Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

miki 018

Теолог
  • Број садржаја

    26
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О miki 018

  • Ранг
    Почетник
  • Рођендан Јул 17

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    tu i tamo
  • Интересовање :
    Мерцедес су кола, далапе је 'армоника, остало су нужна средства
  1. Ovo glasanje je nemoguce jer mi dobismo jedan rezultat a da bi prihvatilo glasanje trazi se da u svakoj od opcija stikliramo barem jedan... VAŠ TIP LIČNOSTI JE: “MEDIJATOR” (INFP-T)
  2. Dosta je covek i pricao, hvala mu Red je da mi ostali imamo pokaznu vezbu, da vidimo da li smo od svih tih divnih besednika i otaca nesto i naucili, a ne da smo se samo odusevljavali njihovim podvigom. Tad se mozda pojavi opet
  3. Kakva tema i koliki razvoj situacije Ja ne bih sporio zrelost, moze devojcurak od 16 da bude zrela, ali kao sto rekoh, stvar je u razlici u zivotnom iskustvu. Deca u tim godinama puberteta i posle su sklona manipulaciji, s jedne strane zaziru od autoriteta i izgradjuju sebe, a sa druge neko veceg iskustva to moze izmanipulisati na jedan dva. O toj manipulaciji se radi. Prosto moze, al to ne znaci nuznost. Moze neko i sa trideset da zivi i dalje sa roditeljima i ispija pivo ispred kafane. Ali ne mora. U tim godinama mala razlika je velika razlika, kao sto je kod manje dece i godinu dana prevelika razlika za neke stvari. Razlika izmedju 35 i 50 nije ista kao i 16 pa i 20 a kamoli 16 i 26.
  4. Slazem se u potpunosti. Ja bih rekao da zavisi o cemu pricamo, da li je rec o seks kombinaciji ili su se medju njima sticajem zivotnih okolnosti razvila neka osecanja. Razlika u godinama nije strasna, ali muskarac od 26 itekako zna kako da se postavi prema devojci od 16 da dobije sve sto zeli i da ne koristi ni hladno niti kakvo oruzje. To je zloupotreba polozaja, moci, svog zivotnog iskustva koje je u tom periodu drasticno vece kad imas 26 u odnosu na 16. Emotivna zrelost devojke je tu upitna tj ona je podloznija manipulaciji i lakse se da iskoristiti da sve ispadne kao da je ona to zelela. Ne kazem, postoje izuzeci i ako to nije prolazna volja momka, mogu oni i da se merkaju, gledaju, i svasta nesto rade sto ne potpada pod vikend romansu radi seksa. Mogu da zamislim da se momak od 26 zaljubi u devojcicu od 16 ali onda sve to ide drugacije i ozbiljnije. Ne znamo mi sta zivot nosi, ali samo se smuvati sa devojcicom od 16 radi seksa u tim godinama nije bas pokazatelj normalnog psihofizickog razvoja. Postoje devojke pribliznih godina ako mu je do tresenja kese.
  5. Obi, nazalost, ima mnogo nas skeptika. Znas, oni nemaju ni licencu za svoj rad, bukvalno. Niko od njih nije sertifikovan da drzi psihoterapije ili radionice, izvini, u mene je zena na edukaciji to brajko traje cetiri godine dodatnog fakulteta posle fakulteta i kosta. Tek sa tim neko moze da drzi radionice, da prcka po necijoj dusi il emocijama il kako god. A zar nije sam djakon jos od vremena patrijarha Pavla pod zabranom svestenosluzenja zbog skrivanja da je u drugom braku... Izvini preskupo je ovo sto on nudi, preskupo po svim kriterijumima. I nije cudo sto nekom moze da zalici na to da on hoce da se uhlebi kad vec ne moze da sluzi i da bude rukopolozen. Suvise sve bode oci. Meni je zao sto to kazem jer je djakon stvarno puno toga uradio sjajnog i dobrog, ali u svojoj bransi, al ovo svima njima nije bransa. Daj, duhovnost u kraljevim cardacima, u vreme kada vecina ljudi skapava od gladi. Ja znam nekolicinu kolega veroucitelja koji jesu vec nekoliko godinama na edukacijama, znam i dosta poboznog sveta koji se bave ovom oblascu, ovo je prodavanje magle nazalost. Mozda sa najboljom namerom, ali opet oni strucni nisu.
  6. Potpuno se slazem. Nacelno rad djakona Nenada jeste sjajan, sjajna je i ova ideja kao koncept. Ali meni osim cene bode i oci sto njihov tim nije naveden imenom i prezimenom. Igrom slucaja znam i cene ovakvih radionica i one mogu biti od sice za nekih par stotina dinara do par hiljada, za visednevne bude to i vise i sve je to ok, ali to psihoterapeuti i coachevi uzimaju sa poprilicnom reputacijom, znanjem i vestinama i preko deset godina da ne kazem dvadeset rada u tome. Individualna psihoterapija moze kod nekog ko je dobar ali pocetnik il je jos pod supervizijom da bude i besplatna i da kosta do hiljadu dinara, ja poznajem vrsne psihijatre i terapeute koji ne uzimaju tu cifru od 40e, pa po cemu se oni anonimusi razlikuju?Ko drzi to savetovanje za 40e?Svestenik, teolog, psiholog? Malo je previse... Ima i veroucitelja koji se bave i interesuju za psihoterapiju, da se razumemo obuka za psihoterapeuta traje kao fakultet 4 godine i poprilicno je zahtevna i finansijski i fizicki i psihicki, puno toga oni urade na sebi pre nego sto dobiju tu diplomu. Bas zato sto to poznajem i znam koje godine su dakle tu ulozene, znam i da to nije tek tako i potpuno podrzavam tu vrstu poziva i priziva. Ali odrase sa cenom...
  7. Braco, kolege, secate li se predavanja sa fakulteta? Ono tumacenje koje se meni jako svidelo podelicu opet i opet, izgleda mi da se taj pojam necistote toliko zaparlozio u narodu da ga treba posteno ocistiti :.mislise. sHa_sarcasticlol Zena posle porodjaja, za vreme ciklusa je je najbliza Bogu, a ne prljava i nikakva da je nama gadna da je dotaknemo. Smatralo se da je tad zena toliko bliska Bogu bas zbog toga sto je rodila i saucestvovala u stvaranju tj nosenju novog zivota, odnosno zato sto je ciklus dokaz svojevrsni da je ona za to sposobna, pa je ona ta koju nije trebalo remetiti tj dotaci jer je u neku ruku sveta. Odnosno da smo mi drugi nedostojni da joj tad pridjemo jer nismo mi ti koji krvare usled porodjaja ili ciklusa, to je nacin da se zeni oda priznanje i da se pusti da u miru opsti s Bogom. U sali smo govorili ovako, zena posle porodjaja ima 40 dana nagradnog odsustva, odnosno ona postaje hram, pa nema potrebe da se muci da ide u kameni hram kad je njeno telo rodilo nov zivot. I tih 40-80 dana se ona odmara i pokusava da sabere svoje fizicke i duhovne snage za sve one obaveze i odgovornosti koje je cekaju. E sad, sto mi volimo da iskoristimo situaciju i sto smo vekovima voleli da malko eto samo malko tiranisemo zene, pa smo se koristili tim njenim tzv necistotama, to je nas problem. onda su dosle savremene zene i sa pravom su pocele da se bune, nesto im tu nije islo, zasto bi ih neko smatrao prljavima i nedostojnima. A stvar je tako jednostavna. Ni u svetinju nad svetinjama nije svako mogao da udje tek tako, a mi zaboravljamo i da je nase telo stvoreno da bude Hram Duha. A ne da se tako lako isprlja od par kapi krvi.
  8. Pisem ovo kao neko ko je bio pristalica smrtne kazne. Zaista pristalica. Razlog? Zato sto videvsi neka zlodela zaista nisam mogao da kazem neka budu dozivotno u zatvoru, nekako to mi nije "bilo dovoljno dobro" spram onoga sta su ucinili ti ljudi. - Prvo jesam bio za smrtnu kaznu u slucajevima ubica i silovatelja dece visestrukih, u slucajevima ljudi koji su pobili i mucili previse ljudi, u najtezim situacijama da kazem. - Drugo, nikada nisam mogao da razumem zelju da se neko zatvori recimo dozivotno i da se zatim muci, izgladnjuje, da se vrse nad njim eksperimenti. Meni je to delovalo nehumano i neljudski. Sa jedne strane mislio sam da je njihov zlocin toliko veliki da nisu zasluzili da vise postoje u drustvu i da ih za dobrobit drustva i na pouku drugima treba ubiti, ali u njihovo pokajanje, spasenje i odnos sa Bogom nisam zeleo da ulazim. Jer da, zaista sam verovao da se i oni mogu spasiti i pokajati, ali kao da sam opravdavao smrtnu kaznu time, eto to je kao vid njihovog iskupljenja, ako su se pokajali tom smrcu ce se potupno iskupiti. Ja sam to idealisticki zamisljao da budu zatvori humani, da se sa tim ljudima i ne samo sa njima nego sa svim zatvorenicima, zaista radi, da oni koji su osudjeni na blaze kazne zaista kad izadju budu prihvaceni clanovi drustva, socijalizovani. Uvek su mi bili nepravoslavni ljudi koji su recimo protiv smrtne kazne, a kad ih neki zlocin pogodi osmisle najgadnije stvari kojima bi mucili te ljude. Jesam bio cak i za smrtnu kaznu i zatvor, ali za ljudskost u odnosima prema njima i time sam sebe opravdavao. - Sa druge strane dosta sam razmisljao o Nemanjicima i ubistvima, i jos tada u meni se javila misao o ubijanju drugog kao krstu. Ono ok, pobili su bogumile, ali to je KRST koji su poneli i to ubistvo nije bilo eto sad nam smetaju sad cemo da ih izrokamo, nego je pratila duhovna strana i duhovna nadgradnja naroda i ceo krst su oni nosili do kraja zivota. Nisam nikada mislio da je smrtna kazna ok, da je to nesto normalno, ali to je krst koji na sebe stavljamo da zastitimo ovo drustvo od najgorih zlocinaca. Medjutim odrastao sam :.mislise. U smislu, da je moja vizija svega toga pre svega nerealna i neostvariva. Zemlja nije mesto pravde, nikada nece postati raj i moje misli su bile utopisticke. Onda sam shvatio pozadinu mojih misli i sta je ono sto ja zaista osecam i sto verujem da oseca vecina onih koji se zalazu ili prihvataju smrtnu kaznu. Sustinski to nije zelja za ubistvom najgorih zlocinaca, pedofila, masovnih ubica, sadista, to je izraz nemoci, iz mog osecaja nemoci da zastitim najblize, da zastitim svoje, iz osecaja da nisam dovoljno uradio potekla je odmazda. Kada bi zakonske kazne za sve zlocine bile ostrije, kada bi se ispunili realni uslovi i ostvarivi uslovi, verujem da ne bi ostalo puno podrzavaoca smrtne kazne. Dakle sve da se jako drasticno kaznjava, dosledno i bez ostatka. Da nismo svakodnevno izlozeni vestima da neko za ubistvo deteta dobije dve godine, za silovanje pola godine, za dilovanje par meseci. Da ne vidimo pred ocima stalno da se zlocin isplati, a da za najgore kazne ljudi ne robijaju ni desetak godina. Onda bi taj nas osecaj nemoci bio dosta smanjem. Jedno je ubiti nekog ko ti naidje pred oci, dakle uhvatite nekog pedofila na delu i ja potpuno razumem da ga neko na mestu ubije, to je normalan afekat. Ali strpati tog nekog u zatvor, godinama ga drzati tamo dok traje proces, pa godinama cekati na izvrsenje, to vec nije afekat to je predumisljaj. Kada bismo imali stroge zakone, u stvari kada bi ceo sistem i policije i tuzilastva i sudstva bio efikasniji, stroziji, pravedniji u smislu neselektivnosti i kada se ne bi desilo da neko za silovanje dobije dve godine nego dvadeset, a za ubistvo 40, onda bi ja mislim svi drugacije gledali na to. Ali paralelno sa drakonskim kaznama uvesti red, dozvoliti Sveto Pismo (to je cak i problem svestenicima ponekad), dozvoliti da ko zeli i hoce, a i organizovano radi sa tim ljudima, potpuno izmeniti sistem, sto jeste moguce. Onda bismo iako ne u punoci imali dobrano zadovoljen taj osecaj nepravde koji nam se javlja i onda bi se strasti smirile.
  9. Balthasare, ti sa samo dvadeset godina razmisljas o stvarima koje mnogima sa duplo godina ne padnu na pamet. Sjajna vam je tema, doduse, jeste malo "obeshrabrujuce" kada pogledamo u realnosti, i vidimo episkope koji ne postuju ni elementaran bezboznicki moral i etiku, ali koji su u Crkvi i to ume jako da zaboli. Episkop moze da se vadi do sutra kako je on ikona Hristova i kako blablabla on crpi identitet iz liturgije i blablabla i znas sta, kako god nas zabolelo on jeste u pravu. Dok god ga sama zajednica ne postavi na drugo mesto on jeste episkop i tu nema puno pomoci. Nego, kod nas su Grci uzeli maha, a na sjajnu stvarno sjajne stvari koje od njih dolaze, zaboravili smo na pastirsko bogoslovlje koje je u Rusa ipak neprevazidjeno. Nego ono sad i nije popularno...
  10. Ja i ne mislim da nema isceljenja u onom obimu kaou vreme Hristovo. Samo sto nema onih hriscana. Tada su muke bile spoljasnje - mucenja, progoni,sada su muke unutrasnje - samozivost, inertnost, pa su tako i spoljasnje projave cuda zamenjene onim unutrasnjim. Tadasnji covek kada bi video nekog od nas hriscana sada, sigurno bi se sablaznio, pa da mu dodje i neko od Svetitelja novijih vremena, prepoznali bi ga mozda u Duhu i to je sve. Sablaznili bismo se i mi videvsi njihovo odsustvo filozofiranja i pravdanja samih sebe. Ima mnogo vise isceljenja, mnogo vise cini mi se nekad podilazenja nama palima, jer drugacije i ovo malo sto nas ima bi se rasulo. Cini mi se da samo s vekovima raste Bozije trpljenje prema nama i bas zbog tih privh hriscana ljubav prama nama. A isceljenja su na svakom koraku, sta mi sebi radimo, samo nas cudo Bozije drzi u zivotu. Sto se episkopa tice cini mi se da se i tu stvar obrnula. Prvi hriscani su imali episkope da ih uce i poducavaju, da im budu pastiri, jer im je trebala cvrsta ruka i primer vere i blagocesca. Vremena su bila uzasno teska spolja gledano, unutrasnji zivot je bujao i trebalo je to usmeriti na pravi nacin. Sada su pojedinci u pitanju i nema nekog bujanja vere, tamo gde ga ima, nadje se i neki svestenik koji veruje u Boga ili episkop koji se seca svoje mladosi i iskusenickih dana. Nama ostalima i trebaju episkopi koji ce nam biti na trpljenje, pa moramo i mi nesto trpeti
  11. Bas interesantna tema. Nego, nije mi jasno,sta je ono o cemu pricamo? Nasa zelja da DRUGOME olaksamo patnju, drugome koji cesto i nije svestan te patnje, jer je recimo dete, ili bez svesti, ili da SEBI olaksamo trpljenje te patnje. Cini mi se da mi vise patimo od onog ko je u pitanju, da nas zulja njegov bol vise nego njega, da je nama nepodnosljivo da slusamo tudje jauke, ne zato sto se brinemo za tog drugog nego zato sto nas oni teraju da zamislimo sopstvenu smrt i sopstveno suocavanje sa Bogom. Koga mi pokusavamo da uspavamo,nasu savest ili tudji zivot? Pre nego sto krenu optuzbe, nazalost, imao sam prilike da budem svedok mnogim jako teskim smrtima, mucenjima visemesecnim, visegodisnjim, jaucima u sred noci koji paraju vazduh... I da, video sam svestenike kako krste ljude, kako pricescuju ljude, kako citaju molitve za ishod duse, po bolnicama, po kucama... I nisam video da ti svestenici pitaju kako da eutanaziraju tog coveka, ne, video sam molitvu. Da se razumemo, videvsi drugog kako pati RAZUMLJIVO je i ljudski, ako ne i Bozanski da pozelimo da ne pati, da mu prestanu muke, ali ukoliko se ne setimo Boga, ukoliko tada ne shvatimo da je samo Bog taj koji mu moze pomoci i koji mu je i darovao zivot, pa ga sme oduzeti,onda to patnja postaje NASE mucenje. Onoga trenutka kada vidimo da je vrlo cesto patnja data nekome da bi se dusa onog pored njega razgalila i smeskala, onog trenutka kad shvatimo svoju nemoc, i kad prestanemo da bezimo od nje, nego je prigrlimo i zavapimo Bogu, Bog pomaze. Ali Bog, ne nase shvatanje Boga. Razlika izmedju "blagodatomera" pojedinih, i "smrtomera" pristalica eutanazije je nepostojeca. To je sve ljudsko naklapanje. U jednom jedinom slucaju razumem eutanaziju, kada dodje covek, pomogne nekom da umre tacnije ubije ga i svestan toga POCNE DA NOSI SVOJ KRST, koji mu nije Bog dao nego je na sebe preuzeo. "Boze, ja sam mali nistavan i slab, ne mogu da podnesem patnju drugog coveka, nemocan sam i maloveran, oprosti mi". I onda lepo do kraja zivota da nosi taj krst svestan da ga je sam sebi odredio, pa lepo bez roptanja da nastavi da trpi posledice svojih odabira. Ali da izvrsi eutanaziju i jos pride misli kako je sav moralan i fin i eto sazaljive prirode, to nema veze sa verom. A ja znam barem jedan slucaj iz prve ruke, ljudi koji su se oporavili "sigurne smrti". Sto bi rekao Brana Dimitrijevic, ne postoji razlika izmedju abortusa, eutanazije, smrtne kazne, samoubistva. Kako god ih upakovali, rec je o ubistvu. E sad da li ce neko svesno poneti na sebe taj krst recimo ubistva i nositi ga do kraja zivota, to je drugo pitanje. Evo lepog clanka o lapotu, na tu temu. http://www.rastko.rs/rastko/delo/13666
  12. U lepu se temu o trpljenju izrodila Nadina muka... Ja cu se sloziti sa Lidijom, eto cuda, a musko sam Hvatam sebe da se pronalazim u sasvim oprecnim odgovorima, a u sustini, samo Bog i oni zapravo znaju sta se tu zbiva. Ali se slazem i sa Zvonom, trpljenje radi izigravanja mucenice ili redje mucenika nije pravoslavno, nego je mazohisticko shvatanje "zadobijanja venaca". Ali mi se ne cini da ti i Malina imate razlicite stavove, samo da apostrofirate na drugaciji nacin. Naravno da se u braku mnogoooooo toga trpi, ali kako rece Vladika Nikolaj, treba znati sta da se istrpi, sta da se promeni, da ne trazim citat sada, a vala i imati mudrosti da se raspozna sta je sta. Ali trpljenje nekog samo sto nam je sapatnik je besplodno. Nismo svi isti, nisu nam ni temperamenti, ni karakteri, ni mogucnosti iste, naravno da se trpimo medjusobno, ali ako to ima smisla, ako ta druga strana zeli da makar prizna da tu nesto ne stima i da mozda njeno vidjenje sveta nije savrseno i apsolutno istinito. Neko ko ima psihickih problema takve vrste da nije sposoban to da shvati ili eto ne zeli prosto naprosto, onda trpljenje nema svrhu. Ne kazem ja da je onda razvod jedina opcija, nismo svi isti, neko moze da sapostoji sa nekim ko je npr lopov ili lazov, ili ogranicen ili samoziv ili sta vec, a neko ne moze. Ako ce zena da ostane tu samo da bi eto bila mucenica jer SE VALJA da se brak ne razvodi, to onda nije podvig.Ako ce da ostane uz njih svesna njegovih ogranicenja i uz njeno potpuno prihvatanje njega, onda super, neko moze neko jok. Nekoj zeni je podvig da trpi lenstinu i neurednog coveka, nekom muskarcu je podvig da trpi tracaru i prznicu, a nekom je podvig mnogo drugacije prirode, tako da sa strane sve moze biti protumaceno pogresno. Mi ne znamo meru rasta drugog coveka, samo je procenjujemo spram nas samih. Ali sta je nama "lako" drugima moze biti prevelik teret za poneti. Nije svaka muka na spasenje, a nije nam ni Bog rekao da natovarujemo na sebe teret koji ne mozemo nositi.
  13. Petre jako mi je zao zbog tvog poslednjeg posta... Mnogo si pitanja postavio, sad da i ja zapravo tupim ovde, ne vidim poentu. Mnogo pametnih saveta si dobio. Iskreno, zao mi je jer vidim u tvom pisanju nesto sto sam video kod sebe u svojoj krizi pre nekog vremena. A to je ocekivanje, ogromno ocekivanje koje ne moze nikako biti ispunjeno i koje te je izjelo i izjada i dalje. Hajde pokusaj da obrnes pitanja, da ih postavis malo drugacije. Sta si ti ucinio, cime si ti doprineo da situacija bude takva, kako ti mozes da se postavis i sta ti mozes uciniti da se to promeni? Na primer : -u Crkvi danas ima mnogo ljudi koji su samo deklarativno pravoslavci, kojima su usta puna evharistije, a na delu se pokazuju kao mnogo gori od ateista. Sta si ti licno uradio da ti licno ne budes takav? Da ti ne pricas samo o pravoslavlju nego da ga zivis, da ti budes so zemlji i svetlost svetu, da ti pomognes drugima, da ti budes svetiljka u noci i gladnom i zednom i unesrecenom i unakazenom grehu? Pravoslavlje je vrlo jednostavno, ali bas zbog toga mi ljudi zbog svoje "komplikovanosti" smo ga potpuno podredili sebi. Nema tu sad episkop pop ovo ono, oni su nebitni, oni ce za sebe odgovarati. Sve tvoje konstatacije i da stoje, sa mnogima se mogu i sloziti, ali STA ONDA?Da li te cinjenice mute vodu pravoslavlja? Da li te cinjenice znace da mi ne treba da radimo ono na sta smo prizvani i pozvani? To sto cemo prosto konstatovati grehe i lose ponasanje i prakse i sta sve ne, nista nece doprineti ni pravoslavlju ni nasoj dusi. Dragisa ti je u svom stilu jako lepo odgovorio. Vrati se katihizisu, koja je poenta pravoslavlja?Za tebe licno?Ne koja bi poenta trebalo da bude za druge, nego bas za tebe. Nemamo mi pravo da ocekujemo od drugih da budu pravi vernici ali moramo sebe drzati odgovornim za sopstveni zivot. I oko tih kanona isto? Evo sve i da si u pravu, mada se tu sa tobom ne slazem, jer ce to promeniti pravoslavlje?! Sta, ljudi su pogresili, doneli su kanone i usvojili ih pre xy godina, nisu bili u pravu i nisu bili konzistentni I?Sta ce to promeniti u tvom i mom spasenju? Ti imas veliki problem, vecina nas ga ima ili ga je imala. Mozda ga je i Marko 13 imao pa mu zato sad sve to izgleda trivijalno. Ali sve se svodi na promenu perspektive. Sta je to sto ti mozes da uradis za Boga, za Crkvu, za zajednicu, za brata svoga? Znas Jova, e pa taj isti Sveti covek nije bez razloga u Svetom pismu. Ima jedan lep odlomak, pita Bog lepo njega, "a koji si ti moj radio i gde si ti aman bio kad sam ja stvarao zemlju?" Mi se vecito u zivotu pitamo "a joj Boze zasto meni nesreca?zasto Boze oni pupu episkopi rade piiif stvari?zasto su ljudi zli?zasto ima patnje?" I sve to sto nas boli nije laz, nismo mi izmislili sve to niti lazemo da nas to boli, bre boli dusa te zaboli ponekad. Ali samo treba okrenuti sliku naopacke. Gde smo mi tu?Koji smo pa mi faktor, da Bog sad nama mora da polaze racun?A sto da nam se ne desi nesreca?Sto da ljudi ne budu zli, moze im se bre?Ko je nama kriv sto ne zelimo da cinimo zlo?A zasto da nema patnje, sta smo mi Bogom dani, sta smo mi ucinili da makar jedan covek na ovoj planeti ne pati, pa sve i da jesmo, zasto mislimo da je to toliko bitna i vazna stvar sto smo uradili da sad moramo da budemo imuni na patnju. Zasto moraju kanoni da se slazu i da budu razumljivi? Bre u nasim krajevima do pre sto godina nisi smeo da se vencas tek tako, nego te niko i nije pitao. Zamisli tek tada kako je bilo. Koja crna ljudska prava i slobode, zenske emancipipacije Zena ima da cuti i slusa i po mnogim krajevima nase zemlje jos uvek i da izvrsava naredjenja. Ne moze ona da se "pobuni" i da "nece da se uda za onog koga mama i tata izaberu". Do pre pedest godina, prvo su za stolom jeli muski, a zena sluzila, a deca sedela na podu u uglu. U dvadesetom veku, pre dvadeset vekova to je bilo potpuno normalno i potpuno NENORMALNO je bilo da se ti sad vencas za koga oces i bez blagoslova roditelja. Nisu oni ni pomisljali da je tu nesto lose. Ljubav je za njih znacila da muz ima sta da jede, da mu je sve u kuci sredjeno, da se zena brinula o deci i kuci, da je njemu lecila rane i vidala dusu maltene, ako su imali srece da je nisu svekar i svekrva puno mucili i da je muz nije mnogo lemao, jer ako jeste, mora da ga je ona povredila ili mu nesto krivo rekla kad je on bio zabrinut... Ne mozemo mi ni da pojmimo kako je uopste izgledao koncept "dobra i zla", "dobrog i loseg ponasanja" u to vreme, ali to ne znaci da ne treba da pokusamo... Da ne davim sada, zelim ti puno srece na tvom putu i iskrenu zelju da pokusas da se ne odusevljavas idejama...
  14. Milane, kao prvo niko ovde ne tupi, te kvalifikacije prisij nekom drugom. kao drugo, o deci nemoj pricati kad vec nemas licnog iskustva. najlakse je reci da ti dete pobegne na sekund i da moze da se "desi" tragedija i da, jeste tako. upravo zato postoji RODITELJ koji ne sme sebi da dozvoli ni sekund nepaznje. koji crni bazen sa malim detetom, dok mame i tate pijuckaju kafu i grickaju sladoled kako to obicno biva. to nije odgovorno roditeljstvo. mene bre vrat zaboli ponekad upravo zbog toga sto ne smem iz vidokruga da pustim dete, i to bas ako se tako potrefi da nisam pored njega stalno. slobodno idi do nekog parka u bg-u, videces skup mama i tata, kako mirno sede po klupama i tracare, dok se deca sama igraju. a sta ta deca rade, to samo oni znaju, dovoljno je da na sekund okrenes glavu i da bude belaj. ta filozofija da pustis dete samo je cist hedonizam i sebicluk roditelja, koji bi i da budu mame i tate i sve nesto pride. deca nisu trazila da se rode, mi smo, i imamo debelu odgovornost da im se nista ne desi. I ne pricam ja ovo da bih upro prstom u tu majku, njoj je sada najteze. Pricam generalno, upravo da do ovakvih situacija ne bi doslo. Seti se pre par godina kako je ono dete od tri godine nastradalo, mama je bila u kuhinji i pazila na devojcicu, prozor od terase je bio otvoren i macka je poletela napolje.dete u svom neznanju je poslo za mackom i u sekundi proletelo kroz prozor treceg sprata. za sekund i kraj. da, najlakse je reci da je dete sada medju andjelima, ali to nasu odgovornost ne umanjuje. svaki roditelj vrlo dobro zna kakvo je njegovo dete i zna da mora da ocekuje neocekivano, upravo zbog toga sto je to dete, sto nije nikako u mogucnosti da razmislja "racionalno" i logicki. izvini ali ostaviti dete bez strogog nadzora na bazenu je vrlo neodgovorno. prvo jer se nezgode desavaju i vecoj deci, oklizne se dete, uhvati ga grc, gurne ga neko u bazenu, ne mozes ti kontrolisati masu dece ni pod razno. a to da se jedno dete davi, pa drugo da mu priskoci u pomoc, ne moze da prodje neprimeceno, osim ako je samo ta jedna majka jednog deteta bila sama na bezenu. gde su ostali? gde su svi ljudi okolo? u sta su zevali? nego valjda kad vidis "tudje" dete, ni ne pomislis da se nesto lose desava, niti da je to "tvoja" briga. za sekund moze dete da se unakazi ili pogine, tako da ni malo ovo nije tupljenje. na zalost te majke, ova prica bi trebalo da bude preventiva, za nju je sada kasno i moze samo da se uzme u pamet za drugo dete. nista ona nema ni od krivice niti od samooptuzivanja, ne pricam ni o toj krajnosti.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...