Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Toma

Члан
  • Број садржаја

    1352
  • На ЖРУ од

  • Последња посета


Репутација активности

  1. Оплаках :))
    Toma got a reaction from Lavandica in На који селебрити личите? :D   
  2. Хахаха
    Toma got a reaction from obi-wan in На који селебрити личите? :D   
  3. Волим
    Toma got a reaction from Рапсоди in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  4. Волим
    Toma got a reaction from Марина Савковић in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  5. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from dragisa in Sekularni život i vera   
    Sočinjenija Hristocentrična koja činiš - ne prestaj. Mnogi su i manjim "žrtvama" ugodili Bogu, tj. 
    postali bliskiji sa Njime, zadovoljniji i nadasve zahvalniji Njemu.

    Čitaj Sveto Pismo Novog Zaveta svaki dan. Sa razmišljanjem, sa molitvom, i to tako da uveče znaš
    šta su ujutru pročitao. Koristi i tumačenja svetih otaca Crkve, i odustaj od svoga mišljenja usvajajući njihovo,
    premda će ti um i razum "govoriti" da su arhaična, nedostatna, out of date.... Lažu te tvoja rodjena osećanja!

    Gordost u meni prepoznaje gordost u tebi.

    Liturgijska zajednica u kojoj si, verovatno nije "po tvojoj meri" ali s obzirom da je Bog - Gospodar nad okolnostima,
    dobro ti je ovde biti. Povremeno ćeš i dobiti šta ti je srcu dragu a sporadično ćeš drugima dati ono što je
    tebi od Boga dato. To se zove "služenje" i niko ga ne voli. Smara nas. A to nas uvodi u Raj jer time ličimo na Hrista Spasa.
    Imaš Jevandjeosku parabolu o semenu i 4 vrste tla na koje je palo. Seme je uvek isto, životonosno, kvalitet zemljišta ... varira.
    Kao i direktno sledstvene konsekvence susreta to dvoje. Definiši samog sebe kroz tu prizmu, i sam sebi iskreno reci koja si ti
    kakvoća tla u ovom trenutku a koja bi želeo biti. I onda... radi na sebi (tačnije - nastavi sa radom, vidim da su "radovi u toku"),
    i ... Bog će te iznenaditi Samim Sobom!
  6. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Предраг М in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  7. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from sanja84 in Zašto biti pravoslavan?   
    Šta je suprotno od "pravoslavan"? 
    "Krivoslavan"?

  8. Волим
    Toma got a reaction from Milica Bajic in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  9. Волим
    Toma got a reaction from Лидија Миленковић in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  10. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Vladan :::. in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  11. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Milena B. in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  12. Волим
    Toma got a reaction from Августин in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  13. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Bokisd in Бoжија чуда у нашем животу   
    Bilo je to pre 10-tak godina, na brdovitom Pašinom brdu!
    Nedelja sabajle, vozim se na Liturgiju i pomislim: "Eto, žena me ostavila i odvela
    dve najvoljenije osobe, sebe i ćerku, a ja i dalje idem na Liturgiju ... Čemu sve ovo?"

    Kad nasred puta, leži neka mrtva ptičurina. Kandže uvis podignute. Crna ko noć! I ja mahinalno
    pomerim volan ulevo, da mi ona "prodje" izmedju točkova, prekrstim se i počnem sa molitvom:
    "Bože, spasi duše upokojene..." i u sekundi, shvatim da se za nesuvislo živinče molim ko za čoveka!
    U sledećoj sekundi pomislim: "Jaku ti "teologiju" furaš, moj Tomo!"

    Pogledam u retrovizor, a iza mene ptica skoči, zaleprša krilima i odlete!
    .......
    Eto, (i) zato idem na Liturgiju!
  14. Волим
    Toma је реаговао/ла на Milica Bajic у Бoжија чуда у нашем животу   
    Ја бих најпре поделила са вама чудо које се дешава ових дана а чији сам сведок. Овде ми можда баш @Vladan :::. може помоћи својим искуством.
    Мој малени син често ,,из чиста мира" подигне рукице и поглед ка небу и из свег гласа дозива тату. То траје пар минута и престане. Има три године и за сада још нико са њим није разговарао на ту тему, нити је још питао. Ништа друго не могу да помислим него да је, чудом Божијим, сам себи, на најлепши могући начин, објаснио празнину коју осећа од смрти свог оца.
    И не, ово никако није тужна прича, ово је заиста за радост.
  15. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Предраг М in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  16. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Просечан србенда in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  17. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Tristatri in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  18. Волим
    Toma got a reaction from kopitar in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  19. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Протомајстор in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  20. Волим
    Toma got a reaction from Агница in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  21. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from dragisa in Зоран Ђуровић: Одпоздрав стручњаку за светост, Родољубу Лазићу   
    Спорадично читајући ово што се овде пише, а у жељи да научим нешто
    Христолико, нешто што би ме до-мотивисало на молитвено заједништво
    са светим угодницима Божијим, помислих да то тражим на погрешном месту
    и од људи који то не желе да дају. Имају и умеју али ... јача је у њима потреба 
    да другога извргну руглу и подсмеху, или да, кад су баш-баш добре воље,
    да му без цинизма и сарказма ипак поруче да "појма нема".
    И сватих да мој грех препознаје грех у другима! 

    Па се сетих једног, мудријег од себе (а моного их је таквих!) који је записао отприлике овако:

    Постоји један порок којег се нико не може ослободити, порок којег сви мрзимо код других,
    али којег једва ко, осим искрено-побожних верника, уочава код себе.
    Можемо чути људе како признају да су зловољни, да изгубе главу кад виде лепу девојку
    или чашу вина, чак за себе тврде да су кукавице. Међутим, никада нисмо чули неког непобожног човека
    да се осуђује због овог порока. Такође ретко ћемо наићи на нерелигиозне људе који би показивали
    и најмању дозу разумевања према овом пороку код других.
    Нема тог порока који би нас могао више омрзнути у очима других,
    а чијег смо постојања код нас самих мање свесни. Што смо више тим пороком заражени,
    то нам се он мање свиђа код других.
    Порок о коме је овде реч зове се охолост, таштина или гордост.
    У хришћанском моралу супротна му је скромност.
    Најлакши начин да установите степен сопствене гордости јесте у томе да се упитате:
    “Колико ми смета што ме други презиру, што ме не примећују, према мени се односе с ниподаштавањем
    или што се преда мном праве важни?”
    Ствар је у томе, да се наша гордост такмичи с гордошћу других. 
    Гордост је у суштини такмичарске природе.
     
  22. Волим
    Toma got a reaction from Flojd in Зашто је псовање велико зло?   
    Čudno je to....
    Ne psujem. Bogu sam se molio nekoliko meseci, trudio se,
    i prestalo je. Oh, koliku slobodu sam osetio! A dogodi mi se
    da sanjam da psujem i stid me razjeda u snu.
    Ali iako oko mene svi govore razne ružne reči,
    užasne i gnusne, u šali ili u zbilji, i vidim kako ih to
    menja nagore - ne osećam da sam ni za mrvicu bolji od njih.
    Kažem, čudno je to....
     
  23. Волим
    Toma got a reaction from Марина Савковић in Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Sad pročitah ovu priču. Dobra je.
    ..............................................................

    Tog dana  dok sam čekao prijatelja na arodromu imao sam jedno od onih iskustava koje vam promene život. Dok sam čekao prijatelja, primetio sam čoveka, u rukama je nosio torbe, i kretao se prema meni. Spustio je torbe da pozdravi svoju porodicu, koja ga je nestrpljivo čekala.
    Prišao je  svom mlađem sinu (oko šest godina) , i čvrsto ga zagrlio . Pogledao  ga je u oči i rekao : ” Nedostajao si mi mnogo, tako je dobro videti te! ” . Dečak se nasmešio i rekao : ” I ti meni , tata ” . Isto se desilo isa starijim sinom (oko devet godina), bilo je vrlo emotivno.
    Nakon toga otac je rekao, “zdravo, dušo mala”  bila je to njegova ćerka još uvek beba. Ona je uzbuđeno gledala u njega svo vreme . Čovek je nežno uzeo ćerkicu , izljubio je svuda po licu  a zatim je privio na grudi. Devojčica je položila svoju glavu na njegovo rame u čistom zadovoljstvu.
    Posle nekoliko trenutaka, čovek je pogledao suprugu i rekao ” najbolje sam ostavio za kraj” i onda je strasno poljubio. Gledali su jedno drugo, ozareni osmesima. Potsetili su me na mladence.
    Odjednom , čuo sam sebe  kako postavljam pitanje : “Vau , koliko dugo ste u braku? “. ” Zajedno smo četrnaest godina , a u braku smo dvanaest” . “Pa onda , da li ste dugo bili otsutni? “. On je odgovorio sa osmehom na licu: “dva dana!”.
    Bio sam zapanjen , jer sam zamišljao da je on otišao za nekoliko nedelja. Ja samo mogu da kažem: “Nadam se da će moj brak i dalje biti strastven posle dvanaest godina ” . Čovek me je pogledao pravo u oči i rekao nešto što mi je promenilo život :
    “Ne nadaj se, prijatelju, odluči!” …
     
  24. Волим
    Toma got a reaction from Марина Савковић in Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Vladane,

    to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

    Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

    Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


     
  25. Волим
    Toma got a reaction from AnaLaz in Други брак (удовице, удовци, разведени)   
    Vladane,

    to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

    Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

    Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


     
×
×
  • Create New...