Jump to content
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ
Јагода Наранџа Банана Лимета Лист Море Небо Боровница Грожђе Лубеница Чоколада Мермер WhatsApp Ubuntu Угаљ

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Зоран

Члан
  • Број садржаја

    4351
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Св. Петка - преп. муч. Параскева   
    Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).
    Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
    Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.
    Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
  2. Радостан
    Зоран got a reaction from Vesna M in Ватерполо   
    Ватерполисти Србије прваци света

    Ватерполо репрезентација Србије освојила је вечерас титулу првака света, пошто је у финалу шампионата у Риму, после петераца, победила Шпанију са 14:13 (3:2, 0:0, 1:2, 2:2, 1:1, 0:0, 7:6).


    Радост Вање Удовичића после поготка (Фото АП)
    Регуларни део утакмице завршен је резултатом 6:6, после продужетака је било 7:7, а одлучујући гол из петерца постигао је Милан Алексић.
    Најефикаснији у екипи Србије био је Вања Удовичић са три поготка, док је Ксавијер Гарсија постигао четири гола за Шпанију.
    То је прва златна медаља на СП за Србију од 2006, откад репрезентација игра под тим именом.
    Бронзану медаљу освојила је Хрватска, која је у мечу за треће место савладала САД са 8:6.
    Ватерполисти Србије сутра преподне се враћају у Београд.
    Србија је одлично почела утакмицу и повела голом капитена Удовичића, али је веома брзо изједначио најбољи шспански играч Гарсија.
    Удовичић је са нова два поготка, од којих је други био са скоро десет метара удаљености, донео Србији убедљиву предност, али је у завршници деонице Гарсија смањио на 3:2.
    У другој четвртини обе екипе играле су изузетно чврсто у одбрани, а голмани Соро и Агилар су имали по неколико одличних интервенција.
    Шпанија је боље отворила трећу четвртину и новим голом Гарсије изједначила на 3:3. Уследио је гол Филипа Филиповића за предност од 4:3, али је узвратио Гиљермо Молина.
    Филиповић је и на почетку последње четвртине донео Србији ново вођство, а када је Душко Пијетловић повисио на 6:4, чинило се да су изабраници Дејана Удовичића веома близу златне медаље.
    Ипак, Шпанија је у завршници показала велики квалитет и смањила на 6:5 новим голом Гарсије. У последњем минуту Шпанци су изборили играча више, а 11 секунди пре краја Гарсија је одвео „фурију” у продужетке.
    Шпанци су у првом продужетку голом Молине први пут на утакмици повели са 7:6, али је Рађен првим поготком на мечу донео Србији изједначење.
    У другом продужетку обе екипе одиграле су веома нервозно, уз лошу организацију напада. Србија је имала прилику да у последњих десет секунди покуша да постигне гол, али није искористила напад.
    Већ у првој серији Слободан Соро одбранио је ударац Мартину, а затим су редом погађали Филиповић, Гарсија, Удовичић и Еспањол. У трећој серији Агилар је одбранио ударац Прлаиновића, али је затим Мајарах погодио пречку.
    Милан Алексић погодио је за 10:9, а изједначио је Пероне. Живко Гоцић је имао прилику да донесе титулу Србији, али је успешнији био Агилар.
    Уследила су по три успешне серије на обе стране, потом је Соро поново одбранио ударац Мартину, да би Алексић другим голом из петерца означио почетак славља српских ватерполиста и навијача на базену у Риму.
    Успех Србије већи је због чињенице да у односу на екипу са претходних великих такмичења није било неколико важних играча: Дениса Шефика, Александра Шапића, Александра Ћирића, Дејана Савића, Бранка Пековића, Владе Вујасиновића и Данила Икодиновића.
    Базен: Форо Италико у Риму Гледалаца: 5.800 Судије: Маргета (Словенија), Коганов (Азербејџан). Играч више: Србија 12/4, Шпанија 11/3.
    Србија: Соро, Аврамовић, Гоцић, Удовичић 3, Гак, Д. Пијетловић 1, Никић, Алексић, Рађен 1, Филиповић 2, Прлаиновић, Митровић, Г. Пијетловић.
    Шпанија: Агилар, Гарсија 5, Мартин, Маларах, Молина 2, Мингел, Гаљего, Еспањол, Валес, Пероне, Перез, Гарсија, Лопез.
    ------------------------------------------------------

    Тадић честитао ватерполистима
    БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић честитао је ватерполо репрезентацији Србије освајање златне медаље на светском првенству у Риму.
    „Најискреније вам честитам освајање овог престижног признања. Представљали сте своју земљу на најбољи могући начин. Поносимо се вама”, поручио је председник Тадић у честитки српским ватерполистима. Ватерполо репрезентација.
    ----------------------------------------------------------------
    Славље на улицама Београда
    БЕОГРАД –Велики број Београђана изашао је у центар Београда како би прославили титулу светског првака у ватерполу.
    Више десетина аутомобила кружи централним улицама града, и уз звуке сирена поспешује слављеничку атмосферу након освајања златне медеље ватерполо репрезентације Србије.
    На Тргу Републике се окупило неколико стотина људи који у веселој атмосфери и носећи заставе, уз петарде и ватромет, и уз скандирање „Србија, Србија” и „шампиони, шамиопни” прослављају победу Србије над Шпанијом у финалу Светског првенства у Риму.
    У кафићима у центру Београда такође се налази велики број људи који су пратили финале из Рима.
    Саобраћај око Трга Републике се одвија успорено пошто се славље са Трга преселило и на околне улице.
    Агенције
    [објављено: 02/07/2009]
    ИЗВОР
  3. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Св. Петка - преп. муч. Параскева   
    Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).
    Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
    Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.
    Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
  4. Волим
    Зоран got a reaction from Дуња in Поезија   
    МОЛИТВА
    Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
    Теби су пружене њине чисте руке:
    За Твоју су они пали величину,
    На Твој знак* принели све сузе и муке.
    Свака беше за Те рана која тишта,
    А свака реч ехо Твога страшног слова;
    И сада ти кличу само с губилишта,
    И сад су нам гробља већа од градова.
    Благослови, Благи, оне што су пали
    Пад нож кривоклетца у подножју
    Крста;
    Ни велики преци нису друго знали
    Тим путем у сенци Твог великог прста.
    Благослови, Добри, њихов траг што
    сјаји,
    Трубу мртвих увек пуну Твога даха,
    И на вечној бразди њиних корачаји
    Мач мртвих позлаћен златом Твога
    праха.
                                Јован Дучић
            (Први пут објављено у Лондону
                                    31.јануара 1942)
    *Твој знак - знак Христовох страдања - Крст.
  5. Волим
    Зоран got a reaction from ines in 19.12. (6.12.) Свети Николај Чудотворац   
  6. Волим
    Зоран got a reaction from АлександраВ in Православни молитвеник   
    Царе небесни, Утешитељу, Душе Истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.
    Молитва Господња
    Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

    Богородице Дјево
    Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марије, Господ је с Тобом благословена си ти међу женама и благословен је плод утробе твоје јер си родила Спаситеља душа наших.

    Символ Вере
    Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
    И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало;
    Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
    И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен;
    И Који је васкрсао у трећи дан, по Писму;
    И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца;
    И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.
    И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и слави, Који је говорио кроз пророке.
    У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
    Исповедам једно крштење за отпуштање грехова.
    Чекам васкрсење мртвих.
    И живот будућега века. Амин.

    Ове три молитве препоручује Св. Серафим Саровски да се читају ако човек негде жури и то пре две Оче наш и Богородице Дјево по три пута а Символ Вере 1-ут.
  7. Волим
    Зоран got a reaction from АлександраВ in Православни молитвеник   
    MOLITVA SVETOJ VELIKOMUČENICI MARINI-OGNJENOJ MARIJI
    O sveta mucenice Marina ti si bila živi oganj vere u Gospoda Isusa Hrista i zbog te vere si radosno i bez straha postradala i udostojila se da dobijes venac mučenistva od Samog Gospoda. Tvojim svetim podvigom ti si za sva vremena pokazala da se mogu pobediti nasi najveci neprijatelji spasenja- telo i djavo. Zato ti je Gospod podario veliku blagodatnu moc da nam pomazes u mnogim nevoljama a posebno u borbi sa zlim demonskim silama. Zbog toga, mi svegresni i nemocni pristupamo ti Sveta Marina i prosimo tvoju blagodatnu pomoc. Pomozi nam da i mi pobedimo nase telo koje nas na bezbroj nacina vara i kome u svakom zahtevu popustamo greseci neprestano. Svojim molitvama Gospodu ucini da ustanemo iz blata u kojem se valjamo i da se ocistimo od svih telesnih necistoca kroz duboko i iskreno pokajanje, kako bi mogli da postavimo dobar pocetak na putu spasenja .
    Ali te jos vise molimo da nam pomognes u ovoj teskoj i krvavoj nevidljivoj borbi koju vodimo sa duhovima zlobe i koji su nas prevarili i uvukli u mnoge grehe a da cesto toga mi nismo ni svesni. Zato svojim svetim molitvama sa Nebeskih visina odagnaj sve demone koji pletu zamke oko nas i odvode sa puta spasenja. Oni su svojom zlobom i lukavoscu u nama posejali i gordost i sebicnost i i mrznju i zavist i zlobu i vlastoljublje i slastoljublje i srebroljublje i sve druge strasti koje su se u nama odomacile i postale kao neka druga nasa priroda. Zato svojom ognjenom molitvom mucenice Marina odagnaj sve te besove koji su se ustremili na nas i pomozi da i mi ustanemo protiv njih jednim novim zivotom kroz Crkvu Hristovu, kroz pokajanje, kroz vrlinski i neporocan zivot. Pomozi da se u nama raspali neugasivi oganj ljubavi Bozije kojom si ti tako silno gorela pa da trepetom bdimo nad svakim svojim delom i mislju i da dusu ogradimo neprestanom molitvom i Bogomislijem. Tada ce demoni bezati od nas sa strahom i nece moci mnogoda nam naskode . Neka bi tvojim svetim molitvama tako poziveli do kraja zemnog zivota stremeci ka Visnjem svetu.
    A kada jednom sa duasama predjemo u carstvo duhova pomozi da slobodni prodjemo kraj zlih vojski satanskih i da se udostojimo da sa radoscu udjemo u svetlost Carstva Nebeskog gde sve vojske Andjela i svih Svetih medju kojima i ti lucezarno svetlis Sveta Marina neprestano slave Presvetu i Zivotvornu Trojicu, Oca i Sina i Svetoga Duha sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  8. Волим
    Зоран got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Јасеновачке жртве у црквеном календару

    Када се каже новомученици јасеновачки ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, каже отац Јован Ћулибрк
    Први пут ове године, целокупна Српска православна црква прославиће Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци са последњег заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ, обележава данас.
    Највише црквено тело приклонило се већ постојећој традицији која је живела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обележавају новомученици јасеновачки, објашњава протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског Сабора СПЦ.
    – Одбор је одавно настојао да се утврди конкретан датум празновања новомученика јасеновачких, а вишеструки су поводи да то буде баш 13. септембар. Наиме, у самом Јасеновцу се као дан новомученика јасеновачких обележавао дан освећења обновљеног храма Светог Јована 1984. године, што је падало у прву недељу по Успењу Богородичином, што је обично почетком септембра. Од половине августа је логор почео да ради, тако да можемо рећи да се на тај начин обележава и сам почетак страдања које траје све до 22. априла 1945. године – каже отац Јован.
    Јасеновац је постао симболичка реч за страдање у Другом светском рату, истиче наш саговорник, и тешко га је издвојити од осталих места страдања из овог периода.
    – Када се каже новомученици јасеновачки, ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, јер ако бисмо обележавали страдање на сваком од тих места, бојим се да нам црквени календар не би садржавао ништа друго осим страдања у Другом светском рату – напомиње отац Јован.
    Иначе, Одбор за Јасеновац окупља институције и појединце који истражују историјат овог места великог страдања српског народа, има врло развијену сарадњу и са релевантним међународним институцијама, а велику пажњу посвећује и образовању о холокаусту – у Меморијалном центру „Јад Вашем” СПЦ је ишколовала више од двадесет својих људи.
    – Јасеновац је, нажалост, жртва многоговорљивости, политизације, лошег новинарства, а главна жртва тога свега је наука и истина о Јасеновцу. Ми смо данас дошли до броја од око 90.000 страдалих, на чему ради Музеј жртава геноцида, једна и једина научна институција која се бави тим послом код нас. Одбор је, такође, преузео улогу саговорника са Римокатоличком црквом када је у питању Јасеновац. Пре две године смо били позвани од Европске конференције комисија „Јустиција ет пакс” да говоримо римокатолицима о Јасеновцу, у „Јад Вашему” смо учествовали у заједничком скупу између Јевреја и католика. Много више воље за тај дијалог има у римокатоличким црквама које нису на простору бивше Југославије, односно онима које не долазе из Хрватске и БиХ, јер на простору Балкана постоје бројна друга оптерећења у вези са тим. Прошле године поглавар Римокатоличке цркве код Хрвата посетио је Јасеновац, али по његовој беседи на миси у локалној цркви је било очевидно да је он дошао спутан и осећао се обавезан да каже „да није у Јасеновац дошао да би се некоме извињавао” – истиче отац Јован.
    За овај празник везана су била и нагађања да је унет у црквене календаре, па избрисан из њих. Протојереј мр Велибор Џомић, члан правног савета Митрополије црногорско-приморске, међутим, напомиње да су то „безочне оптужбе”.
    – Колико је мени познато, Спомен јасеновачких новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. века и то за време трајања несрећне црквене поделе у дијаспори. У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја, Свети архијерејски сабор СПЦ је донео одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унети и празновати и њихов спомен. Од ове године празник Светих јасеновачких новомученика обавезујући је за читаву Српску цркву. Дакле, нису ни могли да буду избрисани кад саборском одлуком, а то је једини начин, нису били ни унети у календар – каже отац Велибор.
    Он истиче и да су до сада у црквени календар унета имена неколико свештеномученика који су као српски епископи и свештеници пострадали од усташа и комуниста, међу њима и митрополита Петра дабро-босанског, Доситеја загребачког и Јоаникија црногорско-приморског, епископа Саве горњокарловачког и Варнаве хвостанског.
    – Усташе су на правди Бога у НДХ убили 219 српских свештеника, а партизанска војска 482 свештеника и монаха. Нацисти су убили више од 80 свештеника, а педесетак балисти, Италијани и Мађари. Имена свештеномученика и новомученика, као и њихова житија прикупљају се, испитују, бележе и припремају за црквене комисије. Има и великих примера страдања верника у 20. веку закључно са малом Милицом Ракић. Сигуран сам да ће и они добити своје место и у земаљском календару Цркве, јер су га одавно пред Богом заслужили – истиче отац Велибор.
    Последњи период националне историје обележило је страдање српског народа на Космету, али још је рано говорити о канонизацији оних који су тада пострадали као невине жртве. Протосинђел Сава Јањић, заменик игумана манастира Високи Дечани, објашњава да црква негује молитвено сећање на жртве сукоба на Космету, служењем парастоса или помињањем њихових имена на литургијама. Двојица монаха, отац Харитон из манастира Свети архангели код Призрена и отац Стефан из манастира Будисавци, у народу већ имају развијен култ, иако нису унети у диптихе светих СПЦ.
    – Обојица су киднаповани од стране ОВК и страдали су не само као невине жртве, већ и као жртве убијене због своје вере. Обезглављено тело оца Харитона пронађено је и Епархија рашко-призренска објавила је књигу о његовом животу, што би могао да буде пут ка прикупљању материјала за његово житије. Земни остаци оца Стефана, нажалост, до сада нису пронађени – каже отац Сава.
    Јелена Чалија
    објављено: 13/09/2010
    Извор: Политика
  9. Волим
    Зоран got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Beograd,  26.09.2009.
    Press
    Novi zločin u Jasenovcu: Bozaniću, sram te bilo!
    Rečenicom da nije došao u Jasenovac da se izvinjava, kardinal Josip Bozanić pokazao skandalozni cinizam prema 700.000 žrtava tog logora
    Poseta zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Josipa Bozanića, Jasenovcu je cinična i zakasnela, a njegove izjave vređaju žrtve, ocenjuju za Press istoričari, političari i sociolozi religije. Naši sagovornici kažu da je naročito iritirajuća i uvredljiva izjava kardinala Bozanića da u Jasenovac „nije došao da se izvinjava"!
    Zagrebački nadbiskup je pri tom iskoristio posetu da koncentracioni logor Jasenovac, u kome je u najstrašnijim mukama ubijeno 700.000 Srba, Jevreja i Roma, uporedi sa posleratnim zločinima komunističkog režima, što mu je zamerio čak i deo hrvatskih medija.
    Katolička crkva ne priznaje zločine
    Istoričar Milan Koljanin iz Instituta za savremenu istoriju kaže da je kardinalova poseta cinična.
    - Poseta je zakasnela i cinična, a njegov govor je uvreda za žrtve tog logora smrti i njihove potomke. Ovaj istup nadbiskupa Bozanića je duboko antievropski i u velikom sukobu sa antifašističkom tradicijom na koju bi savremena Evropa htela da se oslanja. To je u suštini opravdanje postojanja ustaške NDH i delovanja njegovog prethodnika, nadbiskupa Alojizija Stepinca, koji je davao duhovni legitimitet toj državi i time u stvari davao legitimitet genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ovo nije samo uvreda žrtava, nego i snažnog antifašističkog pokreta u Hrvatskoj, koji je kao deo jugoslovenskog pokreta uživao ugled u svetu. Ovim nastupom Bozanića, Hrvatska se odriče takve tradicije - navodi Koljanin.
    Prema njegovim rečima, istup kardinala Bozanića ima i unutrašnjepolitičku težinu.
    - Predsednik Stipe Mesić se izvinio za neke zločine, a Rimokatolička crkva u Hrvatskoj se protivi bilo kakvom priznanju tih zločina, pa i izvinjenju. Bozanić govori o zločinima pojedinaca iz katoličkog sveštenstva, a ne Katoličke crkve kao institucije. Oni ne žele da prihvate odgovornost za zločine u Drugom svetskom ratu, pravdaju ih komunističkim nedelima i stavljaju u širi kontekst. To je neprihvatljivo za savremeno evropsko društvo - ocenjuje Koljanin.
    Nema osude ustaškog režima
    Sociolog religije Živica Tucić smatra da je kardinal Bozanić „bio isplanirano uzdržan" kako ne bi izazvao primedbe dela hrvatske crkvene i političke javnosti.
    - Bozanić je dugo čekao da ode u Jasenovac, koji je za Hrvate tabu-tema i izaziva različite reakcije, pa i nipodaštavanje. Verujem da mu je iz Vatikana sugerisano da ode i kada je to učinio, nije se najbolje snašao.
    Bio je isplanirano suzdržan ne želeći da izazove nezadovoljstvo crkvene i političke javnosti u Hrvatskoj. Crkveni ljudi ne treba da misle šta će reći političari i da li će dobiti aplauz, već da nastupaju iskreno. Bozanić nije bio u stanju to da učini. Predsednik biskupske konferencije Hrvatske Marin Srakić rekao je u aprilu u Jasenovcu da je to „najveća ljaga za Hrvatsku". Bozanić nije održao taj nivo iskrenosti - rekao je Tucić.
    Naš sagovornik smatra i da je zagrebački nadbiskup „relativizovao Jasenovac", govoreći o žrtvama komunističkog režima.
    - Nije to mesto da se govori o drugim zločinima. Ovako Srbi imaju osećaj i saznanje da su jako mnogo stradali, a Hrvati i njihova crkva žele to na neki način da umanje. Srbi i Hrvati imaju obavezu da organizuju susret istoričara, teologa i naučnika, bez političara, i da razmotre pitanje Jasenovca za svagda - kaže Tucić.
    Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji saopštila je da govor Bozanića „nije ohrabrujuć" i da je on „umesto da se pokloni nevinim žrtvama izazvao sumnju u iskrenost osude ustaškog režima".
    „Jutarnji list": Za izvinjenje treba zrelosti
    Hrvatski mediji podsećaju da je nadbiskup Josip Bozanić u Jasenovac došao „kao poslednji u nizu onih koji svojim naklonom jasenovačkim žrtvama pokazuju i promovišu civilizacijsko normalizovanje odnosa hrvatskog društva prema prošlosti". Bozanićeva poseta usledila je dugo nakon što su mesto ustaškog logora posetili predsednik države, premijer, šefovi parlamentarnih stranaka, brojni biskupi...
    - Niko u Hrvatskoj nije u Jasenovac zakasnio toliko kao Crkva, a Bozanić, kao njen najviše rangirani predstavnik, stigao je puževom brzinom... Na posetu kardinala Bozanića Jasenovcu predugo se čekalo, ali možda je ipak došao prerano. Za takav istorijski gest treba zrelosti - piše „Jutarnji list".
    List navodi da je istorijska važnost posete, iskazivanje poštovanja prema žrtvama, osuda ustaškog režima „ostala zagubljena u novim kontroverzama u koje se kardinal upustio" jer je kardinal branio Crkvu, a „jednako tako u jednom dahu spomenuo strahote Ante Pavelića i ustaša i strahote partizana i komunističkih vlastodržaca pod vođstvom Tita". Poređenje žrtava Blajburga sa jasenovačkim je „pogrešno, uvredljivo i skandalozno".
    Izor
  10. Волим
    Зоран got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Бозанић изједначавао фашизам и комунизам

    Јосип Бозанић у Јасеновцу Фото Танјуг

    „Не може се прихватити тумачење да су жртве Блајбурга и ’крижних путева’ последица онога што је усташки режим починио у Јасеновцу”, рекао је кардинал Бозанић у Јасеновцу
    Од нашег сталног дописника
    Загреб, 24. септембра – Први пут у протеклих више од 60 година један хрватски кардинал и надбискуп посетио је спомен-подручје некадашњег усташког логора смрти у Јасеновцу где је током Другог светског рата извршен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а ликвидирани су и бројни хрватски антифашисти. Врх хрватске римокатоличке цркве до сада је ревносно походио поље код Блајбурга у Аустрији где је убијен један део заробљених квислиншких војника и њихових пратилаца, али су и поред оштрих критика из земље упорно избегавали да се појаве и одају почаст жртвама на местима некадашњих усташких логора, па тако и у Јасеновцу.
    Тај „лед” су у пролеће ове године пробили председник Хрватске бискупске конференције ђаковачки и сремски надбискуп Марин Сракић, пожешки бискуп Антун Шкворчевић и сремски бискуп Ђуро Хранић, а данас је то најзад учинио и кардинал и загребачки надбискуп Јосип Бозанић.
    Урађено је то у оквиру ходочашћа око 300 свештеника загребачке надбискупије местима страдања католичког свештенства. Зато су данас прво посетили Стару Градишку, где је одмах иза Другог светског рата тамновао један број свештеника осумњичених за колаборацију с окупатором (што у тој цркви упорно негирају), а затим и Јасеновац, где је у жупној цркви кардинал Бозанић одржао проповед.
    „Нисмо дошли овамо ради расправљања и полемисања. Не долазимо изнети – премда то од нас неки и даље траже – извињења, оправдања или нека политичка становишта. Управо су она, ослоњена на неистину, често загадила истину”, рекао је том приликом Бозанић напомињући како је „добро рећи да је Црква увек испољавала своју слободу од политичких и других безбожних мотива који су водили ум налогодаваца у руке крвника у свим диктатурама, од оних који су стварали бољшевичке гулаге, нацистичке и фашистичке концентрационе логоре, као и комунистичке казамате – Црква је то чинила и чиниће, иако је за то плаћала високу цену животима својих верника и предстојника”.
    Осуђујући у том говору и усташке злочине и тај фашистички режим, Бозанић је у ствари изједначавао фашизам и комунизам, тако да је сада јасно из којег миљеа се такво настојање упорно шири у последње време у Хрватској.
    „Овде у Јасеновцу осећамо дубоки бол због свих жртава, а посебно због оних који су овде трпели и били убијани од стране припадника хрватског народа, а још више од стране припадника католичкој цркви”, рекао је у проповеди Бозанић и напоменуо да „иако препознајемо грех оних који су недостојно носили католичко име, Католичка црква никада у томе и таквим злочинима није учествовала нити их је подупирала”.
    У наставку кардинал Бозанић је такође рекао: „Добронамерном човеку не може бити једноставно ни разумети, а камоли прихватити тумачење да су жртве Блајбурга и ’крижних путева’ последица онога што је усташки режим починио у Јасеновцу. Скамењени од чуђења могли смо слушати оправдања насилника у домовинском рату 1991–1995. који су толике поубијали, разорили многе обитељи и домове, нанели неизрециви бол и протерали с њихових огњишта невине људе, као да је то било превентивно деловање да се не би поновила зверства из усташког логора у Јасеновцу. Још је неразумније да се данас с политичких позорница, без последица за јавно изговорену лаж, пропагира да је Католичка црква упориште усташтва.”
    Истичући покојног кардинала Степинца као „драгоцени узор храбрих сведока”, о којем је „истина прећуткивана, а затим искривљавана”, Бозанић је рекао: „И док овде с хришћанским пијететом молимо, сећајући се жртава усташког режима, с овог места дижемо свој вапај и за истином о жртвама комунистичког режима, јер нажалост још увек се у нас таји, скрива и негира злочин комунизма учињен током рата, пораћа и све време његове страховладе.”
    Р. Арсенић
    ----------------------------------------------------------------------

    Месић: Бозанић је знатно раније требало да посети Јасеновац
    ЊУЈОРК/ЗАГРЕБ– Хрватски председник Стјепан Месић поздравио је посету загребачког надбискупа Јосипа Бозанића Јасеновцу, рекавши да је то требало да учини „знатно раније”.
    „Мислим да је добро што је отишао, а било би боље да је отишао знатно раније, јер место као што је Јасеновац заслужује да се тим жртвама сви поклонимо” рекао је Месић, који борави у Њујорку на Генералној скупштини УН.
    Коментаришући Бозанићеву посету Спомен-подручју Јасеновац, Месић је подсетио да су „те жртве убијене само зато што су различите, а то би требало узети у обзир и Католичка и свака друга црква”.
    Месић је последњих година у неколико наврата критиковао црквени врх у Хрватској због избегавања посете спомен-подручју концентрационог логора у Јасеновцу.
    Председник Хрватске данас није желио да коментирише говор који је кадринал Бозанић одржао у Јасеновцу, објаснивши да не зна његов садржај.
    Кардинал Бозанић је данас, заједно са око 300 свештеника Загребачке надбискупије, посетио Јасеновац, подручје бившег логора у Старој Градишки и Петрињу.
    За време проповеди у јасеновачкој жупној цркви Бозанић је, уз констатацију како „осећа дубоку бол због свих жртава, а посебно због оних који су овде трпели и били убијени од стране припадника хрватскога народа, а још више од стране припадника Католичке цркве”, један део проповеди посветио некажњеним злочинима комунистичког режима.
    Део хрватске јавности и представници српске заједнице у Хрватској Бозанићу су замерили што је на месту страдања жртава усташког логора из времена НДХ део проповеди у локалној цркви посветио подсећању на некажњене злочине и жртве комунистичког режима.

    Бета
  11. Волим
    Зоран got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Јосип Бозанић у Јасеновцу Фото Танјуг
     
    Бозанић: Нисмо дошли да се извињавамо / ЈасеновацЗАГРЕБ – Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић изјавио је данас да „у Јасеновцу осећа дубоку бол због свих жртава”, истакавши да није дошао ни да полемише ни да се извињава.

    „Нисмо дошли овамо ради расправљања и полемизирања, не долазимо изнети извињења, оправдања или изјашњавања, нити политичке ставове, иако то неки од нас траже” рекао је Бозанић у Јасеновцу.

    Бозанић је данас, заједно са још 400 свештеника Загребачке надбискупије, кренуо на ходочашће у Стару Градишку, Јасеновац и Петрињу.

    Посета спомен-подручју концентрационог логора Јасеновац из времена усташке НДХ изазвала је највише занимања јавности, јер су највиши представници клера то подручје посетили први пут након Другог светског рата.

    Надбискуп је у говору на миси у јасеновачкој жупној цркви нагласио да су управо политички ставови „често знали загадити истину” и нагласио да „у Јасеновцу осећа дубоку бол због свих жртава, а посебно због оних који су овде трпели и били убијени од стране припадника хрватског народа, а још више од стране припадника Католичке цркве”.

    „Иако препознајемо грех оних који су недостојно носили католичко име, Католичка црква никада у томе и таквим злочинима није учествовала нити их је подржавала”, рекао је кардинал Бозанић.

    Он је нагласио да „иако неки желе Цркви приписивати пропуст 'нечињења'“ има много „показатеља да су се представници Цркве и њени верници на разне начине у тешка времена противили нечовечној идеологији која је била усмерена према другому човеку, а особито према припадницима жидовског и српског народа, према Ромима, али и политичким неистомишљеницима из хрватског народа”.

    Бозанић је упозорио да „све жртве јасеновачког логора вапе за истином”, посебно везано за тачан број жртава и њихова имена, те да су управо оне „врло често у прошлим десетлећима биле искориштаване у циљу стигматизирања хрватскога народа као геноцидног народа и хрватске државе као непожељне јединице”.

    Бозанић је у својој проповеди подсетио и на многе још нерешене злочине не само из времена Другог светског рата, него и оне из времена комунистичког режима, па и из ратова 90-их година.

    „И док овде с хришћанским пијететом молимо, спомињући се жртава усташког режима, с овог места дижемо свој вапај и за истином о жртвама комунистичког режима, јер нажалост још увек се у нас таји, скрива и пориче злочин комунизма учињен током рата, након рата и све време његове страховладе” рекао је надбискуп.

    Бозанић је упитао због чега ни деветнаест година након демократских промена још нема пописа жртава комунизма и ко то спречава.

    Бозанић је додао и да не може прихватити оправдање убица с почетка 90-их година, који су своје злочине правдали речима да је то било „превентивно деловање да се не би поновила зверства из усташког логора у Јасеновцу”, а оштро је критиковао и оне који, како је казао, „с политичке позорнице пропагирају да је Католичка црква упориште усташтва”.

    Након мисе Бозанић је заједно са свештеницима разгледао спомен-подручје Јасеновца и помолио се под спомеником „Цвет”, након чега се упутио у Петрињу.

    --------------------------------------------------------------------------

    Пуповац: У Јасеновцу не треба спомињати жртве комунизма

    ЗАГРЕБ – Потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац оценио је да је добро што је загребачки надбискуп Јосип Бозанић данас посетио Спомен-подручје Јасеновац, али је додао да је „лоше што је посета искоришћена да се кажу ствари које није требало изрећи на том месту”.

    „Пре свега, чињенице у вези са Јасеновцем добро су познате, као и са карактером злочина, злочиначком намером, плановима и злочиначким системом” изјавио је Пуповац за Бету и додао да се прецизан број и тачан идентитет свих жртава логора врло вероватно никада неће сазнати.
    Иако је већ та чињеница вредна поштовања према жртвама, Кардинал Бозанић сматра да је потребно знати имена и број жртава да би им се изразило поштовање, закључио је Пуповац.

    Он је нагласио да сматра да је све они који су починили злочин у Јасеновцу, али и који су покренули „матицу злочина” на подручју бивше Југославије служећи се идеологијом истребљења народа, на том месту данас требало осудити.

    Све остале контроверзе које су пратиле 20. вецк и период после Другог светског рата, рекао је Пуповац, требало је оставити за неко друго место и друго време, и о томе није требало говорити ни на месту Спомен-подручја, нити у проповеди у јасеновачкој цркви.

    На питање агенције Бета да ли је Божанићево инсистирање на спомињању жртава из времена владавине комунизма, покушај поистовећивања жртава усташког и партизанског режима или покусај релативизације жртава јасеновачког логора, Пуповац је одговорио да сматра да посета Јасеновцу није била место за спомињање тих жртава.

    „Требало је пажњу посветити самом Јасеновцу и јасеновачким жртвама”, закључио је потпредседник СДСС-а Милорад Пуповац.

    -------------------------------------------------------------

    Бешкер: добар знак, али су за пакао и даље криви други

    ЗАГРЕБ – Већ сам долазак загребачког надбискупа, кардинала Јосипа Бозанића на ходочашће у Јасеновац је добар знак, али су му за пакао и даље криви други, коментарисао је данашњу посету Бозанића и 400 свештеника из његове надбискупије Јасеновцу и Старој Градишки колумниста „Јутарњег листа” Инослав Бешкер.

    Бешкер, који слови као добар познавалац верских тема, оценио је да су осим Бозанићевог присуства, добар знак и акценти из његове проповеди у тамошњој цркви, одлучнији и једнозначнији него што се од њега каткад чује.

    Он је похвалио Бозанићево називање безбожнима и неморалнима оне који су, иако су се позивали на Бога и морал, поробљавали и искорењивали групе људи, па и целих народа, и његово препознавање греха оних који су недостојно носили католичко име.

    „Највише одјека ће имати Бозанићево сврставање на страну свих жртава, а нарочито оних који су овде трпели и били убијени од стране припадника хрватскога народа, а још више од стране припадника Католичке цркве”, пише Бешкер.

    Он се не слаже с Бозанићевом тезом да је неразумљиво и неприхватљиво тумачење да су жртве Блајбурга и крижних путева (ликвидације припадника квислиншких формација од стране партизана у пролеће и лето 1945) последица оног што је усташки режим починио у Јасеновцу, истичући да те злочине који су се дешавали кад и слични злочини у Француској, Италији или другде, није могуће искључити из времена и оног што им је претходило.

    Сасвим у складу с традицијом уравнотеживања, Бозанић набраја „страхоте репресивних система и вођства Краљевине Југославије, страхоте Анте Павелића и усташа, слепих приврженика националној идеји, чији је пут водио у везање уз идеологију нацизма и фашизма, далеко од хришћанских темеља и наслеђа хрватског народа, што га је одвело у трагедију патње и понижења”, као и „страхоте партизана и комунистичких властодржаца под вођством Јосипа Броза Тита, који до данашњег дана под кринком антифашизма не желе признати и преузети одговорност за нечовечност која иде уз бок с нацистичком”.

    Загребачки кардинал одбија колективну кривицу, било Католичке цркве, било хрватског народа, за оно што су неки из њихових редова радили, макар изричито у њихово име, али се то гледиште о конкретном злу, „по одређеним људима”, коси с Бозанићевим нагласцима о колективној кривњи усташа или партизана јер он сасвим јасно говори о „злочину комунизма”, на начин како се говори о колективној кривњи, пише Бешкер.

    „Истина је да је злочин индивидуалан, а да околности могу бити колективне. Савест је индивидуална, чак и кад се колективно питамо: где смо погрешили, у нашем колективу - породичном, националном, религијском или другом, ако смо у њему узгојили злочинце? На то питање Бозанић не одговара, пакао су му и даље други”, закључује Бешкер.

    Бета
  12. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Православна духовна музика   
    Hor Kolibri - Budi imja gospodnje
  13. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Православна духовна музика   
    Господи, помилуй!
  14. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Св. Петка - преп. муч. Параскева   
    Родила се у граду Епивату (Пиват – на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).
    Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
    Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.
    Широм наше земље налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
  15. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    НЕДЈЕЉА ПРАВОСЛАВЉА У ЗАДРУ
    По већ устаљеној традицији Његово Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије  служи Свету Архијерејску Литургију у Задру на Недјељу православља. Сваке године богослови из Богословије Света Три Јерарха овај празник заједно са својим Епископом и са вјерницима из Задра прослављају у храму светог пророка Илије у Задру. Тако је било и ове године.
    Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење игумана манастира Крупе и Крке о. Гаврила и о. Германа, уз учешће богослова четврте године Богословије Света Три Јерарха и мноштва присутних вјерника. По благослову Епископа Фотија након причешћа народа, вјернима је о празнику и о смислу поста бесједио игуман Гаврило. У својој бесједи игуман је позвао вјерне  да се кроз пост, молитву и причешће што достојније припреме за свијетло Христово Васкрсење. На крају Свете Литургије вјернима се обратио и Епископ Фотије са неколико ријечи благослова и поуке.
    По завршетку Литургије Епископ, служашчи свештеномонаси , богослови и домаћин протојереј-ставрофор Петар Јовановић обишли су храм светога Шимуна гдје су се поклонили моштима светога Симеона Богопримца. Мошти светог Симеона се у Задру налазе од XIII вијека, а донијете су из Цариграда у вријеме крсташких ратова. Љубазношћу свештенства који служи при овом храму саркофаг је отворен, те су  Епископ, свештеници и богослови имали прилику да виде мошти и да им се поклоне.
    Након боравка у Задру богослови су обишли и храм светих Кирика и Јулите у Карину. Овај храм је до прошле године био релативно запуштен, али залагањем јереја Миле Савичића и донацијама г. Мирка Дуброје и вјерног народа Карина он је данас потпуно васкрсао. Сада се у том храму завршавају радови на фрескопису и ако Бог да до храмовне славе би требало да буде завршена генерална обнова ове светиње.
    Следећа светиња коју су обишли богослови је био древни манастир Крупа. Овај манастир је такође велико градилиште и у њему се тренутно ради на обнови фресака и очувању оригиналног фрескописа Георгија Митрофановића. Поред обнове храма отац Гаврило игуман овог манастира је покренуо и обнову парка испред манастирске цркве. Овај парк ће да уљепша околиш манастира и да учини пријатнијим боравак свим вјернима и туристима који посјећују најстарију далматинску светињу.
    Ово ходочашће ученика богословије је било веома корисно, јер су се ученици првенствено учествујући у Литургији,а затим и у посјети светињама далматинске Епархије увјерили у оно што уче у својој школи, а то је да се сила Божија у немоћи пројављује, јер је Епархија далматинска по многима била отписана, међутим у њој је благословом Божијим веома жив литургијски живот и духовна и материјална обнова непрестано траје.
  16. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    Обнова Храма у Врбнику - 11. 12. 2009.
    Благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г.Г. Фотија почела је обнова храма св. Николе у Врбнику. Предвиђена је комплетна обнова, а у првој фази постављен је нови кров. Ако Бог да радови на унутрашњем и спољашњем уређењу храма наставиће се у фебруару мјесецу 2010.г. Стога молимо све људе добре воље, поготову врбничане у расијању, да према својим могућностима помогну ово богоугодно дјело.
    Свим досадашњим приложницима и учесницима у обнови који су показали несебичну жртву и љубав благодаримо и желимо свако добро од Господа.
              Ваше прилоге можете уплатити на:
    2402006-1100556716 код Ерсте Банке


  17. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЕПАРХИЈИ ДАЛМАТИНСКОЈ

    Празник преподобне матере Параскеве (27. 10. 2009. год.) свечано је прослављен широм далматинске Епархије, а посебно у Скрадину, Бјелини, Кањанима и Обровцу.
    Његово Преосвештенство Епископ далматински г.г. Фотије служио је свету Архијерејску литургију на храмовној слави у Скрадину, где је после резања славског колача, одржана и славска литија.
    У својој беседи Епископ Фотије је говорио о житију преподобне матере Параскеве, која је живела у десетом веку и скоро читав живот се подвизавала у Јорданској пустињи.
    Поред тога, Епископ Фотије је обавестио скрадинске Србе да ће ускоро почети обнова цркве Светог Спиридона у Скрадину, која је оштећена приликом гранатирања у последњем трагичном рату на просторима Далмације.
  18. Волим
    Зоран got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    ОБНОВА САБОРНЕ ЦРКВЕ У ШИБЕНИКУ
    Епархија далматинска већ неколико година води радове на обнови цркве Успења Пресвете Богородице (1810. г.) и Епархијског музеја у Шибенику. До сада су, хвала Богу, урађени сви неопходни грађевински радови на крову и у унутрашњости цркве, а сада су у току завршни радови око рестаурације иконостаса и црквених стасидија.
    Досадашње радове на Саборној цркви у Шибенику финансирали су Министарство вера Р. Србије, Министарство културе Р. Хрватске као и Извршно веће Војводине и Завод за заштиту споменика из Новог Сада.
    По завршетку тренутних радова у Саборној цркви у плану је унутрашње уређење и фрескописање цркве, а у припреми је и пројекат Епархијског музеја који се налази уз саму цркву.

  19. Волим
    Зоран got a reaction from Дуња in Поезија   
    Ljubavna pesma - Jovan Ducic
    Ti si moj trenutak i moj san
    i sjajna moja rec u sumu
    i samo si lepota koliko si tajna
    i samo istina koliko si zudnja.
    Ostaj nedostizna, nema i daleka
    jer je san o sreci vise nego sreca.
    Budi bespovratna, kao mladost.
    Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.
    Srce ima povest u suzi sto leva,
    u velikom bolu ljubav svoju metu.
    Istina je samo sto dusa prosneva.
    je susret najlepsi na svetu.
    Od mog prividjenja ti si cela tkana,
    tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
    Ti bese misao moja ocarana,
    simbol svih tastina, porazan i leden.
    A ti ne postojis, nit' si postojala.
    Rodjena u mojoj tisini i cami,
    na Suncu mog srca ti si samo sjala
    jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.
  20. Волим
    Зоран got a reaction from Дуња in Поезија   
    МОЛИТВА
    Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
    Теби су пружене њине чисте руке:
    За Твоју су они пали величину,
    На Твој знак* принели све сузе и муке.
    Свака беше за Те рана која тишта,
    А свака реч ехо Твога страшног слова;
    И сада ти кличу само с губилишта,
    И сад су нам гробља већа од градова.
    Благослови, Благи, оне што су пали
    Пад нож кривоклетца у подножју
    Крста;
    Ни велики преци нису друго знали
    Тим путем у сенци Твог великог прста.
    Благослови, Добри, њихов траг што
    сјаји,
    Трубу мртвих увек пуну Твога даха,
    И на вечној бразди њиних корачаји
    Мач мртвих позлаћен златом Твога
    праха.
                                Јован Дучић
            (Први пут објављено у Лондону
                                    31.јануара 1942)
    *Твој знак - знак Христовох страдања - Крст.
  21. Волим
    Зоран got a reaction from Jace Jerimoth in Да ли је плач користан за верника?   
    Oвако некако рече Св. Николај Српски (не могу да се сетим где сам прочитао) ..''ако не можеш да плачеш а ти плачи зато што не можеш да плачеш''
  22. Волим
    Зоран got a reaction from Jace Jerimoth in Да ли је плач користан за верника?   
    Eво овде старац Клеопа говори о плачу :

  23. Волим
    Зоран got a reaction from Jace Jerimoth in Да ли је плач користан за верника?   
    Oвако некако рече Св. Николај Српски (не могу да се сетим где сам прочитао) ..''ако не можеш да плачеш а ти плачи зато што не можеш да плачеш''
  24. Волим
    Зоран got a reaction from Biky83 in Проблеми деце су одраз проблема породице   
    Данас као што сви знамо бракови се распадају очас посла ,
    некад то бива у миру, некада у тешким свађама и пребацивањима по
    принципу ко ће кога више да оцрни, некада то бива свесно некада несвесно па
    после има ту и кајања. Међутим обично те свађе се дешавају пред децом.
    Ја могу само да замислим како је тој деци, мислим сигрно им није лако . Шта ви мислите о томе.
    Шта мислите о тој деци, какве последице оставља све то на њих и по њихов живот.
  25. Волим
    Зоран got a reaction from kabadahija in Песма вечери   
    Loreena McKennitt- Santiago
×