Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

trapa

Члан
  • Број садржаја

    983
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Репутација активности

  1. Волим
    trapa got a reaction from ines in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    U zaselak kraj Valjeva već tri godine pristižu ljudi iz čitave Srbije jer veruju da molitve seoskog sveštenika Marjana Kneževića leče i pomažu
    U mesto Stave kod Valjeva u poslednje tri godine na stotine ljudi svake nedelje dolaze kako bi prisustvovali službi koju u seoskoj crkvi drži sveštenik Marjan Knežević. Među vernicima i stari i mladi, i bolesni i zdravi, i krivi i pravi. Molitve iz Jevanđelja, koji drugi popovi ne koriste, kao i razgovor sa vernicima, po njihovim pričama, leče i pomažu.
    Proširenje crkve
    - Morali smo da proširimo seosku crkvu za 50 kvadrata, jer na pojedinim molitvama bude više od 700 vernika iz cele Srbije. Ti radovi će biti gotovi do proleća. Sledeći plan nam je izgradnja crkvenog doma, u kome će vernici moći da prenoće, kao u manastiru Ostrog. Zasad se snalaze tako što prenoće u nekom od dva ovdašnja domaćinstava koja se bave seoskim turizmom - priča sveštenik Marjan.
    Mesto Stave smešteno je ispod Medvednika. Ima prodavnicu, kafanu i tablu na kojoj piše Stave, ali to selo katastarski ne postoji. Stave su mesto gde se spajaju četiri valjevska sela, Suvodanje, Sitarice, Stanina Reka i Boboba, pa su mu seljani dali takav naziv. Za Stave se, zahvaljujući lokalnom svešteniku, čulo od Vranja do Subotice.
    Stave pune ljudi
    - Svaki dan dođe neko sa strane. Non-stop defiluju automobili iz svih krajeva Srbije. Kad je veći praznik, tada se stvaraju i velike kolone, pa naše selo izgleda kao neki velegrad. Ovoliko sveta koliko je prodefilovalo poslednjih godina nisam video za mojih 80 leta - priča za Press deda Miša, koga smo sreli u seoskoj kafani.
    Otac Marjan službuje u seoskoj crkvi više od 30 godina. Vernicima, kaže, pomaže i leči isključivo čitanjem molitvi.
    - Interesovanje ljudi je poraslo kada sam počeo u crkvi da služim Svetu tajnu jeloosvećenja, koja je jedna od sedam svetih tajni. Veruje se da se u toj svetoj tajni potapaju zaboravljeni gresi, a oni nekada mogu biti uzrok bolesti i nevolja. Ta molitva se čita samo u nekoliko pravoslavnih hramova u celom svetu. Smatra se da tu molitvu treba da služi sedam sveštenika i zbog toga je najčešće ne sprovode u hramovima, ali moje je mišljenje da to može da obavlja i jedan sveštenik, ukoliko je „čist" i spreman da svoju energiju podeli sa vernicima. Kada se pročulo za ovu molitvu, počeli su svakodnevno da dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije. Uz to, čitaju se molitve protiv „volšebnih energija", a svedoci smo da sve više ljudi odlazi kod crnih magova i proroka. Posle čitanja molitve, ako je neko pod magijom, oseti muku, strah, desi se da poneko i vrisne ili pobegne iz crkve - priča otac Marjan, i napominje da je jedini spas molitva.
    Širi se glas o službi oca Marjana... Crkva uvek puna
    On navodi da su u protekle tri godine u crkvu dolazili oni koji su pokušali da se ubiju, parovi koji nemaju decu, bolesni...
    - Dolaze ljudi svih profesija. Do sada sam uspeo da izlečim galopirajući tumor, leukemiju, rak pluća, tumor na mozgu, a petoro dece je zahvaljujući molitvi posle nekoliko godina progovorilo. Ja znam da sve ovo zvuči kao naučna fantastika, ali sve je prosto i jednostavno. Ako je Bog stvorio čoveka, on može i da ga izleči. Nekome pomaže samo jedna molitva, a neko mora češće da dolazi - priča Marjan.
    Početno nepoverenje
    U većini seoskih crkava u valjevskom kraju službe se obavljaju samo nedeljom i većim praznicima, a broj vernika se tada može izbrojati na prste dve ruke. Na Stavama otac Marjan službu pred puno ljudi obavlja svaki dan, a za vreme Božićnog posta svakodnevno se obavljaju i ponoćne liturgije.
    - Meštani su bili malo nenaviknuti na to, jer većina njih u crkvu dolazi samo nedeljom. U početku, tokom jedne od prvih ponoćnih liturgija, dok sam čitao molitvu u crkvu je ušla policija. Neko od meštana je prijavio da su se u seoskoj crkvi okupili „sektaši" i da sprovode neki obred. Kada su uvideli o čemu se radi, policajci su brzo napustili selo. Većina meštana je teško prihvatila to što se služba vrši i subotom, pa je bilo raznih otpora, a neki od njih su me prozvali čak i subotarom. Sada su naviknuti na svakodnevne službe i problema više nema - priča otac Marjan.
    Zvanični crkveni krugovi nerado pričaju o tome, a otac Marjan kaže da i sami sveštenici o njemu pričaju svašta.
    - Neki kažu da sam vračar, neki da sam vidovit, ali ja smatram da radim ispravnu stvar. Naša sveštenička dužnost je da se molimo i da bogoslužimo, pogotovo u ovim pomalo čudnim vremenima - kaže otac Marjan.
    Stižu i po kiši i po snegu
    Ni kiša, ni sneg, ni led nisu prepreka za mnogobrojne vernike da dođu do crkve na Stavama, u kojoj smo zatekli nekoliko porodica iz Loznice, Beograda i Kraljeva. Nerado govore o razlozima zbog kojih su došli u ovo planinsko selo, ali svi tvrde da molitve sveštenika Marjana i te kako pomažu.
    - Da ne mislim tako, ne bih ovde došla po ovom nevremenu, a nije mi ni prvi put. Ne umem da vam objasnim kako to svešteniku polazi za rukom, ali svaki put kad napustim Stave osećam se smireno, bezbrižno, a mnogobrojni problemi koje sam imala počeli su da se rešavaju - kazala je M. T. (45), koja je sa suprugom doputovala iz Kraljeva.
  2. Волим
    trapa got a reaction from aleksandrasandrakostic@gma in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    U zaselak kraj Valjeva već tri godine pristižu ljudi iz čitave Srbije jer veruju da molitve seoskog sveštenika Marjana Kneževića leče i pomažu
    U mesto Stave kod Valjeva u poslednje tri godine na stotine ljudi svake nedelje dolaze kako bi prisustvovali službi koju u seoskoj crkvi drži sveštenik Marjan Knežević. Među vernicima i stari i mladi, i bolesni i zdravi, i krivi i pravi. Molitve iz Jevanđelja, koji drugi popovi ne koriste, kao i razgovor sa vernicima, po njihovim pričama, leče i pomažu.
    Proširenje crkve
    - Morali smo da proširimo seosku crkvu za 50 kvadrata, jer na pojedinim molitvama bude više od 700 vernika iz cele Srbije. Ti radovi će biti gotovi do proleća. Sledeći plan nam je izgradnja crkvenog doma, u kome će vernici moći da prenoće, kao u manastiru Ostrog. Zasad se snalaze tako što prenoće u nekom od dva ovdašnja domaćinstava koja se bave seoskim turizmom - priča sveštenik Marjan.
    Mesto Stave smešteno je ispod Medvednika. Ima prodavnicu, kafanu i tablu na kojoj piše Stave, ali to selo katastarski ne postoji. Stave su mesto gde se spajaju četiri valjevska sela, Suvodanje, Sitarice, Stanina Reka i Boboba, pa su mu seljani dali takav naziv. Za Stave se, zahvaljujući lokalnom svešteniku, čulo od Vranja do Subotice.
    Stave pune ljudi
    - Svaki dan dođe neko sa strane. Non-stop defiluju automobili iz svih krajeva Srbije. Kad je veći praznik, tada se stvaraju i velike kolone, pa naše selo izgleda kao neki velegrad. Ovoliko sveta koliko je prodefilovalo poslednjih godina nisam video za mojih 80 leta - priča za Press deda Miša, koga smo sreli u seoskoj kafani.
    Otac Marjan službuje u seoskoj crkvi više od 30 godina. Vernicima, kaže, pomaže i leči isključivo čitanjem molitvi.
    - Interesovanje ljudi je poraslo kada sam počeo u crkvi da služim Svetu tajnu jeloosvećenja, koja je jedna od sedam svetih tajni. Veruje se da se u toj svetoj tajni potapaju zaboravljeni gresi, a oni nekada mogu biti uzrok bolesti i nevolja. Ta molitva se čita samo u nekoliko pravoslavnih hramova u celom svetu. Smatra se da tu molitvu treba da služi sedam sveštenika i zbog toga je najčešće ne sprovode u hramovima, ali moje je mišljenje da to može da obavlja i jedan sveštenik, ukoliko je „čist" i spreman da svoju energiju podeli sa vernicima. Kada se pročulo za ovu molitvu, počeli su svakodnevno da dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije. Uz to, čitaju se molitve protiv „volšebnih energija", a svedoci smo da sve više ljudi odlazi kod crnih magova i proroka. Posle čitanja molitve, ako je neko pod magijom, oseti muku, strah, desi se da poneko i vrisne ili pobegne iz crkve - priča otac Marjan, i napominje da je jedini spas molitva.
    Širi se glas o službi oca Marjana... Crkva uvek puna
    On navodi da su u protekle tri godine u crkvu dolazili oni koji su pokušali da se ubiju, parovi koji nemaju decu, bolesni...
    - Dolaze ljudi svih profesija. Do sada sam uspeo da izlečim galopirajući tumor, leukemiju, rak pluća, tumor na mozgu, a petoro dece je zahvaljujući molitvi posle nekoliko godina progovorilo. Ja znam da sve ovo zvuči kao naučna fantastika, ali sve je prosto i jednostavno. Ako je Bog stvorio čoveka, on može i da ga izleči. Nekome pomaže samo jedna molitva, a neko mora češće da dolazi - priča Marjan.
    Početno nepoverenje
    U većini seoskih crkava u valjevskom kraju službe se obavljaju samo nedeljom i većim praznicima, a broj vernika se tada može izbrojati na prste dve ruke. Na Stavama otac Marjan službu pred puno ljudi obavlja svaki dan, a za vreme Božićnog posta svakodnevno se obavljaju i ponoćne liturgije.
    - Meštani su bili malo nenaviknuti na to, jer većina njih u crkvu dolazi samo nedeljom. U početku, tokom jedne od prvih ponoćnih liturgija, dok sam čitao molitvu u crkvu je ušla policija. Neko od meštana je prijavio da su se u seoskoj crkvi okupili „sektaši" i da sprovode neki obred. Kada su uvideli o čemu se radi, policajci su brzo napustili selo. Većina meštana je teško prihvatila to što se služba vrši i subotom, pa je bilo raznih otpora, a neki od njih su me prozvali čak i subotarom. Sada su naviknuti na svakodnevne službe i problema više nema - priča otac Marjan.
    Zvanični crkveni krugovi nerado pričaju o tome, a otac Marjan kaže da i sami sveštenici o njemu pričaju svašta.
    - Neki kažu da sam vračar, neki da sam vidovit, ali ja smatram da radim ispravnu stvar. Naša sveštenička dužnost je da se molimo i da bogoslužimo, pogotovo u ovim pomalo čudnim vremenima - kaže otac Marjan.
    Stižu i po kiši i po snegu
    Ni kiša, ni sneg, ni led nisu prepreka za mnogobrojne vernike da dođu do crkve na Stavama, u kojoj smo zatekli nekoliko porodica iz Loznice, Beograda i Kraljeva. Nerado govore o razlozima zbog kojih su došli u ovo planinsko selo, ali svi tvrde da molitve sveštenika Marjana i te kako pomažu.
    - Da ne mislim tako, ne bih ovde došla po ovom nevremenu, a nije mi ni prvi put. Ne umem da vam objasnim kako to svešteniku polazi za rukom, ali svaki put kad napustim Stave osećam se smireno, bezbrižno, a mnogobrojni problemi koje sam imala počeli su da se rešavaju - kazala je M. T. (45), koja je sa suprugom doputovala iz Kraljeva.
  3. Свиђа ми се
    trapa got a reaction from nmiljan in Свето причешће   
    Два човјека уђоше у храм да се моле Богу, један непушач а други пушач.
    11. непушач стаде и мољаше се у себи овако: Боже, хвала ти што нисам као остали људи: наркомани, пијанице, прељубници или као овај пушач.
    12. Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.
    13. А пушач издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути небу, него се бијаше у прса своја говорећи: Боже, милостив буди мени грјешноме!
    14. Кажем вам, овај отиде оправдан дому своме, а не онај. Јер сваки који себе узвисује понизиће се, а који себе понизује узвисиће се.
  4. Свиђа ми се
    trapa got a reaction from nmiljan in Свето причешће   
    Mitropolit Kalist Ver:
    Mitropolit Kalist Ver dobro poznat našim čitateljima, ne samo blagodareći njegovim knjigama, čiji se tiraži brzo rasprodaju. Prošle godine  internet prezentacija „Pravoslavlje u Ukrajini“ opublikovalo je intervju s tim istaknutim savremenim bogoslovom i crkvenim radnikom, gde su se pokretala pitanja jedinstva Crkve i položaja pravoslavlja u Ukrajini. Danas vam mi predlažemo upoznati se s pastirskom stranom služenja vladike Kalista, arhijereja Konstantinopoljske Patrijaršije i Oksfordskog profesora.
    Naš razgovor s uvaženim bogoslovom doticao se danas aktuelnih pitanja pripreme Svetom Pričešću, odnosu pričešća prema ispovesti i nekim od razlika u grčkoj i ruskoj praksi.
    Prošle godine u Moskvi organizovan je okrugli sto tema je bila pastirsko savetovanje, na kome se raspravljalo o pitanjima posta, molitvenog pravila i ispovesti pred pričešće. U Ruskoj Crkvi se udomaćila tradicija da je obavezno pred Sveto Pričešće postiti tri dana, pročitati tri kanona i molitve pred pričešće, a takođe je obavezno ispovediti se. Šta vi mislite, dali se može olakšati i uprostiti priprema ljudi pred pričešće?
    Mi smo obavezni uzeti u obzir tradiciju svake pomesne Crkve i potrebe ne menjati iznenedno. Postavljeno od vas pitanje je vrlo važno, posebno za nas koji živimo na Zapadu, gde pravoslavni grci žive bok uz bok sa rusima katkada nalaze se čak pri istoj parohiji, kako je na primer u Oksfordu. Lično ja podržavam često pričešćivanje. Često no ne lakomisleno ili ne pažljivo. Često pričešćivanje da, no uvek sa potrebnom pripremom. Šta se podrazumeva pod potrebnom pripremom?
    Kao prvo, što se tiče tajne ispovesti. U vizantijskoj i savremenoj grčkoj tradiciji, koliko ja mogu to videti, nikada nije traženo da se svaki puta ispoveda pred pričešće. Ispovest i Pričešće se uzimaju kao dve odvojene tajne. Nije mi poznato, da su Vasenjenski Sabori donosili bilo kakve kanone u odnosu na obaveznu ispovest pred pričešće. Taj običaj je imao osnovu u Rumunskoj i slavenskim crkvama. Ja dajem prednost grčkom prilazu ovom pitanju. Pri tom je svaki hrišćanin obavezan regularno ispovedati se, no nije obavezno svaki put kada pristupa Pričešću.Takva je praksa u Oksfordu, kako kod grka tako i kod rusa. Ja bi hteo da ispovest razmatramo kao odvojenu tajnu, a ne prosto element pripreme pred Sveto Pričešće. Ja razumem da, u Rusiji postoje pastirske poteškoće, gde vrlo mnogo ljudi želi da pristupi pričešću, a sveštenici prosto nemaju dovoljno vremena da saslušaju sve ispovesti. Mislim, da bi bilo bolje ne ispovedati se tako često, da bi ispovest bila shvaćena ozbiljnom tajnom. Da bi bilo dovoljno vremena za onoga koji se kaje da svoje srce otvori, a za sveštenika da ozbiljno istraži njegovo duhovno stanje, što je nemoguće napraviti, kada za onim koji se kaje stoji i čeka na ispovest stotinu ljudi.
    Postavlja se pitanje: kako ja mogu pristupiti Svetom pričešću, ako sam za vreme od zadnje ispovesti, napravio neki greh? Iako ne tako veliki i strašan greh, kao ubistvo i preljuba, nego svakidašnji greh, no ipak je greh.
    Vi ste savršeno u pravu: mi smo svi grešnici i grešimo svaki dan i čas. Trebamo razdvojiti  više ozbiljnije grehe, koje moramo neodložno ispovediti i manje ozbiljnije grehe. Naravno, takva kategorizacija greha nemože u potpunosti biti osnovana, jer pred licem  Božijim svaki je greh ozbiljan, no ipak mi možemo razlikovati greh šta je za hitno ispovedanje ili šta može pričekati.
    Ako je bilo ko sgrešio preljubom on je obavezno dužan ispovediti se i poneti određenu epitimiju. S druge strane ako smo sgrešili mišlju, to nije prepreka da se mi pričestimo. Ako smo se grdno posvađali s drugom, najpre smo se dužni pokajati zbog toga, pre nego što pristupimo Pričešću; no ako je ta svađa bila letimična i mi smo se odmah pomirili, čini mi se da, se mi zbog toga greha možemo pričestiti bez ispovesti. Dajte prvo da shvatimo, zašto se Pričešće daje za oproštaj grehova, jer mi takve reči govorimo pred pričešće. Iako, naravno, Pričešće ne zamenjuje ispovest. Osim toga, u molitvama pred Pričešće mi tražimo oproštaj za grehove.
    Vratimo se takvom aspektu pripreme za Pričešće kao što je post.
    Tradicija postiti tri dana ili nedelju pred Pričešće je takođe mesni ruski običaj. Ako potražimo u kanonima ili u odlukama Vaseljenskih sabora, takvog kanona, propisa nećemo naći. Kanoni govore o postu sredom i petkom, o četiri višednevna posta u toku godine. Osim toga, u bogoslužbenim knjigama mi nailazimo na upućivanje na još nekoliko posnih dana, naprimer; dan Usekovanja glave Jovana Krstitelja ili praznik Časnog Krsta Gospodnjeg. No u kanonima nije ništa rečeno o neophodnosti postiti tri dana ili celu nedelju pred pričešće. Pre bih rekao da se, potreba za ispovešću pre svakog pričešćivanja i postiti tri dana ili nedelju pojavila tada, kada su se ljudi počeli ređe pričešćivati, jedan i tri-četiri puta u godini. Ja to vidim kao nazadovanje. U drevnoj crkvi hrišćani su se pričešćivali svake nedelje. Smatram da, u tim Crkvama, gde je pričešće postalo retko, ne bi bilo dobro naglo menjati tradiciju i tražiti da se ljudi pričešćuju svake nedelje. No uveren sam da pričešćivati se dva-tri puta u godini nije dovoljno. U praksi je vrlo dobro pristupati Pričešću svake nedelje. Zato ću reći da: postite sredom i petkom, uzdržavajte se subotom uveče, ispovedajte se bar jedan put u mesecu, ali pričešćujte se po mogućnosti često. Takvu praksu preporučujem ljudima, koje spremam pristupanju Pravoslavnoj Crkvi. Ako se čovek pričešćuje jedan put u mesecu ili ređe, ja kažem da je to suviše retko. Ako se osvrnemo na praksu drevne Crkve i učenje svetih Otaca, videti će mo da oni svedoče o čestom pričešćivanju. Ne samo rani Oci Crkve, nego i  kasniji, kao Sveti Simeon Novi Bogoslov ili Nikodim Svetogorac koji je živeo u 13 veku, pisac „Dobrotoljublja“, govore u korist čestoga pričešćivanja. I ja smatram da je pokret u Grčkoj Crkvi za često pričešćivanje, dobra pojava. I pozdravljam to da se ljudi često pričešćuju. Smatram da pravila u odnosu na ispovest i post pred Sveto Pričešće mogu biti izmenjena. No ta se pitanja nalaze u kompetenciji pomesnih Crkava.
    Sećam se kada sam tek primio pravoslavlje pedeset godina nazad, sveštenik na liturgiji je izlazio s Čašom i izgovarao „Sa strahom Božijim, verom i ljubavlju pristupite“, no niko nije pristupao. Niko se nije pričešćivao. Još sam tada osetio da to nije ispravno. Danas na Zapadu u pravoslavnim crkvama pričešćuju se skoro svi. I ja sam radostan zbog toga. Naravno, pričešćujemo se zato ne što smo uvereni u sopstvenu pravednost, nego zato što verujemo u milost Božiju. Prilazimo Svetoj Čaši zato što smo prizvani, jer Pričešće mi zovemo Svetim Darovima. Pričešće nije nešto što se može zaraditi ili zaslužiti, to je uvek slobodni dar ljubavi Božije.
    Pred pričešće sveštenik vozglašava „Svetinje svetima“, u smislu „sveti Darovi za one koji su sveti“, na što hor odgovara: „Jedan je Svet, jedan Gospod Isus Hristos...“. Međutim mi nismo sveti u tom smislu, no ipak smelo pristupamo pričešću... S druge strane, znamo, u Novom Zavetu i u liturgijskim tekstovima svetima se nazivaju svi pravoslavni hrišćani ko nije odlučen od crkve za posebno teške grehove. Kako se u tom slučaju odnosi svetost i lično moralno savršenstvo čoveka?
    Pre svega, ako govorimo o pojmu svetosti, treba iskoristiti tri reči: Jedan, pojedini, svi. Jedan svet – Isus Hristos. Svetost pripada Bogu, samo je On svet po Svojoj prirodi. Mi možemo biti sveti samo kroz sudelovanje u svetosti Božijoj. Dalje, mi govorimo da su svetosti prizvani svi. Kada apostol Pavle adresuje svoje poslanice svima svetim u Rimu, u Kološanu, i.t.d., on se obraća hrišćanskim opštinama. Takođe i apostol Petar piše o hrišćanima kao o „svetom narodu“. U tom smislu sveti su svi hrišćani. Na kraju mi govorimo o tim svetima koji su proslavljeni Crkvom i koji su uneseni u crkveni kalendar.  To isto možemo reći i o sveštenstvu. Samo je jedan Prvosveštenik – Isus Hristos, kako se kaže u Poslanici Jevrejima. Zatim, kroz krštenje svi hrišćani postaju sveštenici, kako piše apostol Petar, nazivajući hrišćane ne samo svetim narodom, nego i „carskim sveštenstvom“. Dalje, sveštenici postaju pojedini – koga je Crkva izabrala i postavila na tu službu kroz polaganje ruku. Na taj način i kod svetosti i sveštenstva postoje tri nivoa.
    Pozvani smo svi da budemo sveti. Zato, ako prilazim Pričešću, neradim to zato što sam već svet, nego zato što sam grešnik, koji treba pomoć Božiju, koja mi se daje kroz Sveto Pričešće. Razume se da, pojedini ljudi iz razloga učinjenoga greha nemogu primati Pričešće. Naravno, Pričešće nije nagrada svetima, nego pomoć grešnima. U pojedinim žitijama nalazimo, da pojedini sveti posle pričešća nisu dugo pristupali ponovo Svetoj Čaši, kao naprimer sveta Marija Egipćanka. Ona se pričestila u hramu Groba Gospodnjeg, a zatim je otišla u pustinju, gde mnoge godine nije primala Svete Darove, pričestila se tek na kraju zemaljskog života.
    Može li to biti opšte pravilo?
    Naravno, to nije opšte pravilo. To je pravilo za svete, koji u toku mnogih godina mogu živeti jednim Pričešćem. No mi smo dužni pričešćivati se često. Ne zato što smo sveti, nego zato što smo slabi i imamo potrebu u pomoći u blagodati.
    Koje mesto u pripremi za pričešće zauzima moralno savršenstvo? Kod nas u Kijevu mnogi se ljudi ispovedaju i pričešćuju svake nedelje, a biva i to da pojedini iz njih, pošto su se ispovedili uoči Pričešća, ujutro opet traže da se ispovedaju, zato što su u toku večeri i noći nečim sagrešili. Ili neblagočestivim mislima, željama srca ili drugim. Osim toga, mnogi hrišćani svaki put iz nedelje u nedelju ispovedaju jedan te isti greh. Kako je moguće davati obećanje na ispovesti da se neće ponavljati ti „svakidašnji“ gresi, ako ja tačno znam da ću ih opet napraviti?
    Suviše čest odlazak na ispovest može značiti kao svojevrsno sujeverje. Treba zapamtiti da je Pričešće blagodat, a demon ne želi da mi primamo blagodat. I on traži bilo kakav način da nas spreči da se mi pričešćujemo. Kada se dogodi da nas spopadne grehovna misao čak za vreme Božanstvene liturgije, treba da se pokajemo u sebi, pošto je to demonsko iskušenje i da pristupimo Pričešću. Blagodat koja se daje tajnom ispovesti i pokajanja, vrlo je važna za svakoga od nas. Dužni smo uzeti na sebe odgovornost „kretati se svojom dionicom“. Ne sme se pretvarati ispovest u mehaničko prebrojavanje jednih te istih greha. Ona je potrebna biti dosta retkom, da postane događaj, stvarnog otvaranja svoga unutrašnjeg stanja. Svaki dan u večernjim molitvama mi se molimo za oproštaj naših sagrešenja. I ako se mi iskreno molimo Bog će nam oprostiti taj čas. No to ne znači da na ispovest ne treba ići. Neki naši postupci su prepreka pričešću sve dotle dok ih ne ispovedimo. Obavezni smo se ozbiljno odnositi prema pokajnim molitvama iz našeg svakodnevnog pravila. Ispovest ne treba da bude suviše česta. S više odgovornosti treba da prilazimo tome pitanju. Česti odlasci na ispovest obezvređuju je. Treba da shvatimo da zaista imamo potrebu u tome da, opet i opet ispovedamo jedan te isti greh. Ne treba, zato što se gresi ponavljaju, izbegavati ispovest. Jednostavno za noć mi nećemo postati sveti. Potrebna nam je borba, neprestani asketski napor nad nama. No Božija blagodat u nama čini promenu. Moguće je, mi ju ne primećujemo, no ona se dešava. Uz pomoć svakodnevnih napora, blagodati Božije, ispovesti, a pre svega pričešća možemo se kretati napred – smireno i tiho.
    Postoji i to da se ljudi razočaravaju u svoje napore, pošto ispovedaju jedno te isto,  pričešćuju se, a nikakve promene na bolje nema. To se posebno oseća u velikim gradovima s njihovom sujetom, kada čoveku ne ostaje mnogo vremena za duhovni život. Posao, dugi krivudavi put u gužvi, porodične brige... Svi ne nalaze vremena čak ni za jutarnje i večernje molitve.
    Na samom delu mi klirici, a posebno monasi koji ne trebaju da se brinu o porodici i deci, shvatamo te uslove u kojima žive porodični hrišćani. Ljudi su prinuđeni mnogo raditi, dugo putovati na posao i kući, a kada se vrate kući mnogo posla ih čeka da urade... Moramo da shvatimo te nejednostavne uslove, u kojima žive mnogi mirjani. Ne gledajući na to, svaki hrišćanin može naći bar malo vremena uveče i ujutro da se pomoli pred ikonom. Čak pet minuta uveče i ujutro imaju mnogo značaja.  Te minute zadaju „smer“ celom danu i dubinu koju je drugačije ne moguće dostić. Potrebno je reći i o kratkim molitvama koje je moguće proiznositi tokom dana. Možemo se moliti i dok se tuširamo, dok putujemo u metrou, vozimo kola ili stojimo u gužvi. Možemo koristiti kratke molitve na primer, Isusovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste Sine Božiji pomiluj me grešnog“, ili „Slava Tebi Gospode, slava Tebi“, ili „Presveta Bogorodice spasi nas“ ili bilo koju drugu kratku molitvu. Tako se možemo moliti u čak najzauzetije vreme, ili, na primer, kada idemo iz jednog mesta u drugo. Veoma je važno videti, da osim specijalno odvojenog vremena za molitve pred ikonom (koje je potrebno svakom od nas) postoji mogućnost slobodno moliti se i u toku dana, na bilo kom mestu. No ako se hoćemo moliti u toku dana potrebno je izabratai kratke molitve poput Isusove molitve. Izgovarati Isusovu molitvu možemo uvek: kada nešto čekamo, kada putujemo, hodamo, u toku promene zadatka na poslu itd. Apostol Pavle kaže: „Molite se neprestano“. On govori o tome da je to veoma teško, odpočinje se s veoma prostim: s čestim i kratkim molitvama u toku dana. Pomoću takvih molitava mi možemo ispuniti sav svoj dan prisustvom Hrista - i to je put prema istinskoj molitvi. Tražite Hrista svagde. Isusovu molitvu mogu izgovarati ne samo klirici i monasi, nego i mirjani koji imaju porodicu i mirske obaveze. Držite Isusovu molitvu u svakom momentu, osim,  kada se od vas iziskuje povišena koncentraciona pažnja. Možemo objediniti vreme molitve i rada. Učiti se takom načinu Isusove molitve je vrlo važno u našem svakodnevnom životu. Takođe decu učiti Isusovoj molitvi. Oni mogu s vremena na vreme ponavljati Isusovu molitvu još od predškolskog uzrasta, zato što je ona kratka i jednostavna.
    Apostol Pavle kaže: „Uvek se radujte. Neprestano se molite. Za sve blagodarite“. Veoma je teško radovati se svagda i blagodariti, kada vidiš koliko je zla u ovom svetu.
    Ne zaboravljajte da je, ljubav Hristova jača, nego bilo koje zlo u našim srcima. Vaskrsli Hristos je jači od svakog zla. Verujte da je vaskrsli Hristos uvek sa nama i da nam daje Svoju blagodat.
  5. Свиђа ми се
    trapa got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    Јел верујеш ти Дражо да пушаче не треба причешћивати никад.
  6. Волим
    trapa got a reaction from Марко Цвијић in Tajna udruženja - Templari, Masoni...   
    Јел ти то хоћеш да кажеш да су владика Лаврентије и прота Љуба масони. И кад качиш овакве снимке без икаквог коментара да ли си спреман да преузмеш одговорност ако којим случајем некога саблазниш овим.
  7. Волим
    trapa got a reaction from kopitar in Теологија светог Августина - камен спотицања?   
    Ево нашао сам текст патријарха Павла о горе поменутом проблему. Заиста дивно.
    BOŽJE PREDZNANJE I SLOBODA ČOVEKOVE VOLJE
    Sloboda �?oveka kao duhovno moralnog bića neodvojivi je deo ucenja kako Starog tako i Novog Zaveta. Vec naredba Bozja, data prvim ljudima, izrazava taj stav (a isto tako zapovesti Dekaloga, kao i ostale), jer: Ne jedi sa njega i u koji dan budes jeo s njega umreces, jasno pretpostavlja slobodu - da jede ili ne jede - onoga kome je upucena. Na mnogim mestima Sv. Pismo kazuje i direktno da je u covekovoj vlasti izbor: ili da postupa u saglasnosti sa voljom Bozjom , tj. moralno dobro, ili suprotno tome - zlo, poput ovoga: Evo sam stavio pred vas zivot i smrt, blagoslov i prokletstvo; zato izaberi zivot da budes ziv (5. Mojs. 30, 19).
    U Novom Zavetu, celokupno delo Spasiteljeve prorocke sluzbe, Njegova propoved, upuceno je coveku kao slobodnom bicu, koje moze da vrsi ono sto Bog zeli i sto ga spasava, ali i suprotno tome. Iz mnogih Hristovih reci to se vidi sasvim odredjeno: Ko hoce da ide za mnom neka se odrece sebe i uzme krst svoj i ide za mnom (Mt. 16, 24); Ako hoces da udjes u zivot drzi zapovesti. Ako hoces savrsen da budes… (Mt. 19, 17, 21).
    Istina slobode covekove nalazi se jasno iskazana u delima Sv. Otaca, onako kao sto npr. veli sv. Vasilije Veliki: dusa ljudska “ne buduci vezana nikakvom neophodnoscu, i dobivsi od Tvorca zivot slobodan, posto je stvorena po slici Bozjoj, razume dobro, ume se njime nasladjivati, obdarena slobodom i moci… moze da sacuva zivot koji joj je prirodan. No takodje ima slobodu da se ukloni od dobra.” A tako kazuju i mnogi drugi. Otud ucenje pravoslavne dogmatike da su ljudi i andjeli stvoreni kao slobodna bica, ali s nizim tipom slobode (moci ne gresiti), s tim da uzrastanjem u dobru dospeju do viseg (ne moci gresiti).
    Sa ovakvim odredjenim stavom o slobodi covekovog moralnog delanja kako dovesti u saglasnost reci sv. Simeona Novog Bogoslova: V knjizje ze Tvojej i jesce nesodjejonaja napisana Tebje sut? Zaista, prva misao koju ove reci izazivaju odvodi nas shvatanju izvesnog programiranja naseg zivota i postupanja, nekog preodredjenja i sudbine. Jer ako je ono sto tek treba da se dogodi u buducnosti unapred propisano, i mi samo imamo da ih izvrsimo; ako smo masina koja ima da ide odredjenim kolosekom, onda nema drugo nego da smo igracka u rukama usuda, sudbine.
    Tako je i meni izgledalo kad sam bio djak drugog ili treceg razreda bogoslovije. Naisla mi je i opsela misao: Ako Bog unapred zna da cu ja biti npr. pijanica, ili kradljivac, ili ubica, mogu li ja onda da to ne budem? Jer ako ne budem, tada propade Bozje predznanje. Ako li Bozje predznanje ne moze da propadne i ja moram to da budem, gde je onda moja sloboda? Zatim, ako bih morao npr. da budem ubica, da bi se time potvrdilo Bozje predznanje, pa me zbog tog greha Bog osudi na vecne muke, ocigledno da bi takav postupak bio necovecan, nedostojan coveka a kamoli Boga i Njegove pravde. I gde se, izmedju toga svega, moze staviti evandjelsko ucenje da je Bog ljubav?
    Mucio sam se bezuspesno trazeci ishod iz ovog lavirinta. Drugovi kojima sam ovu misao izneo imali su svoje probleme sa kojima su se nosili, i u moje pitanje se nisu udubljivali. Profesorima ga nisam mogao izneti zbog opasnosti da ga ne okarakterisu kao neumesno, jereticko ili bezboznicko. Tako sam ostao da se s njime nosim sam, i ko zna sta bi sa mnom bilo da nisam naisao na izvesno objasnjenje sv. Vasilija Velikog, a potpunije kod blaz. Avgustina. Desilo se nesto paradoksalno. Dokaz protiv predodredjenja pruzio mi je, eto, blaz. Avgustin, koji je inace sam zastupao shvatanje o predodredjenju, predestinaciji.
    To objasnjenje koje mi je problem razbistrilo i - bar za mene - resilo, sastoji se u ovome:
    Biblija pocinje recima: U pocetku stvori Bog nebo i zemlju (1. Mojs. 1, 1). U pocetku cega? U pocetku vremena. Pre toga, znaci, nije bilo vremena. Pa sta je onda postojalo? “Jer pre stvorenja sveta bilo je neko postojanje koje odgovara nadsvetskim silama, koje prevazilazi vreme, vecno, koje uvek traje”. Postojala je, dakle, vecnost. Sta je vreme, sta je vecnost?
    Ti osnovni pojmovi, kategorije naseg uma, uvek su najtezi za objasnjenje. Tako je i sa pojmom vremea. Kao sto kaze blaz. Avgustin: “Ako me niko ne pita, znam, ali ako bih hteo nekome to pitanje da razjasnim, ne znam. Ipak sa sigurnoscu mogu reci… kad ne bi nista prolazilo da ne bi bilo proslog vremena, i kad ne bi nista postojalo da ne bi bilo sadasnjeg vremena, i kad ne bi nista dolazilo da ne bi bilo buduceg vremena”. I nama je jasno da vreme nezadrzivo tece i prolazi sastojeci se iz proslosti, sadasnjosti i buducnosti, ali tako “da je u njemu proslost minula, buducnost jos nije nastupila, a sadasnjost se izmice od opazanja pre nego sto se osmotri”, kako primecuje sv. Vasilije Veliki. Jasno nam je da proslost ne postoji; ona je bila, ali je sada kao trajanja vremena nema. Isto tako, nema ni buducnosti; ona ce tek doci, no sada je jos nema. Znaci, postoji samo sadasnjost? Ona je u sustini linija dodira izmedju proslosti i buducnosti, momenat u kome buducnost stalno prelazi u proslost. Dok npr. casovnik ne otkuca “tak”, taj momenat je blizu, cekamo ga da nastupi, ali jos ne postoji. A cim otkuca “tak”, tog momenta vise nema, on je presao u proslost. Nepostojece buduce u trenutku je preslo u nepostojece proslo. I sadasnjost, znaci, jedva postoji. Naime: “I sam jedan sat sastoji se od kratkotrajnih delica: sto je od njega odletelo to je proslost, a stogod mu preostaje, to je buducnost. Ako se moze zamisliti deo vremena koji se ne moze vise podeliti ni u najmanje delice vremena, onda je on jedini koji se moze zvati sadasnji, ali taj deo tako brzo iz buducnosti prelece u proslost, da se ne proteze ni trenutak”.
    Eto, to je vreme postalo zajedno sa svetom i neodvojivo od njega. Ono se odnosi na sve stvoreno, pa i na nas ljude i na andjele. Na Bozje bice vreme se ne odnosi. On je Tvorac sveta i vremena, te na Njega ono ne moze biti primenjeno, kao sto se na Njega ne mogu primeniti pojmovi prostora, broja, pocetka i svrsetka, itd. Za Njega vazi vecnost. Sta je vecnost? Vecnost je stalna sadasnjost, ona nema ni proslosti, ni buducnosti, koje karakterisu vreme. “U vecnosti nista ne prolazi, nego je u njoj sve sadasnje”, veli blaz. Avgustin. “Vecnost koja nema ni buducnosti, ni proslosti, nepomicno stoji i odredjuje buduca i prosla vremena”. Na drugom mestu, obracajuci se Bogu, blaz. Avgustin kaze: “Tvoje godine niti idu, niti dolaze… Tvoje su godine jedan dan (1. Petr. 3, 8), a Tvoj dan nije svaki dan, nego danas, jer Tvoj danasnji dan ne uzmice pred sutrasnjim i ne dolazi iza jucerasnjega. Danasnji dan je vecnost”.
    Vecnost je, dakle, stalno “sada”, bez prethodeceg “bilo” i sledujuceg “bice”. Sadasnjost, koja za nas jedva postoji, u vecnosti jedino postoji. Kad govoreci o vecnosti kazemo “pre” i “posle”, to govorimo sa svog ljudskog stanovista, terminima koji se odnose na vreme. U vecnosti nema ni pre ni posle… Ima samo sada. Otuda sleduje da kad kazemo Bozje “predznanje”, Bozje “predvidjanje”, da se izrazavamo na nas ljudski nacin. “Ustvari”, po duhovnoj primedbi o. Justina Popovica, “Bozje predznanje je znanje i gledanje svih misli ljudskih, i osecanja, i dela u stanju njihovog zbivanja, jer za Boga ne postoji ni proslost, ni buducnost, vec je sve sadasnjost”. U Bogu, dakle, nema predznanja buduceg, kao ni podsecanja na proslo, nego samo znanja i gledanja i proslog i buduceg istovremeno, sada. Mi mozemo predvidjati i secati se. Za Njega je u istom “sada” i postanak sveta, i sve vreme do nasega doba, i sva buducnost do kraja sveta.
    Zato kad se u molitvi kaze da je Bog svojim predznanjem ("predznanijem Tvojim”, grcki: prognosi ti si) odredio ovima da budu svestenici, ili djakoni, to se kazuje na ljudski nacin, ljudskim recnikom i kategorijama koje vaze za ljude, ali se ne mogu primeniti na Bozansku vecnost. Otuda na pitanje: sta je radio Bog pre nego sto je stvorio nebo i zemlju? koje su mu postavili neki savremenici, blazeni Avgustin lepo odgovara: “Ako pre neba i zemlje nije bilo nikakva vremena, zasto se pita sta si “tada” radio? Jer nije bilo nikakvog “tada” dok nije bilo vremena”.
    Poznata je stvar da se u novozavetnim knjigama na vise mesta govori o Bozjem predznanju, a u vezi s njim i o predodredjenju: ...dosljacima… koji su izabrani po providjenju (predznanju, grc. prognosin) (1. Petr. 1, 2); ...po odredjenoj volji i promislu (prognosi) Bozjem (Dap. 4, 33); Sto je ruka Tvoja i volja Tvoja napred odredila (proorisen) da bude (Dap. 4, 28); Jer koje napred izbra (proegno) one napred odredi (proorisen)... koje napred odredi one i pozva (Rim. 8, 29, 30); U ljubavi nas je napred odredio (proorisen imas) da budemo njegovi sinovi (Ef. 1, 5), itd. Oba ova izraza treba shvatiti u smislu koji smo izlozili. Sv. Jovan Zlatoust, u tumacenju reci Spasiteljevih: Sablazni moraju doci… (Mt. 18, 7), kaze: “Kad Hristos govori o neophodnosti sablazni, to time ne unistava… slobodu volje, i ne potcinjava nas zivot kakvoj bilo neophodnosti delanja, nego samo predskazuje ono sto ce se neminovno desiti… Stoga nije predskazanje Spasiteljevo uzrok sablazni. Nikako! I ne postoje sablazni zato sto ih je Spasitelj predskazao, nego je zato predskazao sto ce one neminovno nastati. Ako bi ljudi od kojih proishode sablazni resili da zlo ne cine, sablazni ne bi dosle. A kad one ne bi dosle, to ne bi bile predskazane”. Slicno govori i blaz. Avgustin: “Ne gresi covek stoga jer je Bog unapred znao da ce on gresiti; ...sam covek gresi kad gresi… A ako to covek ne ushtedne, onda dakako i ne gresi; ali ako ne htedne gresiti, i o tome je On (Bog) unapred znao”.
    Ali, ako Sveto Pismo odredjeno potvrdjuje cinjenicu covekove moralne slobode, i s tim ujedno neprihvativost predodredjenja njegovog postupanja, to jos ne znaci da svakog od nas Bog ne salje u ovaj svet u svoje vreme i stavlja pred odredjene zadatke koje treba da ispunimo, kao sto je to izneto za sv. Jovana Krstitelja. Pre nego sto je on i zacet, po Bozjem naredjenju, Arhandjeo podrobno izlaze prevashodne duznosti koje on treba da izvrsi u delu naseg spasenja: da bude prorok Najvisega, da ide pred Njim u duhu i sili Ilijinoj, da Mu pripravi put i spremi Gospodu narod pripravan (Lk. 1, 15-17). Mi znamo, Prorok je dobrovoljno izvrsio povereno mu delo i tako postao najveci rodjeni od zena (Mt. 11, 11).
    Slicno sv. Jovanu, svaki covek dolazi u svet u svoje vreme i staje pred duznosti koje treba da izvrsi. Da li cemo im pristupati najboljom voljom i sposobnostima koje imamo, onako kako Bog zeli, i tako postati sveti, ljudi u pravom smislu reci, zavisi konacno od nas, stvar je naseg slobodnog opredeljenja. No, takodje, svaki od nas moze odbaciti ono sto Bog hoce i tako postati gresnik, upravo onako kako se u Svetom Pismu kaze za knjizevnike i zakonike da “odbacise sto je Bog hteo sa njima” (Lk. 7, 30). “Od nas zavisi”, veli sv. Jovan Damaskin, “ili da ostanemo u vrlini i sledimo Boga koji njoj priziva, ili da ostavimo vrlinu, sto znaci da budemo u poroku i sledimo djavola koji nas, bez prisiljavanja, tome priziva”.
    Smatram da nam je postalo jasno da kad se u Sv. Pismu, ili u crkvenim tekstovima, govori o Bozjem predznanju, da se to kazuje na ljudski nacin, u pojmovima koji se odnose na vreme, a neprimenivi su na vecnost, u kojoj Bog prebiva. Vecnost je stalna sadasnjost, u kojoj se nalazi i proslost i buducnost istovremeno. Tako kad kazemo da je Bog nesto predvideo u proslosti, da to znaci da to i proslo i to buduce On vidi sada, u sadasnjosti. Nas ljudski jezik to Njegovo vidjenje naziva “predvidjanjem”. Bog, dakle, vidi da se ljudi ne kaju, nego cine sablazni, i to Njegovo vidjenje iskazuje se u Sv. Pismu recima: Sablazni moraju doci.
    Zavrsicemo recima sv. Jovana Zlatousta: “A kad bi se oni (ljudi) ispravili - velis ti - i niko ne uvodio sablazni, ne bi li se pokazalo laznim ovo predskazanje? Nikako! Jer ga tada ne bi ni bilo”.
    Ep. raško-prizrenski Pavle
  8. Свиђа ми се
    trapa got a reaction from kopitar in Теологија светог Августина - камен спотицања?   
    Мени је генијално његово размишљање о времену и вечности у делу "исповести". А и ових дана на телевизији могу се чути речи патријарха Павла како тумачи управо ово учење светог Августина и како је на основу њега превазишао своју младалачку дилему о односу слободне воље човека и промисла Божијег. Кад сам ја читао ово дело није ми ни падало на памет да се проблем предодређења може решити на овај начин. Стварно се дивим нашем оцу Павлу како је решио ову дилему са којом сам морам да признам и ја један период имао проблема.
  9. Волим
    trapa got a reaction from PredragVId in Otac Marijan Knezevic Stave kod Valjeva   
    U zaselak kraj Valjeva već tri godine pristižu ljudi iz čitave Srbije jer veruju da molitve seoskog sveštenika Marjana Kneževića leče i pomažu
    U mesto Stave kod Valjeva u poslednje tri godine na stotine ljudi svake nedelje dolaze kako bi prisustvovali službi koju u seoskoj crkvi drži sveštenik Marjan Knežević. Među vernicima i stari i mladi, i bolesni i zdravi, i krivi i pravi. Molitve iz Jevanđelja, koji drugi popovi ne koriste, kao i razgovor sa vernicima, po njihovim pričama, leče i pomažu.
    Proširenje crkve
    - Morali smo da proširimo seosku crkvu za 50 kvadrata, jer na pojedinim molitvama bude više od 700 vernika iz cele Srbije. Ti radovi će biti gotovi do proleća. Sledeći plan nam je izgradnja crkvenog doma, u kome će vernici moći da prenoće, kao u manastiru Ostrog. Zasad se snalaze tako što prenoće u nekom od dva ovdašnja domaćinstava koja se bave seoskim turizmom - priča sveštenik Marjan.
    Mesto Stave smešteno je ispod Medvednika. Ima prodavnicu, kafanu i tablu na kojoj piše Stave, ali to selo katastarski ne postoji. Stave su mesto gde se spajaju četiri valjevska sela, Suvodanje, Sitarice, Stanina Reka i Boboba, pa su mu seljani dali takav naziv. Za Stave se, zahvaljujući lokalnom svešteniku, čulo od Vranja do Subotice.
    Stave pune ljudi
    - Svaki dan dođe neko sa strane. Non-stop defiluju automobili iz svih krajeva Srbije. Kad je veći praznik, tada se stvaraju i velike kolone, pa naše selo izgleda kao neki velegrad. Ovoliko sveta koliko je prodefilovalo poslednjih godina nisam video za mojih 80 leta - priča za Press deda Miša, koga smo sreli u seoskoj kafani.
    Otac Marjan službuje u seoskoj crkvi više od 30 godina. Vernicima, kaže, pomaže i leči isključivo čitanjem molitvi.
    - Interesovanje ljudi je poraslo kada sam počeo u crkvi da služim Svetu tajnu jeloosvećenja, koja je jedna od sedam svetih tajni. Veruje se da se u toj svetoj tajni potapaju zaboravljeni gresi, a oni nekada mogu biti uzrok bolesti i nevolja. Ta molitva se čita samo u nekoliko pravoslavnih hramova u celom svetu. Smatra se da tu molitvu treba da služi sedam sveštenika i zbog toga je najčešće ne sprovode u hramovima, ali moje je mišljenje da to može da obavlja i jedan sveštenik, ukoliko je „čist" i spreman da svoju energiju podeli sa vernicima. Kada se pročulo za ovu molitvu, počeli su svakodnevno da dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije. Uz to, čitaju se molitve protiv „volšebnih energija", a svedoci smo da sve više ljudi odlazi kod crnih magova i proroka. Posle čitanja molitve, ako je neko pod magijom, oseti muku, strah, desi se da poneko i vrisne ili pobegne iz crkve - priča otac Marjan, i napominje da je jedini spas molitva.
    Širi se glas o službi oca Marjana... Crkva uvek puna
    On navodi da su u protekle tri godine u crkvu dolazili oni koji su pokušali da se ubiju, parovi koji nemaju decu, bolesni...
    - Dolaze ljudi svih profesija. Do sada sam uspeo da izlečim galopirajući tumor, leukemiju, rak pluća, tumor na mozgu, a petoro dece je zahvaljujući molitvi posle nekoliko godina progovorilo. Ja znam da sve ovo zvuči kao naučna fantastika, ali sve je prosto i jednostavno. Ako je Bog stvorio čoveka, on može i da ga izleči. Nekome pomaže samo jedna molitva, a neko mora češće da dolazi - priča Marjan.
    Početno nepoverenje
    U većini seoskih crkava u valjevskom kraju službe se obavljaju samo nedeljom i većim praznicima, a broj vernika se tada može izbrojati na prste dve ruke. Na Stavama otac Marjan službu pred puno ljudi obavlja svaki dan, a za vreme Božićnog posta svakodnevno se obavljaju i ponoćne liturgije.
    - Meštani su bili malo nenaviknuti na to, jer većina njih u crkvu dolazi samo nedeljom. U početku, tokom jedne od prvih ponoćnih liturgija, dok sam čitao molitvu u crkvu je ušla policija. Neko od meštana je prijavio da su se u seoskoj crkvi okupili „sektaši" i da sprovode neki obred. Kada su uvideli o čemu se radi, policajci su brzo napustili selo. Većina meštana je teško prihvatila to što se služba vrši i subotom, pa je bilo raznih otpora, a neki od njih su me prozvali čak i subotarom. Sada su naviknuti na svakodnevne službe i problema više nema - priča otac Marjan.
    Zvanični crkveni krugovi nerado pričaju o tome, a otac Marjan kaže da i sami sveštenici o njemu pričaju svašta.
    - Neki kažu da sam vračar, neki da sam vidovit, ali ja smatram da radim ispravnu stvar. Naša sveštenička dužnost je da se molimo i da bogoslužimo, pogotovo u ovim pomalo čudnim vremenima - kaže otac Marjan.
    Stižu i po kiši i po snegu
    Ni kiša, ni sneg, ni led nisu prepreka za mnogobrojne vernike da dođu do crkve na Stavama, u kojoj smo zatekli nekoliko porodica iz Loznice, Beograda i Kraljeva. Nerado govore o razlozima zbog kojih su došli u ovo planinsko selo, ali svi tvrde da molitve sveštenika Marjana i te kako pomažu.
    - Da ne mislim tako, ne bih ovde došla po ovom nevremenu, a nije mi ni prvi put. Ne umem da vam objasnim kako to svešteniku polazi za rukom, ali svaki put kad napustim Stave osećam se smireno, bezbrižno, a mnogobrojni problemi koje sam imala počeli su da se rešavaju - kazala je M. T. (45), koja je sa suprugom doputovala iz Kraljeva.
  10. Волим
    trapa got a reaction from Драшко in Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света   
    Ево сутра је празник Богородичиног Покрова па да испричам свој доживљај из манастира Ђуниса пре две године за овај празник. Вероватно сте чули да ујутру сваке године како сунце излази изнад брда изнад манастира кроз крошње дрвећа може се уочити фигура Богородице са Богомладенцом. Ето ја сам видео тај мали гест и утеху Богородице према нама. Наравно кључни догађај целог сабора је акатист који се чита око поноћи уочи празника и јутарња литургија . Али морам признати да кад сам ујутру видео то мало чудо осетио сам велику захвалност према Богородици због њене милости. Неки су скептични у вези са овим догађајем чуо сам да га и не виде сви. Мени је мој отац рекао "шта се баби снило то јој се и збило". Такође сам чуо коментаре типа "Богородица је у нама шта има да гледам у сунце. Знам ја да ово није ништа велико али зашто одбацити ову малу милост ако нам је дата. Ја знам шта сам видео, и како сам мењао свој положај и даље сам видео "Богородицу". Ако неко некад буде ишао и хтео да види нека гледа право у сунце док пролази кроз крошње. Ово говорим јер неко не види зато што не гледа где треба и гледа у сунце пошто прође изнад крошњи. Сигурно је још неко са форума некад присуствовао овом догађају па може такође поделити своје искуство.
    Честитам свима сутрашњи велики празник.
  11. Волим
    trapa got a reaction from Дијана. in Моралност без Бога- видео клип "Атеиста Србије"   
    Бити сиромашан духом не значи бити глуп! Ове речи се односе на духовну врлину познату као "смирење".
    Бити смирен у хришћанском смислу не значи не бити гневан или нервозан итд мада смирен човек није гневан нити нервозан али то није све. Смирење је супротно гордости. Ако горд човек себе сматра најбољим најпаметнијим и остало нај, смирен човек верује да сам никакво добро не поседује, већ све добија као дар од Бога. Смирење је блажено стање и то није комплекс ниже вредности, већ једно дубоко духовно стање мира и радости и поверења у милост Божију и благодарности Богу за сва добра. О смирењу се може данима говорити, да скратим, констатација да сиромашнан духом значи бити глуп је у старту омашка.
  12. Волим
    trapa got a reaction from lab_man in Свето причешће   
    Прочитао сам доста примера кад су људи олако приступали причешћу и лоше пролазили. Немојте погрешно да ме схватите не желим никога да плашим али очигледно није увек добро причестити се, без обзира на милост Божију. Мислим да прво треба да искрено желимо да се сјединимо са Господом.  Чињеница је да нико никад неће бити достојан причешћа али је велика разлика између онога ко се ијоле труди да буде мало мање недостојан него раније иако је свестан своје немоћи, и онога ко каже чаба да се трудим али ипак ћу се причестити милостив је Бог. То је ругање Богу. Ако је неко у суботу увече пијанчио и није могао да жртвује једну ноћ зарад сутрашње литургије питање је да ли би требало да се причести. Има разних ситуација и разних људи и не можемо све ставити у исти оквир. Поготову ако имамо смртне страсти на души а ништа не чинимо да барем покушамо да их се ослободимо. Мислим да је у том случају боље прескочити причест једне недеље па се онда малко више потрудити око своје душе па кад се помиримо са самима собом онда приступити. Или ако је неко у завади са својим ближњима како да тражи од Господа да му опрости грехе.
    Не треба ни често ни ретко него кад имамо скрушено и смирено срце и савест чисту и јарку жељу да целог себе дамо Господу. Код некога је то сваки дан а код некога пар пута годишње. А што се тиче благослова духовника мислим да није неопходан али може бити користан више као савет него као дозвола или забрана, јер нема баш свако истанчану савест.  
  13. Волим
    trapa got a reaction from pahulja in Radost u Hristu i radost van Hrista   
    Препоручио бих књижицу "Радост, пропаст туге" од архимандрита Емилијана са Свете Горе, Жичко издање. Мала књига али толико делотворна и поучна. Одмах се развеселиш кад је читаш.
  14. Волим
    trapa got a reaction from Дијана. in Брига за спасење наспрам слободе другог - да ли треба говорити о спасењу добрим људима који не иду у цркву   
    Што се тиче "врбовања" људи у Цркву (разумећете не мислим ништа лоше, шалим се само), много је битнији лични однос са неофитима или потенцијалним верницима него мамити их разним угодностима. Што каже вл. Григорије,(парафразирам) можеш некога звати да се осети позваним али можеш га звати и да се осети непозваним.
    Чуо сам једну причу дал је тачна или измишљена не знам али у сваком случају добар је пример. Каже у Русији у један храм улази једна девојка неприкладно обучена, и једна од "благочестивих" бакица поче да урла на њу како сме да улази тако у храм и истера је напоље прилично грубо. И одмах затим јави се Христос тој "благочестивој" бакици и рече: " 20 година чекам ову девојку да ми дође а ти је одмах истера."
    И морам да приметим да су често свештеници овде заказали. У многим местима потребан је "апостолски" труд, не мислим заливати башту и чупати коров него кренути од почетка, засадити нову башту. Насупрот томе често се свештеници понашају као обичне занатлије које дођу да обаве посао узму паре и готово. Не треба изигравати св. Јована Кронштатског али понекад се може обићи неки парохијанин, позвати на литургију, упутити нека лепа реч, посетити болесник. Наравно укључујем у ову критику и нас црквене вернике поготову оне са дужим стажом и добро уцрквљене. Одговорност делимо са свештенством потпуно.
  15. Волим
    trapa got a reaction from Middle-earth in Свето причешће   
    Прочитао сам доста примера кад су људи олако приступали причешћу и лоше пролазили. Немојте погрешно да ме схватите не желим никога да плашим али очигледно није увек добро причестити се, без обзира на милост Божију. Мислим да прво треба да искрено желимо да се сјединимо са Господом.  Чињеница је да нико никад неће бити достојан причешћа али је велика разлика између онога ко се ијоле труди да буде мало мање недостојан него раније иако је свестан своје немоћи, и онога ко каже чаба да се трудим али ипак ћу се причестити милостив је Бог. То је ругање Богу. Ако је неко у суботу увече пијанчио и није могао да жртвује једну ноћ зарад сутрашње литургије питање је да ли би требало да се причести. Има разних ситуација и разних људи и не можемо све ставити у исти оквир. Поготову ако имамо смртне страсти на души а ништа не чинимо да барем покушамо да их се ослободимо. Мислим да је у том случају боље прескочити причест једне недеље па се онда малко више потрудити око своје душе па кад се помиримо са самима собом онда приступити. Или ако је неко у завади са својим ближњима како да тражи од Господа да му опрости грехе.
    Не треба ни често ни ретко него кад имамо скрушено и смирено срце и савест чисту и јарку жељу да целог себе дамо Господу. Код некога је то сваки дан а код некога пар пута годишње. А што се тиче благослова духовника мислим да није неопходан али може бити користан више као савет него као дозвола или забрана, јер нема баш свако истанчану савест.  
  16. Волим
    trapa got a reaction from goga63 in Свето причешће   
    Прочитао сам доста примера кад су људи олако приступали причешћу и лоше пролазили. Немојте погрешно да ме схватите не желим никога да плашим али очигледно није увек добро причестити се, без обзира на милост Божију. Мислим да прво треба да искрено желимо да се сјединимо са Господом.  Чињеница је да нико никад неће бити достојан причешћа али је велика разлика између онога ко се ијоле труди да буде мало мање недостојан него раније иако је свестан своје немоћи, и онога ко каже чаба да се трудим али ипак ћу се причестити милостив је Бог. То је ругање Богу. Ако је неко у суботу увече пијанчио и није могао да жртвује једну ноћ зарад сутрашње литургије питање је да ли би требало да се причести. Има разних ситуација и разних људи и не можемо све ставити у исти оквир. Поготову ако имамо смртне страсти на души а ништа не чинимо да барем покушамо да их се ослободимо. Мислим да је у том случају боље прескочити причест једне недеље па се онда малко више потрудити око своје душе па кад се помиримо са самима собом онда приступити. Или ако је неко у завади са својим ближњима како да тражи од Господа да му опрости грехе.
    Не треба ни често ни ретко него кад имамо скрушено и смирено срце и савест чисту и јарку жељу да целог себе дамо Господу. Код некога је то сваки дан а код некога пар пута годишње. А што се тиче благослова духовника мислим да није неопходан али може бити користан више као савет него као дозвола или забрана, јер нема баш свако истанчану савест.  
  17. Волим
    trapa got a reaction from Дијана. in Смирење - најкраћи пут ка спасењу   
    Kaд би га канонизовали мислим да би најбоље било да у календару пише свети Павле смирени
  18. Волим
    trapa got a reaction from Интегра in Kontradikcije u Bibliji   
    Када ћеш схватити да свето писмо није неки правни документ који је писан тако да то што пише у њему буквално то и значи. Кад се вади из контекста свашта се може наћи али много више пише између редова.
    Јеванђелисти нису писали јеванђеље да би Селкоба имао у њему цитат за сваку хришћанску догму. Свето писмо није коначна књига и никад није требала да буде нити је ико икад то сматрао као што ви сматрате Куран, много тога има што се не може директно прочитати из Јеванђеља. Али најбитније је речено. Главна вест је очовечење живот смрт и Васкрсење и Сина Божијег Исуса Христа који је ссве то урадио драговољно и из љубави зарад нашег спасења и вечног живота. То је основа и главна истина и порука јеванђеља и све остало се тумачи у том контексту. Ми прво верујемо у то па тек онда гледамо појединачне моменте у јеванђељу какве они везе имају са овим истинама и кад се гледа тако у глобалу а не исецкано као ти што гледаш онда све постаје јасно и свака реч јеванђеља мање више има смисла.
    Христос није сваком човеку тумачио све истине наше вере тако како ти захтеваш. Трабало би му много више од 3 године да би сваку догму и истину до тачнина објашњавао да би Селкоба имао за све одговарајући цитат. Али зато он је рекао Ја сам Истина Пут и Живот и ко верује у Мене има живот вечни, то је најбитније то се прихвата срцем или се не прихвата нема ту под питања шта ово шта оно или поверујеш Њему и отвориш му срце или не. Кад га примиш у себе онда ћеш полако и лагано да се упознајеш са теолошким питањима, али понављам Христос није дошао да се бави Теологијом на академском нивоу дошао је нам да Себе, и то могу да прихвате или не и најпаметнији и најглупљи човек на свету, то је познање срца.
  19. Волим
    trapa got a reaction from Интегра in Kontradikcije u Bibliji   
    Није ствар у сумљи човек и даље остаје веран, али кад се срцем удаљи од Бога човек престаје да има доживљај Божијег присуства и не понаша се у складу са својим веровањем, као што поменух свака малодушност је последица неверја. Христос је рекао кад би имали вере као зрно горушичино горе би померали.
    Ајде и овакав пример. Човек оде у неку светињу пример Острог ради излечења. Мало је људи који су у стању да верују да ће сигурно оздравити, појаве се сумље да ли ће светац помоћи или не. Зато је у јеванђељу отац поседнутог сина рекао Христу верујем Господе попмози мом не верју тј. он је био истрајан али није имао потпно чврсту веру да ће га Бог исцелити и зато је тражио веру од Христа. И вера није само веровање у нешто то је бити веран, али не некоме Кога не познајеш, свако ко верује у Христа, у срцу га је познао, нико не може само разумом доћи до праве вере. Што нам је чистије срце и што више напредујемо у богопознању јачамо и у вери.
  20. Волим
    trapa got a reaction from Олимп in Живот и поуке старца Тадеја   
    Хвала. Очекујем наставак.
    Много поштујем оца Тадеја. Сад на Светог Луку ишао сам на славу код нерођеног деде који је сазнао да има рак. Он баш и није побожан зато сам мислио да му поклоним неку књигу која ће му у тешком периоду пружити утеху и можда утврдити у вери. Изабрао сам поуке старца Тадеја. Молим се за мене светом Тадеју да својим дивним поукама помогне мом деди.
  21. Волим
    trapa got a reaction from Дијана. in + Патријарх Павле - Будимо људи   
    Човек је у задње две године вероватно више јео и пио Тела и Крви Господње него обичне хране.
    Сутра је васкрс у земљи Србији.
  22. Волим
    trapa got a reaction from Gagi in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    За здравље Владислава који болује од рака
  23. Волим
    trapa got a reaction from Marija89 in Savremena iskusenja i mladi   
    Veoma tesko vreme za mlade. Televizija mnogo utice i kreira atmosferu. Vecina bi danas one koji zive u uzdrzanju proglasila ludim. Kad bi jedan mladic ili devojka rekli prijateljima da ne zele seks pre braka bili bi ismejani. Jednom mom drugaru dok je bio u osnovnoj skoli psiholog je rekao pocne da onanise. Filmovi, serije dnevne, novine, bilborzi, emisije, muzika sve je prepuno seksualne energije. Procitao sam negde da je Sveti Jovan Lestvicnik cini mi se rekao da je sreca sto je Bog ucinio zene stidljivim inace se nijedan muskarac ne bi spasao.
    Danas je doslo vreme kad se sam stid smatra necim cega se treba stideti.
    U ovakvim okolnostima veoma je tesko 
  24. Волим
    trapa got a reaction from Панарет in О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА   
    Мисли да треба бити најпре искрен у молитви, шта ми вреди да говорим молитву неког светог где се каже погледај на моје сузе Господе а ја не плачем или ништа добро не учиних а ја ипак мислим да сам данас добро учинио
  25. Волим
    trapa got a reaction from Жедни in Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света   
    Ево сутра је празник Богородичиног Покрова па да испричам свој доживљај из манастира Ђуниса пре две године за овај празник. Вероватно сте чули да ујутру сваке године како сунце излази изнад брда изнад манастира кроз крошње дрвећа може се уочити фигура Богородице са Богомладенцом. Ето ја сам видео тај мали гест и утеху Богородице према нама. Наравно кључни догађај целог сабора је акатист који се чита око поноћи уочи празника и јутарња литургија . Али морам признати да кад сам ујутру видео то мало чудо осетио сам велику захвалност према Богородици због њене милости. Неки су скептични у вези са овим догађајем чуо сам да га и не виде сви. Мени је мој отац рекао "шта се баби снило то јој се и збило". Такође сам чуо коментаре типа "Богородица је у нама шта има да гледам у сунце. Знам ја да ово није ништа велико али зашто одбацити ову малу милост ако нам је дата. Ја знам шта сам видео, и како сам мењао свој положај и даље сам видео "Богородицу". Ако неко некад буде ишао и хтео да види нека гледа право у сунце док пролази кроз крошње. Ово говорим јер неко не види зато што не гледа где треба и гледа у сунце пошто прође изнад крошњи. Сигурно је још неко са форума некад присуствовао овом догађају па може такође поделити своје искуство.
    Честитам свима сутрашњи велики празник.
×
×
  • Create New...