Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Милан

Члан
  • Број садржаја

    87
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О Милан

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише
  • Рођендан 10/07/1980

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Бања Лука

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.gomionica.org
  1. ? ? ???? ?????????????? ?? ???? ??? ??????? ??? ??? 0104_cheesy ??? ??? ?? ?????? ???????? ??? ?? ???? ???? (?? ????? ?? ??????? ???? ????). 0104_cheesy 0205_whistling ?? ?? ????? ?? ?? ??? ??????? ???? ? ????? ?????? ????????, ? ?? ????? ?? ?? ?????? ???? ???? (??? ?????????). 1319_womens
  2. ?? ?? ??????? ? ???? ??????????????? ??????? ? ?????????????? ?????????? ???? ? ?? ?????, ??? ????? ???? ?? ? ??????? "????" ?? ?????? ?? ?? ?????? ?? ?????. ???????????? ???????? ?????? ????? ???? ????? "??????????", ? ?? ?? ??? ? ?? ??????? ???????? ?????? ? ?????? ??????? ????? ????????? ???? ?? ??????? ?????? ?? ?????? ???? ???????. ?? ????? ?? ?? ??? ?????????? ???????? (?? ???? ??? ???? ??? ??? ?????) ????? ????????? ?? ???? ??????. ?? ?? ?????? ?? ???? ????????? ? "?????????" ???? ???? ???? ?????????? ????????? ????? ? ???????? ?? ?? ??????? ?????? ???????????? ?????? ???? ????? ? ??? ??????? ????? ???? ???? ??????? ? ????? ??????? ???? ?? ?????? ? ????. ?? ?? ??? ?????? ??????? ? ??? ???????, ?? ?? ???? ?????? ???? ??? ???? ?????. ? ?????? ????? ??? (? ?? ??? ????) ?????? ???? ????? ????? ?????? (??? ?? ????????? ????????), ????? ????? (???? ????) ??????? ???????? ???????????? ??? ???? ????? ?? ?????, ?? ???????? (???? ?????) ???????? ?????? ??? ??????? ??? ?????? ? ????? ??????, ???? ?? ???? ????? ???? ? ??? ?????? ? ????? ????? ? ????????? ??????? ?? ?????? ??????? ?????. ? ?? ????, ? ? ??????? ?? ?? ??? ? ?????? ?????????? ?? ???? ?????. ??? ???? ???? ?????? (?? ??????? ??????), ? ??????? ?? ?????? ????????? ???? ??? ?????? ???????. ?????? ?? ????? ???????? ???? ?? ????? ????????, ??? ?? ???? ?????? ??????? ???????? ????? ????????. ?????? ?? ???? ????? (?? ???? ?? ???????? ?? ????????) ?? ???? ?? ???? ??????????????. ??? ???? ? ???? ??????? ??????? ?????? ??????? ????? ? ???????????? ???????? ????? ?????? ????????? ?? ?????? ????? ? ??????. ???? ?? ???? ?? ????? ????????.
  3. ?? ??? ??? ?? ??? ??????? ????????? ??????? ?????? ? ??????? ???. ????? ??? ?? ???? ????? ??? ? ????. ?? ???? ??? ???????? ???? ???? ????????, ? ???? ??????????? (?? ???????? ? ??????? ??????????, ?? ?? ???????? ???????? ????????? ? ??????? ???????? "?????"). ?? ??????? ???? ?????????? ???????, ??? ??? ?? ?????? ????? ???? ?? ??????. ? ??? ?? ???? ????????? ???????????? ? ?? ???????? ?? ?????? ?? ??????? ??? ?? ????? ??????????? ???? ?????????? ? ?????? ????????????? ?? "?????????" ?????? ???????? ?? ????? ???? (????? ? ??????? ? ????? ? ? ???????? ??????) ??? ?????? ???? ????? ????? ???? ?? ?????? ???????? ???? ? ??????? ?? ?????? ? ????????. ?? ??????? ? ?????????????? ? ? ?????????? ???? ???? ?? ??? ???????? ?? ??????? ??????. ?? ?? ???? ??????? ? ??????? ?? ????? ?? ?? ???????? (? ?????? ??? ????? ?? ???? ????, ??. ?? ?? ????? ?????? ???????????). ???? ???, ???? ????? ??? ?? ???? ?? ?????? ??????? ? ???????? ??? ???????. ????? ??? ????? ?? ??????? ?????.
  4. Линк 1: http://sh.wikipedia.org/wiki/Izida Линк 2: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0
  5. СВЕТИ ОЦИ НИКОЛАЈЕ И ЈУСТИНЕ, МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ
  6. СВЕТИ ОЦИ НИКОЛАЈЕ И ЈУСТИНЕ, МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ
  7. СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ
  8. СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.
  9. СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.
  10. СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.
  11. ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК О ДУШИ Блаженог Максима Монаха О ДУШИ Пре свега ћу поставити критеријуме којима душа може бити схваћена. Затим, кроз шта се показује њено постојање. После тога, да ли она има своју одређену суштину, или је њена суштина неодређена. Иза тога следи, да ли је (душа) проста или сложена. Затим, да ли је смртна или бесмртна. И најзад, да ли је она разумна или неразумна. Сва ова питања, у већини случајева, би се поставила у разговору о души, јер су то најглавнија питања која могу окарактерисати њено својство. Као доказе за утврђивање онога што истражујемо користићемо опште појмове, којима ће јасно бити потврђено оно што имамо у рукама. А ради краткоће и ради користи држаћемо се само оних расуђивања која су неопходна за предмет истраживања који ће сада бити доказан. Да би схватање било јасно и лако, увешћемо и извесну спремност за суочавање са супротним аргументима. Дакле започнимо слово. Шта је критеријум за схватање душе Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. И оно што потпада под област чула, има довољан доказ саму чувственост, јер заједно са уочавањем у нама се ствара и представа о датом предмету. Али оно што се поима умом не спознаје се само по себи, него на основу супротнога. Тако и душа, будући непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава. Постоји ли душа Тело наше покренуто, или се покреће споља или изнутра. А да се не покреће споља јасно је по томе што се оно не покреће на начин као кад га неко гура или вуче, као што се, на пример, померају бездушни предмети. Изнутра, опет, покретано, не покреће се на природан начин, као, на пример, ватра. Јер ватра не престаје да се креће све док не престане да буде ватра, као што тело, поставши мртво, не креће се, остајући телом. Према томе, ако се тело не покреће споља, као што се померају бездушни предмети, нити природно као, на пример, ватра, онда је очигледно да га покреће душа, која му и живот даје. Ако се, дакле, показује да душа даје живот нашем телу, онда је јасно да се сама по себи душа спознаје на основу онога што јој је супротно. Да ли је душа суштина? Да је она суштина показује се из следећег: најпре, природно, треба да буде речено шта је дефиниција суштине, будући да је она суштина. Затим, каква је та суштина будући да је једна и иста по броју, али је способна да прима стања супротна једно другом. По свему је јасно да душа прима супротна стања иако не одступа од своје природе. У њој се могу видети праведност и неправедност, храброст и плашљивост, целомудреност и неуздржаност, стања која су супротна једно другом. Ако се, дакле, својство суштине изражава у способности примања стања која су супротна једно другом, онда је јасно да и за душу важи иста таква дефиниција. Дакле, душа је суштина. Затим, ако је тело суштаство, онда је неопходно да је и душа суштаство. Јер не може бити да оно што се оживљава има суштину, а оно што га оживљава да нема суштину. Зар се може рећи да ће оно што је ништа и нема своју суштину бити узрок онога што има своју суштину? Или, опет, ако нешто има живот у другоме, и без тог другог не може постојати, који ће онда безумник рећи да је оно узрок тог другога од кога има живот? Да ли је душа бестелесна? Горе је показано да се душа налази у телу. Треба, дакле, видети како се она налази у телу? Ако је додата телу као што камичак стоји уз камичак, онда је и душа тело. Онда се не може говорити да је читаво тело прожето душом, јер је (у том случају) душа додата само једном његовом делу. А ако се она помешала и стопила са њим, онда за душу треба рећи да је сложена из много делова, а не да је проста, што се одбацује самим појмом душе. Јер оно што је састављено из више делова може бити и дељиво. Оно што може бити дељиво, то је и растављиво. Оно што може бити растављено, то се састоји из делова. Оно што се састоји из делова, то има три димензије. Оно што има три димензије, то је тело. Кад се тело дода телу, то ствара гомилу. А душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава. Није, дакле, душа тело, него је бестелесна. Још: ако је душа тело, да ли се она покреће изнутра или споља? Нити се покреће споља, зато што се не гура и не вуче као бездушни предмети; нити се покреће изнутра, као што се покрећу бића са душом, јер би било неумесно говорити "о души душе". Она, свакако, није тело: дакле, бестелесна је. И опет: ако је душа тело, има ли (она) чулна својства и храни ли се? Не, она се не храни. И ако се храни, не храни се телесно, као (што се храни) тело, него бестелесно, јер се храни речју и мишљу. Стога, она нема чулна својства, јер (очима) се не може видети ни праведност, ни храброст, нити ишта од таквих појава, јер су оне својства душе. Она, заиста, није тело. Дакле, она је бестелесна. Да ли је душа проста? Да је душа проста показује се, углавном, оним чиме је доказано да је бестелесна. Ако она није тело, јер је свако тело састављено, а оно што је састављено сложено је из делова, а она (душа) није многоделна. Будући бестелесна она је проста, јер није састављена из делова. Да ли је душа бесмртна? Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност. А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна. И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку. И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине - лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна. Да ли је душа разумна? Да је наша душа разумна, свако ће показати на основу много чега, а пре свега по томе што је сама и пронашла (разне) вештине које су корисне у животу. Јер нису се вештине појавиле тек тако, или случајно, јер нико не може рећи ни доказати да су оне неделотворне и бескорисне за живот. Дакле, ако вештине доприносе ономе што је корисно у животу, онда то што је корисно заслужује да буде похваљено. А оно што је за похвалу створено је разумом. Вештине су открића душе. Дакле, наша душа је разумна. Затим, пошто наша чула сама по себи нису довољна за поимање ствари, показује се да је наша душа разумна. Јер, за разумевање бића ми се не задовољавамо само чулним доживљајима, јер не желимо да будемо обманути у погледу њих. Ево, на пример: ствари које су различите по природи, - да ли су једнаке по облику и сличне једна другој по боји? - чулно осећање је немоћно да расуди. Будући неразумна, чулна осећања могу да нам пруже само лажну представу о стварима, док их ми постижемо разумом. А да је заиста све тако, видимо по томе што оне појаве чије постојање, облик, боју и тд. органи чула преносе уму (чиме се и ограничава њихова улога) душа затим уме да употреби на корист, да направи избор и претвори их у оно што нама одговара. Према томе, ако постојећим стварима органи чула, будући неразумни, могу дати лажну представу, постоји ум који о свему расуђује, и све истински спознаје као што јесте. Ум је разумни део душе. Дакле, душа је раумна. Још: ми ништа не спроводимо у дело од онога што најпре нисмо себи представили. То није ништа друго до вредност душе. Јер ум јој није придодат споља, као и спознаја постојећих ствари, него као да она сама мисаоним силама, из саме себе, уређује ствари. Због тога се у њој најпре прави преднацрт неке ствари, а затим се спроводи у дело. Вредност душе није ништа друго до да све чини са разумом. Јер је већ показано да она прави разлику између спознаја које јој пружају органи чула. Дакле, душа је разумна. Шта је душа? Суштина бестелесна, разумна, која обитава у телу, саузрок живота. Шта је ум (νους)? Део душе најчистији и разуман за созерцавање ствари и онога што је раније доживљено (преко органа чула). Шта су размишљања (φρενες)? То су силе душе према нечему што се тиче ствари, које се путем разума доносе (нека врста усаглашених појмова). Шта је то начин (обичај) (τροπος)? То је оно стање душе, што је произашло из навике. Шта је то осећање? Орган душе, сила чула која је у стању да прима утиске од спољних ствари. Шта је то дух (πνευμα)? Суштина без форме, која претходи сваком покрету.
  12. КОНСТАНТИН КАВАРНОС БЕСМРТНОСТ ДУШЕ Успеније Пресвете Богородице "Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан". Свети Антоније Велики "Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе... она је по природи бесмртна." Свети Симеон Нови Богослов "Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде..." Свети Јован Златоуст Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/BesmrtnostDuseKavarnos/BesmrtnostDuseKavarnos.htm Садржај: ПРЕДГОВОР УВОД СТАРОЗАВЕТНА СВЕДОЧАНСТВА О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ СВЕДОЧЕЊА НОВОГ ЗАВЕТА СВЕДОЧЕЊЕ ИКОНОГРАФИЈЕ СВЕДОЧЕЊЕ ХИМНОГРАФИЈЕ СВЕДОЧАНСТВА ОТАЦА ЦРКВЕ ФИЛОСОФСКО – ТЕОЛОШКИ АРГУМЕНТИ СВЕДОЧЕЊА У ЖИТИЈАМА СВЕТИХ И ДРУГИМ СПИСИМА СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА БРАЋО.
  13. ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ ДУША ПОСЛЕ СМРТИ гроб оца Серафима Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Serafim/Serafim.htm Садржај: ПРЕДГОВОР О НЕКИМ ВИДОВИМА САВРЕМЕНИХ ДОЖИВЉАЈА ЖИВОТА ПОСЛЕ СМРТИ ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О АНЂЕЛИМА ЈАВЉАЊЕ АНЂЕЛА И ДЕМОНА У ТРЕНУТКУ СМРТИ ВИЂЕЊА "НЕБЕСА" ВАЗДУШНО ЦАРСТВО ДУХОВА ВАЗДУШНА МИТАРСТВА ИЗЛАЗАК ИЗ ТЕЛА У ОКУЛТНОЈ ЛИТЕРАТУРИ ИСТИНСКИ ХРИШЋАНСКИ ДОЖИВЉАЈ НЕБЕСА СМИСАО САВРЕМЕНИХ "ПОСМРТНИХ" ИСКУСТАВА ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О СУДБИНИ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ ПРИЛОГ I - Православно учење Св. Марка Ефеског о стању душе после смрти ПРИЛОГ II - Молитва за неправославне; Молитва православних хришћана за умрле ван крила Цркве ПРИЛОГ III - Одговор критичару ЗАКЉУЧАК
  14. СЛОВО О СМРТИ Свети Игњатије Брјанчанинов Комплетна књига - линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm Оптерећен наметним учењима наш савремени православни Србин који тражи истине Православља, нашао се у недоумици да изабере шта је заиста православно учење о души и Божијем промишљању о њој. Неке више школе и људи који се егзотично баве теологијом, која се лично преживљава а не црпи из саборног искуства, нуде учење које се озбиљно разилази са светоотачким наслеђем, а задржавају се на софистичким постулатима неког новог гностицизма. Слободно речено, оваква "теолошка хистерија" убија искрену веру и напада Предање које је увек активно и благодатно, како 200 година раније, тако и у временима првих векова хришћанства. "Слово о смрти" светога Игњатија Брјанчанинова нама открива основне тајне и православна схватања о смрти човека и покретима душе у пределима Божијих тајни (у онтолошком), и израз је једног опредељеног и општеприхваћеног вековног учења Цркве. Објављујемо ову књигу у електронском формату са јаком молитвеном надом да ће допринети да умири страсти и смири ум многима који користе Интернет могућности да преко њега широко обасипају нама непозната учења и својемудровања која се усуђују да назову и богословљем. УВЕК БРАЋО ПРОЧИТАЈТЕ ШТА КАЖУ СВЕТИТЕЉИ ХРИСТОВИ И ЊИМА ВЕРУЈТЕ.
  15. ЦРКВА ЈЕ МОЋНИЈА ОД НЕБА, А ТИ СИ У ЦРКВИ Преподобни Јустин Ћелијски Богочовек је Црква. Црква је Богочовек. То је једина свеистина. По свему и у свему Богочовек је врховна свевредност и врховно свемерило човека и рода људског у свим световима небоземним. Јер једино Он као Богочовечанска Личност, која је уједно и Црква, божански и човечански савршено решава све вековне проблеме човековог духа, и свемилостиво и премудро руководи човека својим богочовечанским путем у чаробне небеске светове. При свему томе, човек осећа себе као свету и милу тајну Божију, којој се и Ангели Божији радују и диве. У богочовечанској вери Христовој ништа није »по човеку«, већ све по Богочовеку. Једино таквом вером Црква је Црква. Ту истину богонадахнуто благовести Свети Максим Исповедник: »Саборна Црква је православно и спасоносно исповедање вере«. Ову истину небеском светлошћу залива Свети Дамаскин: »Онај који верује не по Предању Саборне Цркве... неверник је«. Сврх свега, ми смо дужни држати првобитно Предање, учење и веру Саборне Цркве, веру какву нам је предао Господ, проповедали Апостоли, сачували Оци. Јер на тој вери је основана Црква и ко отпадне од ње, тај не може бити и звати се хришћанином. Црква широм целог света, имајући чврст поредак од Апостола, остаје при једном и истом учењу. Апопстоли и њихови ученици учинили су онако како проповеда Црква и постали су савршени. Који су ван Цркве, ван истине су. Цркви ништа Божанско није туђе, а и ништа човечанско осим греха. Кроз свете тајне и свете врлине у Богочовечанском бићу Цркве све Спасово, по неизмерном човекољубљу Његовом, постаје наше људско. Црква као Тело Христово, првенствено је Црква оваплоћеног Бога Логоса. Али, самим тим она је и Црква Свете Тројице, пошто је Бог Логос вечито и неизменљиво Један од Свете Тројице, увек једносуштан са Богом Оцем и Богом Светим Духом. Све и сва у Цркви бива и збива се од Оца кроз Сина у Духу Светом. У Цркви држи и сједињује сваког члана у једнодушности са другима једна и ваистину јединствена Глава Цркве — Господ Христос. Ако пак међу члановима Цркве нема једнодушности, нема мира, не царује кротост у духу, него влада подвојеност, неслога и завист, онда би била велика дрскост такве чланове називати Христовим и рећи да су они под Христовом управом (Свети Василије Велики). Цркву напада свако зло, сваки грех, сваки ђаво. Њу брани сам Господ Христос, и то преко својих небеских и земаљских верника: ангела и људи. Свети Григорије Богослов изјављује: »Не бојим се ја никаквих напада на Цркву, макар претили огњем, мачем, зверима, урвинама и свим другим најстрашнијим мучитељским оружјима и казнама. За све то ја имам један лек, један пут у победу: смрт за Христа«. Ништа страшније него бојати се ма чега више неголи Бога, и из тог страха постати издајица истине. У човечанским световима насупрот паклу стоји Црква Христова која богочовечанским силама својим разара грех, смрт, пакао и самог ђавола стварајући рај. А све то чини дајући људима Господа Христа, Јединог Човекољубца, који и јесте једини рај за људско биће у свим световима. Нема ништа моћније од Цркве. Црква је моћнија од неба; »небо и земља ће проћи, али речи Моје неће проћи«. Које речи? — »Сазидаћу Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати«. Богу је Црква милија од неба. Јер Он није тело неба узео на Себе, већ је узео Тело Цркве. Небо је ради Цркве, а није Црква ради неба. Никаква сила не може победити Цркву. Црква је Божија, а Бог је моћнији од свега. Сва Црква стоји и постоји на Богочовеку Христу: од Њега је све, у Њему је све, кроз Њега је све. Стога, ко у Цркву гледа, тај у самога Христа гледа, Који умножавањем спасаваних сазидава и узрастава Себе Самога. У састав Цркве улази сва творевина: у њој се приправља ново небо, припрема се нова земља, изграђује се нови боголики човек. Не одвајај се од Цркве — спасења нема ван Цркве! У Цркви је саборно све: и живот, и бесмртност, и вечност, и богочовечност. И сваки члан Цркве учествује у том саборноме, богочовечанском животу Цркве, по мери своје добре воље, оплемењене и освећене светим Тајнама и светим врлинама. У Цркви Христовој сви смо међусобно повезани једним богочовечанским животом као саставни делови једног Тела, богочовечанског Тела Цркве: светитељи са грешницима, праведници са неправедницима, покајници са непокајницима, служећи једни другима. Када је Христос био узнесен на Крст, прикован и умро, тада: један од војника прободе му ребра копљем, и изађе крв и вода, и из те крви и воде постаде сва Црква. Сам Господ сведочи о томе када говори: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Крв Он назива Духом. Ми се рађамо водом Крштења, а хранимо се Крвљу. Не удаљуј се од Цркве, саветује Златоусти исповедник, јер ништа није јаче од Цркве, нада је твоја Црква, твоје спасење Црква, твоје уточиште Црква. Црква као богочовечански организам и стога као Богочовечанска организација представља и јесте најсавршеније људско друштво у небоземном свету. Све наше, осим греха, Господ Христос је учинио својим; све Његово, по неизмерном човекољубљу Своме, Он је учинио нашим, у Цркви. Богочовечанско јединство међу собом ми постижемо у Цркви. Да бисмо, вели Свети Златоуст, не само љубављу него и самом стварношћу постали удови, живи органски делови Тела Христова, треба нам се причешћивати тим Телом. А то бива преко хране (=Свето Причешће) коју нам је Господ даровао да би изразио Своју велику љубав према нама. Господ Христос да би нас увео у присно пријатељство са Собом и показао Своју љубав према нама, дао је онима који желе не само да Га виде, него и да га опипају, и једу, и зубима се дотичу Тела Његова, и сједињују са Њим, и засићују Њим сваку жељу. А од ове трпезе (=Светог Причешћа) треба да одлазимо као лавови дишући огњем, страшни за ђавола, стално мислећи о нашој Глави и о љубави коју је показао према нама. Ова Крв кад се достојно прима уклања и далеко одгони демона, а дозива ангеле и Господара ангела. Та Крв проливена на Крсту омила је сву васељену. Та је Крв спасење душа наших. Њоме се душа умива, њоме се украшује, њоме се запаљује. Она чини наш ум светлијим од огња. Она чини душу чистијом од злата. Та се Крв пролила и учинила небо доступним за нас. Та је Крв драгоценост васељене: њоме је Христос купио Цркву. Христос нас је купио Крвљу и украсио Крвљу. Они који се причешћују том Крвљу стоје заједно са Ангелима, Архангелима и Небеским Силама, обучени у царску одећу Христову и наоружани духовним оружјем. Они бивају обучени у самога Цара. У свакој Цркви и у свакој души свуда се налази сав Христос и нигде не постоји само делић Његов. У свакој души је један и исти Христос. Када приступаш страшној Чаши (Причешћа) приступај тако као да пијеш из самога Ребра Распетога христа! У Цркви сваки се члан осаборњује, умножава себе, обогочовечује себе, живи у свима и кроза све, никада није сам већ увек »са свим светима« са свим члановима Цркве, постепено испуњујући себе »сваком пуноћом Божијом«, освеврлинујући себе кроз свете Тајне. Спасења нема ван спаситеља, а Христа Спаситеља нема ван Богочовечанског тела Његовог — Цркве. Зато нема спасења ван Цркве. Ненадмашни Златоусти благовесник благовести: Спасење је у Христу! Христос је у дому Божијем — Цркви, која је по свој васељени. ++++++++++++++++++++++++++++++++ »У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш Tи нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ја претрпео за вас... Шта сте ви претрпели за мене? - Шта ћу на ово рећи ја неокајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе и на трпљење своје до краја. А ја, лењиви, грешни, безакони, на што ћу ја указати?... Поштеди Господе! Поштеди, Милостиви! Поштеди Човекољубче! Свети Јефрем Сирин Извор: "Светосавско слово", бр. 17, децембар 2001.
×
×
  • Create New...