Jump to content

Лазар

Члан
  • Број садржаја

    1309
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Лазар је реаговао/ла на kordun у Грађански рат у Украјини   
    tu su slični nama, dok im do guše ne dođe miruju, a onda se bore do kraja, al to je zato sto mi nismo po prirodi agresivni ljudi, nemamo porive da otimamo tuđe
  2. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Жељко у Владимир Петковић: Све што треба да знате о Украјини   
    Владимир Петковић: Све што треба да знате о Украјини
     

     
    Не знам колико је нашим грађанима, будући измученим од свега, јасно шта се то заправо дешава у Украјини - земљи која је не само близу него и у којој живи становништо искуствено веома слично нама на просторима бивше Југославије. Можда се, онима међу нама који већ немо посматрају и ситуацију у властитој земљи, чини претераним интересовање за Украјину. Али ни најмање није тако...
     
    ОСНОВНЕ ЧИЊЕЊНИЦЕ

    Украјина је пре свега територијално највећа европска земља. А апсолутно прва у свету по количини обрадиве земље високог квалитета.
    Поређења ради, и Русија и САД са свом својом величином имају отприлике сличну количину високообрадивих ораница. Кина, нпр. са својих 1,3 милијарде становника нема ни једу петину такве земље! Осим тога, на истоку Украјине је смештен један од највећих индустријских реона у свету, тзв. Донбас (Донски индустријски басен). То је био центар војне индустрије, металургије и машиноградње бившег СССР-а. Са Донбасом се у свету може поредити само Рурска област у Немачкој и индустријска област Токио-Јокохама у Јапану.
    У стратешком и геополитичком смислу, Украјина се налази у тзв. "срцу геостратешког центра света". Осим ове географске истине, битно је напоменути да Русија са наклоњеном Украјином представља светску суперсилу. Без ње - Еуроазијску регионалну силу. Европа са Украјином има за трећину увећане природне ресурсе. Без ње је много зависнија од увоза. Кроз Украјину пролазе сви најважнији нафтоводи и гасоводи из Русије ка европским земљама, па и нама. Ко господари кримском луком Севастопољ, а тренутно је то руска морнарица, господари црноморским и каспијским басеном. А тај басен је уз Персијски залив највећи произвођач нафте у свету. Украјинци, иако их паушално можемо доживети једном нацијом, нису то. Али нису ни разнородни као нпр. ми у бившој Југославији. Пре него се објасни природа њиховог идентитета важно је напоменути неколико чињеница...
    Украјинци живе катастрофално лоше. За просечног грађанина Србије можда звучи невероватно, али они статистички живе три пута лошије од нас?! Са свим богатствима које поседују. Тајкунизација земље је далеко драматичнија него код нас, те и и социјалне разлике неупоредиво израженије. Ипак, наслеђено из совјетског периода, систем социјалне заштите, образовања и медицинске неге је на завидном нивоу.
    Украјинци су најобразованији народ Европе. Сиромаштво је свеопште, а будућност нације неизвесна због енормног пада броја становника због малог природног прираштаја. Још драматичније него у Србији, већина руралних подручја су испражњена од становништва, а преко 85% становника живи у градовима.

    ВЕРСКИ ИДЕНТИТЕТ

    Он заправо ствара срж украјинских подела и нерећа. Важно је напоменути да је на територији Украјине настала Русија, под именом Кијевска Рус, а њен кнез Владимир је примио православно хришћанство што је затим постала окосница руског идентитета.Тек вековима касније, седиште Русије се сели у Новогород, па у Москву, па у Санкт Петерсбург, те поново у Москву. Православље је дакле, дубоко укорењено у Украјини већ хиљаду година. Током векова, кроз освајања Монгола, католичке Пољске, Литваније и Шведске, те касније Аустрије, један део Украјинаца је био изван граница Царске Русије. Ради се, наравно о крајњем западу земље.
    Последично, један број Украјинаца је био принуђен да прихвати унију са Папом у Риму, те је створена тзв. Гркокатоличка или Унијатска Црква, која има православне обреде, а признаје Папу као врховног поглавара свих хришћана. Међу Украјинцима правих римокатолика нема. То је једна од заблуда. Е, сада на један мали тренутак треба међу овим Унијатима разликовати две групе; мању која себе назива Русинима или Рутенима, који живе у карпатским областима, а има их и код нас у Војводини, те много већег броја који се сматрају Украјинцима. Ови други живе у читавој Галицији са седиштем у Лавову, иначе центром украјинског национализма. Свеукупно, ових гркокатолика међу украјинцима има свега око 4 милиона или око 8%.
    Када је ствар међу православним становништвом, ситуација је далеко замршенија. Но да за сада говоримо само о оном делу становништва које себе сматра Украјинцима. Међу њима има три скупине:

    Прва скупина представља вернике Украјинске православне цркве која је део Москвовске патријаршије (дакле Руске Православне Цркве). Ова црква је најстарија и поседује већину верских објеката у земљи и то широм земље. То је једина призната православна црква. Њених верника има око 9 милиона,само међу Украјинцима. Богослужбени језик је руски и старословенски.

    Другу групу представља непризната Украјинска Православна црква Кијевске Патријаршије, настала 1995. након распада СССР-а и проглашења независности Украјине. Она има око 17 милиона верника углавном у Западном и централном делу земље. Богослужбени језик је Украјински.

    Трећи део представља Аутокефална Украјинска Православна Црква на западу земље, такође непризната, настала као одговор на комунистичку револуцију 1919. Њених је верника око 4 милиона.
    Овде је наравно, битно споменути и око 9 милиона етничких Руса који у сви верници Москвовске патријаршије.
    Мањи део Украјинског становништав су јеверејске, римокатоличке (Пољаци) и протестантске (Словаци и Мађари) религије. Потоји и мањи број муслимана.

    НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

    Не мање од верског, замршеност постоји и у националном идентитету. За почетак, треба рећи да се украјинска нација стварала нераскидиво са руском. Реч украјинац, као што можете и претпотавити, у руском језику представља некога ко живи у крају Империје. Еквивалентно нашем појму "Крајишник". Такође, до комунистичке револуције 1917, руски народ се делио на три групације; Великорусе (данашње Русе), Малорусе (данашње Украјинце) и Белорусе који и данас користе тај назив. Током периода СССР усвојен је термин Украјинац, који добија статус равноправне нације. Украјински језик почиње тада да се кодификује, мада су постојали и ранији покушаји украјинских националиста.
     


    ГЕНОЦИД НАД УКРАЈИНЦИМА У ВРЕМЕ СТАЉИНА

    Овде, тек почињу тешко разумљиви догађаји. Формално, у време СССР-а Украјинци су добили више него икада. Истовремено, у реалности, Стаљинов режим је над њима извршио највећи геноцид у историји Европе. Необавештени уобичајно мисле да је најмасовнији такав злочин извршен над јеврејима у Холокаусту током нацистичке Немачке, када је их убијено 6 милиона. Међутим, током провођења колективизације села, совјетски режим је током 1932-1933 вешташки изазвао глад међу сељацима Украјине и Поволожја, насилно им одузимајући сву храну. У те две године умрло је преко 7.3 милиона Украјинаца (поређења ради, Србија у данашњим границама је тада имала 5.8 милиона становника). Тај геноцид назван је ГЛАДОМОР и као геноцид је окарактерисан у Украјинском парламенту, Савету Европе и у Уједињеним нацијама. Спроводиле су га Украјинске совјетске власти под патронатом комунистичке Москве.
    Највећи, апсурд је да је Гладомором искључиво погођено становништво централне и источне Украјине, а да данашњи националистички настројен запад Украјине није погођен. Он је тада био у саставу Пољске и Чехословачке, а не СССР-а. Гладомор је дубоко укорењен у свест Украјинаца као и нацистичка окупација која је однела око 7 милиона живота, укључујући ту и милион и по Јевреја.

    МЕЂУТИМ...

    Истовремено са геноцидом, тече дерусификација Украјине. Насилно измештање сељака у градове, створиће од њих, уместо руских духовних центара - украјинске. Типичан пример је Кијев. У њему је у време царске Русије било 69% Руса, 32% Јевреја који су говорили руски, и занемарљив број Украјинаца. У време Стаљина, Украјинци постају већина.

    ПЕРИОД ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

    Преживевши Гладомор и остале репресалије, многи Украјинци су Хитлерове трупе дочекали као олободиоце. Стаљин касније неће пропустити прилику да се освети за то. Какогод, у овом периоду створена је моћна пронацистичка "Влада" Украјине, која је осим мржње према Русима и СССР-у још већу нетолеранцију показивала према домаћим Јеврејима. Тако је можда и већи број њих страдао од украјинских комшија него од нацистичке руке. Познато је да украјински Јевреји нису страдали у логорима него у масовним егзекуцијама које су спроводили Немци и Украјински колаборационисти. Типичан пример је Бабиј Јар, поред Кијева када су за два дана пострељани сви кијевски Јевреји. Њих око 35.000. Истовремено, велики број помоћног особља у нацистичким
    логорима смрти били су Украјинци. Не треба посебно напомињати, да се у свим овим догађајима предоминантно ради о западним Украјинцима. Ипак, огромна већина Украјинског становништва, трпела је под нацизмом и заједно са осталим народима СССР-а учествовала у сламању Хитлерове Немачке.
     


    НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

    Опустошена, десеткована и помало кажњавана због пронацистичких делова друштва, Украјина је кроз освајања СССР-а, увећана за свој западни део. Истовремено, 1960 јој је мимо сваке логике додељено потпуно руско полуострво Крим. Она је тако, територијално награђена, формирала своје данашње границе. Међутим, будући у саставу суперсиле са доминантном руском културом, науком и свим другим у комунистичком друштву, које нацију није сматрало превише битном, током овог периода створена је нека врста поновне русификације. Пре би се могло рећи совјетизације. Слично американизацији целог света. Тако, су на крају постојања СССР-а сви универзитети, телевизија и јавне установе добровољно користиле скоро искључиво руски језик.
    На истоку земље је већ формирани Донски индустријски басен добијао још моћнију форму најзначајнијег центра индустрије у читавом Совјетском савезу. Можда и у свету тог времена. Запад земље је, међутим, стагнирао и до данас остао крајње сиромашан.

    НАКОН РАСПАДА СССР-А

    Распадом совјетске империје, Украјина је први пут у историји постала независна држава. Нимало хомогена, као што је објашњено, није никакво чудо, што се у периоду транзиције, изродило много супротности. Источни део земље, са разијеном индустријом те јужни, црноморски са лукама и туризмом задржали су виши животни стандард. Централни и западни део земље, изузимајући главни град, живи у крајњој беди. Једном невидљивом линијом издељена, буквално по половини, земља живи два паралелна живота. Русофилски и Украјински. Например, источном граду Доњецку или јужном, Севастопољу, преко 90% становника говори руски, гласа за проруске странке, ослоњено је привредно и образовно на Русију. Насупрот томе, западни град Лавов, престоница некадашње Аустријске Галиције, живи потпуно други живот. Тамо 95% становника подржава украјинске десничаре, говори искључиво украјински језик и сања европски сан.
    Главни град Кијев, на несрећу једних, а срећу других, налази се у зони прозападног дела земље, док је главна економска снага и моћ сконцентрисана на истоку. Број становника је подједнак у оба дела, док су политичка опредељења грађана отприлике у размери 55% : 45% у корист проруског дела становништва. И у једном и у другом делу новопечени милијардери одлучују о судбинама маса. Разлика је само у томе што су ови источни милијардери још богатији. Правна држава никада није успостављена а корупција је начин живота. У томе се, једино, два дела земље уопште не разликују.

    ЈЕЗИК

    Данас, Украјинци чине око 77% становништва а Руси око 18%. Осталих је 5%. Међутим када је реч о матерњем језику, тек 62 посто становника је навело украјински као свој матерњи. 35 одсто њих наводи руски. То је официјелна статистика. Међутим када становнике Украјине питате који језик говоре у кући и на ком језику прате медије, читају књиге, ситуација је обрнута! 67% становника користи руски језик у кући. У јавној комуникацији, у образовању, у медијима руски је предоминантан. Само није службени. У кореспонденцији са државним органима морате користити украјински. Ствари су доведене до апсурда. Два од три украјинска председника и готово сви премијери ни не знају украјински језик?! Чак су им и предизборна обећања била да ће се потрудити да га науче. Лидери националистичког запада, наравно говоре украјински, али да би их сви бирачи разумели често се обраћају на перфектном руском језику... Руски, дакле, јесте универзални језик у Украјини, који сви разумеју и којим се служе. Али је западњацима неприхватљиво, да га неко предложи за други службени језик. Ипак, све је већи број људи који користе украјински језик, а његова употреба се кроз систем образовања значајно промовише, а становници подстичу (понекада и недобровољно) да га користе.
     


    ДАНАС

    Иако тако дубоко подељена на две половине, све до ове године Украјина је живела у одложеном конфликту. Он је понекада ескалирао, али никада не толико да дође до пуцања јединства земље. То се пре свеха дешавало захваљујући економским интересима олигарха са обе стране. Међутим, када је сада пред Украјинце постављено алтернативно судбинско питање, да ли ће бити у утицајној сфери запада, или обновљене Русије, не постоји тај кохезиони фактор, који би их могао ујединити око ове дилеме. Крупан бизнис и олигархија то свакако нису, а све остале друштвене институције су јасно подељене и искључиве у погледу овог питања. Једни су за једне, други за друге. Свака украјинска власт је до сада одржавала ово стање одложеног конфликта, јер како би која долазила, ниједна није имала снаге да наметне свој утицај у оном другом делу земље. Реално, није ни могла. Клерофашистима из Лавова, на западу, нико на овој планети неће моћи да наметне суживот у заједници са Русијом. Истовремено, становништву југа и истока не пада на памет да буду отргнути од матице Русије. И једни и други, као што видимо, су спремни да то своје опредељење бране до краја. Када се одступи од евроинтеграција експлодира једна половина, а у случају антируског курса, друга половина земље.
    Чини се, да ће јединственом, Украјину пре одржати хладне и срачунате главе у Вашингтону и Москви, него усијане у Лавову и Кијеву, или сутра у Харкову. Ипак много цевовода и петродолара пролази са истока на запад, да би се тај пут угрозио.
    Али, уколико конфликт у овом интензитету буде дуготрајан, обе спољне силе ће, хтеле-нехтеле, почети искључивим.
     
    Извор: Analitika
  3. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Vasa L. у Хаос у БиХ, гори у Тузли, Зеници и Сарајеву   
    Gadafija, Ben Alija, Mubaraka skinuli uz pomoc twitera i fejsbuka...buahahaha...
     
     jedino Asada u Siriji nisu mogli posto su se uplele i Ruske drustvene mreze
  4. Волим
    Лазар got a reaction from мирођија in Хаос у БиХ, гори у Тузли, Зеници и Сарајеву   
    Jos jedna strana "protesta"...... u susret 100 godina prvog svjetskog rata....
     
    ""Tu se nalazi pretežno austrougarska građa, personalni dosjei, zbirke poklona i otkupa gdje su se nalazili prilično stari dokumenti. Problem je i to što se gasilo vodom pa je moguće da se voda slila i u donje depoe. Još uvijek ne znamo u kakvom su stanju", kaže Domazet."
     
     
    "li ako je tačno da je stradao veliki broj arhivske građe austrougarskog perioda, onda je to neprocjenjiva šteta. Ti fondovi se ne mogu vratiti i smatram da je to, sa stajališta zaštite kulturnog naslijeđa, najveća šteta""
     
    http://www.klix.ba/vijesti/bih/ekskluzivne-fotografije-iz-unutrasnjosti-arhiva-bih-steta-je-nenadoknadiva/140208018
     
  5. Волим
    Лазар got a reaction from Пг in Кога се највише бојите на овом форуму ?   
    Има један чика зову га БАН. Ријетко се када појављује и о њему круже застрашујуће приче. Кажу људи ко се са њим сретне тога више нема, ма ни ријечи од њега више не буде. Е тог чике се ја бојим.  :0104cheesy:
  6. Волим
    Лазар је реаговао/ла на JESSY у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    'Milioni zive svojim zivotom, a da nikad ne teze samospoznaji. Mozda su pametni. Ili, sto je verovatnije, to nije izbor; nisu svesni svoje nezainteresovanosti, pa i nisu nesrecni. Ili bar nisu nesrecni u vezi s tim.
    Ali ako ste drugaciji, onda ne mozete biti nezainteresovani za to kako ste dospeli tu,gde god to bilo, a to znaci biti zainteresovan za proslost, ma kako iskrpljena, nepouzdana i nepopravljiva bila.'

    'Ples sa Evom' - Alan Dzad
  7. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Небитан Лик у Otac Simeon iz manastira Rukumija ispovedio jeres   
    Није. Моја покојна бака појма није имала о христологији, тријадологији, пнвематологији....али је била побожна. И удостојила се причешћа уочи смрти. Само, она није умишљала да је учитељ теологије и није "исправљала" епископе и митрополите у њиховом теолошком промишљању. Дакле, знање није услов. Али, није допустиво истицање незнања као знања.
  8. Волим
    Лазар got a reaction from ines in Песма вечери   
    Posle ovoga se lakse zaspi  319.gif
    Bon Jovi - I'll be there for you with lyrics
  9. Волим
    Лазар је реаговао/ла на ines у Biseri književnosti - citati koji su ostavili utisak   
    Moj otac se znao igrati sa mnom i mojim bratom u dvorištu, pa je majka jednom došla i rekla: "Uništićete travnjak!" moj otac je odgovorio: "Mi ne uzgajamo travu, mi odgajamo dječake!"
    Harmon Killebrew
  10. Волим
    Лазар got a reaction from Саша од Москве in FiLmSkI CiTaTi   
    The Godfather
    Don Corleone: Do you spend time with your family? Good. Because a man that doesn't spend time with his family can never be a real man.

    ***
    Michael: [speaking to Carlo] Only don't tell me you're innocent. Because it insults my intelligence and makes me very angry.

    ***
    Don Corleone: I spent my whole life trying not to be careless. Women and children can be careless. But not men.

    ***
    Vincent Mancini: Don Lucchesi, you are a man of finance and politics. These things I don't understand.
    Don Lucchesi: You understand guns?
    Vincent Mancini: Yes.
    Don Lucchesi: Finance is a gun. Politics is knowing when to pull the trigger.
  11. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Жељко у Ne znam kako da nazovem temu :)   
    - Када ставиш купус у буре немој одмах да доливаш воду, већ пусти да одстоји 24 сата да сол мало нагризе купус. Потом долиј воду и постави онај велики камен одозго који се још зове и притисак.
     
    - На сваких 1000 пређених километара требало би преконтролисати уље. А мењаш га једном годишње. Ово важи за автомобиле, не знам како је ко тенкова.
     
    - Молитва захтева одређени ред. Добро је да се навикнемо да се у одређене часове повлачимо на молитву и да у то време обављамо одређена молитвословља. Овај нас ред навикава на унутрашње повлачење и чува молитву од сваке самовоље. Прете-раност или помањкање, немар као и неумерена ревност шкоде молитви и лако воде у хлађење или пренапетост снага. Редовно мољење у одређеној мери као свакодневно заливање биљке храни молитву и чини да јача. Сви велики молитвеници су почињали свој молитвени живот слеђењем правила, избора и редоследа моитава које су прописали велики оци Цркве. На тај се начин буди дух молитве. ( св. Теофан Затворник)
  12. Волим
    Лазар got a reaction from Biljana Biba Manojlović in Питање у вези оптужби са једног форума...   
    Ех сада сте га награбусили, па гдје баш по буреку ту их највише боли 
    Све ми дирај само бурек не 
  13. Волим
    Лазар got a reaction from verum est in beer in Како је московски свештеник успео да направи цркву на месту гаража и да се никоме не замери?   
    Прелијепо Невјероватно је шта све људи могу када хоће и када се помоле Богу да им помогне
  14. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Како је московски свештеник успео да направи цркву на месту гаража и да се никоме не замери?   
    о.Дмитриј Крутов






    Како су пет човека својим рукама, помоћу трамвајских плоча и златних зуба, за 3 месеца саградили цркву у Москви, на простору паркинга, ни са ким се не замеривши, и како су постали свесни да је то најлепши период у њиховом животу.
     
    Крутов и Кнутов
     
    Свештеник Дмитриј Крутов има 28 година, четворо деце, 138 редовних посетилаца цркве у Хорошеву, коју је саградио својим сопственим рукама, заједно с братом Иљом, другом Александром Кнутовим и браћом близанцима Алемаскиним. Изгледало је као да је све било против градње: новца за градњу није било, месни житељи нису желели да се одрекну својихимпровизованих монтажних гаража, на том простору су пролазиле све могуће инсталације и комуникације. Али постојао је благослов епископа Јегорјевског Марка да се почне с радовима.
     
     

    Хајде да се не свађамо
     
    - Почетком октобра 2012. године отишли смоу администрацију грађанског кооператива на месту будућег храма. Био је то веома напет тренутак. С једне стране, власти су нам дале плац за градњу, и сви документи су били у реду, с друге - ми на плац нисмо могли да уђемо, зато што смо претходно требали да се договоримо с грађанима. Неки су покушали да ставе чуваре паркинга као јаке богоборце, али од тога ништа није било, људи су бринули само за кола која чувају. Руководилац паркинга (платни паркинг чувају фирме са својим чуварима) Валентина Александровна - веома пријатељски настројена жена, као и већина Руса иде у цркву на Крштење и на Васкрс, колач, јаја... Градске власти одавно желе да уклоне тај импровизовани паркинг, уговор с гаражном фирмом је био раскинут 2004. године, али никако нису успели у томе, јер су месни житељи били против. Можда су баш из тог разлога и дали тај плац Цркви!
     
    Како да се поставиш у таквој ситуацији?Можеш почети оштар дијалог, позивати се на права и изазвати код саговорника симетричну реакцију. Међутим, можеш и да се поставиш тако да саговорника одмах "разоружаш". Схваташ да немаш ништа против тог човека. У таквим ситуацијама је веома важна искрена добра воља, када немаш другог оружја против њих "урадићу нешто лукаво и све вас ћемо избацити одавде", већ схваташ да су пред тобом живи људи са својим возилима, које заиста немају где да паркирају. И договорили смо се - хајде да се не свађамо! Иза гаража је био невелики простор, на који су зими бацали снег очишћен с улице, који су нам и дали.
     
    Црква је у том крају објективно била потребна. До најближе метро станице има око 25 минута пешице или неколико станица градским саобраћајем. Млади могу доћи, али за старије је то озбиљно искушење. Прилази ми старица и говори "Баћушка, ја сам грешница, још од јесенас нисам била у Цркви, зато што сам имала мождани удар, тешко ходам, зими је клизаво. Да сам знала да је отворена црква, дошла бих још на Божић. Сусетка ми је рекла за цркву тек после Васкрса".Сузе радоснице су јој биле у очима. Наравно, и када су деца у питању, када је храм у близини, то је велико олакшање за родитеље.
     
    Кишобраном, метром и метало детектором
     
    Нисмо имали ни грађевинце, ни новца за градњу. Владика је дао послушање и ми, ја с неколико својих другова, смо се прекрстили, и почели да размишљамо како да саградимо цркву. Умели смо да користимо одвртку и да забијамо ексере и схватали смо да вероватно и сами можемо нешто да направимо. Такође смо схватали, да ћемо иматина располагању око 100-150 хиљада рубаља, које можемо да измолимо код пријатеља, да дају за градњу храма. Потребан материјал је коштао око 90 000 рубаља. Тако је све чекало само на договор, и то пре свега с паркингом. Показали смо пројекат владики и он га је одобрио, упутили смо га у централу, и одговорили су да нису против тога, под условом да претходно све усагласимо са градским службама. И почела је с реализацијом компликована шема. Како се испоставило, управо тај простор је чвор свих могућих комуникација.
     
    Пре свега, гас под високим притиском, са заштитном зоном. Магистрала за топлу воду, магистрала гаса средњег и ниског притиска, линија противпожарног хидранта и линија владине комуникације. Почели смо да обилазимо разне инстанце, њихове инспекторе. Инспектори су долазили, неки с плановима, које су разгледали на киши, под кишобраном, неки с метром, мерећи простор где пролазе цеви, неки су долазили с метало детектором, да би открили правац цеви. И свако од њих је поставио своје услове.Желели смо да направимо храм ширине 8 метара и изгледало је да смо са свима успели да се договоримо. Али на највишој инстанци Мосгаза су нас љубазно одбили. Рекли су: "Можете да поставите храм ближе, али вам је за то потребно да откопате магистралу, да направите пројекат, да покријете цев преградом, све профилне организације ћемо вам дати, и то ће коштати око 700 хиљада рубаља. Тек тада можете да зађете на 2 метра у заштитну зону". За нас је то било неизводљиво, па смо решили да не улазимо у заштитну зону, тако што ћемо сузити храм на 6 метара.
     
    Усаглашавали смо, усаглашавали, и као резултат смо одредили почетниоријентир, поставили смо 4 коца. У тим границама ћемо направити храм. Осећај је био као на Велику Суботу - ми већ знамо да је Христос васкрсао, али Га још нико није видео, па је зато царовало блажено ћутање. Једноставно смо дошли с друговима, укључили смо бушилицу, избушили рупе и поставили кочеве. До последњег дана није било јасно да ли ћемо успети да почнемо с радовима или ће нас спречити. Тек када смо постали свесни да можемо да поставимо ова четири коца, схватили смо да сада све зависи само од нас, а већ смо били спремни да уложимо све своје снаге, да све успе. Све је, наравно, почело од трамвајских плоча.
     




    Како је отац Дмитриј "пљунуо на душу целом рејону"
     
    Прву количину трамвајских плоча смо довезли из храма у Тројице-Ликову. Тамо је отац Стефан сакупио пуно трамвајских плоча, које су бацали за време планске замене шина. Када више тих плоча није било, обратили смо се у трамвајски депо. Наше стазе до храма, на пример, узете су с моста. Довезли смо их и почели да правимо пут од рејона до будућег улаза у храм. Схватали смо, да ће на пролеће овде бити блато, и да прво морамо да направимо нормалан прилаз. Изгледало је то прилично чудно: добра стаза од шест редова плоча, која води до бетонске ограде, на којој је крупним словима написано "ХАРМОНИКАШ ТАМАДА" и број телефона. Људи су пролазили и помало се ишчуђавали - да ли је баћушка полудео? Једини противник градње, кога сам видео, појавио се управо тада.
     
    Пришао ми је човек и рекао, - "Ви сте управо пљунули на душу целом рејону". Мало сам се изненадио и питам, - "Зашто тако мислите?" - "Схватате, ја живим у суседној згради и недељом одмарам, и то је једини дан у недељи када сам слободан. Ви планирате да овде саградите цркву и да правите буку и недељом ујутро, да се не бих наспавао". Потом смо добронамерно поразговарали вероватно око 20 минута, и он је отишао. Потапшао ме по рамену и рекао: "Оче Дмитриј, нек вам је Бог на помоћи, можда ћу и ја доћи код тебе на суботник (дан када станари добровољно уређују околину)".
     



    Темељ помоћу Питагоре, "помоћу штапа и канапа"
     
    Када си сигуран, да нико неће позвати полицију, можеш да приступиш градњи. Као прво треба да ограничимо контуре храма, и за то је потребно да направимо праве углове. То се ради народним методом. Теорема Питагоре: ако је једна страница троугла три метра, друга четири, да би направио прави угао, трећу страницу мораш да направиш дужине пет метара.Поставиш четири угла, ставиш контролни стуб направљен од трамвајских плоча и цемента.Говориш - хајде да наши стубови буду од три плоче. Постављаш такав исти и на супротни угао и либелом провераваш да њихова висина буде иста. Затим између њих затегнеш канап и све следеће стубове правиш исте висине до канапа. Ништа посебно, само су потребне трамвајска плоче и 4 джака цемента - и добићеш храм. У прво време је градилиште ограђивала ограда, па смо градили на миру. Поставили смо рам у нивоу ограде, нико се не љути - одлично. Критичан је био тренутак, када је црква могла да се види иза ограде. Гледам - опет се нико не буни. Значи, можемо да градимо даље.
     



    Зуби праведника
     
    Градили смо нас петоро, и још је око 7 човека долазило повремено. Када смо планирали храм, мислили смо да га направимо од најјефтинијих материјала, с тим, да би га касније, када наши парохијани буду у могућности да дају прилоге, демонтирали и направили нешто друго. Наша градња је ушла у оквир суме од 300-350 хиљада рубаља. То је сума, за коју смо се надали да ћемо је негде, некако, добити, можда да поставимо кутију за прилоге на градилишту и почнемо да служимо молебне. На првом молебну смо били сами, али, временом,су људи почели да долазе све више и више.
     



    Када смо поставили скелет цркве, били смо у дилеми - да га обложимо шперплочом, или металним лимом под греду. Разлика у цени је била 4-5 пута. И долази човек који даје 70 000 рубаља, а следећег дана је дошла старица, која је рекла да је себи поставила керамичке зубе, а своје старе златне зубе хоће да да Цркви. Дали смо их у залагаоницу и сазнали да се за зубне протезе користи веома чисто злато, и зато се високо цени. Један комплет зуба нам је донео око 40 000 рубаља. Значи у тренутку доношења одлуке, Господ нам у року од 2 дана шаље 110 хиљада рубаља, и с неким већим попустом, то нам је таман довољно за метални лим за облагање.
     
    Потом се појавило питање - да ли да облажемо храм изнутра шперплочом, или да купимо дрвену ламперију, разлика у цени је била отприлике исто таква. Дошао је код нас благајник и рекао да је његова супруга наследила од прабабе златне зубе. Тако смо сакупили довољно за дрвену ламперију. Сличне коинциденције су нас пратиле све време градње. Не, није то да су нас пратиле... Осећали смо тај благослов Господа и били сигурни да је то Његова воља, да се овде направи храм. Зато се буджет увећао, једноставно зато што га је Господ увећао.
     




    Или звона. Ми имамо звоник који кошта више од 200 хиљада рубаља. Бринули смо се да пред Васкрс нећемо имати звона. Одлучили смо да узмемо мало мања, а за два већа ћемо да замолимо фирму за њихову израду да стигну на време - да зазвоне на Васкрс. Долазе људи који ништа не знају о храму и о нашем проблему. Један доноси 50 хиљада рубаља - то је управо вредност једног средњег звона. И схватамо да тај новац ни на шта друго ни не можемо потрошити. Сутрадан долази човек и доноси коверат, у коме је 100 хиљада рубаља. То је сума колико кошта велико звоно. Обојица су тачно дали суме потребне за оба звона, с тачношћу од пар хиљада. Зовемо фирму и говоримо: "Викторе Григорјевичу, дођи за новац, звона ти не дамо!"
     
    Чудесно време
     
    Не треба се бојати када се гради храм. Било је и код нас сумње, нисмо то знали и нисмо били сигурнида ћемо на крају успети. Али схватали смо да је то свети и богоугодни посао. За нас је то, могуће, једина шанса у животу да учествујемо у послу, који Господ Бог даје нашим рукама. Свештеник има на својим рукама благослов, који му увек напомиње да, чак и ако мрда својим прстима, памти то, да то не ради он, већ благодат Светог Духа, која му је дата у Тајинству свештенства, а он је једноставно њен преносник. Ти си тај роб, коме су дали неку количину талената, и можеш вратити један таленат, а можеш се потрудити, макар и мало да га увећаш. Зато је за мене као хришћанина то било чудесно време...
     



    А оно се и сада продужава. Људи, који су учествовали у том послу, осећају да нису узалуд провели те месеце, а многи говоре да су им ти месеци - нешто најлепше у њиховом животу и да су истински срећни због свега.
     




    Црквени сајт: hram-horoshevo.ru
     
    Привремена црква великомученика Теодора Тирона била је освештана 6. јануара 2013. године, фебруара је у њој била крштена прва беба. Сада, када се појавила црква, мање-више све је јасно. Али откуд су се у новој цркви појавили људи, како су се организовали у заједницу? О мишљењу настојатеља Теодоровскецркве, младог и срећног свештеника Дмитрија Крутова, о својој заједници, свом служењу и о критици Цркве од стране друштва - читајте у чланку "Правила живота срећног свештеника".
     
    Кирил МИЛОВИДОВ

    Превод са руског С. М.
    23 новембар 2013 год.
     

     
     
     
     
    Манастир Лепавина
  15. Волим
    Лазар got a reaction from Срђан Ранђеловић in Како је московски свештеник успео да направи цркву на месту гаража и да се никоме не замери?   
    Прелијепо Невјероватно је шта све људи могу када хоће и када се помоле Богу да им помогне
  16. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Жељко у Потребно име за сајт   
    Конкурисали смо са идејом код министарства за привреду или већ како се зове и иде у регистар.
    Идеја је смишљана дуже од 8 година.
    Поента је помоћи сам себи.
    Доста је било кукњаве и тужибабења на друге. Неки други јесу криви а неки и нису, међутим били они на почетку криви или не на крају смо сами криви ако ништа не предузмемо.
    Наша економија је разорена, привреда такође.
    Ми као нација и држава немамо неку шансу да правимо велике фирме и запошљавамо по 10 000 радника.
    Али имамо веома добру шансу за малу привреду и производњу здраве хране.
    Пример је рецимо Аустрија која буквално живи на малој и средњој привреди. А нико при том не може рећи да живе лоше.
     
    Код нас су такође проблем и монополи.
     
    Овај пројекат који је као што рекох ушао у процес регистровања и приводи се крају па стога могу јавно да излажем ову идеју без бојазни да ће бити украдена од неког тајука или сличног лопова. Надамо се да ћемо макар повезати људе и то ако урадимо много смо урадили.
    Наравно није нам циљ само то, него много више и шире.
    Здрава храна тренутно јесте скупља од оне која се производи помоћу хербицида и пестицида, али рецимо Србија ту има заиста много повољности и могућности и за извоз.
  17. Волим
    Лазар got a reaction from Milica89 in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Слажем се, ипак су се жене много више промјениле него мушкарци. Када оне буду то хтјеле ми ћемо опет бити џентлмени. Лично сматрам да су мушкарци увијек били и остаће џентлмени само сада као да није вријеме за то.
  18. Волим
    Лазар got a reaction from Јадранка-Дервента in Све везано за фудбал   
    Никада нисам разумио ово за кога ћете навијати, а зашто морам за неког ? Ако не игра Звезда или Србија ја једноставно гледам тај фудбалски меч или евентално неки други спортски меч и уживам у спорту и то је то. Како неко може уопште да навија за више тимова, да ли је то искрено навијање или онако форме ради
  19. Волим
    Лазар got a reaction from Караконџула in Све везано за фудбал   
    Никада нисам разумио ово за кога ћете навијати, а зашто морам за неког ? Ако не игра Звезда или Србија ја једноставно гледам тај фудбалски меч или евентално неки други спортски меч и уживам у спорту и то је то. Како неко може уопште да навија за више тимова, да ли је то искрено навијање или онако форме ради
  20. Волим
    Лазар got a reaction from feeble in Разговори о сектама - опасност око нас   
    Имао сам контакте са њима, дошли су ми на врата и почели ту своју причу. Да будем искрен није ми било пријатно, и најгоре је што сам се упустио у причу са њима, покушавајући им објаснити да гријеше, да су секта итд. Убрзо сам схватио да они доста боље познају своју "вјеру" него ја своју Углавном лијепо сам их замолио да више не долазе и они се нису ни појавили. Најсмјешнија ми је била једна стара бака комшиница, која је све вријеме моје расправе са јеховиним свједоцима са њеног балкона добацивала  "Бјежи од њих то је секта" и слично а они ни да трепну, куда да бјежим па ја сам у својој кући
  21. Волим
    Лазар got a reaction from ВИШЊА in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Слажем се, ипак су се жене много више промјениле него мушкарци. Када оне буду то хтјеле ми ћемо опет бити џентлмени. Лично сматрам да су мушкарци увијек били и остаће џентлмени само сада као да није вријеме за то.
  22. Волим
    Лазар got a reaction from Ђуро Станивук in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Слажем се, ипак су се жене много више промјениле него мушкарци. Када оне буду то хтјеле ми ћемо опет бити џентлмени. Лично сматрам да су мушкарци увијек били и остаће џентлмени само сада као да није вријеме за то.
  23. Волим
    Лазар got a reaction from mescal in Gdje su nestali džentlmeni???   
    Слажем се, ипак су се жене много више промјениле него мушкарци. Када оне буду то хтјеле ми ћемо опет бити џентлмени. Лично сматрам да су мушкарци увијек били и остаће џентлмени само сада као да није вријеме за то.
  24. Волим
    Лазар је реаговао/ла на Милена_90_Ниш у "Кана Галилејска" - Упознавање ради хришћанског брака на ЖРУ- пријавите се!   
    Ово је заиста дивна идеја! У овом времену, када се људи упознају успут, на неадекватним местима, у неадекватном друштву, проводећи време заокупљени  апсолутно небитним темама што све на крају одведе ка празним везама, или још горе браковима. Свака част!
  25. Волим
    Лазар је реаговао/ла на о.Небојша у Равна Гора -дебата о серији на РТС-у   
    Има ли Бате Живојиновића ?

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...