Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

мирођија

Члан
  • Број садржаја

    11128
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    5

Репутација активности

  1. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Циркус-као сећање на детињство...   
    Cirkus zauzima posebno mesto u istoriji umetnosti od trenutka kada se pojavio u zapadnoj Evropi, potičući od konjičkih veština, a razvoj je doživeo tokom 19. i 20. veka. Prolazio je kroz razne krize, kada su mu rušili šatre ili publika bila nezainteresovana.
    Osnivanje nacionalnog cirkusa u čast Pjera Eteksa i Ani Fratelini, predstavljalo je zvaničan ulazak cirkusa u svet umetnosti.
    Umetnici francuskog novog cirkusa žele da ožive estetiku spektakla, da uvedu dramatičnost, umesto prostog smenjivanja tačaka između kojih izlaze klovnovi ili izvođači trikova, kako bi publici pokazali svoje opažanje sveta, umetnosti i života, kroz pokrete sa kojima se rađa ono što danas nazivamo novim cirkusom.
              http://www.seecult.org/vest/francuski-novi-cirkus
  2. Волим
  3. Волим
  4. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Циркус-као сећање на детињство...   
    Djordje Balašević - Ringišpil
  5. Волим
    мирођија got a reaction from Борис74 in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Monahinje intelektualke oživele manastir Kovilje
    BEBA BOJOVIĆ | 04. 05. 2010.
    Ivanjica - Pre nepun mesec u manastir Kovilje stiglo je šest monahinja. One su u istoimeno selo, udaljeno od Ivanjice 32 kilometra,
    došle iz manastira Vraćevšnica kod Gornjeg Milanovca. Zahvaljujući igumaniji Agripini i monahinjama Hristini, Tekli, Haritini, Magdalini i Marti, po prvi put u svojoj istoriji ovaj hram dobiće status ženskog manastira. Monahinje se polako navikavaju na novu sredinu ali se i sredina prilagođava njima.

    Dolazak monahinja privukao je veliki broj turista i vernika
    Naime, u ivanjičkom kraju već dugo nije bilo ženskog manastira, pa su monahinje u svojim odorama, ako ništa drugo, onda iznenađenje za meštane. No, svi koji se upute u manastir Kovilje uveriće se da mlade i vredne monahinje predano rade na uređenju dvorišta oko konaka, služe svakodnevne liturgije, dočekuju vernike, putnike namernike i sa puno topline im pričaju o bogatoj istoriji ovog verskog zdanja.
    - Mi smo iz Beograda. Odlučili smo da praznike provedemo u prirodi i slučajno od meštana saznali da ovde postoji manastir i da su nedavno došle monahinje. Svratili smo da vidimo i oduševljeni smo sa kakvom toplinom i ljubaznošću smo dočekani. Takođe smo puno saznali o samom manastiru koji ima status kulturno-istorijskog zdanja - kaže Dejan iz Beograda.
    Iako nisu bile raspoložene da govore za medije, pravdajući svoj stav činjenicom da su tu da služe Bogu, saznajemo da su ambiciozne monahinje rešile da manastiru Kovilje vrate sve što mu pripada. Na prvom mestu oko 300 hektara šume koja je nekada bila manastirska, a sada je koristi JP „Srbija šume“. Po ugovoru, deo šume bi, komercijalno, i dalje koristilo ovo preduzeće ali uz određenu nadoknadu i obavezu da obezbedi ogrev za konak i crkvu u toku zime. Takođe, sestrinstvo će se zalagati za popravku puta koji vodi do manastira, uređenje samog kompleksa oko konaka i svega što je potrebno kako bi ovo mesto sačuvalo toplinu božjeg hrama.
    Šef mesne kancelarije u Kovilju Radojle Ćurčić kaže da je meštane veoma obradovao dolazak monahinja.

    Manastir Kovilje
    - Mi smo uopšte gostoprimljiv narod - ko nam dođe, dobro je došao. Posebno se radujemo što su u manastir stigle monahinje i time dale poseban značaj ovom duhovnom zadnju i samom kraju. Ljudi su već pritekli u pomoć oko onih prvih, osnovnih stvari, a siguran sam da će pomoći sve što je u njihovoj moći - kaže Ćurčić.
    Šest monahinja već je dobilo obećanje od meštana da će deo zemlje koju trenutno niko ne koristi moći da obrađuje, a u baštici će uzgajali voće i povrće za sopstvene potrebe. S obzirom na to da je reč o vrednim, školovanim i umetnički nadarenim ženama, uskoro će monahinje prionuti na izradu ručnih radova, veza, ikonopisanje, izradu predmeta za crkvene odore… U skladu s vremenom, monahinje će vesti i torbe za mlade, a likovi svetaca naći će se i na drugim odevnim predmetima.
    Monah Amvrozije, koji je prvi stigao u manastir Kovilje, po dolasku monahinja preuzeo je svoju parohiju i vršiće svešteničku službu u Kovilju i okolini.
  6. Волим
    мирођија got a reaction from Борис74 in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Србија има више монахиња него монаха

    02.09.2011.

    Међународни симпозијум у Жичи о обнови женског монаштва



    После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака

    КРАЉЕВО, (ФоНет) - Дочеком његове светости, патријарха српског господина Иринеја, у манастиру Жича јепочео четвородневни научно-духовни симпозијум о православном женском монаштву, који ће окупити 30 еминентних предавача и више од 300 готију из земље И света.
    "Сва земља је света и благословена, али Жича је наша света земља. Она је свето место којим је ходао највећи син српског рода, свети Сава. Овим местом су ходале и највеће личности наше историје, почевши од Стевана Првовенчаног и других светих Немањића, али не само њих", рекао је благословивши скуп патријарх Иринеј.
    На Симпозијуму учествују предавачи, епископи, митрополити и професори Богословских факултета из Србије, Грчке, Сирије, Грузије, Румуније и Русије.
    Идеја о одржавању симпозијума потекла је пре неколико година из потребе да се на једном месту окупе људи великог теолошког знања и духовног искуства, а како Жича обележава осам векова постојања, ово је била иделана прилика да манастир достојанствено обележи јубилеј.




    Жича


    "Долазак у Жичу је дар Божији, њена неисцрпна благодет нас освећују и просвећује. Благословени су сви коју у њу улазе и кад изађу више нису исти, јер су оваплоћени духом светим", поручио је Иринеј.
    Симопзијумом председава епископ Порфирије, који је рекао да је управо Жича била место почетка монашког општежитељног живота, због чега је било природно да се баш у овом манастиру поводом јубилеја организује овакав скуп.
    "Духовна обнова српског народа траје неколико деценија. Показатељ те обнове је чињеница да наши манастири оживљавају и да у њих долазе махом млади људи", рекао је Порфирије.
    Он је појаснио да нема суштинске разлике између мушког и женског монаштва, осим организационе. Женски манастири, наиме, поред игуманије имају и духовника који руководи женском духовном заједницом.
    На почетку Симпозијума оцењено је да женско монаштво, такође, доживљава обнову, па је данас у Србији више монахиња, него монаха.
    После Другог светског рата, наше манастире су сачувале и очувале монахиње и све што је преживело, преживело је захваљујући напорима жена и девојака које су, како је речено, биле запаљене љубављу према Христу и тако очувале светиње до наших дана.
    http://fakti.org/ser...nja-nego-monaha
  7. Волим
    мирођија got a reaction from Борис74 in О нашим монахињама...нешто и лично...али свакако лепо и поучно...   
    Драге сестре и драга браћо.
    Ова тема је вероватно више везана за подфорум о нашој Светој Православној Цркви, али
    молим вас не замерите што сам је овде у женском кутку поставила. Јер много тога дугујемо нашим монахињама, које су како и овај прилог који следи показује,много тога изнеле на својим женским плећима.
    Па вас молим да износите соје личне утиске, лична искуства и приче које сте чули од других,да се не заборави и бар мало захвали за све што су чиниле и даље чине за нас када
    им предајемо своје бриге, молбе за разним молитвама, када од њих тражимо утеху и помоћ.
    Нека нас Господ све утеши и сачува!
  8. Тужан
    мирођија got a reaction from Smaragdni kamičak in Мисао дана...   
    Целог века се лечимо од несрећног детињства.
    Ћутање је тешко само онима који не мисле.
    Андрић
     
  9. Волим
    мирођија got a reaction from Борис74 in Монаси мирјани; Бело монаштво   
    МОНАСИ МИРЈАНИ
    Објављено април 29, 2014  
     
    (Више Православних духовних Отаца – Св. Антоније Велики, Отац Стратоник са Кавказа и др. - говорило је и писало да ће у последњим временима бити монаха, који ће живети у свету…).
     
    Редки су, чак веома ретки, такви људи. Али, ако их сретнете лако ћете их препознати.  Имају светло и отворено лице са нарочитим сјајем, тако да га дуже времена није лако гледати. Очи су им благе, прозирне, дубоке и увек насмешене, а на дечји начин зачуђене и љубопитљиве.
     
    Целога живота уче, читајући и посматрајући сво чудновато Стварство, тежећи спознаји скривене истине и дубље логике у појавама и односима. Зато су стално запитани. И оно што знају увек проверавају и продубљују, ширећи тако, како кажу, границе свога незнања.
    Понашање им је крајње ненаметљиво. Кроз живот пролазе неприметно, свесно избегавајући све јавне послове или било какве улоге, где су сила и власт, слава и утицај међу људима.
    Раде као учитељи и професори, научници и стручњаци, књижевници, бибљотекари, радници су или сељаци, занатлије старих заната, архивари и антиквари, рибари или морнари… Али, ста год радили њихов Предпостављени налази се на Небу, а њихово главно занимање је суживот са Њим и молитва Њему. Споредно занимање постоји због начела – ко не ради не треба да једе.
    Њихова воља је Воља Његова, а њихов ум – ум Његов.
    Неустрашиви су војници Армије Његове. У армије човекове нерадо одлазе, а ако морају, жртвоваће живот али убијати неће.
    Вољу Његову лако препознају и добијене задатке доследно извршавају – не обазирући се на било какве опасности или страдања, јер они, убеђени су у то, у животу земаљском и од руку земљана пострадати не могу. Једини страх њихов је да не почине грех, а врлину од греха савршено разликују.
    Теже самоћи али никада нису сами, јер је Предпостављени увек са њима. Ретко и нерадо много говоре, али својим понашањем, а нарочито личним примером, кажу и учине више него ли хиљаде и хиљаде па и милиони људи.
    Свесни су непроценљивог значаја своје улоге на Земљи, али то нико из речи њихових или понашања, неће моћи да сазна или закључи. За све што ураде добро захваљују Њему, јер су они најмањи од свих бића и незналице највеће. А људи ће их, по земаљским мерилима, неретко, сматрати покретним енциклопедијама.
    За све што се лоше догоди окривљују себе, никада другога, а по начелу – окриви себе и другоме нећеш судити!
    Понашају се као пси: ако их ударите и отерате – добро је; ако их помилујете и нахраните опет је добро.
    Обучени су скромно, али чисто и уредно. Вредно раде и свој земаљски посао, али све што добију, смешећи се, одмах поклањају онима поред себе. Стога од блага земаљских нити шта имају, нити их желе. Да се у нешто обуку, да понешто једу и скроман кров над главом – то је све. Да је душа слободна и чиста, а све остало што им треба, чврсто верују, додаће им Он, који је савршено веран и никада их не оставља на цедилу.
    У њиховом речнику не постоји нећу и не могу. Све што их неко замоли, и у њиховој је моћи да учине, без поговора ће учинити. Што сами увиде да могу да учине, одмах ће се понудити.
    Људи на путу према злу заобилазе их, збуњени и одбијени јасном и чудесном добротом којом зраче. Они зли ће их напасти али ће доживети пораз, јер ће сво зло бити упијено душама њиховим, а одмах затим, неком надумном, тешко разумљивом силом и разграђено.Никада их нећете видети гневне и нервозне, нерасположене и незадовољне. И најмање ситнице, као што је врабац који на улици нађе мрвицу хлеба и весело одлепрша, довољан су повод за осмех душе и њихову срећу.
    Никада их нећете видети раздрагане или да се смеју, али ни без благог осмеха у запитаним очима, као сталног њиховог украса.Живеће поред вас као неприметни пријатељ из суседства, а душа ваша тежиће стално дружењу са његовом. У његовом присуству, и без разговора, појавиће се осећај да се преображавате у нешто друго. Све док од старог не постанете нови човек, биће вам нејасно шта се са вама догодило.
    Онај ко га сретне никада га не заборавља.
    Непријатеља нема, јер и њих воли као најближе своје. Непријатељство је снажно осећање, страст!  Једино осећање које они имају је савршена љубав, једнака према свим људима, а највећа према Предпостављеном.
    Не тако редко су и ожењени свиме задовљним женама, сличним њима. Мужеви су само једне жене и живе у дуготрајним и срећним браковима, из којих се рађају деца брижно васпитана да воле и склона љубави. Њихове потомке, коленима даље, красе осећања љубави и самилости према људима.
    И деценијама живећи са њима, пратиће вас осећај да их не познајете, јер је безграничан и слободан дух неухватљив, али ћете их сигурно заволети. Ваша љубав биће трајна, јер се они воле тихо и смирено, само непропадљивом духовном љубављу. Друга врста љубави према њима није могућа.
    Живе са нама на Земљи, али нису од овога света. Живе у Духу Светом, а изван духа овога света.
    То су Господови монаси мирјани ( световњаци ) – људи са величанственим и једним од најтежих задатака, који у земаљском животу човека постоје. Препуштајући се пуном свешћу и слободном вољом својом Плану Небеском, од Предпостављеног добијају задатке: да својим душама безгрешним буду чисти проводници животодавних енергија Љубави што са Неба стално притичу – стога су сарадници Његови у управљању и одржању све Васељене; да стварају нове безгрешне људе – чисте душе, које ће даље преузимати Његове величанствене задатке; да присуством међу људима поправљају и лече посрнуле и болесне душе, јединим савршеним леком – Истином Његовом.
     
    http://istokpravoslavni.org/rs/?p=7278#more-7278
  10. Волим
    мирођија got a reaction from Борис74 in Што нисте остали у манастиру? Da li ste imali želju za monašenjem ili poznajete nekoga ko se zamonašio?   
    Ни најмање, потпуно сте у праву.
     И ово сте одлично рекли...
     ''U manastir se ne smije bježati niti od svijeta niti od svoje slabosti, jer svijet je štetan utoliko ukoliko je u nama, a slabost naša će nas  i tamo sačekati i neprijatno iznenaditi, a preuzima se mnogo veća odgovornost.''
  11. Свиђа ми се
    мирођија got a reaction from Просечан србенда in Руска духовна музика   
    Прелепо појање, манастир је колико знам у Украјини, исправите ме ако сам погрешила што сам овде поставила.Праштајте.
  12. Волим
    мирођија got a reaction from Биљана, два in Руска духовна музика   
  13. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“   
    Желим ти пуно радости и да се и даље успешно носиш са животом.Хтела бих да кажем нешто паметно, али тешко иде, зато нека те Господ и Пресвета Богородица увек воде и закриљују.
  14. Волим
    мирођија је реаговао/ла на Milica Bajic у „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“   
    Сутра би Љуби био рођендан, да је жив. 
    Прошло је три године, све мање се на мени виде последице свега што се десило. Поново се смејем, умем да будем и заразно расположена, само, за разлику од раније, сада то скоро сваки пут приметим па се после тога тешко поново опустим. Остао ми је још и неки болесни осећај посматрања овог света и дешавања у њему из неке издвојене перспективе, типа да је све у ствари лажно и променљиво, да не може ништа више толико да ме дотакне колико ја могу да променим гледиште. То ми представља велики проблем, често се происпитујем да ли сам искрена у односу са људима, јер, тако променљивих визура, нисам сигурна ни да сада сама себе овакву довољно познајем и тако нехотице умем да повредим неком осећања. Надам се да ћу и то временом савладати, а верујем да би се и неки психолог лепо позабавио око ове теме код мене.
    Само брак дефинитивно не престаје. Он је једноставно остао да живи као део мене, промењена сам, нисам више сама (Ужасавала ме раније помисао да не могу више са њим да разговарам, а сада видим да смо већ многе ствари рекли једно другом, да углавном знам шта би ми рекао у којој ситуацији. А онде где не знам, имам пуно поверење да је Господ са разлогом оставио слободу и избор мени). Бол временом уступа месту смирењу и прихватању а једино тако се може стварно кренути даље са оне тачке где смо се блокирали од несреће и шока. Живот поново постаје леп, само се опрезније корача.
     
     
  15. Волим
    мирођија је реаговао/ла на Milica Bajic у „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“   
    Sve si tako lepo rekao @Плаво Небо 
    Posebno ti hvala za ovo o andjelu čuvaru, do sada nikada nisam razmišljala na taj način...i eto jednog od odgovora - da li brak prestaje smrću. Mislim da nešto ostaje zauvek, samim brakom smo izmenjeni, dopunjeni. Jednom mi je neko rekao da se brakom ponovo rodiš i stvarno je takav osećaj. Bez obzira kako se dalje stvari odvijale, vredi svega.
    Vidim na drugoj temi da se nisi oženio, od sveg srca ti želim tu sreću, da to bude baš to kako treba. 
    Jeste, vidim puno sličnosti sa Vladanovom životnom pričom...prosto nestvarno.
    A sigurno ću se u nedelju setiti toga što si rekao za pominjanje pokojnih na liturgiji.
     
  16. Волим
    мирођија је реаговао/ла на Плаво Небо у „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“   
    @Milica Bajic читајући твоју животну причу присетио сам се како сам се осећао и када сам прочитао животну причу нашег брата @Vladan ::: Сестро, знам да је твојој души претешко и само ти и Бог знате како ти је. Нема ништа лоше у томе што волиш да си сама у цркви понекад. Ниси сама. Ето, верујем да је и Анђео Чувар твога супруга остао са тобом да ти буде узданица и помоћ у сваком погледу. А надам се да ће ти Бог дати снаге и да идеш на Литургије. Једино што можемо да учинимо за упокојене јесте молитва, а од заједничке молитве ништа нема важније. Мој свештеник има обичај да каже да није проблем да помиње имена, како за здравље, тако и за упокојене, али, много је важно да ако дамо имена за помињање, да онда и присуствујемо Литургији ако смо у прилици, јер, то много значи, много.
  17. Волим
    мирођија је реаговао/ла на Vladan :::. у „Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“   
    Да, али хвала милостивом Богу јер то је само по себи недовољно тј. не би опстали да нас Бог својом силом није држао и удостојавао нас да будемо на тим литургијама. Често је сама чињеница да смо успели да дођемо била право мало чудо.
     
    На литургију је битно само да дођеш, било како, а ако у себи немаш оно што од себе очекујеш, не брини, молитвама других добићеш утеху и силу, па макар сама била деконцентрисана и удаљена. А у току дана затим пробаш да се сетиш службе са захвалношћу.
    Молитве других на литургији много значе јер сви заједно са свештеницима говоримо: "Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ који очекује од Тебе велику и богату милост." и онда сви за све одговарамо "Господи помилуј.". Ја сам се често, малтене стално, ослањао на молитве других јер од деце често нисам могао ни пар реченица молитвено да испратим... Али били смо тамо, са осталима, и то је све што је било потребно.
     
    Нема на чему, све што те занима слободно питај било на теми било на пп.
     
    Поред ове теме има једна коју сам ја отворио када сам дошао на форум са сличним недоумицама као и ти. Написао сам своје искуство и размишљања а затим су се укључили и остали. Ако имаш времена прегледај је јер је много људи написало много корисних искустава, идеја, мишљења:
     
  18. Волим
    мирођија got a reaction from Душица in Мисао дана...   
    Људи су рођени једни за друге па их зато поучи, или их подноси.
     
    Марко Аурелије
  19. Радостан
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Људи су рођени једни за друге па их зато поучи, или их подноси.
     
    Марко Аурелије
  20. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Размена мишљења је неопходан услов за сваку љубав,свако пријатељство и сваки прави дијалог.
    Борхес
  21. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Библија као књига постоји због човечанства,то је највећи дар икад дат човечанству.Свако настојање да се Библија учини мањим од овога,
    злочин је против човечанства.
    Имануел Кант
  22. Волим
    мирођија got a reaction from Milica Bajic in Мисао дана...   
    Целог века се лечимо од несрећног детињства.
    Ћутање је тешко само онима који не мисле.
    Андрић
     
  23. Свиђа ми се
    мирођија got a reaction from Nikola Stojanovic in Мисао дана...   
    Целог века се лечимо од несрећног детињства.
    Ћутање је тешко само онима који не мисле.
    Андрић
     
  24. Свиђа ми се
    мирођија got a reaction from Натан in Мисао дана...   
    Целог века се лечимо од несрећног детињства.
    Ћутање је тешко само онима који не мисле.
    Андрић
     
  25. Волим
    мирођија got a reaction from Душица in Руска духовна музика   
×
×
  • Креирај ново...