Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

after_silence

Члан
  • Број садржаја

    475
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О after_silence

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Женско

Contact Methods

  • Website URL
    http://www.aftersilence.org/

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. 0442_feel se javi!!! 0442_feel kao i uvek iz srca... Zbog cega moramo opravdati? Nije li razumevanje vece od opravdavanja?! Razumevanje je u istini, a mi ne mozemo videti istinu ako nismo u njoj, ako nismo "u prici", ako sve gledamo iz svojih udobnih fotelja i kalkulisemo sta i kako. Onog trena kad iskoracimo iz sebe i udjemo u drugog, mozemo razumeti i pomilovati...
  2. after_silence

    Срећан рођендан!

    klapklap srecan rodjendan!!!! 0442_feel 0442_feel 0442_feel :cheesy2: 0110_hahaha
  3. ma, moze, moze, nego sta, u necijoj glavi sve moze, i vanzemljaci postoje dakako 0409_feel 0102_laugh daj Boze da pocnemo makar malo da Ga opterecujemo i da Njemu prepustamo sebe, a ne da panicno citav zivot pokusavamo da drzimo konce u svojim rukama
  4. Onaj ko ne zna kako je patnju prineti Bogu, taj nikad nece moci da se pridigne dovoljno visoko... jedna mudra glava mi rece "koliko duboko toliko i visoko", razumece ko treba... stid... cutanje... gadnjenje... borba... retki su Ljudi koji to mogu izneri na svojim plecima i retke su srne koje to nose. One ce cutati i praviti se grdjim nego sto jesu, sakrivace se iza "grehova" i dozvolice da je ruzite i pljujete ali ne shvatajuci da je ono cega se ona stidi onaj biser u njoj. i to je njena lepota. Ne, nema cega da se stidi, ni mnoge srne koje citaju, nemaju cega da se stide iako su u retkim trenucima uspele da priznaju drugima i da podele sa drugima svoj krst, one to vise nikad ne pominju jer se stide... a nemaju zbog radi cega 0409_feel mnogo puta se neko prepoznavao kada nije bilo vreme, a sada bih volela da se prepozna kada je doslo vreme. Srne ste i ja sam ponosna na vas 0102_laugh
  5. after_silence

    Тужно ћоше

    0409_feel Medo jedan je Utesitelj i samo Jedan ima "pravo" cackati tamo gde ponekad tako olako svi trpamo ruke da opipamo. Zato i stradamo jer sebi dajemo "pravo" koje nije nase... Kao i uvek, Lazarica pogadjas pravo u metu, srna... eheeeej По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол. . . Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!. . . Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова. . . Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја - рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!. . . А сада? - Мрак је попао све моје очи. На све путеве, којима се крећем, полегла је густа тама. Моје мисли капљу сузама. А осећања вру тугама. Цело моје биће захватио је неки неугасиви пожар туге. Све у мени тугом гори, али никако да сагори. И ја јадна само једно јесам: вечна жртва паљеница на васионском жртвенику туге. А васионски жртвеник туге је Земља, сива и суморна, бледа и сумрачна планета. . . Моје срце је неприступачно острво у бескрајном океану туге. Неприступачно за радост. Да ли је свако срце - неприступачно острво? Реците ви што срце имате! Знате ли чиме су све опкољена ваша срца? Моје - све самим океанским понорима и безданима. И стално се дави у њима. Никако да се извуче из њих, да изађе из њих. Све чега се дохвати меко је као вода. Зато су очи замагљене од суза, а срце разривено од уздаха. Болне су ми зенице, јер су многе поноћи заноћиле у њима. Синоћ је сунце зашло у оку моме, а јутрос се није родило. Удавило се у тминама моје туге. Нешто страшно и језиво проходи моје биће. Плаши ме све што је око мене и изнад мене. О, да бих побегла од страхота овога света! А постоји ли неки свет без страхота? Зазидана сам муком, опијена пелином, пресићена чемером. Ја усплахирено будим срце своје од пијанства тугом, а оно се све више опија. Душу своју, поплашену и разјурену страхотама овога света, вичем да ми се врати, а она све безобзирније бежи од мене, тужне и сетне. . . Срна сам. Али чиме? - Не знам. Видим, али како, и то не разумем. Живим, али шта је то живот, не схватам. Волим, али шта је то љубав, не појимам. Патим, али како у мени ниче, расте и сазрева патња, то никако не разумем. Уопште, врло мало разумем од онога што је у мени и око мене. И живот, и љубав, и патња, све је то шире и дубље и бескрајније од мога знања и разумевања и схватања. Неко ме је спустио у овај свет, и у моје биће ставио мало разума, зато и разумем мало од света око себе и од света у себи. Све нешто несхватљиво и необично гледа у мене из сваке ствари, зато се и плашим. А моје крупне очи, да ли су зато крупне, да би што више сместиле несхватљивог, и сагледале несагледаног? Крај туге, неко је разлио у мени, и обесмртио, и овековечио нешто што је трајно као бесмртност и огромно као вечност. То је инстинкт љубави. У њему има нечег свемоћног и неодољивог. Он се разлива кроз сва моја осећања, кроз све моје мисли, и влада свецелим мојим бићем. Као мало, мајушно острвце, тако је биће моје, а око њега се бескрајно претеже, разлива и прелива она - загонетка моје душе: љубав. Ма куда кренула по своме бићу, свуда наиђем на њу. То је нешто свуда присутно у мени, али и најприсније. У мени: ја јесам, равно је са: ја волим. Љубављу јесам оно што јесам. Бити, постојати за мене је исто што и волети, љубити. И зар може бити бића без љубави? За такво биће не зна моје срнино срце. Не вређајте љубав у мени. Јер вређате моју једину бесмртност и моју једину вечност. А усто, моју једину бесмртну и вечну вредност. Јер шта је вредност, ако не оно што је бесмртно и вечно? А ја сам само љубављу бесмртна и вечна. То ми је све. Ја тиме и осећам, и мислим, и гледам, и чујем, и видим, и знам, и живим, и бесмртујем. Кад кажем: волим - ја тиме обухватам све своје бесмртне мисли, сва своја бесмртна осећања, све своје бесмртне чежње, све своје бесмртне животе. Са тим - ја сам изнад свих смрти и изнад свих небића, ја: срна сребрнаста, срна нежна, срна усплахирена. . .
  6. after_silence

    Омиљене баладе

    Ne pitaj me nocas nista, pusti me da sutim, ja nocas trebam mir. Stare rane opet peku, moje bitke dalje teku, duso ti nemas nista s tim. Parni Valjak - Sve Jos Mirise Na Nju
  7. after_silence

    Тужно ћоше

    319.gif 0110_hahaha nije me nista sladje nasmejalo nego ovo "vredjanje", ma ne ban nego nagradu bih ti ja dala bleh
  8. after_silence

    Ко је туј?

    E pa sada, a koga si pitao da li smes da spavas?! molim lepo, poslusanje je vece od posta i molitve 319.gif ima do Liturgije ihaaaaj
  9. after_silence

    Тужно ћоше

    319.gif Andjeli s vama! Cujemo se sele, dace Bog
  10. after_silence

    Ко је туј?

    nase... Andjeli te cuvali andjele!
  11. after_silence

    Тужно ћоше

    kako mi je drago da te vidim i ovde!!! ma uvek ce biti boljih dana, u to nisam nikada sumnjala, samo ko izdrzi do kraja 319.gif
  12. after_silence

    Ко је туј?

    319.gif https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/1307_319.gif.gif 319.gif 319.gif za tebe mila ...
  13. Uh, mnogo pitanja, a ja malo znanja imam. Slazem se potpuno sa tobom, pa da Bog ne zove sve ne bih ni ja ovde gde sam bila, a nisam ni na pocetku crvenilo Ne delim ljude na "gresnike" i "pravednike", ali kao i svi imam neku svoju podelu ljudi nazalost. Eto to je neka potreba koju bih zaista volela kod sebe da "ukinem", da pustim Gospoda da me preobrazi. Da ne moram sve da stavljam u kalupe, jer ma koliko siroki ipak su samo ljudski i ograniceni i smrtni, i neke potrebe koje su meni intimne i o kojima ne bih ovako jer ne biste razumeli i da ih iskazem. Da nemam potrebu za "dalje" i za "vise", nego da naucim da sve primam sa zahvalnoscu i da mi dobro bude gde god bude moje mesto... Kao i za Svetog Jovana, svaki put kad mislim o njemu vidim ga drugacije, valjda kao i uvek spram svog stanja posmatram i druge... Sada ne mogu da ga sagledam, sada je misao koja mi je "tu", je da je odnos nesto vaznije od konkretne projave tog odnosa i ne bih volela da izgubim nego da samo unapredjujem svoj odnos sa Gospodom ma kakve konkretne oblike zauzimao, da li to znacilo da necu spavati do kraja zivota ili da cu svoju leptu dati na neki drugi nacin, ali znam da nije na meni da mozgam, kao sto ne mislim da je on mozgao "e aj eci peci pec da vidim sta da cinim, ju vidis bas bih mogao da ne spavam do kraja zivota"...
×
×
  • Create New...