Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

PD

Члан
  • Број садржаја

    987
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Волим
    PD got a reaction from мирођија in Руска духовна реч   
    MONAŠKA SRBIJA
    Jedan od ciljeva naseg putovanja u Srbiju bila je zelja da se upoznamo sa zivotom srpskih manastira. Svakako, to je tokom jedne nedelje bilo nemoguce uciniti u potpunosti, tako da nasi utisci neizbezno imaju fragmentarni i subjektivni karakter, ali smo izvesne zakonitosti ipak uspeli da primetimo.
    Pre svega, u Srbiji prakticki nema gradskih manastira - sve manastirske obitelji, u pravilu, nalaze se manje ili vise udaljene od gusto naseljenih mesta. Cak je i u Beogradu zenski manastir Vavedenje - Uvodjenje Presvete Bogorodice u hram - smesten na tihom mestu, sa seoskim pejsazom, gotovo u predgradju. U njemu zivi svega deset monahinja (uzgred receno, po srpskim merilima to i nije malo). Zbog toga su se Srbi dosta iznenadili saznavsi da je nas Sretenjski manastir u samom centru grada, i da osim njega u Moskvi ima jos pet muskih i cetiri zenska manastira, ne racunajuci mnoge manastirske metohe.
    Nista manje nisu bili iznenadjeni kad su culi da bratstvo naseg manastira broji oko cetrdeset monaha, posto se u Srbiji obitelj od dvadeset monaha vec smatra velikom; maksimalan broj, kako smo saznali, iznosi 30 osoba - u muskom manastiru, a 40-50 - u zenskom.
    Monastvo se u Srbiji, kao i u Rusiji, jos uvek formira - ono je u osnovi mlado, kako po dobi, tako i po duhovnom opitu. No, srpski monasi se imaju na koga ugledati u podviznickom delanju - na Njegovu Svetost Patrijarha Pavla, istinskog podviznika, koji ima veliki autoritet u zemlji. Takodje, postoje i obitelji gde je unutrasnji i spoljasnji zivot veoma uzorno uredjen. Imali smo srece da u jednom od takvih manastira provedemo nekoliko dana.
    S monasima iz manastira Kovilja smo se upoznali jos proslog leta u Moskvi, gde su oni doputovali da odrze seriju koncerata po pozivu bratstva Danilovskog manastira. U toku svoje posete pevali su na Sv. Liturgiji sluzenoj u Sretenjskom manastiru na nacionalni srpski praznik Vidovdan. Posle su dolazili jos nekoliko puta, a mi smo sa zadovoljstvom posecivali njihove nastupe. Sada se nase poznanstvo produzilo u njihovoj obitelji - Koviljskom manastiru.
    Kovilj je pravi srpski Atos - Sveta Gora. Treba napomenuti da se uopste za srpske manastire obrascem i svojevrsnim zakonodavcem smatra svetogorski srpski manastir Hilandar, koji su osnovali Sveti Sava i njegov otac, prepodobni Simeon Mirotocivi na samom kraju XII veka. Sv. Sava Srpski je napisao i tipik za Hilandar, koji sve do danas sluzi kao osnova manastirskog ustava prakticki za sve srpske manastirske obitelji. (...)
    U Kovilju se dah Svete Gore oseca osobito jasno. Tome doprinosi cinjenica da koviljsko bratstvo cesto putuje na Svetu Goru i odrzava tesne kontakte sa Svetogorcima. Na Slavu manastira Hilandara - Vavedenje, 1999. godine, njihovo pojanje je bilo snimljeno i u izdanju Hilandara objavljeno na kompakt-disku. Mnogi monasi iz manastira Kovilja dobro govore grcki (nekoliko ih zna jos i engleski i francuski; ruski razumeju, ali ne govore). Ljubav ka Svetoj Gori se u svemu pokazuje - manastirski paraklis je posvecen Svetim Ocima na Svetoj Gori prosijavsim.
    Kovilj je na glasu zbog pojanja. Monasi ne pevaju na grckom, vec na crkvenoslovenskom i srpskom (zato Kovilj i mozemo nazvati Srpski Atos), ali u vizantijskoj tradiciji (to je tradicionalno pojanje srednjevekovne Srbije). Duboko shvatanje tradicije dozvoljava im da sa grckim horom antifone pevaju naizmenicno, kada za stihom na slovenskom dolazi stih na grckom, sto nas je ushicavalo jos u Moskvi.
    Sa svetogorskom tradicijom povezano je i bogosluzbeno pravilo te neke liturgicke posebnosti (npr. zajednicko citanje Isusove molitve naglas), a takodje i manastirski obicaji. Tako, gosti obavezno bivaju pocasceni soljicom kafe i casicom rakije. Izmedju ostalog, taj obicaj se susrece u celoj Srbiji. Gostoprimstvo Kovilja se posebno istice, vec i time sto manastir nema kapiju - i pored toga sto je okruzen visokim, jakim zidovima i cvrstim zdanjima.
    Takodje saglasno drevnim monaskim pravilima, u manastiru ne mogu nocevati zene (izuzeci se desavaju retko). Sva poslusanja ispunjavaju ili koviljski monasi ili radnici - muskarci, pa i poslusanje u kuhinji, koje po rasporedu vrse svi zitelji manastira menjajuci se svake druge nedelje, ne izostavljajuci ni svestenosluzitelje.
    Sa svetogorskom tradicijom povezan je i dovoljno dug, po nasim merilima, rok iskusenickog ispita: do monasenja iskusenik u manastiru provodi ne manje od pet godina, pri cemu nosi tamnu odecu, ali bez podrasnika. Sudeci po nasim razgovorima, u Kovilju veoma cene takvu opreznost, premda taj obicaj za srpske manastire, kao ni za ruske, nije karekteristican.
    Jos stroze se ovde odnose prema rukopolozenju u svestenicki cin. Na dvadeset clanova bratstva - niti jedan jerodjakon, a samo jedan jeromonah, otac Isihije, koji je dosao u manastir pre vise od deset godina. Zavrsio je Psihologijski fakultet Univerziteta u Beogradu (saznavsi za to, razumeli smo zasto se u njegovom kabinetu nalazi toliko knjiga o psihologiji, sabrana dela Lava Tolstoja, dela Dostojevskog, itd.). Medjutim, on nema pravo da ispoveda bratiju: to pravo pripada iskljucivo duhovniku i, u isto vreme, nastojatelju manastira - episkopu Porfiriju. Otac Isihije sluzi Liturgiju svakodnevno, osim ako je bolestan, ili na putu, ili na poslusanju u kuhinji. Ponekad u Kovilj salju novorukopolozene svestenike na bogosluzbenu praksu.
    Svi zitelji manastira, osim zauzetih neodloznim poslusanjima, obavezni su da prisustvuju svim sluzbama, mada za njima niko narocito ne sledi - to je cin savesti svakog ponaosob. Sva bratija se pricescuje zajedno cetiri puta u toku nedelje: utorkom, cetvrtkom, subotom i nedeljom - prethodno posteci u ponedeljak, sredu i petak (u te dane poste bez ulja). Ispovedaju se, isto tako svi zajedno, episkopu Porfiriju subotom navece, a po zelji i bilo kojeg drugog dana. Zbog toga je bogosluzbeni krug takodje dovoljno naporan.
    Znak za svakodnevno ustajanje, opet po svetogorskom pravilu, oglasava se u cetiri casa ujutro, a posle toga, u pola pet pocinje cin polunocnice, zatim slede jutarnja sluzba i Liturgija - sve skupa to traje priblizno tri casa. U pola devet je dorucak, posle dorucka su poslusanja. U pet casova popodne je vecernja, posle koje je vecera i malo povecerje sa citanjem naglas Isusove molitve, andjelima, arhandjelima i Presvetoj Bogorodici. Navece je slobodno vreme, koje svako moze iskoristiti po svome nahodjenju.
    Pri tako strogom ritmu manastir ima dosta aktivnu proizvodnju; ovde se proizvode svece, kao i med, za koji je Kovilj nedavno dobio bronzanu medalju na sajmu u Srbiji. Proizvodi se i rakija, koja je dobila srebrnu medalju za kvalitet (u samom manastiru monasi ne piju alkohol). Ovde se uzgajaju krave, konji, kokoske, itd. Manastir ima veliki ugled u Srbiji, mada njegova istorijska uloga, po svemu sudeci, nikada nije bila tako znacajna.
    Nama se iznad svega dopala atmosfera bratske ljubavi i neusiljenosti koja vlada u Kovilju i koja nas podseca na nas Sretenjski manastir u Moskvi. Zadivljujuce gostoprimstvo, blagonaklonost i otvorenost - sve je to prirodnim putem harmonizirano sa strogoscu manastirske sluzbe i dnevnim rasporedom. Rusi su retki gosti u obitelji, pa je zato zanimanje za nas bilo posebno. Svi su Srbi, kako smo se uverili za vreme naseg putovanja, sacuvali neizrecivu ljubav prema Rusiji i ruskom narodu. Mi smo sa svoje strane otkrivali nasu bracu, koja su celi svoj zivot posvetila Bogu, a pri tome ne samo Srbe; npr. u Kovilju vec dvanaest godina zivi monah Sava sa Novog Zelanda, koji je uprkos ozbiljnoj bolesti zeleo da porazgovara sa nama.
    Sama priroda oko Kovilja, koji se nalazi na sredini beskrajnih polja, podseca na ruski pejzaz. Govore da leti, za vreme vecernjih setnji, veoma smetaju rojevi komaraca koji dolecu sa obliznjih mocvara. Mi smo, srecom, boravili u ovoj svetoj obitelji krajem februara, kada je lisce na drvecu tek procvalo...
    Uspelo nam je da na putovanju posetimo i nekoliko fruskogorskih manastira, koji su danas, nazalost, polupusti. U Novo-hopovskoj obitelji poklonili smo se velikoj svetinji - mostima velikomucenika Teodora Tirona. Kako se ta svetinja obrela u tihom srpskom manastiru nismo mogli da saznamo, ali je radost nase posete bila uvelicana pretpraznistvom ovoga divnog velikoposnog svetitelja.
    Sledeca stanica naseg putovanja bio je manastir Milesevo, upravo radi kojeg sam ja i krenuo na to putovanje. U njemu se nalaze mosti svetog kralja Vladislava. Sv. Vladislav je unuk sv. Simeona Mirotocivog, a sin Stefana Prvovencanog, iz roda sv. Save, oca i osnivaca srpske drzavne i nacionalne crkve. Kralju Vladislavu je poslo za rukom da iz Bugarske u Srbiju prenese mosti sv. Save (koji je licno ovencao carskim vencem svoga sinovca). Sv. kralj je sam posao mostima u susret s radoscu, kao prorok David ka Kovcegu Zaveta. Mosti velikog srpskog svetitelja polozene su u manastiru Milesevu, zaduzbini sv. kralja Vladislava, gde se on uskoro i sam upokojio. Tako su lezale mosti dvojice svetitelja iz iste loze vise od 300 godina, sve dok Turci s varvarskim podsmehom nisu spalili mosti Svetog Save sa nadom da ce ugasiti nacionalni duh Srba. Sada se na mestu tog zlocinskog pozarista u Beogradu podize velicanstveni hram Sv. Save, slican hramu Hrista Spasitelja u Moskvi.
    Milesevo nas je stokratno nagradilo posle napornog, dugog nocnog puta u prepunom autobusu. Sada smo upoznali sasvim drugu, brdsku Srbiju - istinski Balkan. Manastir se nalazi na neopisivo lepom mestu - u podnozju planine pored uzburkane reke. A u dvoristu su gordo setali paunovi pokazujuci svoju lepotu zadivljenim Rusima.
    Poklonici, u pravilu, dolaze u Milesevu iz dva razloga: ili da bi videli Belog Andjela - zadivljujucu fresku koja je postala simbolom Srbije; ili da bi se poklonili mostima osnivaca manastira sv. kralja Vladislava. Mnogi u Rusiji nose ime toga svetog kralja, koji se proslavio narocito svojom ljubavlju prema bednima, bolnima i onima koji su se odrekli ovoga sveta. Medjutim, u Srbiji se ustanovila druga tradicija: tamo svaka porodica ima svog nebeskog pokrovitelja, ciji se praznik naziva Krsnom Slavom (prenosi se s kolena na koleno po muskoj liniji) i uvek se svecano proslavlja. Imendan po nasem shvatanju Srbi uglavnom ne slave, mada im je sam naziv poznat - imendan. Uopste uzevsi, srpska imena nisu uvek povezana sa svetiteljima - ali ponekad jesu sa crkvenim praznicima (Bosko, Vajo) ponekad s dobrim zeljama (Zdravko, Radovan, Zivan), a ponekad s porodicnom tradicijom. Zato nije uvek lako objasniti zasto ruske porodice daju deci ime srpskog svetog kralja Vladislava...
    U Milesevi su nas predivno docekali: nahranili, oraspolozili, darivali... To je zenski manastir, u kojem danas zivi sedam monahinja i jedan svestenik. Skoro svi su dosli iz drugih manastira: tako je igumanija Magdalina dosla iz manastira u Slavoniji (manastir Sv. Ane kod Daruvara, nap. ur.). Sada se spasava u Milesevi...
    Dalje su nas cekali dugi putevi kroz planine, po neobicno lepim mestima, gde se nalazi ne mali broj kako zapustelih, tako i aktivnih manastira, koje smo uspeli da vidimo samo kroz prozor autobusa. Manastir Studenica je dobio naziv po reci koja protice uz manastir. On je nesumnjivo mogao postati prvi po znacaju manastir u zemlji, neka vrsta srpske lavre - toliko je drevna i velika istorija vezana za njega. Studenicu je u XII veku osnovao sv. Simeon - Nemanja, ujedinitelj srpskih zemalja, osnivac srpske drzavnosti. Manastir je isprva bio zamisljen kao jedan od vodecih u zemlji vec i kao zaduzbina (mesto upokojenja, gde ce se moliti za njegovu dusu) glave roda Nemanjica.
    Sada se u manastiru nalaze mosti prep. Simeona Mirotocivog, njegove supruge Ane (u monastvu Anastasije) te njihovog sina Stefana Prvovencanog (u monastvu Simona). Sacuvale su se skoro sve drevne manastirske gradjevine, a takodje i cudesne freske, koje su, istina, prilicno postradale u toku mnogih vekova. No u manastiru se i sada aktivno gradi: sagradjen je, na primer, predivan konak za poklonike, gde su osigurani odlicni uslovi za boravak.
    U Studenici je tridesetak monaha, pri cemu je deset iskusenika doslo bukvalno u poslednjem mesecu pre naseg dolaska - to utvrdjuje nadu da se Gospod posebno brine o obitelji. Ovde je takodje u upotrebi tipik slican hilandarskom, uz neke posebnosti. Bogomoljci iz okolnih naselja dolaze na sluzbe, osobito nedeljne i praznicne, i kad bi u Studenici usavrsili crkveno pevanje, poklonici bi verovatno dolazili neprestano.
    No, silniji utisak od manastira ostavila je isposnica Svetog Save - mesto njegovog podviga u dane Velikog posta, osam kilometara od manastira, visoko u planinama, gde je Svetitelj napisao manastirski tipik. Sada tamo zivi monah Antonije iz Studenice, koji u praznicne dane prelazi tezak put od isposnice do manastira i nazad. Pravo u steni isklesana je nevelika kelija, a pored nje je izvor i mali hram velikomucenika Georgija Pobedonosca. S planina se pruza predivan pogled - priroda je potresna - ali moze se zamisliti kako ovde nocu postaje strasno, posebno u usamljenistvu.
    U Studenici zive ne samo mladi iskusenici, nego i iskusni monasi - npr. arhimandrit Sava, koji se podvizava u manastiru 40 godina. Nastojatelj o. Timotej ima svega 25 godina, ali kako govori premudri Solomon, starost je ljudska mudrost i neoskvrnjeni zivot. To nam je dokazao i jedan od iskusenika, primetivsi da smo mi, savremeni monasi, kao ljudi koji ne zele da uz velike napore i brige uzgajaju drvo mandarine, da bi pili njegov sok, vec zele da jednostavno kupe sok od mandarine u prodavnici. Tacno receno! Sto se tice nastojatelja, jeromonah Timotej je studirao u Trojice-Sergijevoj lavri, a bio je, kako se ispostavilo, i u Sretenjskom manastiru. Na rastanku nam je poklonio mnostvo prelepih suvenira, i tako nas jos jednom, bez reci, ubedio u nesalomljivost srpsko-ruskog prijateljstva.
    Posle Studenice smo posetili Zicu - zenski manastir, prvu srpsku Arhiepiskopiju. Ovde i sada zivi tamosnji arhijerej, vladika Stefan. Dostojno je divljenja da se u Zici u jednoj od crkava sacuvala freska imperatora mucenika Nikolaja II, freskopisana odmah posle I svetskog rata, zajedno sa likom ravnoapostolnog kneza Vladimira i prepodobnog Serafima Sarovskog. Srbi su uvek postovali cara mucenika Nikolaja i cak su se resili na takvo izobrazenje desetine godina pre zvanicne kanonizacije. Za vreme komunizma fresku su prekrili papirom, o cemu i sada svedoce tragovi koji su na njoj ostali. Sveti lik otkrili su sasvim nedavno prilikom restauracije.
    Nase upoznavanje sa srpskim manastirima zavrsilo se na metohu manastira Hilandara. Osnivanje manastira Slanci, kako ga obicno nazivaju, takodje se vezuje sa blagocestivom dinastijom Nemanjica. Ovde sada zive tri jeromonaha i sest iskusenika, od kojih cetvorica studiraju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Nekoliko godina iskusenistva u metohu - to je neophodni uslov za one koji zele da stupe u bratstvo manastira Hilandara. (...)
    Najjaci utisak na putovanju ostavili su, naravno, ljudi. Srbi su vrlo druzeljubivi, otvoreni, dobronamerni, a posljednih godina i vrlo blagocestivi. Bez obzira na najteze muke koje su ih snasle, oni su sacuvali svetlo, radosno stanje duha: upravo zato u Srbiji od ruskih svetitelja verovatno najvise vole prep. Serafima Sarovskog. Porazilo nas je i uvazavanje koje Srbi imaju prema svestenstvu. Mi smo svuda putovali u mantijama i nijednom, ni u evropskom Beogradu, niti u provincijskom Prijepolju, ni u prepunom autobusu, niti u zadimljenom vozu - nigde nismo sreli ni jedan popreki pogled, a kamoli culi uvredu. Naprotiv, cesto su na ulici ljudi hteli da od nas uzmu blagoslov, misleci da smo svestenici.
    Nazalost, za tako kratko vreme naseg putovanja nismo mogli da posetimo manastire Kosova, Crne Gore i drugih oblasti Srbije, gde, bez sumnje, zive pravi ispovednici, a kojima je veoma tesko u povremeno otvoreno neprijateljskom okruzenju. No, i to sto smo videli pokazalo se sasvim dovoljno da mozemo s uverenoscu reci: u crkve dolazi sve veci broj mladih ljudi, uskladjuje se puni parohijski zivot i obnavlja monaska tradicija. Neka da Bog da se osnaze i rusko-srpske veze, uzajamno obogacujuci nase nacionalne crkve neocenjivim duhovnim iskustvom, sakupljenim medju pravoslavnom bracom.
    Monah Vladislav (Tomacinskij)

    http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/monaskasrbija.html
  2. Волим
    PD got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Бозанић је у својој проповеди подсетио и на многе још нерешене злочине не само из времена Другог светског рата, него и оне из времена комунистичког режима, па и из ратова 90-их година.
    „И док овде с хришћанским пијететом молимо, спомињући се жртава усташког режима, с овог места дижемо свој вапај и за истином о жртвама комунистичког режима, јер нажалост још увек се у нас таји, скрива и пориче злочин комунизма учињен током рата, након рата и све време његове страховладе” рекао је надбискуп.
    Бозанић је упитао због чега ни деветнаест година након демократских промена још нема пописа жртава комунизма и ко то спречава.
    Бозанић је додао и да не може прихватити оправдање убица с почетка 90-их година, који су своје злочине правдали речима да је то било „превентивно деловање да се не би поновила зверства из усташког логора у Јасеновцу”, а оштро је критиковао и оне који, како је казао, „с политичке позорнице пропагирају да је Католичка црква упориште усташтва”.
    Nadbiskup Bozanic jeste dosao u Jasenovac i spomenuo zrtve i to je pomak jer to do sada nije ucinjeno. Ali zbog cega je onda na ovom mnogostradalnom mestu spomenuo i zrtve komunizma a i iz rata 90-ih godina? Ako je dosao kao iskreni vernik trebalo je da se zadrzi samo na zrtvama Jasenovca iz Drugog Svetskog Rata bez dodataka ovog sto sam kopirala iznad.
    Ne mogu da prihvatim kao cinjenicu da su to cinili pojedinci jer je fizicki nemoguce da pojedinci ili mala grupa ljudi pocini tolike strahote i pobije toliki broj ljudi ako nije bilo planirano i organizovano i podrzano od te drzave ali usudim se reci i crkve jer je ta ista crkva proglasila Stepinca za Svetca, po kojim osnovama i pravilima Katolicka Crkva proglasava nekoda svetcem ne znam.
    Da bi se greh oprostio treba ga prvo priznati, prihvatiti krivicu i onda sledi kajanje.
    Negiranjem greha, odbijanjem krivice (licne ili kolektivne neodgovornosti), nemoci kajanja i pokajanja, negiramo hriscanstvo a samim tim i postojanje Isusa Hrista.
    Da li je RK Crkva odve na pocetku tog ciklusa sa bar nekim priznanjem, nadam se.
  3. Волим
    PD got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    Поново усташки графити на цркви Светог Илије у Задру
    30. новембар 2009 - 15:34
    У недјељу 29. новембра 2009. године на зиду Српске православне цркве Светог пророка Илије у Задру поново су осванули усташки графити у виду слова „U". Један од графита је висине око 2.5 м и отприлике исте ширине. Надлежни свештеник Петар Јовановић пријавио је случај полицији, која је извршила увиђај на лицу мјеста и која ће повести истражни поступак против починитеља овог вандалског чина.
    Извор: Епархија далматинска
  4. Волим
    PD got a reaction from ines in Преподобни Серафим Саровски ( са поукама )   
    Danas nasa Sveta Pravoslavna Crkva obelezava praznik "Prepodobni Serafim Sarovski".
    Evo video zapisa na srpskom o ovom velikom Bozijem ugodniku.


  5. Волим
    PD got a reaction from aliluja in Који је разлог Христовог оваплоћења?   
    U Simvolu vere piše: "Koji je radi nas ljudi i radi našeg Spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek". U rečima: "Koji je radi nas ljudi", Ljudi su uzrok, a Bog je iz svoje neizmerne ljubavi prema nama poslao Sina svog IH "radi našeg Spasenja sišao s nebesa", i učinio najvažniji događaj za spasenje roda ljudskog, "ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao čovek".
  6. Волим
    PD got a reaction from ines in О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА   
    Meni je moj svestenik savetovao da izgovorim tu molitvu u sebi kad ne zelim da privucem paznju na sebe sa glasnim molitvama...recimo na poslu ili negde na javnom mestu ili kad ne mogu da se setim neke druge molitve...da je ta molitva nad molitvama...ili sam ga ja tako shvatila.
  7. Волим
    PD got a reaction from Книњанка in Епархија далматинска   
    Hvala brate na ovim tekstovima a pogotovu ovome gde videh svestenika koji je mene krstio a i bio na mojoj parohiji...
    Samo da znas da se cita i ova stranica...
  8. Волим
    PD got a reaction from Жедни in Испричаћу вам једно чудо! Моје лично искуство неког другог света   
    Evo da vam u nekoliko redova ispricam sta se dogodilo u mojoj siroj porodici...moj rodjak je u braku vise od 5 godina i tek pre nekoliko meseci su dobili bebu, tacnije na Ivanjdan. Isli su doktorima i na razne testove i svi su bili u redu kod oboje...kad su culi za lozu Sv. Simeona narucili su je iz patrijarsije i postupali kako im je savetovano...uz to su postili i pricescivali se svake nedelje, njihov parohijski svestenik je bio kuci gde se molio za njihov porod i ni 6 meseci nije proslo a snajka je bila u blagoslovenom stanju...decak se zove Luka po krsnoj slavi koju oni slave...nije Ivan kako sam se ja nadala...
  9. Волим
    PD got a reaction from Небојша Јовановић in Ikona Bogorodica Iverska!   
    Da li neko zna nesto o ovoj ikoni? Ovo sam nasla na vikipediji. Da li je prilikom ubistva Josea i ikona bila kod njega i ukradena itd?

    https://en.wikipedia...%C3%B1oz-Cortes


  10. Волим
    PD је реаговао/ла на Жељко у Сјећање на жртве "Олује"   
    "У сумраку ума новог газду сниваш"
     
    "Бранио си земљу од нејачи наше"
     
    "Поломисте више колевки, о срама!
    Него херојима отвористе рака,
    Подависте више њих у постељама,
    Него што сте у крв срушили јунака."
  11. Волим
    PD је реаговао/ла на Жељко у Разрешен владика Василије (Качавенда)   
    Кажем то је све посебна тема, него ми смо чудна сорта ко Јевреји за време окупације Јерусалима, док су их Римљани бомбардовали катапултима и разарали град они се међусобно додатно исклаше. Чудни смо заиста.
     
    Мени је фасцинантна та масовна медијска хајка, која је дефинитивно координисана и руковођена од државе.
    Да су се толико потрудили да прикажу Србију у свету позитивно колико се труде нашу Цркву да прикажу своме народу негативно мислим да би имали јако добре резултате.
     
    Ово је дакле дно.
  12. Волим
    PD је реаговао/ла на verum est in beer у Vladika Grigorije: Srbi iz Bosne su najbolji Srbi   
    Оно што је владика Григорије рекао је у нашем бићу, што се види и из коментара на ових 5 страница, пошто као и он што дели Србе и једнима даје веће особине него другима (није што су моји, али су најбољи), тако и сви Срби деле Србе на заостале, везаре, кланове и лобије, паметне, глупе, храбре, кукавице, оне који су у иностранству и оне у Србији, босанце, црногорце, косовце... и то се дели генерално по крају у коме живе или су живели, а не по појединцу.
    Док се будемо тако делили, на крају ћемо нестати, што можда и треба да се деси, јер ако смо неваљали сами себи, што би онда и постојали. Далеко смо ми од Христових речи: Љуби ближњега свога као самога себе. Мт 22, 39.
  13. Волим
    PD got a reaction from w.a.mozart in Мотивациони постери...али православни.   
    Моцарт само сликовито дочарава оно што каже Свето Писмо...бар ја тако то видим....свако има своје начине.
    0442_feel
  14. Волим
    PD је реаговао/ла на Ромејац у Reč i delo pape Franciska I, medijske objave i reportaže   
    Уживо са трга Св. Петра у Риму преко хрватског РТЛ-а
  15. Волим
    PD је реаговао/ла на Милан Ракић у Серија "313. - 1700 година слободног хришћанства" на РТС 1   
    Прва епизода (клик на банер)
     

     
    Друга епизода
     

  16. Волим
    PD got a reaction from Јефимија Крунић in Духовне теме у кризи православне цркве?! АНКЕТА   
    Ista stvar i kod mene, u zadnje vreme Smile postavlja jako lepe teme ali nakon njegovog teksta, sta reci. :cheesy2:
  17. Волим
    PD got a reaction from w.a.mozart in Упознајмо се - представимо се   
    Evo opet da pokusam, pritisnuh pogresno dugme.
    Ne videh ovo ranije kad sam se registrovala. :-[
    Zovem se Dragana i imam 40 godina, rodjena u Dalmaciji a sada zivim u Kanadi.
    Ovaj forum me odusevio jer napokon mogu da citam i saznajem mnogo o nasoj veri bez uvreda kao na drugim forumima. Mislim da sam nasla link na forumu pravoslavlja koji vise i ne posecujem od kad sam ovaj otkrila. Samo da se ne menja i da uvek gostuje jedino radost kao sto rece otac Ivan ako se ne varam.
    Neka nam je blagosloven ovaj forum.
  18. Волим
    PD је реаговао/ла на Жељко у Oslobođeni Gotovina i Markač   
    Извини суд је рекао другачије. Ипак је то јевропски суд , свецки а наш , немој тако бобане.
    Па наравно да је огавно када неко виче нож , жица , сребреница и заслужио је да за те речи иде у затвор. Исто тако и обратно.
    Тешко да би Срби у толиком броју славили пуштање Караџића и Младића из Хага , дошло би неколико удруга типа , наши, ваши и образовци и можда Коштуница и то је то. А ови на државном нивоу славе, пазите није то исто.
    Када је Готовина ухићен цела Хрватска је била на ногама, када је Младић ухапшен шака јада у Београду и још добили батина од полиције.
    Није то за поредити.
    Мада ономе ко уопштава јако слично изгледа.
  19. Волим
    PD је реаговао/ла на Благовесник у Oslobođeni Gotovina i Markač   
    Oni su hrvatski tzv. branitelji tj. vecina Hrvata nije svesna (a kako njihov narod da i bude svestan pored svetske i hrvatske tv propagande
    i ovakvog rada Haskog suda?!) da su to monstrumi koji su sproveli etnicko čišćenje.
    Da jesu složni - jesu! Bili i ostali. A mi?
    Nakon svrgavanja s vlasti predsednika Slobodana Miloševića nesloga je zavladala i vlada.
    Tu je prvu, glavnu, uzročno - posledičnu, suštinsku grešku... nakon 5. oktobra,
    napravio pokojni, Bog da mu dusu prosti, Dr Zoran Djindjic, prekrsivsi svaki dogovor (!),
    tajno, preko noći - isporucivsi bivseg, ni manje ni vise nego predsednika Srbije (hej!),
    i time Srbiju uvukao u bezizlaz zacarnog kruga samsare ucena EU, iz čega je sada skoro nemoguće izaći!
  20. Волим
    PD је реаговао/ла на Manolis у Oslobođeni Gotovina i Markač   
    Причам о држави, о ставовима, ма какви они били. Можеш све најгоре да мислиш о њима, они су јединствени. СЛОЖНИ! Све оно што Србија и Срби НИСУ!
  21. Волим
    PD је реаговао/ла на Ignjatije у Oslobođeni Gotovina i Markač   
    Kad ne uspe Treci rajh da okupira Evropu ratom, onda se pokusa sa Cetvrtim koji se shifrovano zove EU i umesto oruzja koristi kredite, banke, sankcije prema neistomiljenicima, "zastitu ljudskih prava".... a tek na kraju ako to sve ne uspe - silu bombardovanja. Ovako zamaskirano je mnogo lepse i sigurnije, a i objekti se ne ruse nego kupuju za male pare.
  22. Волим
    PD је реаговао/ла на Александар Милојков у Oslobođeni Gotovina i Markač   
    Зар је неко заиста веровао да је тзв. "Хашки суд" нешто што има везе са правдом? Дајте људи, не будите наивни. Светом влада сила, а не правда, хумане и друге позитивне вредности. То су вам потомци (ти који нам "суде") истих оних дивљака који су у средњем веку спаљивали "вештице". Дивљаци били, дивљаци остали.
    НЕ У ЕУ! Дефинитивно, мада сам се до скора клео у исту. Но, само будала не мења мишљење. Србија дефинитивно треба да се окрене Русији.
  23. Волим
    PD је реаговао/ла на Дејан у Patrijarh Irinej: Sažaljevam homoseksualce   
    Povodom najavljivane Parade ponosa, patrijarh Irinej je u intervjuu za najnoviji NIN rekao da ne osuđuje homoseksualce, već da ih duboko sažaljeva.
    - Verovatno je to nešto što je jače od njih. To je devijacija ljudske prirode kakvu ne vidimo nigde u prirodi. Ja mislim da je to bolest i da tim osobama treba pomoći da prevaziđu ovu neprirodnu anomaliju - kaže patrijarh.
    Oni dodaje da je veliko pitanje da li se s tom anomalijom čovek rađa, ili, zavisno od uslova života, to postaje porok.
    - U Bibliji, koja je prihvaćena od mnogih religija sveta, kaže se da ko je takav, on je “gad pred Gospodom”. Crkva ne osuđuje grešnika, nego greh. Ovaj greh Crkva osuđuje kao greh protiv prve zapovesti Božije date našim praroditeljima, koja glasi: „Rađajte se i množite se i napunite zemlju“. Šta bi bilo sa čovečanskim rodom kada bi greh postao masovna pojava? Danas, kada je natalitet u strahovitom padu, treba da podržavamo pokret greha??? Ove parade vređaju moral apsolutne većine, ne samo hrišćana već i predstavnika drugih velikih religija i ne treba ih dozvoliti. Poštujem slobodu svakoga, ali slobodu koja ne vodi u anarhiju.
    Istovremeno, poglavar SPC osuđuje svako nasilje:
    - Nikakvo nasilje, ma od koga dolazilo, ne može se odobriti. Ako se želi nečemu suprotstaviti, neka to bude bez nasilja. Nisam pristalica nikakvog nasilja u ovom slučaju. Ako su u tome učestvovali neki sveštenici, za to nisu imali blagoslov Crkve. Prema tome, Crkva ne odobrava nasilje. Svakom čoveku data je sloboda i mogućnost da od svoga bića izgradi hram Božiji ili radionicu satane.
    Blic
  24. Волим
    PD је реаговао/ла на Биљана у Породични проблем (исповест једне наше чланице ЖРУ-а)   
    Niko Dragani neće riješiti taj problem, niti je to ona tražila! Niti ko na forumu može da riješi njen problem! Ali će je saslušati! Dati podršku! Utješiti je! Pomoliti se za nju! Pa će Dragana pogledati svoj problem iz neke druge perspektive! Pa sve ono što joj se do juče činilo strašno i prestrašno, danas neće imati toliku težinu!
    Dragana, svaka ti čast za hrabrost! Ja je nemam da bih tako javno progovorila o svojim problemima! Možda jednog dana, ali za sada ne! Imam njih par sa foruma koje ne poznajem uopšte, ali u koje imam beskrajno povjerenje i kojima sam rekla par stvari koje me "muče"!
    Za mene ovaj forum s pavom nosi ime "Žive riječi utjehe", jer meni je utjehu dao! Hvala vam beskrajno!
  25. Волим
    PD је реаговао/ла у Породични проблем (исповест једне наше чланице ЖРУ-а)   
    @,
    Драгана, уопште немој да се узнемираваш. Навикао сам да појединци погрешно схватају оно што радим а и не знају позадину приче. Наравно да никада не бих објавио нешто да ме сама ниси замолила и зато и нисам хтео да објављујем више података. У претходном одговору сам рекао како доживљавам Цркву. Они који мисле да Црква нема шта да каже и поручи човеку управо хоће да се Црква не бави конкретним животом већ неким имагинарним стварима, "духовним светом" итд... не кажем да је Магдалена непријатељ Цркве, просто није схватила све ово али има много оних који јесу. Ово је ништа шта добијам од оних који би да могу да нас уопште нема, да не постојимо.
    Важно је да знаш да овде има искрених људи који имају вољу да ти се нађу као твоји најближи јер схватају крст који носиш. Ево Данка је дала веома леп одговор. Ето, сада знају о коме се ради, да си то ти. Нема потребе да ти буде непријатно и да неко на "тебе баца камен". Поделила си своју муку са нама. Немало сам и ја своје муке делио са људима који су овде. После тога ми је свакако лакше.
    А што се тиче "моје славе" и њено тражење од не знам кога- па добро, свако има право да мисли шта хоће. Није ми први пут да тако неко прича. Због тога и немате свештенике који хоће да нешто раде на нету, нарочито не овакве ствари јер мораш да будеш довољно луд да се суочаваш и са оваквим стварима.
×
×
  • Create New...