Jump to content

Srdjan

Члан
  • Content Count

    1215
  • Joined

  • Last visited


Reputation Activity

  1. Волим
    Srdjan got a reaction from Јанко in Црква и научне теорије   
    Тако је.
    Срж овог проблема је дословно тумачење Светог Писма. За боље разумевање је потребна моћ апстракције што неким људима недостаје, нарочито онима који ограничено размишљају, који су спремни да брзо осуде и којима је научни начин размишљања стран. Таква је већина понекад, а некима то константно фали. Ти други на основу таквог тумачења формирају свој (непроменљиви) поглед на свет и увек су "у праву". 
  2. Волим
    Srdjan reacted to Grizzly Adams in Црква и научне теорије   
    То је изузетно наивно и глупо. Чак и више него ови што из Постања праве научне теорије...
     
  3. Волим
    Srdjan reacted to Ђорђе Р in Црква и научне теорије   
    Срж овог проблема је што проповедници атеизма, користе науку (научне теорије) као доказ да Бог не постоји. Научна заједница је то допустила, не супротстављајући се проповедницима атеизма, не супротстављајући се злоупотреби научних достигнућа у циљу убеђивања људи да је религија, вера у Бога лаж, да је идеја Бога, као и сам Бог да је лаж и измишљотина. Проповедници атеизма се крију иза научних достигнућа, и сви о томе ћуте, и то се нигде не сагледава као проблем.
  4. Волим
    Srdjan got a reaction from Grizzly Adams in Црква и научне теорије   
    Тако је.
    Срж овог проблема је дословно тумачење Светог Писма. За боље разумевање је потребна моћ апстракције што неким људима недостаје, нарочито онима који ограничено размишљају, који су спремни да брзо осуде и којима је научни начин размишљања стран. Таква је већина понекад, а некима то константно фали. Ти други на основу таквог тумачења формирају свој (непроменљиви) поглед на свет и увек су "у праву". 
  5. Волим
    Srdjan reacted to Grizzly Adams in Црква и научне теорије   
    Поводом ове последње "ујдурме" нешто да кажем и саветујем. Моје лично мишљење, није званични став Поука или сл.
    Значи, шта верник о овоме свему треба да мисли и како да се постави? Може ли верник или свештеник да се бави науком, доведе у питање неку научну теорију или слично?
    Наравно да може. Имамо свештенике лекаре који се баве медицином, лече људе, имају своје мишљење о томе које су боље терапије итд. Имамо програмере који имају своје мишљење о томе који је бољи програмски језик, како треба да се праве програми. Имамо инжињере који праве машине па опет имају своје мишљење о разним стварима из струке. Наравно да свако може да има став о нечему чиме се бави или га интересује.
    Оно што не може, тј. не би смело никако - да се било које од тих питања постави као "критеријум вере". Не може свештеник-лекар да дође у Цркву и проповеда верном народу како је само његова терапија "једина хришћанска", а све остале "неверничке". То нека решава са својим колегама. У Цркви има да проповеда оно што треба - Јевађеље. Исто важи за програмера или инжињера.
    Кад је Теорија еволуције у питању - иста ствар. Наравно да може свештеник или верник да се бави палеонтологијом, генетиком, било којом из тих области - и да има своје теорије. Али не сме да их проповеда са амвона као "критеријум вере", да узбуњује и дели народ који о томе мало зна и не интересује га. То је злоупотреба свештеничког чина, Цркве и храма. Недопустиво. Народ је дошао у храм да чује Радосну Вест о васкрсењу и Исусу Христу, а ти оче, брате или сестро иди међу своје колеге научнике па са њима расправи ако имате нешто. Ми у Цркву нисмо за то дошли, нити је ту место.
    Осим тога, веома је забрињавајућа појава да се због "важности тог питања" дешавало да свештеници - из незнања и добре намере, наравно - у Цркву доведу разне шарлатане, чак и познате секташе који хуле на скоро све свето што се у Цркви поштује. То је велика брука и недопустиво. Не постоји ништа важније од чисте православне вере. Јер такви онда добију у очима верника ауторитет и крену да слушају "предавања" о њиховој изопаченој вери. Каже тамо Христос - ко саблазни једног од ових малих... Будимо мало мудри и опрезни народе.
    Шта каже историја?
    Православна Црква је због историјских околности била спречена да пуно допринесе развоју савремене науке, мада и поред свих мука има велику заслугу за описмењавање народа, оснивање првих школа и сл. Али је зато западно хришћанство - пре свега римокатоличка црква - у ствари колевка савремене науке и савремене цивилизације. У католичкој цркви су настали први универзитети, настале су прве научне теорије - које су скоро све од реда откривали свештеници и монаси. Да наведем само оца савремене генетике који је уједно био монах и свештеник - Грегор Мендел. А сличних примера је пуно.
    Међутим, у почетку тог доба римокатолици су правили и катастрофалне грешке. На пример, Птолемејев геоцентрични систем (који и нема никакве везе са хришћанством) био је прихваћен као "званична доктрина" па је због тога, на пример, Галилео Галилеј имао проблема као и многи други који су схватили да та теорија није исправна. Шта је била грешка? Поставили су научну теорију као критеријум вере. И то није једини пример као што знамо, наравно.
    Значи, Црква треба да поштује науку, да је негује, воли - јер тиме истражујемо овај свет којем се дивимо, а посебно кад је у питању живот. Али не сме никако да меша науку и веру. Као што верник или свештеник може да се бави политиком, али не сме да своје страначке ставове проповеда као "критеријум вере" па народ дели по томе за кога је гласао, тако не сме да се злоупотребљава ни наука. Надам се да ће сабор једног лепог дана да те ствари разјасни да не би ми овде без потребе губили време.
    Ето, надам се да смо мало разјаснили шта је ту проблем и зашто.
  6. Волим
    Srdjan got a reaction from Икар Губелкијан in "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна   
    Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".
    Два пута недељно, током целе школске године.
    То је већи приоритет него веронаука или грађанско.
     
  7. Волим
    Srdjan reacted to ivana626 in АЛАРМ ЗА РОДИТЕЉЕ И СВЕШТЕНСТВО: Министарство просвете наложило школама да спроведу програме сексуалног развраћивања деце!   
    АЛАРМ ЗА РОДИТЕЉЕ И СВЕШТЕНСТВО: Министарство просвете наложило школама да спроведу програме сексуалног развраћивања деце!
    Поштовани родитељи и свештенство Православне Цркве,
    Уважени професор Слободан Антонић је написао текст поводом скандалозног такозваног „Образовног пакета“ који је Министарство просвете наложило СВИМ школама и вртићима у Србији да се мора применити унутар постојећег наставног програма.
    Сам садржај тзв. „Образовних пакета у вези са сексуалним насиљем“ се наводно бави насиљем (и то пре свега сексуалним насиљем), међутим – када се погледа детаљно опис активности наставних јединица унутар тих приручника, долази се до недвосмисленог закључка да су образовни пакети усмерени на прерану сексуализацију деце (што представља кривично дело према садашњем Кривином законику Републике Србије), а да се за основце и средњошколце уводе садржаји идеологије разврата.
    У наредним данима ћемо прикупљати детаљне информације о овом скандалозном пројекту ( како се испоставља, дуго година припреманом) и обавештавати родитеље шта конкретно могу да учине да се снажно успротиве овом атаку једне НВО преко њихових кооперативаца унутар државне институције на психо-физичко здравље наше деце!
    Православни Родитељ.орг
     
    Постизборна ЛГБТ инклузија – проф. Слободан Антонић
     
    Намеравао сам да у овонедељној колумни пишем о постизборним протестима, али сам схватио да је тренутно важнија тема – постизборна ЛГБТ инклузија.
    Наиме, управо ових дана у српским обдаништима, основним и средњим школама, на мала врата уводи се „сексуално образовање“ праћено подстрекивањем деце на хомосексуалне односе.
    Реч је о допису из Министарства просвете којим су директори образовних установа обавештени да је неопходно да се, колико одмах, у садржаје предмета као што су Српски (матерњи) језик, Свет око нас, Природа и друштво, Физичко васпитање, Грађанско васпитање, Биологија, Cоциологија, Устав и права грађана и Психологија, уведу наставне јединице о „сексуалном насиљу“.
    При Министарству просвете постоји „Група за заштиту од насиља и дискриминације“ чија се званична страница на сајту Министарства може видети ОВДЕ. Та група на сајту Министарства објавила је „Стручно упутство за примену образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама“ (ОВДЕ). У Упутству се вртићи и школе обавештавају да су при Министарству израђени „образовни пакети за учење о теми сексуалног насиља над децом“ који тиме „постају део редовног постојећег националног курикулума, односно наставног плана и програма“.
    „Садржаји Образовних пакета“, пише даље у Упутству, „израђени су тако да `нижу знања` о теми сексуалног насиља над децом из разреда у разред, минимум 75 часова“, а „што се тиче предшколског узраста, Образовни пакети се реализују кроз 15 сусрета“. „Без обзира на узраст, садржај Образовних пакета је координисано израђен, тако да одговара сваком детету и ученику/ци од 3 до 18 година“.
    У мејлу који је у име Групе за заштиту од насиља и дискриминације потписала саветница у Министарству просвете Гордана Меденица, а који је упућен свим начелницима школских управа у Србији, упоредо са указивањем на поменуто Упутство, речено је да је Група „образовне пакете“ развила „у сарадњи са Инцест траума центром“. На интернет страници овога центра могу се наћи „Пакет за основну и средњу школу“ (ОВДЕ) и „Пакет за вртиће“ (ОВДЕ).
    У Пакету за вртиће, у делу намењеном узрасту деце од 3 до 5 година, на страни 12, детету се каже да нас „додирују многе различите особе. Ко то све може да буде?“. Следе слике чланова породице, пре свега маме и тате, али и бабе и деде, сестре и брата. Онда се на страни 30 налази цртеж голе девојчице и голог дечака, са јасним полним карактеристикама, и од детета се тражи да обележи где воли, а где не воли када га „додирују“.
    На следећој страни пише: „Делови тела који су покривени доњим рубљем или купаћим костимом се називају: приватни делови. Они припадају само теби и имаш право да кажеш НЕ, да те додирују по њима. Учимо на глас сви: Моје тело припада мени, није твоје од главе до пете, тражим да ме поштујете!“.
    Нисам психолог, али као неко ко већ трећи пут учествује у одрастању детета знам што и сваки други (нормалан) родитељ – дете од три, четири или пет година биће, у најмању руку, збуњено оваквом „наставом“. Наиме, састављачи пакета реч „додиривати“ користили су првенствено у сексуалном смислу. Дете које није било жртва сексуалног насиља сигурно неће разумети такво значење речи „додиривати“. Јамачно ће бити збуњено када буде требало да обоји делове тела по којима „воли“ или „не воли“ да га „додирују“. Поготово ће бити збуњено када буде требало ону важну мудрост – „моје тело припада мени“ некоме да саопшти. И то коме – родитељу док му пере гузу или косу?
    Учити децу од три године, која не могу да разумеју сексуално значење речи „додиривати“, да могу свакоме, па и родитељима, да кажу „моје тело припада мени“ прилично је бесмислено. То је и наношење штете деци, јер им у главама ствара конфузију. Јер, ако не разумеју сексуално значење речи „додиривати“, деца неће знати у ком контексту је једино пожељно да изјаве: „Моје тело припада мени“.
    Једини начин да се та конфузија избегне јесте да се детету објасни тачно сексуално значење речи „додиривати“. Да ли је могуће то објаснити трогодишњем детету? Није ли то онда сексуализација деце – њихово насилно увођење у свет сексуалности, у свет одраслих, па и у свет патологије? И није ли управо то – насиље над децом у име борбе против насиља?
    Такође се питам с којим правом се од васпитачица тражи да дете у вртићу, узраста 5 до 7 година, учи следеће правило: „Ако дође у посету тетка, баба, ујак или неки други члан породице и крене да те цмаче по целом лицу, у главу, љуби руку, грли, стеже – имаш право, иако то ту особу чини срећном, а теби се не свиђа у том тренутку, да се измигољиш и макнеш или кажеш `извини, али ја не бих да ме љубиш`“ (стр. 73).
    Требало би обратити пажњу ‒ није реч о детету које има 15 година, већ о петогодишњаку. Па када ћемо моћи да их „цмачемо по целом лицу, у главу“, да их „грлимо и стежемо“ ако не тада? Не видим откуда Министарству просвете право да нашу децу учи како је насиље – и то ваљда „сексуално насиље“ (!?) – ако их бабе и тетке „цмачу“.
    Зачуђујући је, заправо, екстремно непријатељски став састављача „пакета“ према традиционалним карактеристикама српског друштва чак и када оне немају везе са „сексуалним насиљем“. Тако се на страни 225 пакета за школарце, тражи од наставника Природе и друштва (3. разред) да деци објасне „добре и лоше стране наше традиције“, односно да их науче да „ученици/е не пристају на традицију која им наноси бол/штету већ знају како све могу да реагују у ситуацијама сексуалног насиља“ (225).
    У оквиру тога тражи се да се деци поделе картице „на којима је приказано оно што чини нашу традицију у односима у породици и односима у школи – у прошлости“ (227). Дакле, да знате да је, од сада, према нашем Министарству просвете, „опис који се односи на непријатност/насиље“, а који очигледно да има неке везе са сексуалним насиљем, чим се налази у овом „пакету“ и следеће: „ђаци нису имали коме да се жале ако им нешто није било по вољи“; „деца нису смела да противрече својим родитељима – морала су да ћуте и слушају“; „ђаци су морали често дуго да пешаче како би стигли до школе“; „учитељ/ица је била строга и деца су се плашила свога учитеља/ице“.
    Е баш је грозна била наша школа. Морали смо да пешачимо до ње, учитељи су били строги, слушали смо родитеље, а оно што је било најгоре – „ђаци нису имали коме да се жале ако им нешто није било по вољи!“. Ужас.
    Срећом, ту је наше Министарство просвете да нам децу научи како су им родитељи погрешно васпитани и да је сада све другачије. Рецимо, сада деца имају право да питају  „Како извести француски пољубац?“ (стр. 346) и да у „Пакету за основну и средњу школу“ прочитају (или да им наставници препричају) да тада „особа која љуби дотиче језик друге особе, оне која је пољубљена. Надражује усне, уста и језик, три области које су врло осетљиве на додир и пружа осећање пријатности и узбуђења“ (346).
    Такође, наша деца, према нормативима нашег Министарства просвете, требало би да науче да је „остварити сексуални однос и доживети задовољство, ствар жеља, потреба и договора особа које воде љубав“ (347). У том смислу, „Пакет за основну и средњу школу“ објасниће им „шта се конкретно ради код оралног секса“ (346), „шта је то анални секс“ (347) и „колико дуго сме да се мастурбира“. (одговор: „не постоје временска /добна ограничења за мастурбирање; важно је да им то доноси пријатност и задовољство“; (346).
    Нисам сигуран да би деца у школи требало да уче како „не постоји временско ограничење за мастурбирање“. Заправо, мислим да се само лудаци понашају на тај начин. Такође, наше Министарство просвете верује да би деца требало да се подучавају – ваљда у циљу заштите од некаквог насиља – и сексуалним техникама, задржавајући се, засад, само на оралном и аналном сексу. Но, зашто би се ту стало? Хоће ли наша деца већ сутра учити и о садо-мазо сексу, сексу са животињама, сексу с мртвацима, групном сексу, свингу и осталим врстама „нормалних сексуалних активности“ које су савршено у реду само ако су, према нашем Министартву, ствар „договора особа које воде љубав“ (347)? С којим правом се то ради? 
    Посебно сам зачуђен што се на странама 348‒350. „Пакета за основну и средњу школу“ отворено пропагирају хомосексуални односи. На страни 348 имате и, очигледно одобравајућу и охрабрујућу, илустрацију две лезбејке које се љубе држећи се за задњице. Ту је и илустрација младог геј мушкарца који другом младићу доноси цвеће.
    „Младић сам, свиђа ми се друг из одељења“, стоји едукативно питање на истој страници, а потом следи одговор: „Прати своја осећања и потребе, немој да их се плашиш или стидиш, заљубљеност и љубав су драгоцена осећања“. У том смислу се у „пакету“ дају савети у вези с коришћењем презерватива, уз посебну напомену да постоји и „лезбијски кондом“: „И девојке које воле девојке користе заштиту кад воде љубав. Заштите су фолије од латекса, да се покрију женске гениталије или анус током оралног секса“ (347).
    „У Србији и даље живимо у хомофобичном друштву“, стоји поука на једној од следећих страна, „где се хомосексуалност осуђује. Патријархални образац у говору потенцира `да ЛГБТ особе треба да буду прихваћене и да их разумемо`. Језик подстиче маргинализацију – да ли бисте уопште исто тражили за хетеросексуалне особе? Не бисте. Овде се ради о људском праву, бити једнака и једнак као свако други“ (349).
    Међутим, иако сви као појединци имамо једнака права, хетеросексуални и хомосексуални парови заиста нису социјално једнаки – само први могу да имају децу. Објавио сам више текстова о ЛГБТ проблематици у научним часописима, као и књигу Моћ и сексуалност: социологија геј покрета (2014), коју је наградило Српско социолошко друштво. Знам шта говорим када кажем да друштвена промоција хомосексуалности увећава удео хомосексуалаца у друштву.
    Двоје угледних америчких социолога, Стејсијева и Библарц проучили су истраживачке податке изнете у 21 студији о хомосексуалном „родитељству“ и закључили да ће деца одгајана у „лезбигеј френдли“ атмосфери бити „отворенија за хомоеротске везе”: уместо до пет одсто, хомосексуалност у таквом окружењу скаче и до тридесетак процената.
    Не разумем шта ће све то нашем Министарству просвете. Зашто се борба против насиља већ у првом кораку претвара у афирмисање хомосексуалности и обуку о стављању „лезбијског кондома“ на анус „током оралног секса“? Како се дошло до тога да су за ауторке ових „пакета“ изабране баш Љиљана Богавац и Душица Попадић, лауреаткиње „Лабриса – најстарије ЛГБТ организације у Србији“ „за допринос јачању лезбијске заједнице у Србији“ (2013)?
    И да ли је случајно да се ова најновија „допуна курикулума“ дешава док је пажња јавности посвећена изборима и постизборним конфликтима? Где су границе ове најновије „реформе“? И хоће ли се она завршити тек када премијер-председник објави да је „коначно“ промењена свест овом народу?
     
    Аутор: Слободан Антонић
    Извор: Фонд стратешке културе
     
     
  8. Волим
    Srdjan got a reaction from Zoran Đurović in SAŠA KNEŽEVIĆ: RĐAVA EKONOMIJA   
  9. Волим
    Srdjan got a reaction from emilija in Филмови који се не пропуштају   
    Лаган, забаван филм о разведеним људима.
     
    Све смо рекли
    Еnough Said (2013)
     
    http://www.imdb.com/title/tt2390361/?ref_=nv_sr_1
  10. Волим
    Srdjan reacted to Zoran Đurović in Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић   
    Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић.
     
    Прича о смешним миракулима.
     
     
     
    Има ли нечег интересантног у причи како су се упознали двојица пријатеља? Нема. Моја прича је једнако банална оној Исусовој: Он се шећка по обали и каже: Дођи 'вамо! И тако дођу неки простаци и придруже му се. И иду заједно, причају неке приче и свет мало полуди па се и заљуби у неке од тих прича. И онда имамо вас, који сте хришћани, и који слушају приче о тим миракулима. И те приче, којих има највише у најпростијем Јеванђељу, оном по Марку, служе као неки знаци који нам указују на Господа, да је ту са нама. И ово је једна од тих прича.
    Али да кренемо од почетка.
    Блажени Грација се родио 27 новембра у месту Муо (Мулу), на 2 километра од Котора, Црна Гора, 1438, који је припадао тада Републици Венецији. Био је морнар до тридесете године. Живео је у великом сиромаштву, и бродом стиже до Венеције. Након слушања проповеди у Венецији великог говорника августинца Симона да Камерина, улази у Ред као брат лаик. Примљен је у манастир Монте Ортоне, у близини Падове. Манастир је био реформисан и одликовао се великом ревношћу за дисциплину.
    Тамо је радио као баштован, али је брзо стекао поштовање целе заједнице. Када су друга два манастира из реформе ушли у Ред, конгрегација је и званично успостављена. После 1474 Грација је пребачен у манастир Светог Кристофора у Венецији, где је, према предању, нека мистериозна светлост сијала непрестано изнад његове келије и бројна су се чуда десила кроз његово посредовање.
    Током једне сушне године, Грација је учествовао у поправци манастирске цркве, где су једну цистерну напунили слатком водом, али која је остала таквом чак и када је у њу продрла морска вода.
    Са скоро седамдесет година, озбиљно оболе и умре 9. новембра, 1508 на острву Мурано, у Млетачком архипелагу. Његове мошти су пренете и чувају се у Мулу. Папа Лав XIII је потврдио његов култ 1889.
    Духовно посрнули, богоотступни и злославни Ава Римски је познат по томе да је друг са католицима и осталим грешницима. Кад бејах Ава-пиле, око 2 године, разболех се на смрт. С' опроштењем, дизентерија, 10 месеци. Ваљда је то био предзнак да ћу бити злобник као Арије... И у болници у Старом Бару, католичком леглу, чувале ме сестре францисканке. А Ава ко Ава, и тада је заводио женске особе, па су ме много заволеле јер сам ко зна шта измишљао. Доктори су ме отписали, а моји родитељи неутешно плакали. Као сада неки што се питају зашто Бог допусти да се појави овакав саблазнитељ у српском роду... Што не липса док је био мали... Те сестре су ме изгледа заразиле љубављу ка католицима. И оне су плакале кад су ме моји однели. Одведоше ме до Краљева и тамо оздравих без икаквих објашњивих разлога. Чудо. Јер сам био као неко дете из Абисиније, провидило се кроз мене. Тако причају. Насликах пре 10 година и икону тог јеретика, св. Франциска... Леп светац. Барем мени.
    У том месту, Муо, код Котора, родио се наш велики стрипаџија Андрија Мауровић. Од њега сам доста учио. Зашто је Андрија Мауровић био бољи стрипаџија од мене? Ево: „Пио сам по десетак литара вина дневно, по два литра најјаче ракије од кукуруза, пушио по осамдесет цигарета, предавао се једнако неумереним чулним уживањима - и тако преко двадесет година, док нисам доспео на руб понора, на границу потпуног растројства и краха. Тек онда, кад ми је већ било четрдесет пет година, успео сам да се тргнем, да бих колико-толико продужио меницу живота“ - изјавио је Мауровић за магазин Старт. Ја пијем као светосавац... Прави аскета у односу на њега, односно слабић!:)) Но, он је после постао аскета, оставио пиће и постао вегетеријанац. Пошто му не сличим по првоме, нећу, вала, ни по другоме. Не одричем се свињчића и зечева:))
    Та уметност ми је омогућила да и данас будем жив, мада ми је ћале стално звоцао, кад сам био млад, да ми то не треба, јер за њега је уметник само пропали уметник. Кад сам кренуо у поповство, и тиме сам га разочарао, говорио је: Камо среће да си био пропали уметник па да заводиш женске. Заврших у туђини високе школе, али сам живео од уметности, јер су неки у цркви помислили да је бесребреништво подвиг у коме треба да се подвизавам. Ето, прве неке паралеле са Авом и његовим земљаком, Грацијом. Сиромаси.
    Мој другар је био августинијанац. Ја сам докторирао на св. Августину, а старац, Викторино Гроси, рече на одбрани да сам постао прави августинијанац... И прва икона која је отишла пре мене за Италију, био је св. Августин. За неког грофа... Увек сам био везан за Августина и Амброзија Миланског, свеца који је и крстио Августина. Елем, 1991, ја као партизановац сам навијао за Звезду. И погађао сам резултате, и говорио да ће Звезда те године да освоји куп. Трајектом сам отишао за Бари да бих гледао утакмицу. Италијани ми се смејали што сам имао звездине шалове, капице, заставице... После утакмице тражили да купе од мене, али им нисам продао. Стопом сам отишао до Рима. Спавао на станици. Хтео сам да идем на поклоњење св. Амброзију, јер сам мислио да су му мошти у Ватикану. А нису. Поклонио сам се св. Петру и другим свецима. Мало ме гледали чудно чувари у Базилици, јер неко прави метаније... Кумовах брату од стрица, крстили га у Ваведењу у Београду. Наденуо сам му име Амвросије. Кад се вратисмо у стан, моја стринка ме пита: Зоћо, молим те да ми кажеш ко је тај Ватикан?! Сањам ја јутрос, долази тај Ватикан и каже ми: Иди, узми дете, треба да се окупа и роди. Шта значи тај сан? Амброзије јој се јавио.
     

    Мошти св. Амброзија
    Отишао сам у Перуђу (ту, близу, у Асизију, мошти св. Франциска, бих на поклоњење) да 2-3 месеца учим италијански. И ту насликам неке иконе, Августина, Николу, и одмах оду. Дали ми у тој салезијанској кући послушање да заливам биљке. После неког доба, дође цио (стриц) Манди, јер он не жели да га ословљавају са падре, иако је свештеник, и каже ми: Какво је ово чудо? Ко ти је рекао да заливаш ону осушену биљку на сметлишту, она процветала! Биљка је била осушена и бачена. Ишчупана из корена. Каже Мандија: Изгледа да је Господ нешто намислио са тобом и твојом госпом. Велика чуда ће се десити за Цркву. Тако нам прорече тај католички поп. Да ли је добро или лоше пророковао, остаје да се види. За сада поцркасмо од глади и сиромаштва, па поменем Господу да не морам да будем баш толико блажен, као овај сиромах и баштован Грација...      
    Други пријатељ, католички свештеник, Роберт Тонсати, који је имао специјализацију овде у Риму, а парохију је примио у Котору, а онда у Мулу, узе да ми наручи икону св. Грације. Ја сам му урадио једну Богородицу пре неку годину. Он је човек побожан. У сиромашној парохији. И уопште, католичка црква у Црној Гори је у јако лошој позицији. Крпе крај са крајем. Мислим да сама црногорска митрополија има више ватиканске донације него КЦ тамо. Митрополит не прича много о томе, а требало би. Та мала католичка заједница је практично од уста одвојила за икону. Роберт ми пише да су бакице плакале кад су виделе фотке које им послах. 
     

     
    Блажени Грација, икона на дрвету, 92 x 70 cm.
    Пошто ми је Роберт пријатељ, а ситуација је таква каква јесте, Ава наплаћује неки минимум за икону. Јер и Ава треба да заради за Небо. На нама се, нажалост, остварило оно блаженство: Блажени сиромашни, тако да су нам те паре дошле више него добро. И помолих се Грацији кад добих те паре, узех неку гребу (не знам како се то на српском каже - тикет који огребеш па можеш да добијеш неке паре) и излете 100 еу. Ја сада могу да се вадим на Достојевског. Човек је, веле, био пророк, али и коцкар. Христос је рекао апостолима: Баци тамо мрежу. Тако гледам на те ствари. Тако ми се додаде за икону. 
    Роберт је имао прво опело неком од криминалаца у ЦГ. И ја сам их имао. То је постало као добар дан у нас. Но, св. Грација ми је послао једнога кога сам заштитио. Сада је ваљда на правом путу.
    Због разних перипетија не заврших икону на време. Био овде човек са комбијем који је требало да превезе икону св. Грације. И то јутро, субота, није могао да је одвезе (јер је не заврших), паркирао се у Риму код базилике Св. Павле ван зидина Рима (Basilica di San Paolo fuori le mura), и кримоси му опљачкали комби! Икона би отишла! Јер бих је запаковао, а они би узели све. Тако је св. Грација одлучио да ипак оде у своје родно место.
    Има и кад су га хтели украсти црногорци. Један потплатио неколико црногораца да га украду јер је закључио да му је Грација рођак па би било прикладно да га држи код себе. Није смео платити бокеље јер им то не би пало на памет. Онда, кад су провалили у цркву, и извукли га из нише нису га после могли макнути ни милиметар! Усто почела звонити звона... Сам је један од тих лопова дошао касније код жупника и испричао што се догодило у страху да га не снађе проклетство.
    Грација је светац сличан нашем Василију Острошком. Они не гледају на вероисповест. Исцељују и чудотворе над католицима и православцима једнако. Василије је помињао папу Климента у молитвама. И „сву римску господу“. Православке долазе и заветују се св. Грацији да затрудне. И поштују завет. Здрави католици поштују и воле Василија. Имамо католике који славе св. Саву на приморју.
    Стварност је, хвала Богу, много здравија од наших лудила, раскола које необрезани срцем подгревају. Јер, свеци раде. Приближавају људе. И овај мој текст би био незамислив пре 30-50 година... Рекли би: полудео православни поп! И сада има неких који би рекли да сам манијак јер славим и волим католичког свеца! А срећне сам руке, јер насликах и папу Јована Павла Другог, док беше блажен, па га после издигоше у свеца. Верујем да ће исто бити и са Грацијом. Обележио ме је као дете цртани:
    Ђецо Ивица се зовем, ког
    нацртам буде жив!
    Те ме слике воде, воде,
    у вис, хајте с нама и ви сви!!!
     
     
     
    Код нас, православаца, сачуване мошти су један од доказа, али не нужни, светитељства те особе. Ја сам целивао Милутинове мошти, родио сам се на његов дан, а он је био више него наклоњен католицима, и био је сексуално врло активан, па се и данас препиремо да ли је имао 4 или 5 бракова, да ли је Симониду облежао као младицу... И остало његово тело. Није био подвргнут балсамовању. Нема ниједног извора за такву тврдњу. Имамо и мошти његове мајке која је била католкиња. И једнако је радила за православне и католике. Света Јелена. Францисканац јој је био духовник. Францисканце је довела у Босну са њеним сином, св. Драгутином.
     

     
    Мошти Блаженог Грације
     
    Од св. Василија Острошког, слава му и милост, немамо баш неке мошти. Углавном су кости остале. Али је велики светац и чудотворац. Од Грације имамо очувано тело, слично Милутиновом, али тело коме су зглобови још увек, после 5 векова покретни! Био је покопан у земљи и у влази. Нема лажи, нема преваре. То не може да се направи тек тако. Као што св. Огањ силази у Јерусалиму на Васкрс. Мошти су му жућкасто смеђе, као и Милутинове. Нема очи, јер је то практично прво што страда. Мошти св. Александра Свирског су реткост, ако не уникат. Као и мошти св. Леополда Мандића чији унутрашњи органи су очувани. Или мошти св. Спридона Тримитунтског које имају температуру живог тела.
     
     
    О икони
     
    Гледао сам да свеца насликам као јаког човека, кога живот није мазио. Тежак је рибарски посао. Ликом сличи св. Бенедикту Нурсијском, тако га види традиција.
     

     

     

    Море је лапис лазули, камен који је увек имао вредност злата, а одабрах га да бих приказао преображено море које се помиње у Откр 4, 6. Рибе веселе, јер се Господ игра. Кроз игру се дешава живот. Море је округло, што је доказ да је земља лопта... Иначе, на овој дасци сам био почео да сликам неке рибе, нека сарадња са о. Марком Рупником, али оне се зауставише у фази скице... Сам сам се био питао зашто не заврших... даска је била суђена за ГрацијуJ)


     
    А бродови као бродови, плове... Возе нас одредишту.
     

    Грација је имао визију евхаристије, цркве која се отвара, Христа који се даје кроз причешће. Зато код мене држи хостију у којој је врт, рај, Христос као Мелисмос. Та визија је невероватна за време у коме се на Западу, али и на Истоку заборавило шта је тајна цркве. Да црква само кроз евхаристију живи. Грација је наслутио ствари које ће се десити 5 векова после његове визије. Овај црвени зрак цепа цркву као што је Распеће поцепало на пола завесу у Храму и отворило људима улазак у Светињу над Светињама.
    Ту визију сам хтео да повежем са Богородицом која даје св. Гаетану из Кјетија (давно урадих његову икону) малог Исуса. Сада прочитах да га је канонизовао 12. новембра (на мој рођендан) папа Климент X, кога је спомињао у молитвама св. Василије Острошки. Гаетано је једној августинијанки писао о својој визији, а виђење је имао у базилици Санта Марија Мађоре, коју редовно обилазим...
     

    Да не бих затравио... Живот није Кабала. Ствари се једноставно дешавају, а ми онда можемо да нешто верујемо или не. Нисам испричао много других ствари. Гаетано је светац „специјализован“ за божански промисао и љубав. Грацијино присуство је и физичко. Међутим, нема присиле. Јер љубав је инвестиција, нада и поверење. Некоме се чини да Бог кроз мале ствари плете неку мрежу, прича приче. Неко ће све одбити у блоку. Некоме је крст Христов саблазан. Неко се чуди Павлу који је ишао го, бос и гладан... Бивао пребијан. Али је његова инвестиција била огромна, зато се вратила кроз поштовање које нико не може да негира, јер је то оно чињеничко.
  11. Волим
    Srdjan got a reaction from emilija in Филмови који се не пропуштају   
    (Крадљивци бицикала, 1948.)
     
    Одличан филм!
     
    И овај је леп:
    http://www.imdb.com/title/tt0043809/?ref_=fn_al_tt_1
     
    (Чудо у Милану, 1951.)
  12. Волим
    Srdjan got a reaction from Postomolitvom in Шта ЈА тренутно слушам...   
  13. Волим
    Srdjan got a reaction from Postomolitvom in Шта ЈА тренутно слушам...   
  14. Волим
    Srdjan reacted to ivona in Тема јасна из прве поруке   
    https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/92/99/e6/9299e6897b4247e6518565557869d2e6.jpg
  15. Волим
  16. Волим
    Srdjan reacted to Ромејац in Тема јасна из прве поруке   
    Niagara Falls during the great freeze in the winter of 1911.
  17. Волим
    Srdjan got a reaction from Жика in „Литургија - кретање ка Царству Божијем“   
    Ко жели да прича, нека прича, ко жели да ћути нека ћути, ко хоће да чита нека чита, ко неће не мора...
  18. Волим
    Srdjan reacted to Juanito in Pod mač bato   
    Мирољуб је опасан психопата.
    Смешан реално јесте, али је психопата, па онда и није баш смешно...
  19. Волим
    Srdjan reacted to Natasa. in Да ли је српска просвета дотакла дно?   
    Šta ja znam, naravno da može gore. Samo znam da se u prosvetu ne bih vraćala da ne moram. Baš ne volim rad u školi .
  20. Волим
    Srdjan reacted to Kristijan in "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна   
    Пре 20 година се и у Србији и у Румунији много маштало о томе шта ћемо и како ћемо када коначно једном вратимо веронауку, а у разним сусретима са представницима других помесних цркава Грци су изражавали отворено изненађење што ми томе придајемо толики значај. Ако сам добро упамтио, они су имали и неке конструктивне савете везано за сам садржај наставе, уз напомену да је верска настава код њих заправо најсличнија историји религије и је то општеобразовни предмет, а да се оставља да свако у родитељском дому и при храму учи како се моли, шта се за који празник ради, кад се који светац слави... Није да сам се баш детаљно бавио овим проблемом док ми деца пре нешто мало мање од 12 година нису пошла у школу, али после свега што сам видео у међувремену могу да кажем да ми је жао што се нисмо угледали мало више на Грке. Моја деца су од рођења сваке недеље у храму, и врло добро увиђају разлику између суштине и пуке форме. Најстарија ћерка ускоро пуни 19 година, и први избор који смо јој као пунолетној особи оставили био је да ли ће да настави да иде на веронауку и у 4. разреду средње школе, и она је одабрала да иде на грађанско васпитање јер не жели да седи на часу веронауке на коме се не ради ништа. С друге стране, у њеној школи грађанско васпитање предаје професор филозофије који је том предмету дао потпуно нову димензију, часови су инспиративни и провокативни, и ја сам врло задовољан њеним избором. Када стане предавач пред пуну учионицу средњошколаца, који су по својој природи радознали и вољни да истражују, и који одлично реагују на праве стимулансе, и када се дозволи да се тај њихов потенцијал потопи и да се са часа не понесе ни једно памћења вредно искуство - то је злочин! Мислим да се овде расправља о погрешној ствари. Да је истина да је тај предмет дао тако лепе резултате како се често тврди, и да је истина да постоји тако велика заинтересованост онда се ми сада не бисмо бринули да ли ће то да буде обавезни изборни предмет или само изборни предмет. Да је настава била боља, да су надасве инспиративне теме представљене на инспиративан начин, онда би можда било сасвим свеједно да ли је то обавезни изборни или изборни предмет. Покојни ђакон Милорад Лазић се код поновног увођења веронауке пријавио као предавач, али како је звање магистра (а касније и доктора) стекао на Филозофском факултету није му било дозвољено да постане вероучитељ, јер су пуштали да предају само они који су завршили Богословски факултет или Богословски институт. Ко зна понешто о раду покојног ђакона Милорада зна колики је његов допринос нашој култури и богословљу, и његово познавање материје је вишеструко превазилазило знање некога ко је рецимо као апсолвент Богосовског института имао право да конкурише за радно место. Један врсни интелектуалац и надасве инспиративна особа није добила могућност да се младим људима обрати како доликује, и ту се испуњавала пука форма. То нема никакве везе са здравим разумом а посебно не са духом православља. И зато тај предмет и тавори на овај начин, и зато и не даје резултате.

    Помирите се с тим да хришћанство као избор мора да буде дубоко лична одлука, да никад не може да буде државна религија, и да није добро да се замајавамо статистикама јер ће увек све да зависи од малог стада. 1945. година - то вам је реално стање. Повратак цркви је имао своју узлазну линију до пре неких 15 година, па смо онда ушли у период стагнације и сада је у опадању, и ја сам убеђен да је то због тога што се људи у великом броју случајева нису враћали Христу него су се враћали нацији. Не може на том темељу да се зида. Веронаука није зауставила тај опадајући тренд, и по мени није оправдала очекивања и улагања. Ако се ова најновија ситуација не схвати као опомена, ако се приступ овом предмету не промени рачунајте да ће у наредним годинама само да опада интересовање за исти, неће бити потребна било каква одлука министарства да се и формално укине.
  21. Волим
    Srdjan got a reaction from arizan in "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна   
    Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".
    Два пута недељно, током целе школске године.
    То је већи приоритет него веронаука или грађанско.
     
  22. Волим
    Srdjan got a reaction from Ћириличар in "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна   
    Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".
    Два пута недељно, током целе школске године.
    То је већи приоритет него веронаука или грађанско.
     
  23. Волим
    Srdjan got a reaction from Kristijan in "НОВОСТИ" ИСТРАЖУЈУ: Веронаука неће бити обавезна   
    Треба увести обавезни предмет за родитеље: "Васпитање деце".
    Два пута недељно, током целе школске године.
    То је већи приоритет него веронаука или грађанско.
     
  24. Волим
    Srdjan reacted to Anika in Тема јасна из прве поруке   
  25. Волим
    Srdjan got a reaction from emilija in У Белгији почело чиповање радника   
    Мислим да нема потребе за уграђивањем чипова под кожу.
    Довољно је обавезати грађане да носе мини картице са чипом (са свим подацима, лична карта, здравстени подаци, држављанство, извод из матичне књиге, итд) негде у џепу или на наруквици, огрлици и слично.
    Надам се да ће заживети, заиста нема потребе за оволиком документацијом када данас све то може да стане на један чип на неком привеску, картици и сл.
    Али апсолутно сам против уграђивања под кожу.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...