Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Vizantiona

Члан
  • Број садржаја

    1205
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Репутација активности

  1. Волим
    Vizantiona got a reaction from ines in Рецепти за посна јела   
    POSNE PALACINKE
    Za testo pomesati šolju heljdinog brašna, šolju piva, so, šećer i umutiti mikserom. Po potrebi gustinu mase doterati dodavanjem brašna ili vode.
    Peći na podmazanom tiganju. Ja koristim Tefalov, pa podmazivanje nije neophodno.
    Servirati ih punjene medom i orasima, omiljenim džemom ili necim po sopstvenom izboru.
  2. Волим
    Vizantiona got a reaction from Milica Bajic in Православље у Африци   
    TRAGOM PRAVOSLAVLJA U AFRICI
    Sveti apostol i jevanđelista Marko smatra se osnivačem Aleksandrijske patrijaršije na severu Afrike. Prema nekim hrišćanskim izvorima, njegovi roditelji Jevreji imali su afričke korene. Smatra se, takođe, da su Afrička crkva i pravoslavna Aleksandrijska patrijaršija starije od Grčke crkve, a to se obrazlaže podatkom da je sveti Marko stigao u Aleksandriju pre nego što se sveti apostol Petar uputio u Grčku.
    - Zbog toga je Aleksandrijska crkva živela pod rukovodstvom patrijarha već u prvom veku nove hrišćanske ere, kada u Grčkoj još nije bilo episkopa, pa je to bio prvi period hrišćanstva u Africi. Međutim, govoreći o Africi u prvom veku, mi nemamo u vidu teritorije južnije od Sahare, gde u to vreme još nije bilo gradova, već su ljudi živeli isključivo u plemenskim zajednicama - objašnjava pravoslavni sveštenik Faotim Kalas iz Konga (Zaira).
    Monofiziti
    Monofizitska jeres je, prema nekim tumačenjima, versko učenje koje je tvrdilo da je Isus Hrist rođen sa ljudskom prirodom, a da je božansku prirodu stekao tek krštenjem na reci Jordan.
    Monofizitima se, u religioznom smislu, nazivani Kopti, Etiopljani i Jermeni, nakon što su njihove pravoslavne crkve odbile da prihvate odluke Četvrtog vaseljenskog sabora 451. godine u Halkidonu, a koji je odbacio "monofizitsku jeres".
    Na severoistoku su vladale moćne dinastije Meroe i Aksum, a još južnije sve do Rta dobre nade postojale su zemlje, bolje rečeno plemenske zajednice, naseljene narodima raznih jezika i kultura o kojima se gotovo ništa nije znalo u Aleksandriji i Rimu.
    U četvrtom veku je, beleži istorija hrišćanstva, izvesni Frumentije propovedao Jevanđelje u Etiopiji. NJegova propoved je imala uspeha i hrišćanstvo je za vreme potonjeg cara Ezane postalo državna religija Etiopije. Tako je 343. godine sveti Atanasije, arhiepiskop aleksandrijski, rukopoložio Frumentija u čin arhiepiskopa etiopskog i iz tog vremena potiče jedna od najstarijih hrišćanskih crkava na tlu Afrike.
    Tako je na visokim planinskim zaravnima, između jezera, šuma i sušnih stepa nastala etiopska civilizacija, čije je srce bilo osvećeno jevanđeljskom propovedi Abe Salame, oca sveta - kako su Etiopljani prozvali svetog Frumentija. Međutim, etiopsko carstvo neprekidno je bilo izloženo napadima muslimana i mnogobožaca, nekoliko puta je bilo na ivici propasti, ali svaki put je, kako tumače teolozi, božja milost sačuvala ovu hrišćansku zemlju Afrike. Godine razaranja smenjivala su razdoblja procvata, a planine su oduvek bile sigurno sklonište za etiopske hrišćane.
    Iz te teške epohe ratova i izolacije Etiopljani su formirali poseban pogled na svet, u kojem je Sveto pismo glavno merilo životne i istorijske pravednosti. Prema nekim crkvenim izvorima, rodoslovi etiopskih careva vode od legendarnog Menelika Prvog - sina cara Solomona i carice Savske.
    Nije slučajno ni to što se u etiopskoj crkvi, koja danas broji oko 30 miliona vernika, sačuvao red starozavetnih obreda: obrezanje i uzdržavanje od svinjetine, a subota se slavi isto kao i nedelja, dok se liturgija služi na drvenim kovčežićima, koji simbolizuju Zavetni kovčeg. Taj jevrejski uticaj se uklapa sa lokalnim tradicijama, tako da i danas na litijama i molebnima kesi (sveštenici) i dabtari (crkvenoslužitelji) u belosnežnim ili raznobojnim odeždama plešu na afrički način ples cara Davida uz bubnjeve, koji simbolizuju jerihonske trube.
  3. Волим
    Vizantiona got a reaction from ines in Цртани филмови   
    319.gif

    pravilaa
  4. Волим
  5. Волим
    Vizantiona got a reaction from Марина Савковић in Свети краљ Стефан Дечански   
    СВЕТИ МУЧЕНИК СТЕФАН ДЕЧАНСКИ, КРАЉ СРПСКИ - СВЕТИ МРАТА
    24. новембар по новом / 11. новембар по старом
    Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски – свети Мрата син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид. Пет година провео је свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и целог Цариграда. Када је прошло пет година свети Никола чудотворно је вратио вид ослепелом краљу Стефану, који је одмах потом, из захвалности саградио храм Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе. Свој век проживео је свети краљ српски Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са светим Савом и светим кнезом Лазаром свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

    Slava Manastira Visoki Decani
  6. Волим
    Vizantiona got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    О пореклу
    Ја знам ко сам
    по звону
    што са задужбина немањићких пева,
    по јасности његова гласа,
    по томе што ме од Студенице до Милешева
    прадедови гледају с иконостаса
    и што сваки у руци држи храм.
    Ја имам
    светитеља оца и деда,
    имам светитеља за кума,
    и на небесима
    све Сухој планини од громада
    преко Ситнице до Раса и Хума
    моје лоза влада.
    Ја знам ко сам
    и по мржњи бесомучној
    којом ме злопакосни гоне одвајкада,
    знам по томе колико сам Угру
    пред очима црн
    и по томе колики трн
    у сан Византији моја моћ забада.
    Ја знам ко сам
    и по пријатеља својих господству,
    и по благородности њихова лика
    и слави им копља и штита.
    Са свецима и краљима ја сам у сродству,
    о мом пореклу из књига староставних
    владар на далеком двору
    и летописац у манастиру чита.
                                Десанка Максимовић
  7. Волим
    Vizantiona got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    Блаженства
    Блажени они што воле
    звезде уместо злата,
    мирно ће напустити земљу,
    смешиће се кад иду
    сенком туђих палата.
    Блажени занесењаци
    што у земљи бораве сна,
    радостима њиним већ нема
    ни броја, ни конца, ни дна.
    Блажени срца чиста,
    ма какву им задали рану,
    махнуће руком само.
    Господа они виде
    пре него што пред њега стану.
    Блажени они што живе
    на земљи од бола свог.
    Између свих јадника
    њих воли највише Бог.
    Блажени разочарани,
    ма шта да им се деси,
    рећи ће свако вече:
    "Земља јеси,
    у земљу ћеш отићи."
               Десанка Максимовић
  8. Волим
    Vizantiona got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    Помилуј Боже
    Помилуј Боже, оне који су жедни пролећа,
    ишчезли као осмех тих
    међу звездане светове.
    Помисли, Боже, на њих
    у час кад просипаш цветове
    поврх кутова свих.
    Заклони, Боже благи, својим гласом
    наш смех, и наш глас,
    ако радосни будемо у дан
    кад, жедни живота и младости,
    они одоше од нас;
    засени светлошћу вечном њихов вид,
    о, Боже благи, јер мене је стид
    часа земаљске радости.
    Заклони, Боже, срцем својим
    наше срце у час кад се пролеће рађа,
    када цветања, када сунца моћ
    буду у нама тугу убили;
    кад прође најпре час, па дан, па ноћ,
    а ми се не сетимо њих
    ни часа кад смо их изгубили.
    Заклони, Боже, земаљске столове и чаше
    од њих, који више не седају
    за пролећне гозбе наше;
    од њих, чије душе сад круже
    изнад врлине и злости;
    на чијем срцу младом цвате руже
    у час кад су у шуми ласта
    и љубав у срцу нашем
    први гости.
                                  Десанка Максимовић
  9. Волим
    Vizantiona got a reaction from arizan in Десанка Максимовић   
    ВЕРА
    Доћи ћемо на небо са две разне стране,
    потамнели становници овога света,
    пред вечер кад на земљи стану да се празне
    поља, и падне сан преко камена и цвета.
    Али биће Богу, кад приспемо у његово крило,
    мутно срце наше све провидно,
    видеће једини он што је икада било
    у нама и светитељско и стидно.
    Знаће све што се на земљи одиграва,
    све што никада нису људи знали:
    знане су њему паучинасте стазе мрава,
    листови што су по шумама пали.
    Кад последњи осмеси и сузе кану,
    после несталих земаљских дана,
    наћи ћемо се поново на Божјем длану,
    пространијем од осмеха океана.
                                Десанка Максимовић
  10. Свиђа ми се
    Vizantiona got a reaction from Никола90 in ТРЕБА ЛИ СЕ ПЛАШИТИ СМРТИ?   
    RAZMIŠLjANjE O SMRTI
    SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
    ASKETSKI OGLEDI
    RAZMIŠLjANjE O SMRTI
    Smrt je sudbina svih ljudi na zemlji, i tu sudbinu niko ne moze da izbegne. Bojimo se smrti, kao najljuceg neprijatelja, gorko oplakujemo one koje je ona ugrabila, a provodimo zivot kao da smrti uopste nema, kao da smo vecni na zemlji.
    O grobe moj, zasto te zaboravljam? Ti me cekas, cekas – ja cu sigurno biti tvoj stanar. Pa zasto te onda zaboravljam, i ponasam se kao da je grob udes samo drugih, nikako ne i moj?
    Greh mi je oduzeo i oduzima mi saznanje i osecanje svake istine: on otima od mene, on brise iz mog misljenja secanje na smrt, na taj dogadjaj, za mene toliko vazan, zaista neizbezan.
    Da bi se secao smrti, covek mora da vodi zivot saobrazno Hristovim zapovestima. Hristove zapovesti ociscuju um i srce, umrtvljavaju ih za svet, ozivljavaju za Hrista: um koji se odrekao zemaljskih strasti pocinje cesto da upravlja pogled ka svom tajanstvenom prelazu u vecnost – ka smrti; ocisceno srce pocinje da je predoseca.
    Um i srce koji su se odrekli sveta streme ka vecnosti. Oni su zavoleli Hrista, i nista ne moze da ugasi njihovu zudnju da stanu pred Hrista, mada i drhte od smrtnog casa dok sozercavaju velicinu Boziju i svoju nistavnost i gresnost. Smrt je za njih ujedno i strasni podvig, i zarko zeljeno izbavljenje iz zemaljskog robovanja.
    Ako nismo sposobni da zelimo smrt zbog nase hladnoce prema Hristu i zbog ljubavi prema propadljivosti, onda cemo barem koristiti secanje na smrt kao gorki lek protiv nase gresnosti, zato sto secanje na smrt – tako sveti oci nazivaju to secanje – cim ga dusa stekne, raskida njeno prijateljstvo sa grehom, sa svim gresnim nasladama.
    “Jedino onaj koji se srodio sa mislju o svom kraju” – rekao je jedan prepodobni otac – “moze da ucini kraj i svojim grehovima.”[1] U svim svojim djelima sjecaj se svog kraja, i nikada neces pogrijesiti.[2]
    Ustaj iz svoje postelje kao da vaskrsavas iz mrtvih; lezi u svoju postelju kao u grob: san je slika smrti, a nocna tama vesnik grobne tame, posle koje ce zasijati svetlost vaskrsenja, radosna za sluge Hristove i strasna za Njegove neprijatelje.
    Gusti oblak, mada sacinjen samo od slabasne pare, zaklanja suncevu svetlost – i telesne naslade, rasejanost, nistavne zemaljske brige zaklanjaju od ociju duse velicanstvenu vecnost.
    Uzalud sija sunce sa cistog neba coveku bez ocinjeg vida – vecnost ne postoji za srce koje poseduje strast prema zemlji, prema onom sto je za nju veliko, za nju slavno, za nju sladosno.
    Smrt je gresnika zla:[3] dolazi im onda kada je uopste ne ocekuju; dolazi im, a oni jos nisu izvrsili nikakvu pripremu ni za nju ni za vecnost cak nisu nalazili nikakvo jasno misljenje ni o jednom ni o drugom. I grabi smrt nespremne gresnike sa lica zemlje, na kojoj su oni jedino ljutili Gospoda, predaje ih zauvek u tamnice pakla.
    Hoces li da se secas smrti? Drzi strogu umerenost u jelu, odevanju, u svim kucnim potrepstinama; pazi da nuzni predmeti ne prelaze u predmete raskosi, poucavaj se u zakonu Bozijem dan i noc, ili po mogucnosti cesto – i setices se smrti. Secanje na nju pratice bujice suza, pokajanje zbog grehova, namera ispravljanja, usrdne i mnoge molitve.
    Koji je covek ostao zauvek da zivi na zemlji? Niko. I ja cu krenuti tragom oceva, praoceva, brace, i svih mojih bliznjih. Moje telo ce se osamiti u mracnom grobu, a sudbinu moje duse pokrice za otale stanovnike zemlje nedokuciva tajanstvenost.
    Zaplakace za mnom rodbina i prijatelji; mozda ce gorko zaplakati, i onda ce zaboraviti. Tako su oplakane i zaboravljene nebrojene hiljade ljudi. A izbrojao ih je i pamti ih sami svesavrseni Bog.
    Cim sam se rodio, cim sam se zaceo, smrt je stavila na mene svoj pecat. “On je moj” – rekla je ona, i odmah pripremila za mene kosu. Od samog pocetka moga postojanja ona zamahuje tom kosom. Svakog trena mogu da postanem zrtva smrti! Mnogo je bilo promasaja, ali pravi zamah i udarac necu izbeci.
    Na covekova zemaljska dela smrt gleda sa hladnim, prezrivim osmehom. Neimar gradi kolosalno zdanje, slikar nije zavrsio svoju divnu sliku, genije je sastavio gigantske planove, hoce da ih ostvari – i dolazi neocekivana i neumoljiva smrt, i u nistavilo rusi i slavnog na zemlji i sve njegove zamisli.
    Surova smrt se boji jedino pred slugom Hristovim: pobedjena Hristom, ona uvazava jedino sami zivot u Hristu. Cesto nebeski vesnik javlja sluziteljima Istine njihovo skoro preseljenje u vecnost i njihovo blazenstvo. Pripremljeni za smrt samim zivotom, uteseni i svedocenjem savesti i obecan>em odozgo, tiho, sa osmehom na usnama, oni zaspu dugotrajnim smrtnim snom.
    Da li je neko video telo pravednika koje je napustila Dusa? Priblizavanje njemu nije strasno iako njegovo telo zaudara; pri pogrebu njegova zalost rastvorena je nekom nesaznajnom radoscu. Crte lica, ukocene u onaj izraz koji su imale u trenucima izlaska duse, ponekad pocivaju u najdubljem miru, a ponekad u njima svetli radost susreta i celivanja – naravno s andjelima I sa zborovima svetih koji su poslati sa neba po duse pravednika.
    Dodji mi u secanje, smrti moja! Dodji mi gorko, ali potpuno pravedno i korisno secanje! Otrgni me od greha! Pokazi mi put Hristov! Neka od secanja na smrt oslabe moje ruke za svaki besplodni, sujetni, gresni poduhvat.
    Dodji mi u secanje, smrti moja, i pobeci ce od mene ono sto me zarobljava: slavoljublje i slastoljublje. Sklonicu sa moje trpeze raskosna i mirisna jela, skinucu sa sebe bogata odela, obuci cu se u odela placa, za zivota cu oplakati sebe – mrtvaca, odredjenog od rodjenja moga.
    “Tako! Secaj se i oplakuj sam sebe za zivota,” – govori secanje na smrt – “doslo sam da te milosrdno ozalostim, i dovelo sam sa sobom mnostvo misli, za dusu najkorisnijih. Prodaj svoj visak, i novac taj podaj siromasima, unapred posalji na nebo svoja blaga, po zapovesti Spasiteljevoj: ona ce tamo docekati svog vlasnika, uvecavajuci se stostruko. Prolij za sobom vrele suze i vrele molitve. Ko ce te toliko brizno i usrdno pomenuti posle smrti koliko ti sam mozes da pomenes sebe pre smrti? Ne poveravaj spasenje svoje duse drugima kada sam mozes da ucinis to za tebe sustinski neophodno delo! Zasto da juris za propadljivim, kada ce smrt neumitno oduzeti od tebe sve propadljivo? Ona izvrsava ono sto zapoveda svesveti Bog: cim cuje naredbu, ustremi se brzinom munje u izvrsenje. Nece se ona zastideti ni bogatasa, ni velmoze, ni heroja, ni genija, nece postedeti ni mladost, ni lepotu, ni zemaljsku srecu: ona preseljava coveka u vecnost. I ulazi smrcu sluga Boziji u blazenstvo vecnosti, a neprijatelj Boziji u vecne muke.”
    “Secanje na smrt je dar Boziji”[4] – rekli su sveti oci: on se daje onome koji ispunjava zapovesti Hristove sa ciljem da se usavrsi u svetom podvigu pokajanja i spasenja.
    Blagodatnom secanju na smrt prethodi sopstveno staranje oko secanja na smrt. Primoravaj sebe da se cesto secas smrti, ubedjuj sebe u nesumnjivu istinu da ces neizostavno, ne zna se kada, umreti – i pocece da dolazi samo po sebi, da se javlja tvome umu secanje na smrt, duboko i snazno secanje: ono ce ubijati smrtonosnim udarcima sve tvoje gresne poduhvate.
    Tudj je tom daru ljubitelj greha: ni u samom samrtnom casu on ne prestaje da se predaje gresnim ugadjanjima tela, bez imalo secanja na smrt koja stoji pred njim licem u lice. Suprotno ovome, sluga Hristov ce se i u raskosnim odajama setiti groba koji ga ceka, prolice za svojom dusom spasonosne suze. Amin.
  11. Свиђа ми се
    Vizantiona got a reaction from Никола90 in ТРЕБА ЛИ СЕ ПЛАШИТИ СМРТИ?   
    А ево шта нам каже владика Николај  0110_hahaha

  12. Волим
    Vizantiona got a reaction from Марина Савковић in ТРЕБА ЛИ СЕ ПЛАШИТИ СМРТИ?   
    RAZMIŠLjANjE O SMRTI
    SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV
    ASKETSKI OGLEDI
    RAZMIŠLjANjE O SMRTI
    Smrt je sudbina svih ljudi na zemlji, i tu sudbinu niko ne moze da izbegne. Bojimo se smrti, kao najljuceg neprijatelja, gorko oplakujemo one koje je ona ugrabila, a provodimo zivot kao da smrti uopste nema, kao da smo vecni na zemlji.
    O grobe moj, zasto te zaboravljam? Ti me cekas, cekas – ja cu sigurno biti tvoj stanar. Pa zasto te onda zaboravljam, i ponasam se kao da je grob udes samo drugih, nikako ne i moj?
    Greh mi je oduzeo i oduzima mi saznanje i osecanje svake istine: on otima od mene, on brise iz mog misljenja secanje na smrt, na taj dogadjaj, za mene toliko vazan, zaista neizbezan.
    Da bi se secao smrti, covek mora da vodi zivot saobrazno Hristovim zapovestima. Hristove zapovesti ociscuju um i srce, umrtvljavaju ih za svet, ozivljavaju za Hrista: um koji se odrekao zemaljskih strasti pocinje cesto da upravlja pogled ka svom tajanstvenom prelazu u vecnost – ka smrti; ocisceno srce pocinje da je predoseca.
    Um i srce koji su se odrekli sveta streme ka vecnosti. Oni su zavoleli Hrista, i nista ne moze da ugasi njihovu zudnju da stanu pred Hrista, mada i drhte od smrtnog casa dok sozercavaju velicinu Boziju i svoju nistavnost i gresnost. Smrt je za njih ujedno i strasni podvig, i zarko zeljeno izbavljenje iz zemaljskog robovanja.
    Ako nismo sposobni da zelimo smrt zbog nase hladnoce prema Hristu i zbog ljubavi prema propadljivosti, onda cemo barem koristiti secanje na smrt kao gorki lek protiv nase gresnosti, zato sto secanje na smrt – tako sveti oci nazivaju to secanje – cim ga dusa stekne, raskida njeno prijateljstvo sa grehom, sa svim gresnim nasladama.
    “Jedino onaj koji se srodio sa mislju o svom kraju” – rekao je jedan prepodobni otac – “moze da ucini kraj i svojim grehovima.”[1] U svim svojim djelima sjecaj se svog kraja, i nikada neces pogrijesiti.[2]
    Ustaj iz svoje postelje kao da vaskrsavas iz mrtvih; lezi u svoju postelju kao u grob: san je slika smrti, a nocna tama vesnik grobne tame, posle koje ce zasijati svetlost vaskrsenja, radosna za sluge Hristove i strasna za Njegove neprijatelje.
    Gusti oblak, mada sacinjen samo od slabasne pare, zaklanja suncevu svetlost – i telesne naslade, rasejanost, nistavne zemaljske brige zaklanjaju od ociju duse velicanstvenu vecnost.
    Uzalud sija sunce sa cistog neba coveku bez ocinjeg vida – vecnost ne postoji za srce koje poseduje strast prema zemlji, prema onom sto je za nju veliko, za nju slavno, za nju sladosno.
    Smrt je gresnika zla:[3] dolazi im onda kada je uopste ne ocekuju; dolazi im, a oni jos nisu izvrsili nikakvu pripremu ni za nju ni za vecnost cak nisu nalazili nikakvo jasno misljenje ni o jednom ni o drugom. I grabi smrt nespremne gresnike sa lica zemlje, na kojoj su oni jedino ljutili Gospoda, predaje ih zauvek u tamnice pakla.
    Hoces li da se secas smrti? Drzi strogu umerenost u jelu, odevanju, u svim kucnim potrepstinama; pazi da nuzni predmeti ne prelaze u predmete raskosi, poucavaj se u zakonu Bozijem dan i noc, ili po mogucnosti cesto – i setices se smrti. Secanje na nju pratice bujice suza, pokajanje zbog grehova, namera ispravljanja, usrdne i mnoge molitve.
    Koji je covek ostao zauvek da zivi na zemlji? Niko. I ja cu krenuti tragom oceva, praoceva, brace, i svih mojih bliznjih. Moje telo ce se osamiti u mracnom grobu, a sudbinu moje duse pokrice za otale stanovnike zemlje nedokuciva tajanstvenost.
    Zaplakace za mnom rodbina i prijatelji; mozda ce gorko zaplakati, i onda ce zaboraviti. Tako su oplakane i zaboravljene nebrojene hiljade ljudi. A izbrojao ih je i pamti ih sami svesavrseni Bog.
    Cim sam se rodio, cim sam se zaceo, smrt je stavila na mene svoj pecat. “On je moj” – rekla je ona, i odmah pripremila za mene kosu. Od samog pocetka moga postojanja ona zamahuje tom kosom. Svakog trena mogu da postanem zrtva smrti! Mnogo je bilo promasaja, ali pravi zamah i udarac necu izbeci.
    Na covekova zemaljska dela smrt gleda sa hladnim, prezrivim osmehom. Neimar gradi kolosalno zdanje, slikar nije zavrsio svoju divnu sliku, genije je sastavio gigantske planove, hoce da ih ostvari – i dolazi neocekivana i neumoljiva smrt, i u nistavilo rusi i slavnog na zemlji i sve njegove zamisli.
    Surova smrt se boji jedino pred slugom Hristovim: pobedjena Hristom, ona uvazava jedino sami zivot u Hristu. Cesto nebeski vesnik javlja sluziteljima Istine njihovo skoro preseljenje u vecnost i njihovo blazenstvo. Pripremljeni za smrt samim zivotom, uteseni i svedocenjem savesti i obecan>em odozgo, tiho, sa osmehom na usnama, oni zaspu dugotrajnim smrtnim snom.
    Da li je neko video telo pravednika koje je napustila Dusa? Priblizavanje njemu nije strasno iako njegovo telo zaudara; pri pogrebu njegova zalost rastvorena je nekom nesaznajnom radoscu. Crte lica, ukocene u onaj izraz koji su imale u trenucima izlaska duse, ponekad pocivaju u najdubljem miru, a ponekad u njima svetli radost susreta i celivanja – naravno s andjelima I sa zborovima svetih koji su poslati sa neba po duse pravednika.
    Dodji mi u secanje, smrti moja! Dodji mi gorko, ali potpuno pravedno i korisno secanje! Otrgni me od greha! Pokazi mi put Hristov! Neka od secanja na smrt oslabe moje ruke za svaki besplodni, sujetni, gresni poduhvat.
    Dodji mi u secanje, smrti moja, i pobeci ce od mene ono sto me zarobljava: slavoljublje i slastoljublje. Sklonicu sa moje trpeze raskosna i mirisna jela, skinucu sa sebe bogata odela, obuci cu se u odela placa, za zivota cu oplakati sebe – mrtvaca, odredjenog od rodjenja moga.
    “Tako! Secaj se i oplakuj sam sebe za zivota,” – govori secanje na smrt – “doslo sam da te milosrdno ozalostim, i dovelo sam sa sobom mnostvo misli, za dusu najkorisnijih. Prodaj svoj visak, i novac taj podaj siromasima, unapred posalji na nebo svoja blaga, po zapovesti Spasiteljevoj: ona ce tamo docekati svog vlasnika, uvecavajuci se stostruko. Prolij za sobom vrele suze i vrele molitve. Ko ce te toliko brizno i usrdno pomenuti posle smrti koliko ti sam mozes da pomenes sebe pre smrti? Ne poveravaj spasenje svoje duse drugima kada sam mozes da ucinis to za tebe sustinski neophodno delo! Zasto da juris za propadljivim, kada ce smrt neumitno oduzeti od tebe sve propadljivo? Ona izvrsava ono sto zapoveda svesveti Bog: cim cuje naredbu, ustremi se brzinom munje u izvrsenje. Nece se ona zastideti ni bogatasa, ni velmoze, ni heroja, ni genija, nece postedeti ni mladost, ni lepotu, ni zemaljsku srecu: ona preseljava coveka u vecnost. I ulazi smrcu sluga Boziji u blazenstvo vecnosti, a neprijatelj Boziji u vecne muke.”
    “Secanje na smrt je dar Boziji”[4] – rekli su sveti oci: on se daje onome koji ispunjava zapovesti Hristove sa ciljem da se usavrsi u svetom podvigu pokajanja i spasenja.
    Blagodatnom secanju na smrt prethodi sopstveno staranje oko secanja na smrt. Primoravaj sebe da se cesto secas smrti, ubedjuj sebe u nesumnjivu istinu da ces neizostavno, ne zna se kada, umreti – i pocece da dolazi samo po sebi, da se javlja tvome umu secanje na smrt, duboko i snazno secanje: ono ce ubijati smrtonosnim udarcima sve tvoje gresne poduhvate.
    Tudj je tom daru ljubitelj greha: ni u samom samrtnom casu on ne prestaje da se predaje gresnim ugadjanjima tela, bez imalo secanja na smrt koja stoji pred njim licem u lice. Suprotno ovome, sluga Hristov ce se i u raskosnim odajama setiti groba koji ga ceka, prolice za svojom dusom spasonosne suze. Amin.
  13. Волим
    Vizantiona got a reaction from Марина Савковић in ТРЕБА ЛИ СЕ ПЛАШИТИ СМРТИ?   
    А ево шта нам каже владика Николај  0110_hahaha

  14. Волим
    Vizantiona got a reaction from AnaLaz in Десанка Максимовић   
    Блаженства
    Блажени они што воле
    звезде уместо злата,
    мирно ће напустити земљу,
    смешиће се кад иду
    сенком туђих палата.
    Блажени занесењаци
    што у земљи бораве сна,
    радостима њиним већ нема
    ни броја, ни конца, ни дна.
    Блажени срца чиста,
    ма какву им задали рану,
    махнуће руком само.
    Господа они виде
    пре него што пред њега стану.
    Блажени они што живе
    на земљи од бола свог.
    Између свих јадника
    њих воли највише Бог.
    Блажени разочарани,
    ма шта да им се деси,
    рећи ће свако вече:
    "Земља јеси,
    у земљу ћеш отићи."
               Десанка Максимовић
  15. Волим
    Vizantiona got a reaction from Марина Савковић in Десанка Максимовић   
    О пореклу
    Ја знам ко сам
    по звону
    што са задужбина немањићких пева,
    по јасности његова гласа,
    по томе што ме од Студенице до Милешева
    прадедови гледају с иконостаса
    и што сваки у руци држи храм.
    Ја имам
    светитеља оца и деда,
    имам светитеља за кума,
    и на небесима
    све Сухој планини од громада
    преко Ситнице до Раса и Хума
    моје лоза влада.
    Ја знам ко сам
    и по мржњи бесомучној
    којом ме злопакосни гоне одвајкада,
    знам по томе колико сам Угру
    пред очима црн
    и по томе колики трн
    у сан Византији моја моћ забада.
    Ја знам ко сам
    и по пријатеља својих господству,
    и по благородности њихова лика
    и слави им копља и штита.
    Са свецима и краљима ја сам у сродству,
    о мом пореклу из књига староставних
    владар на далеком двору
    и летописац у манастиру чита.
                                Десанка Максимовић
  16. Волим
    Vizantiona got a reaction from Марина Савковић in Десанка Максимовић   
    Вечерња молитва
    На све речи увреда треба се
    смешити тужно и благо.
    Не треба рећи ниједну реч
    прекора, треба се смешити само,
    тужно и благо.
    Слатко се спава на осмеху
    праштања, свака мисао процвета у
    сребрну неземаљску стабљику.
    И рука онога који душе сади
    милује самилосно целе ноћи
    сваки куцањ срца.
                        Десанка Максимовић
  17. Волим
    Vizantiona got a reaction from ines in Св. Петка - преп. муч. Параскева   
  18. Волим
    Vizantiona got a reaction from Сања Т. in ZIMSKI SPORTOVI   
    Брзо клизање     
    Такмичар у брзом клизању.
    Брзо клизање је спорт у којем је циљ у што краћем времену прећи задану удаљеност клижући на леду. У основној и најраширенијој варијанти овог спорта такмичари се такмиче на кружној стази дужине 400 метара, која може бити у дворани или на отвореном. Постоји и варијанта овог спорта на краћој стази, која се је описана у чланку брзо клизање на кратким стазама (позната и као short track).
    Правила брзог клизања [уреди]
    Брзо клизање се изводи на кружној стази дужине 400 метара, која има две стазе, спољашњу и унутрашњу. Кривине су радијуса 25-26 метара на унутрашњој стази, а ширина сваке стазе је 4-5 метара. Такмиче се истовремено два такмичара, један у унутрашњој и један у спољашњој стази. Клизачи носе на рамену траку чија боја означава стазу у којој је клизач старовао, белу за унутрашњу и црвену за спољашњу стазу. Са обзиром да је унутрашња стаза краћа, такмичари током трке, зависно о дужини стазе, морају више пута заменити стазе у којим клижу, да би се изедначиле удаљености.
    Уобичајене деонице за службена такмичења су 500, 1.000, 1.500, 3.000 (само жене), 5.000 и 10.000 метара (само мушкарци).
    Постоји и екипно такмичење, у којем се такмиче по три клизача из једне екипе, такође у формату две екипе у трци. Екипе клижу само у унутрашњим стазама, а стартују са супротних страна, и то по 8 кругова мушкарци односно 6 кругова жене.
    Такмичења у брзом клизању [уреди]
    Брзо клизање је олимпијски спорт па је био у програму свих Зимских олимпијских игара до сада. Међународна клизачка организација (ИСУ) једна је од најстаријих спортских организација, па организује Светска првенства у брзом клизању још од 1893. године.
    Најуспешнији такмичари долазе из Холандије, која је једна од ретких земаља у којој овај спорт има широку популарност и где су брзи клизачи и клизачице праве спортске звезде.

  19. Волим
    Vizantiona got a reaction from Сања Т. in ZIMSKI SPORTOVI   
    UMETNICKO KLIZANJE
     
    Umjetničko klizanje je sport u kojem takmicar ili više njih mora klizajuci na ledu izvesti okrete, skokove i druge elemente demonstrirajući spretnost i eleganciju, često uz pratnju muzike.
    Kao sport, umjetničko klizanje potieče još iz 19-tog veka. Glavna organizacija koja upravlja ovim sportom, propisuje pravila i organizuje međunarodna takmicenja je Međunarodna klizačka federacija, ili kraće ISU (od engl. naziva International Skating Union), koja je osnovana 1892. godine
    Osnovne discipline umjetničkog klizanja su:
    pojedinačno (žene i muški)
    sportski parovi
    plesni parovi
    http://www.youtube.com/watch?v=PRebkrcFxXw&feature=related
  20. Волим
    Vizantiona got a reaction from PredragVId in ZIMSKI SPORTOVI   
    Брзо клизање     
    Такмичар у брзом клизању.
    Брзо клизање је спорт у којем је циљ у што краћем времену прећи задану удаљеност клижући на леду. У основној и најраширенијој варијанти овог спорта такмичари се такмиче на кружној стази дужине 400 метара, која може бити у дворани или на отвореном. Постоји и варијанта овог спорта на краћој стази, која се је описана у чланку брзо клизање на кратким стазама (позната и као short track).
    Правила брзог клизања [уреди]
    Брзо клизање се изводи на кружној стази дужине 400 метара, која има две стазе, спољашњу и унутрашњу. Кривине су радијуса 25-26 метара на унутрашњој стази, а ширина сваке стазе је 4-5 метара. Такмиче се истовремено два такмичара, један у унутрашњој и један у спољашњој стази. Клизачи носе на рамену траку чија боја означава стазу у којој је клизач старовао, белу за унутрашњу и црвену за спољашњу стазу. Са обзиром да је унутрашња стаза краћа, такмичари током трке, зависно о дужини стазе, морају више пута заменити стазе у којим клижу, да би се изедначиле удаљености.
    Уобичајене деонице за службена такмичења су 500, 1.000, 1.500, 3.000 (само жене), 5.000 и 10.000 метара (само мушкарци).
    Постоји и екипно такмичење, у којем се такмиче по три клизача из једне екипе, такође у формату две екипе у трци. Екипе клижу само у унутрашњим стазама, а стартују са супротних страна, и то по 8 кругова мушкарци односно 6 кругова жене.
    Такмичења у брзом клизању [уреди]
    Брзо клизање је олимпијски спорт па је био у програму свих Зимских олимпијских игара до сада. Међународна клизачка организација (ИСУ) једна је од најстаријих спортских организација, па организује Светска првенства у брзом клизању још од 1893. године.
    Најуспешнији такмичари долазе из Холандије, која је једна од ретких земаља у којој овај спорт има широку популарност и где су брзи клизачи и клизачице праве спортске звезде.

  21. Волим
    Vizantiona got a reaction from PredragVId in ZIMSKI SPORTOVI   
    UMETNICKO KLIZANJE
     
    Umjetničko klizanje je sport u kojem takmicar ili više njih mora klizajuci na ledu izvesti okrete, skokove i druge elemente demonstrirajući spretnost i eleganciju, često uz pratnju muzike.
    Kao sport, umjetničko klizanje potieče još iz 19-tog veka. Glavna organizacija koja upravlja ovim sportom, propisuje pravila i organizuje međunarodna takmicenja je Međunarodna klizačka federacija, ili kraće ISU (od engl. naziva International Skating Union), koja je osnovana 1892. godine
    Osnovne discipline umjetničkog klizanja su:
    pojedinačno (žene i muški)
    sportski parovi
    plesni parovi
    http://www.youtube.com/watch?v=PRebkrcFxXw&feature=related
  22. Волим
    Vizantiona got a reaction from Ina Ina in Цртани филмови   
    Снежная королева -- Snezhnaya koroleva 1/7
    Prvi od sedam delova mog omiljenog crtanog!!!
  23. Волим
    Vizantiona got a reaction from Пријатељски in Православље у Кореји   
    Северна Кореја
     
    У главном граду комунистички оријентисане Северне Кореје, Пјонгјангу, ове године биће завршена градња прве православне цркве у земљи. Она ће бити посвећена Живоначалној Тројици. Четворица младих Корејаца ових дана завршили су вишегодишње богословско образовање на Московској духовној академији и следи им рукополагање.
    У Северној Кореји није допуштена религија. Председник државе, Ким Чен, који је наследио свог оца Ким Ил Сунга, допустио је да се оснује "Корејски православни комитет" који се брине о изградњи храма и о припреми клира. Као што је наш лист својевремено писао, председник је 2002. године посетио Владивосток. Том приликом је први пут у животу ушао у православни храм и изашао са дубоким утисцима. Тада је одлучио да допусти да у његовој земљи буде саграђена једна црква.
    На крајњем северу корејског полуострва руски мисионари ширили су православље у 18. и 19. веку, поготово уз границу која је недалеко од луке Владивосток. Тада је постојало неколико корејских парохија.
  24. Волим
    Vizantiona got a reaction from nana in Десанка Максимовић   
    О пореклу
    Ја знам ко сам
    по звону
    што са задужбина немањићких пева,
    по јасности његова гласа,
    по томе што ме од Студенице до Милешева
    прадедови гледају с иконостаса
    и што сваки у руци држи храм.
    Ја имам
    светитеља оца и деда,
    имам светитеља за кума,
    и на небесима
    све Сухој планини од громада
    преко Ситнице до Раса и Хума
    моје лоза влада.
    Ја знам ко сам
    и по мржњи бесомучној
    којом ме злопакосни гоне одвајкада,
    знам по томе колико сам Угру
    пред очима црн
    и по томе колики трн
    у сан Византији моја моћ забада.
    Ја знам ко сам
    и по пријатеља својих господству,
    и по благородности њихова лика
    и слави им копља и штита.
    Са свецима и краљима ја сам у сродству,
    о мом пореклу из књига староставних
    владар на далеком двору
    и летописац у манастиру чита.
                                Десанка Максимовић
  25. Волим
    Vizantiona got a reaction from nana in Десанка Максимовић   
    Срнина молитва
    Истоку окренута,
    срна под бором клечи,
    моли се молитвом звериња,
    без речи.
    Од јутарњег сјаја
    очи су јој црвене,
    не види око себе ништа,
    ни околно дрвеће,
    ни језеро, ни мене.
    Хиљаду је векова дизао
    њен високи храм,
    вајао стубове у њему,
    Господ сам.
    Маховином је застро
    камен голи,
    да би срна имала
    где да се моли.
    Истоку окренута,
    моли се дигнуте главе
    да борови право расту,
    да зиме не буду љуте,
    да дрво ново никне
    на месту где старо се осуши,
    да у језеру вода
    никада не пресуши,
    да јасне буду зоре,
    да шуму мимоилази гром.
    Истоку окренута
    моли се за свој дом.
    И свуд из борове коре,
    кроз шуме храм,
    миришу тамњан и смола.
    И док се моли, свећу
    држи јој Господ сам.
          Десанка Максимовић
×
×
  • Create New...