи податак да чак и Синод Руске Заграничне Цркве у Њујорку допушта својим верницима да одлазе у храмове Васељенске патријаршије у дијаспори, не уважавајући у потпуности одлуке Москве око потпуног прекидања заједништва будући свестан шта то у пракси значи. Тако, сазнајемо, многи руски пастири у дијаспори не бране своме народу „да прима причешће у грчким храмовима и грчким верницима у руским црквама“. И закључује један руски јерарх: „то је различито од одлуке Московске Патријаршије“ (видети: https://www.synod.com/synod/engdocuments/enart_bpgeorgeinterviewaus.html). Да завршимо овај осврт. Истина је да епископи у отаџбини понекад нису свесни изазова са којима се сусреће наша паства у расејању. То им се не може замерити. Али остаје тужан и горак осећај када се једном искључиво пастирски надахнутом реаговању, какво је било наше, припишу неке сасвим друге намере и учитају непримерене конотације („неке нетачности и погрешне поруке“). Док је мотив нашег Саопштења искључиво пастирски, питамо се који су мотиви обраћања које обилује ad hominem заједљивим провокацијама!? У нашем Саопштењу се не може ни наслутити (осим ако се машти пусти на вољу) држање било чије стране, сем једино брига за Цркву Христову која је у историји пројава Тројичног Божанства. Ту исту бригу не негирамо Преосвећеном епископу бачком, али му овим текстом показујемо да он, а не ми, „свесно замагљује и изврће ствари“. Овај преосвећени сабрат је у свом осврту на наше Саопштење искривљено представио наше еклисиолошке (а и неке теолошке) ставове. Разумемо га делимично: свакоме се може десити да у брзини или у стању премора изнесе погрешно тумачење чињеница (у овом случају низ неистинитих тврдњи!). Међутим, исти епископ Српске Цркве је српској јавности допустио себи нешто много горе: једног свог брата у епископству је без иједног ваљаног аргумента представио као особу која манипулише истином прећуткујући чињенице и инсинуирајући при том да је тај епископ нечији „портпарол“. Преко такве клевете у овом нашем одговору нисмо могли прећи. Све остало му, као и много пута до сада, опраштамо. За коју му је сврху требао тај жалосни (ис)пад, знано је, вероватно, само њему.
    Напослетку, служба епископа у Цркви има изнад свега евхаристијско-жртвени карактер. Благодарни Господу на дару епископства који одговорно делимо са нашом браћом у Светом Архијерејском Сабору Српске Цркве, верујемо да испуњавамо обавезу чувања јединства Цркве Божије, жудећи за Царством Божијим у коме нема деоба него где ће сви бити „једно“ (уп. Јн. 17, 21). Остаје нам да се молимо да Господ у нашим међуљудским односима још сада, у историји, очисти све оно што са Његовим Царством нема ништа заједничко. А свима нека дарује „дух смиреноумља, трпљења, љубави и неосуђивања ближњих“.
    Епископ западноамерички Максим
     

    View full Странице
  2. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на Драгана Милошевић у Lekar je vikao što sam rodila "TO DETE"   
    Deset godina Ledena i Rade Životić iz Požarevca pokušavali su da dobiju dete. Kako u tome nisu uspeli, rešili su da usvoje malenog Vukana, koji je tad imao svega 13 meseci. Ali život se poigrao sa njima, pa je nakon devet meseci od usvajanja Ledena ostala trudna. Rodila se Milica, koja ima Daunov sindrom. Ona će sa svojim drugarima danas obeležiti Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, koji se širom sveta obeležava 21. marta.
    PORODICA ŽIVOTIĆ IZ POŽAREVCA: RADE, MILICA, VUKAN I LEDENAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA Kad sam ga prvi put videla, Vukan je imao 13 meseci. U sobu u kojoj smo sedeli unela ga je sestra. Pogledam, a ono krupne crne oči i kosa u loknama. Lep kao lutka i gleda pravo u mene. Sestra mi ga stavlja u krilo. Pogledam ga, a on se okrene i zalepi mi se snažno za grudi. Ja kažem: „Zdravo, sine“ i tu sve počinje – priseća se Ledena Životić prvog susreta sa Vukanom, usvojenim sinom, koji je danas odrastao čovek. Bilo je to u Zvečanskoj, u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu pre 19 godina.
    Pre toga celu deceniju suprug Rade i ona pokušavali su da dobiju dete. Borili su se, išli kod raznih lekari i svi su govorili isto – da zdravstveni problem nemaju i da je u njihovom slučaju prepreka u glavi. Za sve to vreme Ledena je znala da postoji i drugi način da postanu roditelji, a to je usvajanje. Jednog dana to je izgovorila i naglas pred suprugom.
    – Moj muž je čovek koji u suštini neće da pokvari ništa što će mene da usreći. I sam je jako želeo decu, tako da nismo dugo razmišljali. Odmah smo krenuli u proceduru usvajanja, koja je jako stroga i komplikovana, što je i razumljivo – otkriva nam Ledena dok sedimo u njihovoj kući u Požarevcu.
    Sa 16 godina Vukan je otvorio dosije
    I tako posle skoro godinu otkad su ušli u proceduru usvajanja, želja im se ostvarila. U kući su se najzad čuli dečji smeh i plač, a Ledena je postala majka u 33. godini. Imala je mnogo nepoznanica, nije znala kako Vukan spava, šta voli da jede, čega se plaši. U početku je spavala sa njim u sobi i nije htela da ga ostavi ni na tren.
    – Čekali smo ga tolike godine, a sad kako je došao, to je totalno nebitno – kaže Rade dok u tom trenutku u sobu ulazi Vukan.
    Danas je on vedar, voljen i nasmejan mladić, ima 20 godina, a još kao petogodišnjaku rekli su mu da mu oni nisu biološki roditelji. Tako su im savetovali psiholozi, a kako je postajao stariji, pitanja o njegovom poreklu bila su sve češća i složenija. Rade i Ledena nikad ništa nisu krili od Vukana, a sa 16 godina je tražio da otvori dosije. Tad je saznao za svoje poreklo, mada ga neka pitanja i dalje kopkaju.
    – U našoj porodici svi su ga odmah prihvatili. Nikada ga niko nije gledao drugim očima, a najvažnije je da smo ostali zajedno i podržavali jedni druge u teškim trenucima koji su nas snalazili – ističe ova hrabra i snažna žena velikog srca.
    MILICA I VUKAN SE LEPO SLAŽU I NA TO JE LEDENA NAJVIŠE PONOSNAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA U porodilištu mi nisu rekli da Mica ima Daunov sindrom
    Vraćamo se opet u Vukanovo detinjstvo. Otkad su ga dobili, Ledena više nije razmišljala o trudnoći, pregledima kod ginekologa, terapiji. Uživala je sa njim, a onda je posle tačno devet meseci od njegovog usvajanja usledio šok. Ostala je trudna i život im je doneo nov izazov. Iako je imala divnu trudnoću bez ikakvih tegoba, tek kad se porodila, saznala je da njena devojčica Milica ima Daunov sindrom.
    – Tačnije, u porodilištu niko mi ništa nije rekao. Na otpusnoj listi videla sam dijagnozu. Znala sam šta to znači jer sam 10 godina pokušavala da ostanem u drugom stanju i čitala sam uglavnom medicinsku literaturu. Ne znam samo da li je to Bog tako namestio, ali tokom trudnoće baš sam dosta tekstova pročitala o Daunovom sindromu – priča u dahu.
    Njihova borba je zapravo tek tad počela. Na svojoj koži osetili su šta znače surovost i odsustvo podrške sistema. Ledena ističe da pojedini lekari polaze od pretpostavke da ćete dete sa Daunovim sindromom odbaciti i smestiti ga u neku ustanovu.
    – Jedna od najtežih situacija za mene desila se kad je Milica imala svega nekoliko meseci. Došli smo u savetovalište za bebe pri Domu zdravlja da primi vakcinu. Doktorka koja je tad radila napravila je haos. Izvrištala se na mene zašto sam dozvolila da se dete rodi iako ništa nije znala o našoj životnoj priči. Samo sam joj rekla da nisam sama sebi vodila trudnoću već njen kolega, koji tokom tih devet meseci ni reč o tome nije pomenuo. Uzela sam Milicu i izašla iz ordinacije – priseća se očiju punih suza.
    Od tog stresa izgubila je mleko. Bio je to period kad je iskreno mislila da će skratiti život i sebi i njoj. Ali ne zato što je nije volela, volela je više nego oči svoje, nego iz straha šta će se desiti. Kako će se ona boriti kroz život sa tim, jer deca i okruženje znaju da budu vrlo okrutni. A onda se setila Vukana. Njemu se zarekla da ga nikad neće ostaviti.
    – I on me je spasao. Sad kad ih pogledam kako se lepo igraju i slažu, znam da sam uradila pravu stvar.
    Nakon te situacije u domu zdravlja promenili su lekara. Doktorka kod koje su otišli rekla im je da je njihova Mica kao i svako drugo dete, samo što će morati malo više da joj se posvete.
    – I danas mi odzvanjaju njene reči u ušima. Rekla nam je: „Idite kući i volite je kao da je najsavršenije biće na svetu.“ I mi to činimo 17 godina – kaže Ledena.
    Njihova Milica završila je osnovnu školu i prvo je dete u Požarevcu koje je iz specijalnog odeljenja išlo na malu maturu sa zdravorazvojnom decom. Ona inkluziju sprovodi na svoj način, osmehom i zagrljajem. To najbolje znaju njeni drugari iz dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju, u koji sada ide. I to sa radošću, jer je tamo čeka dečko.
    link
         
  3. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на Рапсоди у МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Подсети ме на причу  (не знам о ком старцу, можда је реч о старцу Пајсију) о једном старцу (без дипломе)коме су долазили све академик до академика....а они око њега школованији се питали како то да њему долазе академици а њима не....и један тако једном приликом упита једног академика како то да  академици иду код тог нешколованог старца а не код њих школованих...Одговор тог академика је отприликике био  да  баш тог старца могу само суви академици разумети . 
     
  4. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на Предраг М у МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    зашто се људи тако фанатично ухвате за поштовање неке форме и тиме изгубе суштину тотално? колико далеко то иде да неки неће да посећују литургију где се служи са отвореним дверима. јел то нека врста верског фанатизма? 
  5. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на Плаво Небо у МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    За мене као лаика по питању знања о Црквенослужбеним правилима, Олтар је Светиња над Светињама. То је за мене мали Рај на Земљи. И затварање двери за мене представља чињеницу да још увек нисам достојан Раја. Банализујем, кажем, као лаик. Нека осећања не могу да опишем, а ово је једно од таквих.
  6. Хахаха
    Orthophill got a reaction from Рапсоди in МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Једна недеља са отворене, друга са затворене.
  7. Хахаха
    Orthophill got a reaction from Рапсоди in МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Референдумом
    Ко изгуби, нек си изгради нову цркву.
  8. Зачуђен
    Orthophill got a reaction from Vladan :::. in МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Једна недеља са отворене, друга са затворене.
  9. Свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from kopitar in МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Питање и за затворенодвераше и отворенодвераше:
    Да ли Христос се разапео, за да буду двери отворени или затворени?
  10. Свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from Рапсоди in МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Ја мислим да када је реч о затварања и отварања двере, није реч ни о теологију, ни о литургику, него о чисти елитизам и инат. И у један и у други случај литургија је исправна и истинита. Али, једни хоќу да се праве паметнији и да служе са отворене двере и да читају молитве на глас (пракса која није део читаве васељенске или грчке цркве, него новотарија уведена од стране буп. о. Георгија Капсаниса), а други па глуме да бране нешто што нападнуто није. За разлику од Србији где се по парохије служи са отворене, а у манастире са затворене, код нас у С. Македонији је обрнуто, али наравно мирјане нема шта да интересује како се служи по манастире, па зато и нису се развили неки веќи проблеми као у Србији.
    Мени није јасно, како то неки паметни и учени теолози, намерно смуќују народ. Прескупа је цена - рушење парохије само због то што су двере отворене и молитве су читани на глас. Али очигледно јерархија не брини превише када се растура стадо.
    Који је проблем да у неку градску филијалну цркву се служи са затворене двере?
  11. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на Рапсоди у МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Сјајно ....
    Чак и да не стоји све што си горе навео па да кажемо  да је севеједно да ли су двери отворене или не...ипак није свеједно ако  посматрамо можда (кажем можда)само мотив односно намеру тог чина односно чина отварања врата. НИшта нећу рећи више сем следећег (морала бих добро да се присетим где сам читала и када па да наведем цео текст )  
    Шта се десило после Другог ватиканског концила средином шездесетих  код католика и како је почело  и докле су довеле литургијске реформе  и какво је сада стање , итд....итд, боље да ћутим  да у овом часном посту не улазим у рат са појединима. Толико о едукацији . Није народ толико  неудукован колико поједини мисле. 
  12. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на Благовесник у МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН АЛФЕЈЕВ - о служењу са отвореним Царским дверима   
    Неке (а видимо да их, дакле, није мало) можеш да  образујеш колико хоћеш, ништа практично нећеш код њих постићи, јер и они имају  аргументе да треба да остане таква устаљена пракса. А увек, и у свему, где су обе стране више-мање у праву, треба се држати status quo. Пракса то показује, најмање буде "жртава". А о свима треба мислити и никога не изгубити. Тим пре бог тога што јако тешко да се човек уопшре обрати и заживи еванђелским и светотајинским животом. Муку мучимо да човека приведемо Хришћаснкој вери, а кад се нађе у њој не трудимо се много да га задржимо.   
  13. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на grigorije22 у Како замишљате пакао?   
    Ako pakao ne izgleda bukvalno sa vatrom u Geeni ili mrazom u Tartaru, kako onda da objasnimo iskustvo oca Amvrosija koji je imao iskustvo da je to bas sve bukvalno tako? Da mu je to otkrovenje dato da bi ubedio njega i druge da nije u pitanju nikakav privid.
     
     
  14. Свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from kopitar in Teologija uz jutarnju kafu   
    Код нас православних једна од главних молитава, без коју скоро не постоји ниједно молитвено правило је:
    Пресвјатаја Троице помилуј нас, Господи очисти грехи нашја, Владико прости безаконија наша, Свјати посети и исцели немошти нашја имене Твојего ради.
    Када се “диже“ панагија (проскура, просфора) увек се моли:
    Велико (је) име Света Троице, Пресвета Богородице помагај нам.
  15. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на AnaLaz у Беседа оца Немање Бошковића на Бадње вече одјекује Србијом   
    GOVOR MLADOG SVEŠTENIKA IZ BEČMENA ODJEKUJE SRBIJOM: Žalite se da vam je loše, a nemate vremena za Boga, nego kod muslimanskih hodža idete po zapis!
       
        Još dugo će se pričati kako je jedan mladi sveštenik u naselju Bečmen, u opštini Surčin (nekada poznatoj po kriminalu) na Božić kudio svoje parohijane, a oni nemo i postiđeno gledali u zemlju. Nije to bila služba na kakvu smo navikli, ali je bila otrežnjujuća i bolna. Taman kakva i treba da bude kako bi se zalutale ovčice vratile u svoje stado. Zašto video ovog govora nije bio aktuelan samo tri dana, kao što biva sa svim ostalim viralnim klipovima? Prosto je: zato što nas boli.
     
    FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Koliko ste puta u poslednjih godinu dana otišli u crkvu? Koliko se puta pričestili i ispovedili? I ne vadite se na paljenje sveća i slavljenje krsne slave. To ne donosi mir u duši, ni u kući. Koliko puta ste kritikovali drugog, posvađali se s bratom i okrenuli leđa svom bližnjem, koliko puta opsovali Boga ili detetu rekli: “Ubiću Boga u tebi”?
     
      Koliko vas je sramota na skali od 1 do 10 dok čitate ova pitanja?
     
    Kada je 6. januara ove godine jerej Nemanja Bošković započeo svoju poslanicu, nekako je sve ispred crkve utihnulo. A dok gledam snimak toga, čini mi se da se u okupljenima podigla bura osećanja. Srama i pokajanja.
     
    Ne očekujući da će službu započeti tako što će reći da je nezadovoljan svojom službom, samo su ga ćutljivo posmatrali.
     
    – Pitam se braćo i sestre, da li toliko volite svoju porodicu, svoju decu, kada nemate sat vremena da izdvojite Boga radi, a samim tim vaše dece radi. Čujem da se narod žali kako im je loše, a mnoštvo naroda se ispoveda kako ide kod muslimanskih hodža na blagoslov i to Srbi pravoslavci koji slave slavu. A hodže se hvale kako Srbi dolaze na njihov zapis za molitvu – rekao je jerej Nemanja Bošković.
     
    FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Potom je dodao da želi da se ispovedi.
     
    – Vi ste, braćo i sestre, moji parohijani i hoću da vam kažem da sam vrlo nezadovoljan svojom službom ovde u vašem mestu. Pre svega, preko cele godine crkva je prazna, braćo i sestre. Godina ima 365 dana, oko 50 nedelja, plus praznici, a to je 70 službi godišnje, a sat vremena traje služba. Pitam se onda, braćo i sestre, da li volite toliko vašu decu, porodicu, kada nemate sat vremena da izdvojite Boga radi, a smim tim vaše dece radi. Mnoštvo naroda se žali kako mu je loše, a mnogi idu kod muslimanskih hodža na blagoslov – rekao je.
     
    – Srbi, pravoslavci, koji slave svoju slavu, a hodža na Starom Sajmištu Alija i hodža na Ledinama se hvale kako im Surčinci pravoslavci dolaze po hodžin zapis za molitvu. Oni se bave spiritualizmom, a mi se bavimo duhovnošću i kroz taj spiritualizam čovek može da dobije iseljenje, ali verujte mi: bez krsta mira u vašim kućama biti neće. Bez svete službe, bez ispovesti, bez pričešća. Kilo sveća da palite bez ispovesti, bez pričešća bez svete službe neće biti spasenja i nećete imati mira u vašim kućama – dodao je.
     
    FOTO: PRINTSCREEN FACEBOOK Osvrnuo se i na psovke koje izgovaramo svakodnevno.
     
    – Srbin psuje od Gospoda Boga do svih stvari na zemlji, do one najstrašnije psovke: “Ubiću Boga u tebi”. Srbin to radi, a ne pita se zašto mu je tako loše.
     
    Na kraju je kritikovao sve okupljene zbog svađa koje imaju sa bližnjima, zbog toga što slave krsne slave, a rođenom bratu neće da pruže ruku.
     
    – Dok se ne izmirimo jedni sa drugima, neće nam pomoći krsna slava, ni gospod Bog – zaključio je.
     
    Sve dok vas ove reči budu bolele, to vam je znak da i dalje grešite i da je spas daleko od vas. Sami odlučite da li vam treba takav život.
    Извор:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3204891/govor-mladog-svestenika-iz-becmena-odjekuje-srbijom-zalite-se-da-vam-je-lose-a-nemate-vremena-za-boga-nego-kod-muslimanskih-hodza-idete-po-zapis
  16. Не свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from Vladan :::. in Raskol se zahuktava   
    Ево,Његово Блаженство Архиепископ Јован ипак сматра да Васељенска Патријаршија има канонско право над Кијевску Митрополију.
    https://faktor.mk/se-javi-vranishkovski-objasni-zoshto-mpc-ne-moze-da-bara-avtokefalnost-od-sofija-i-carigrad
  17. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на sanja84 у Raskol se zahuktava   
    Pa i meni su dragi, i baš zbog toga bi ih pustila da imaju svoju crkvu, da ne bude ceo narod u raskolu kako kaže ortofil - Ne bi bilo toliko trenja i mislim da bi nas to pomirilo. 
    Inače ja ih ne smatram više južnim  Srbima, pošto in oni sebe ne smatraju tako i to ih puno vređa. Oni su narod za sebe i trebaju da imaju svoj integritet  i srećno im u tome. Sve samo da se ne mrzimo više. 
  18. Не свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from Ведран* in Raskol se zahuktava   
    Види брате наслов теме. Није Украјински раскол. Да је био ми не би правили паралеле са Македонским.
  19. Волим
    Orthophill got a reaction from geronymo in Raskol se zahuktava   
    Културан човек увек поштова свога собеседника и никада не спада на ниво да вреѓа човека, него расправља о ставу.
  20. Не свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from Вилер Текс in Raskol se zahuktava   
    Види брате наслов теме. Није Украјински раскол. Да је био ми не би правили паралеле са Македонским.
  21. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на Вилер Текс у Raskol se zahuktava   
    А и неки који су превише слободин попут твог острашћеног земљака МКД13 пишу и даље и толерише им се све и свашта, па чак и када отворено лажу.
  22. Свиђа ми се
    Orthophill је реаговао/ла на sanja84 у Raskol se zahuktava   
    zato sto smo glupi i jedni i drugi. Gordimo se i jedni i drugi. Ja iskreno do skoro nisam znala da nas makedonci bas ne vole. ja ako sam ih svojatala ili zvala srbi sa govornom manom, to je bilo iz miloste, kao eto nasi smo. tek skoro sam shvatila da nas bas ne volite.
  23. Не свиђа ми се
    Orthophill got a reaction from gavrosaurus in Raskol se zahuktava   
    Нисам! Бог ми је сведок, пре десетак година ја сам пуно волео и дивио сам се Србима. Али када сам схватио да просечан Србин, или Србин који се сам назива интелектуалац вреѓа све што није српско, а особено оно што мисли да треба да буде српско дошао сам до овог закључка.
    Десет година сам члан овог форума, десет добрих речи нисам прочитао ни о нас Македонце (наравно нас зовете Јужносрбијанци, Чолаклији, Фиромци, сада и Северномакедонци) , ни о Црногорце, ни о Бошњаке, ни о Хрвате, ни о Бугаре, ни о Албанце, ни о Румуне... Све само омаложивања и вреѓање! И то уз подршку администратора.
    Жао ми је што нисам срео неки Србин, а да је човек који не пати од комплекс више вредности.
  24. Збуњен
    Orthophill got a reaction from Bokisd in Raskol se zahuktava   
    Нисам! Бог ми је сведок, пре десетак година ја сам пуно волео и дивио сам се Србима. Али када сам схватио да просечан Србин, или Србин који се сам назива интелектуалац вреѓа све што није српско, а особено оно што мисли да треба да буде српско дошао сам до овог закључка.
    Десет година сам члан овог форума, десет добрих речи нисам прочитао ни о нас Македонце (наравно нас зовете Јужносрбијанци, Чолаклији, Фиромци, сада и Северномакедонци) , ни о Црногорце, ни о Бошњаке, ни о Хрвате, ни о Бугаре, ни о Албанце, ни о Румуне... Све само омаложивања и вреѓање! И то уз подршку администратора.
    Жао ми је што нисам срео неки Србин, а да је човек који не пати од комплекс више вредности.
  25. Волим
    Orthophill је реаговао/ла на sanja84 у Разговори о болестима зависности са сарадником Центра "Земља живих"   
    Znaš u čemu je štos. Za rešavanja problema je potrebno promeniti način života, razmišljanja... Zamisli da si lekar- vreme tranzicije...dođe ti čovek, kaže ima posao, nema platu za taj posao, decu i ženu treba hraniti, žena ne razume samo se svađa...živi u teškim uslovima sve u svemu...opravdan razlog za depresiju i ne može ništa da promeni. Da li ćeš mu dati lek protiv depresije ili anksioznosti ili ćeš ga pustiti da trpi ili da se ne daj Bože ubije...ili sebe ili porodicu. I tako. Ili ćeš mu reći...moli se Bogu biće sve dobro, znaš trpljen- spašen...pa ne mogu svi biti sveci; a i ne preko noći da promeni ceo način života...
     
    Lako je reći doktori truju..nekad nemaju drugi izbor
×
×
  • Create New...