Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

И.стојковић

Члан
  • Број садржаја

    2424
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    И.стојковић got a reaction from Олимп in Altruizam?   
    Лагано, лагано...
    Покушај да Ти наизглед недостижни циљ, буде почетак размишљања.
    Наиме, покушај да себи дефинишеш шта је то што Ти чиниш, или би требало да чиниш, да би дозволио Богу Да Ти Буде Отац? Без генерализације и типизације односа, јер то није хришћанство, већ лични однос Твој и Бога. Светим Јеванђељем показане су нам све опције, према којима свако од нас гради свој однос са Господом, да би Пуноћу предосетили Литургијом и Причешћем.
    Кад дођемо до ступња, кад као апостол Павле, препознамо да Христос живи у нама, онда задовољство које Ти наводиш, није егоизам, већ сагласје са Богом Оцем, кроз Духа Светог. Онда кад препознамо бол због нечег што чинимо, није несагласје са вредностима и моралним начелима које наводиш, већ бол Христа у нама, који нас упућује на самопреиспитивање, исповест и покајање....И то је процес, а не свршен чин. Процес изградње односа са Богом, који траје од крштења до упокојења, који се сваким самопреиспитивањем, исповешћу и покајањем учвршћује и јасније одређује.
  2. Волим
    И.стојковић got a reaction from Стеван Миловановић in Хорови на Литургијама - да или не?   
    Све има своје чари....
    Литургија где за певницом стоји један или два монаха и монахиња,који чистим бисерним гласовима свитање и јутро чине као најчистије језеро од кога зрачи светлост Духа Светог...
    Литургија, као у манастиру Ковиљ, где су две певнице, за којима певају по четири пет монаха, тако што једни друге "настављају", чине осећај да се налазим у самом центру Царства Небеског....
    Литургија, као у мојој парохијској цркви, где добро увежбан хор, осим скупом различитих боја гласова, различитом динамиком и снагом чине као да се Благодат Духа Светог спушта на све нас са висина ис војом топлотом грли и сабира.....
    Јесам за хорове, не ултимативно, али пре свега да заиста буду добро увежбани и у црквама где постоји могућност да су наспрам олтара, иза леђа присутних и на вишем нивоу од пода цркве....
    Ма Литургија је Све, са једним братом или сестром за певницом, са наспрамне две певнице или хором на балкону, сасвим свеједно.... 0102_laugh
  3. Волим
    И.стојковић got a reaction from ana čarnojević in Епархија захумско-херцеговачка и приморска   
    У Манастиру Тврдош
    прослављена манастирска слава



        У Манастиру Тврдошу посвећеном Успењу Пресвете Богородице и ове године свечано је прослављена манастирска слава. У четвртак 27. августа, на навечерје славе, претпразничко вечерње са петохљебницом служио је Владика Григорије уз саслуживање Игумана тврдошког о. Саве и већег броја свештеника наше епархије. Вечерњој служби присуствовали су и Еп. Николај (умировљени Аљаски) и Еп. Атанасије. Након службе, за све окупљене постављена је празнична трпеза у порти Манастира.
        Сутрадан, на сам празник Успења, славску Литургију служила су двојица Епископа: домаћин Владика Григорије и гост из сусједне Црне Горе, Еп. Диоклијски Јован (Пурић). Осим Игумана Тврдошког, Владикама је саслуживао већи број протојереја и јереја, као и тројица ђакона наше епархије. Након Свете Литургије сви вјерни су, на челу са Владикама и свештенством, у свечаној литији обишли круг око Манастира уз уобичајено читање Св. Јеванђеља и појање славског тропара. На крају литије испред храма је пререзан славски колач, након чега су сви присутни позвани за трпезу љубави  коју је братија Манастира и ове године брижљиво и са трудом припремила...
  4. Волим
    И.стојковић got a reaction from PredragVId in Шта тренутно читате?   
    Настасија
    Ако сам Те добро разумео, успела си да скинеш ову књигу
    Гебхарта Хауптмана ``Будала у Христу Емануел Квинт``.
    Ако јеси, буди добра па ми, нама окачи адресу
    Унапред хвала
  5. Волим
    И.стојковић got a reaction from Debora in Искуство молитве за другог   
    Немој тако брате (или сестро). Ми не знамо ко се каје или не каје, јер лажљиво је око којим гледамо. С друге стране, сети се приче Јеванђељске, где Господ Објашњава колико је битно да се баш огрезли у греху преуме и обрате Спаситељу. Такви људи кад препознају Бога воле Га пуним срцем, јер се надају у опроштај много великог "дуга". Наше је да молимо Господа да сваком човеку Угреје срце Својом Љубављу, а да ли Ће му опростити или Не, није наше да размишљамо.
    Што се саме теме тиче, колико год једноставно изгледа одговор, да непомјаник мучи молитвенике, а посебно оне који се истрајно моле и за друге, потпуно је истинит. Непомјаникова победа је фарисејски прилазак Богу, мољење и надање само за себе, јер то није жеља Христа Господа. Тако, што више "пече", радуј се и појачај молитву...једном ће престати имало да "пече"....
  6. Волим
    И.стојковић got a reaction from kopitar in Основне карактеристике међурелигијског дијалога   
    Уважени саговорници у овом под-форуму,
    Читајући од почетка па до овог часа, дискусије које се овде презентирају, не да видим напредак, у смислу презентирања свако својих резона, користећи као основни предуслов сопствену веру, а све у циљу међусобног бољег разумевања.Опростите мени неуком, али последњих дана, чини ми се, да се "разговор" оријентисао у брањењу резона сопствене вере, једни од других. Оно што је мени посебно зачуђујуће, ако се самокритично и пажљиво погледају постови, разговор се "оријентисао", у смеру да на сајту који своје хришћанско-православно мисионарење чини, под благословом епископа Шумадијског, Преосвећеног г. Јована (Младеновића), православно опредељени "бране", ставове, и то чак не своје, већ ставове Старог и Новог Завета, Апостола, Отаца Светих па чак и Самог Христа. Не кажем да и уважени гости, у смислу друге вероисповести, немају сличне "наметнуте" задатке, али ако пажљиво пребројимо, далеко мање им је задатака постављено.
    Обзиром да сам мишљења да за "дијалог", није синоним међусобно убеђивање, већ међусобно изношење сопствених ставова, о нечему или некоме, из чега би сами учесници дијалога, као и читаоци стекли нова сазнања или чак донели и нове одлуке, молим вас, да сходно своме очигледно завидном степену образовања, дијалог и наставите да водите, као што на самом почетку беше. 
    Браћи и сестрама у Христу, свако добро у Господу желим.
    Гостима желим осећање добропримљених, и изражавам наду сопствену, да ће гостопримство тако и разумети. Не као жељу, да нам они "објасни" наше вероисповедање, већ сопствено, због кога их и позвасмо и срдачно примисмо...
    Свако добро и вама желим...
    vaistinu  klapklap dada 1405_love 1405_love
  7. Волим
    И.стојковић got a reaction from александар живаљев in Јасеновац без истине и покајања   
    Помаже Бог!
    Извињење, изречено, написано, није ништа друго до почетак, како неко рече процеса кајања.Али може бити изречено и написано, и зато што то други очекују од њега, а не због личног осећања.Онда је то извињење одвратно, огавно, и мени обичноме човеку, а камоли Богу Који све Зна.
    Праштање јесте баш у смислу како и сам Господ моли Оца Свога и свију нас, да Опрости јер не знају шта раде! Боли Га, каменују Га и речима и каменом, пљују Га, боду Га, а Он Моли Оца да им Опрости! Моли зато што Зна да је жеља Оца да се сва Његова деца спасу, и дођу у Царство Небеско!
    Ако ја знам да је ужасан злочин почињен, а знам, ако знам да ми већ гнев, а камоли освета није на Спасење, ако ја не верујем, већ ЗНАМ ДА БОГ ПОСТОЈИ, ДА МЕ ГЛЕДА, ДА МИ СЕ НАДА И ДА МЕ ВОЛИ, шта сам ја, ко сам ја ако му се успротивим, гневом, срџбом, осудом, осветом? На Литургији, у парку, на пецању, послу, када се говори о дакако много мањем болу, кажем Бог Ће то већ Сам Уредити по Својој Промисли, али када ми умире мајка, дете, када сазнам за злочин, онда онај исти ја, истражујем лекаре, кривце, осуђујем, проклињем, не кажем, смири се срце моје, Бог Зна све, и зашто и како!!!
    Зато сам рекао, ми да праштамо, да би Бог нама Опростио, а да ли Ће и њима, није моје да размишљам....
  8. Волим
    И.стојковић got a reaction from PredragVId in ,,Мудрости" Мирољуба Петровића   
    Да ли знаш термин одржавања евентуалног предавања?
  9. Волим
    И.стојковић got a reaction from Blaža Željko in Да ли су сви православни сајтови православни ? - Јерођакон Доситеј Хиландарац   
    ...............Имајући у виду Свето Предање Православне Цркве све треба да је под надзором епископа, јер ко себе рачуна у „стадо Христово“ тај треба и да је под надзором пастира које је поставио Пастир Христос, то је православно учење наше вере. Такво је устројство наше Православне Цркве.........
    0442_feel https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/aplauz.gif klapklap
    Овај сајт јесте под надзором +Епископа шумадијског г.Јована....
    За остале сајтове или форуме, не знам
  10. Волим
    И.стојковић got a reaction from Драшко in Шта радите ....како сте.....?   
    Помаже Бог!
    Прво одговор на питање из теме:
    Кад год нисам на послу недељом, у цркви сам од 08-08:30 до 13-14:00, како кад.....
    Када морам да идем на посао, трудим се да на послу пустим себи неку музикицу, н.пр радио ЖРУ 2 0110_hahaha 0110_hahaha 0442_feel, и наравно будем на форуму, или читам духовна штива...
    Мишљења сам да су јаке оцене, духовно пропада, катастрофа и сл., за браћу и сестре која се из неког разлога , да тако кажем, олење за одлазак на Литургију. Оваквим оценама, иако су сасвим сигурно из најбоље намере, по мом мишљењу, не помажемо људима да се врате на пут којим су већ кренули,већ потпуно несвесно подстрекавамо "одвратног" који чучи око нас, да још више стисне душицу "саветујући" је у погрешном правцу. Пре сам за покушај, да када већ добијемо искрен одговор, покушамо да сазнамо шта је разлог за "лењост". Оно што "одвратни" највише воли, јесте људски его, јер му је ту најбоља подлога за сађење цара греха-гордост. Тако оцене, које су сигурно са најбољом намером, не чине оно због чега су изговорене, већ напротив, потхрањују его, а самим тим и гордост....
    Конкретно, Константине брате мој у Христу, ја када сам био у сличним ситуацијам, ја сам одлазио у цркву, у току дана,као код било ког пријатеља, па наиђе црквењак или свештеник или брат или сестра са парохије, и веруј ми после дан два потпуно заборавим на "лењост", и Богу хвала, опет сам на Литургији....Заједница није само Литургија, заједница је седам дана у недељи, 365 дана у години....заједница није мистификација, заједница је породица....заједница није "мора се",заједница је кад год можеш , а сам знаш и то већ одавно, да Теби највише прија кад је то што чешће....
    Ето то је моје скромно мишљење, и наравно, сутра идемо на Свету Литургију!!!
    8084.gif bleh 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha
  11. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Golub у SPC dodelila ordenje Gašiću ministru vojnom   
    ШТО НЕ ВОЛИМ МИНИСТРА
    КОЈИ ЛАКО КЛЕКНЕ
    07.12.2015.
    Већи је гаф опростити Братиславу Гашићу пад војног хеликоптера са седам жртава – јер то не пристаје већ филигрански изгравираном профилу Александра Вучића, него казнити најобичније дрипачко понашање и манире, што је Гашићев профил који позира иза Вучићевих леђа и штити његов живот, функцију и државу.  
    ​Ако су припадници најјаче странке у Србији онакви пред укљученим камерама и микрофонима, какви ли су, шта ли мисле и говоре, када нема камера и новинара? То, већ, није питање које се тиче само Гашића, него читаве СНС и њеног председника, јер је Гашић на функцију министра војног дошао као високи кадар СНС и – све што тамо ради и говори – чини то и у име СНС.
    ​Зато је брза, одлучна и недвосмислена реакција председнка Владе и била таква – да би штета по министарство, Владу и странку, била што мања. И била би још мања или је уопште не би било, да премијер Вучић није, својевремено, још одлучније него данашњим тоном изговорио:
    – „Е, не дам Гашића и Лончара!“
    За Лончара ћемо, још, да видимо, али нећемо дуго чекати. А за Гашића и све нас боље би било да га је премијер „дао“ због седам жртава у хеликоптеру него због његове дрипачке ласцивности. Да ли премијер има на уму како ће се од данас па убудуће осећати породице настрадалих, које од сваког јавног заборава сада више боли то да је од живота њихових најмилијих – јача и тежа једна једина простачка реченица квазиинтелектуалца који као да ломи керамичке плочице када покушава да буде духовит.
    И жао ми је што је такав човек „одани пријатељ“ премијеру Вучићу који „чува“ и његов живот.
    За пријатељство не знам, али знам да свој живот, а премијер и своју функцију и државу не би баш поверио човеку који је у свом министарском мандату више учинио да га после „подвлачења црте“ забораве, него запамте.
    Редом?
    То је човек коме се, што би народ рекао, којешта у биографији накупило… Његова фирма САKО у блокади је 1.097 дана за 24 милиона динара, а он упоредо, као ктитор, гради цркву. То је онај човек који је Александру Рaдићу, војном аналитичару, забранио да објављује текстове у „Одбрани“, јер је Рaдић тражио бар моралну одгoворност министра војног за пад хеликоптера. То је исти човек који је у Москву на војну параду поводом Дана победе хтео да пошаље ветеране – како би се додворио НАТО-у, али је председник Николић наредио да иде активна војска. Он је уосталом, познат и као „непознат министар у Влади Србије“ јер је небројено пута избегавао да прими судске позиве, па је на крају означен као „непознат“. Он је седам месеци након обележавања стогодишњице Првог светског рата потрошио 7,5 милиона динара на значке и роковнике са логом великог јубилеја који је већ протекао. То је исти онај човек који је у родном Крушевцу поставио на стуб МИГ-21, а за који су се суграђани бринули „да не падне јер би то дотукло министра“…
    То је човек који се хвалио да га „читава Европа“ зна као Бату Сантоса: „Почео сам са џаком кафе и тога се не стидим“. Исти онај који је на могућност да буде смењен, а да његов наследник буде Јадранка Јоксимовић, рекао: „Народ свашта прича, а одлучује премијер.“ Он је свим силама, више цивилним него војним, настојао да Војска Србије преузме контролу над коцкарницама, казинима и кладионицама, јер већ контролише државни Лото на коме још увек није разјашњена велика афера. Он је и донатор изградње резиденцијалних објеката Војске Србије – док су му фирме у блокади и дугује пословним партнерима. То је високи државни функционер који је „знао да је напад на премијера у Поточарима планиран унапред“.
    Такође је најавио да борбени авиони које је купила Србија стижу до краја 2015. године, а којих још нема. Он носи сат од 12.000 евра и дугмад на кошуљи од 120.000 динара… За његов сат 32 радника раде за просечну месечну плату. Он је тај који је министру Лончару на седници Владе поклонио хеликоптер играчку за рођендан и онај који је молио Русе да поклоне акумулаторе за наше МИГ-ове који три месеца нису летели, а наша авијација имала је 18 акумулатора у свом магацину!
    То је министар који је „Блицу“ за рођендан послао торту на сребрном послужавнику који је Тито добио од индонежанског председника Сукарна и који је дисциплински кажњеног генерала хтео да постави за шефа мисије Србије у НАТО и то је, свакако на крају, човек који је по сваку цену хтео да смени и пензионише генерала Диковића, за кога легенда већ каже да је рекао: „Можеш само да ми замениш плочице“ и то је, напослетку, човек који је учествовао у „државном неудару“.
    И није једини који на свој начин квари слику о најјачој странци у Србији: да ли председник СНС зна за градоначелника Лесковаца, Горана Цветановића, који је 50. рођендан јавно славио док је омладина СНС носила мајице са његовима ликом и текстом „Хвала ти што постојиш“? Да ли зна да су функционери СНС у Крупњу организовали ловачку забаву и весеље на Дан жалости поводом пада хеликоптера и смрти седморо људи? Зна ли за Миленка Буквића, функционера СНС, који се на свадби сликао са два пиштоља поред тањира, уместо кашике и виљушке, и објавио у новинама. Зна ли да је председник општине Гроцка фотографисан како пије из три флаше пива истовремено? Да ли зна за припитог напредњака Драгана Митића из Азање код Смедеревске Паланке кога су камере снимале како цепа новчанице од 500 евра и баца их музичарима који су му свирали?!
    И иначе, нисам срећан, полиграф ми је сведок, што премијер каже да му је Братислав Гашић одан пријатељ.
    А Гашић, и такав какав је, може се сматрати изузетно срећним човеком зато што није био министар војни у Северној Кореји. Тамо је Ким Џонг Ун свог министра војног Хјонг Јон Чола, стрељао ракетним бацачем зато што је у трену задремао на састанку!
    Радоје Андрић   izvor: http://iskra.co/kolumne/sto-ne-volim-ministrakoji-lako-klekne/
  12. Волим
    И.стојковић got a reaction from Драшко in Разговори верујућих чланова форума са атеистима о свему и свачему   
    Опрости имењаче што користим Твоје писање, али да искористим прилику, јер си навео "ментално иживљавање над децом", што сам и код неких других дискутаната раније и на другим темама прочитао.
    Ја сам отац три девојчице, које су договором моје супруге и мене крштене на свој први рођендан. Поласком у соновну школу, мојом вољом су кренуле да похађају веронауку. Већ кад су ступиле у 5.разред, рекао сам им да саме одаберу да ли ће и даље на веронауку или на грађанско. Одлучиле су се за веронауку како до краја основне школе тако и у гимназији. Најстарија је данас студент 3.године права са просеком 9, говори немачки и енглески. Млађе су друга година гимназије, одличног успеха, говоре иста два језика као и најстарија. Све три су стипендисти града Београда. Баве се и музиком, сликарством и помало писањем.
    Е сад, волео бих да сви који се брину за дечије ментално здравље, пре свега кажу, имају ли децу, па ако имају која су то негативна искуства која су стекли, да би имали разлога толиког противљења увођења веронауке у васпитно образовне установе.
    Они који тврде да остале веросиповести немају исту прилику као православни, што се тиче веронауке, једноставно не говоре истину. Истина је да остали немају кадра за тако што.
    Демократски начин доношења одлука, још увек је избор већине, А ДА ПРИ ТОМ НЕ УГРОЖАВА НИКОГ. Ја заиста не видим ниједан разлог због чега се они који не иду на веронауку осећају угроженим, па бих и то волео да сазнам.
    Иначе о питањима маркица за изградњу, не храмова, већ храма Светог Саве, неколико пута је већ овде препричавано и колико се сећам остао је закључак, да они који не сматрају да је то од опште културног значај, а не само православна богомоља, потраже мишљење и евентуалну заштиту од законом предвиђених и формираних служби.
    Интересантно је да неки дискутанти, закона и демократског начин одлучивања се држе само сегментно а не у целости. Тиме показују своју несигурност, али и неодлучност да једном заувек промене све што не ваља, а то, бар се надам, више неће никад бити могуће другачије осим демократским изборима, којима ће на власт доћи људи који заступају ставове тих дискутаната.
    Још једном Ивице, питање није упућено теби лично, већ сам само искористио твој пост...
  13. Волим
    И.стојковић got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    Слава Саборне цркве у Шибенику
    1. септембар 2009 - 10:15
    На празник Успења Пресвете Богородице, славу саборног храма у Шибенику, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија, служена је Света Литургија. Због грађевинских радова који се изводе на саборном храму Света Литургија је служена у храму Светог Спаса.

    У току литургије причестио се велики број вјерника, а накрају је извршено резање славског колача и благослов кољива.
  14. Волим
    И.стојковић got a reaction from ines in Епархија далматинска   
    Преображење у Епархији даламтинској
    20. август 2009 - 12:27

    Манастир Крка, из године у годину остаје главно мјесто окупљања и сабирања Срба у Републици Хрватској за празник Преображења Господњег. Непрегледне колоне вјерника које непрестано пристижу у древну задужбину Немањића, говоре да Српска православна Црква и Епархија далматинска остају уз свој народ и повратнике који се враћају на запуштена и запаљена огњишта. С благословом Његовог Преосвештенства Епископа далматинског Г. Фотија празник Преображења постаје преображење вјерника православне Далмације. Тако и ове године, древну светињу манастир Крку, посјетило је између 10.000 -15.000 вјерника.
    Манастирска црква и порта за кратко вријеме била је испуњена за празнично вечерње. Овако је било и у јутарњим часовима за вријеме јутрења и Свете Архијерејске Литургије. Преосвећени владика Фотије служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење игумана древних далматинских манастира: Крке, Крупе, Драговића и Лазарице и протојереја - ставрофора Здравка Тепића и гостујућих свештеника из Архиепископије београдско - карловачке и Епархије браничевске и ђакона Дајана Трифуновића.

    Сабрани у Тајну Крви и Тијела Господњег вјерници су се окупили око Преосвећеног Владике Фотија свог духовног оца и Архипастира и сјединили се са Господом у Светој Тајни Евхаристије. Послије заамвоне молитве обављен је чин благосиљања грожђа. Преосвећени Владика Фотије у својој бесједи говорио је присутном народу и високим гостима о значају празника Преображења. Окупљенису се разишли са жељом у Господу да их и догодине окупи у манастиру Крки у што већем броју, у здрављу , миру , љубави и слози.
    Х.М. Вујичић
    Извор: Епархија далматинска
  15. Волим
    И.стојковић got a reaction from Јефимија Крунић in Протојереј Александар Шмеман - Посни стил живота   
    Дакле, о.Шмеман је стварно био АС!!!
  16. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа   
    Миомира, не зна се са сигурношћу који канон је Артемије прекршио, односно који је хтео да прекрши. Апсурдно вели да ниједан канон није прекршен, а у преамболи каже да због злих времена (свејереси екуменизма која је као рак захватила СПЦ) мора да крши. Најприхватљивија је теза да крши ник. 4 и ап. 1, који налажу више еп. на хиротонији једног еп. То си и ти приметила говорећи о рукополагању 1 од једног из неких виших разлога. Онда си навела примере. Св. Августин Кентерберијски. Да треба размишљати у том смеру, довољно је видети и реч новопостављеног хе. Николаја који о себи нигде не говори као о хе., него као да је патријарх или месија у најмању руку.
    1) У најкраћем, зато што за један сувисли одговор би требало месец дана, а за озбиљан 6 месеци рада, под условом да дотична особа зна патрологију и историју цркве. Не шалим се ни најмање, јер сам ја само за обарање оне бесмислене тезе М. Петровића, која у богомилима види Латине, потрошио 6 месеци крвавог рада (штампано у ТП). Такође, када сам радио на једној реченици из Августина Ипонског, где се он позива на непознати грчки извор, потрошио сам 3 летња месеца да покажем како тај извор не постоји данас, ни код грчких ни код латинских отаца. Написао 2 стране, а 3 месеца убитачног рада. Преведи ту Аг реченицу у неколико грчких верзија, употреби латинске синониме итд. и на крају се испоставило да тај текст није преживео, али га је Аг. сигурно прочитао (дискусија врло жучна била, не баш у „екуменском“ духу; на крају је проф. тврдио како је узгубио белешку где је тај „извор“ пронашао).
    Текст који си навела је из ткз. Libellus responsionum, писма у коме папа Григорије Велики (Двојеслов) одговара Августину Кентерберијском, просветитељу Енглеске, а налази се у Бединој Историји Енглеске Цркве (гл. ХХVII). Ту Августин пита папу да ли може епископ бити рукоположен без присуства других ако је раздаљина велика да би дошли? Григорије му одговара како је он једини владика у енглеској цркви, нема других који би у томе учествовали [интелигентно и питање и констатација - када би све то било тако]. Што се тиче епископа који би дошли из Галије, они могу да присуствују у својству сведока. Али ми желимо да ти, брате, поставиш епископе да буду близу један другом па да би долазили на рукополагања, која треба да се обаве са најмање три или четири владике. Како младенци позивају ожењене људе да би учествовали у радости на свадби, тако и свештенослужељи који се сједињују са Богом, треба да се заједно радују присуством других који ће принети молитве Богу који их заједно треба чувати.
    Из овог текста јасно произилази да један може да рукоположи другог еп., али да то није пожељно. И онда у духу Афанасијева, кога си после навела: други му ништа не додају. Наравно да се рукоположење врши кроз једног и од једног (Бога), али треба и Тројични аспект да пројави. Но, то је теологија, није наш проблем сада. Битно је да имамо један текст који одобрава „једноручност“ (не знам како да назовем овај акт).
    Текст постоји, то нико не доводи у сумњу. Беда пише отприлике век после ових догађаја. Има озбиљних грешака. Због тога постоји сијасет научних студија на тему ране историје ен. цркве. Наравно, само би талибан одбацио целог Беду. Но, треба видети детаље и разумети зашто омашке или фалсификовања. Ја унапред обећавам да се тиме не могу бавити. Сакупите 10.000 еу и 3 месеца сам ваш. Урадићу студијицу.
    Главни проблем лежи у аутентичности Libellus responsionum. Ја спадам, истини за вољу, данас у малобројнију групу научника која сматра да је посреди фалсификат. Можда је постојало неко писмо, али је оно после драматично прерађено. Основне информације (https://en.wikipedia.org/wiki/Libellus_responsionum), а после на истраживања. Не бих да понављам аргументе других научника који су одбијали аутентичност ЛИБ., и нико од њих се није ни бавио једноручним рукоположењем, него бих указао, пошто ишчитах ове Бедине извештаје, а и неке ствари из литературе, на оно што мени шкрипи. Наиме, Августин показује велико непознавање црквених правила, а Беда га је хвалио за велико образовање (пита за ствари које већ стоје у Библији, да ли може да се причесте људи после сношаја, жена ако има менструацију и сл.), а онда се излази са предлогом за склапање бракова који су на истоку и у Риму сматрани инстецуозни. Григорије их одобрава! Неки католички научници су онда помислили да Григорије није разумео шта га Августин пита, као ни у вези статуса Галских епископа. Реч је о старијим научницима, онима који су замишљали да су папе и оци певали у хору. Овде Григорије доноси и одлуке које на истоку неће бити прихваћене, односно другачија је била и другачија ће бити легизлација (Трула).
    Даље је као проблем када је Аг. постао еп. и то „једини еп. у Енглеској“. Августин је основао у Кентерберију нову епархију, али се не зна када је постао еп. Беда вели да је он рукоположен од франачког архиепископа Етерија у Арлу после крштења Етелберта, док у писму из септембра 597 папа назива Августина епископом, а у другом, после 10 месеци, пише, да је он рукоположен по његовој наредби од германских епископа. Етерије, штавише, није био арлски еп. него лионски.
    Но, друго је интересантно. Као да се ништа није говорило у ЛИБ, Беда у ХХIХ, пише како се Аг. жали папи како је жетве много а мало жетеоца, па да му пошаље неког. Наравно да то не могу бити обични калуђери: са педесетак монаха и презвитера Аг. је већ био отишао у мисију. Требају му владике; Беда вели, да су први међу послатима били Мелиције, Јуст, Павлин и Руфинијан, са којима је послао црквене утваре и све што је потребно за службу, мошти и Августину палиј (pallium) да би могао постављати епископе у Британији. Палијум представља посебну везу са римским папом и сличан је негде православном омофору, мада палиј могу да носе само архиепископи. Тиме се означава да су они у канонском јединству са Римом и да могу да рукополажу епископе, односно да су главе на њиховим јуриздикцијским просторима. Сасвим је могуће да је непосредно пред фамозно крштење 10.000 Брита, Аг. већ био постављен за еп., јер ипак тај чин му је могао припомоћи угледу за мисију, а тек онда му долазе од папе постављени епископи и архиепископски палијум који га поставља за поглавара ен. цркве. Напомињем, ради „добронамерних“ читалаца да ово нису никакви софизми него ствари које налазите код научника који немају никакве везе са нашим проблемом једноручног рукоположења. Аг. не би могао добити палиј „на празно“, без подређених епископа. Зато му ови стижу заједно са палијем. Имало је много еп. на Британском острву, Аг. са њима није баш нашао неки заједнички језик, а такође није могао и да га нађе са „континенталнима“ али би имао колеге за хиротонију.
    Но, папина је била идеја да се направе две митрополије (Лондон и Јорк) у једној архиепископији (засебна црквена јединица). Прелазак столице из Кентерберија у Лондон је дискутабилна. Но, скраћујући све на минимум, јер ми долазе гости из Германије, палиј омогућава да ти, као архиепископ, одабираш и постављаш епископе и своје наследнике. То је слично било и у Византији. Митрополит је рукополагао на саборној литургији, не једноручно. Овде имамо и нешто што није у складу са источном традицијом, а то је да именујеш свог наследника (изузетке имамо нпр. у александријској и црногорској цркви). Те ствари Беда помиње. Али, кроз заједницу са папом. Не самостално. Мора апровација, а папа има поверење у тебе и зато ти шаље палиј као знак поверења у твоја геста и апровације твојих избора.
    Да сам артемизован, одмах би урликнуо: Ти ми се, Миомира, позиваш на осуђеног папу јеретика Хонорија! Ни тамо немамо једноручно рукоположење. Хонорије шаље палијуме краљевим митрополитима, Хонорију и Павлину, да би могли и они, пре него што умру могли сами себи назначити прејемнике. Штите се цркве глава у које папе имају поверење. Леални ће рукополагати одане Риму. Интересна заједница. Видимо да је Јуст (послат Августину 601) био владика кентерберијски пре Хонорија кога поставља други митрополит из Јорка, Павлин. Не треба разумети, да је Павлин био једини еп. у Британији, него само једини митрополит (кентерберијски је умро, келтске и друге владике нису биле у симфонији са Римом)! Но, како се права обнављају, папа стално шаље палиј. Нису кентерберијски епскопи сами себи могли поставити митрополита. То је урадио суседни. Испало би да, ако бисмо „једноручно“ читали текстове, у Британији су били само по један или два епископа, што је у сукобу са свиме што знамо о тој цркви. Тумачећи 4 кан. I Вас. Валсамон говори да је митр. тај који рукополаже у присуству др. епископа, а да раздаљина није никакав прихватљиви разлог да они не присуствују. Када пак један „ситан“ митр. има само једног или двојицу еп., онда се дозивају за рукоположење еп. из суседних епархија (видиш, није валидно позивати се на „валидност“ раздаљине; тако ћемо сви моћи да измислимо ванредну ситуацију).  
    Интуитивно, а не могу да и докажем и покажем разложно, слутим да у позадини ЛИБ стоји тензија око јуриздикцијских права Ен. цркве у оснивању и Галије, јер се о галским еп. говори да могу да буду „гости“, као и да Аг. не може да суди галским еп.; „папа“ чак одговара „Аг“, који се чуди како то да је црква једна а у гала се служи другачије него у римљана (нису служили по срБском православљу), да овај треба да буде пчелица па најбоље да покупи из обе. Инсистирало би се, дакле, са овом причом, како је ен. црква самодовољна јер Аг. може сам да рукополаже, али би се ограничила и била у заједништву са галском јер арлски митрополит је рукоположио (Беда) Августина. Могуће да не би знали истину ни после мојих 6 месеци рада.
    Палијско право, које је укинуто у ПЦ, да митр. може да одреди свог наследника може опасно да доведе до идеје: сам свој господар! Да се човек умисли да и после смрти може да влада. „Папски диктат“, који је саставио папа Григорије VII (1075), почиње да тврди како је само римска црква основана од Господа, да се само римски понтифекс исправно може звати васељенским, да он може рукополагати и рашчињавати, да је папски легат на сабору изнад свих еп., да папа може мењати границе дијецеза, премештати са једне катедре на др., итд. Папска власт је расла, епископска колегијалност се смањивала. Са I ватиканским сабором добисмо конституцију Pastor aeternus, где је проглашен васељенски примат папе, што II сабор са Lumen gentium и декретом о пастирском служењу еп., Christus Dominus, гледа да избалансира. Ми немамо тих проблема јер нам је светлост засијала од Артемија, нашег Pastor aeternus!
  17. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа   
    Нешто се питам: да ли је већи јеретик патријарх Иринеј или Вартоломеј? Мени се чини Вартоломеј, јер се овај моли и целива са папом, благосиља му цркву. Али онда се питам зашто га светогорци још помињу на литургијама? То је и Атос пао у свејерес екуменизма! Где је Хиландар? Продао се за паре, за 30 сребрњака издадоше Светосавље! Требају им паре од државе за обнову, тако да гледају само на грађевине а не и на духовну цркву!
    Патријарх Иринеј је био у Синагоги 2010, а ови се тек сада сетили да канон забрањује да се са Жидовима не сме молити! Исус је слао људе у Синагогу не би ли се тамо опоганили! Апостоли су - први језити! - ишли у синагоге не да се моле Богу него да преотму неку душу.
    Сада су се сетили да се позову на 15. кан. I-II цариг. сабора! После 5 година!
    То је уствари Артемије показао огромну љубав и икономију коју има према СПЦ. Како се тога пре не сетих...  
  18. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на w.a.mozart у Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа   
    previše ozbiljno ih analiziraš - vremenom ćeš shvatiti da oni kad kažu -srednji put- misle na -srednji prst-
  19. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа   
    Ја нисам "стручњак" за Артемија. Све што знам је да сам помогао свештеницима из КиМ еп. који су хтели да остану у канонском поретку, а мени се обратили, мада ја немам никакве реалне власти, него само могу да молим епископе, да гарантујем за особе. Знам да неки сасвим нормално сада живе у оквиру СПЦ. 
    "Случај" Артемије сигурно има и политичких конотација. Но, ја никако не бих то гледао у том кључу. Да се СПЦ епископи и Артемије нису добро снашли у тим турболентним временима, то је факат. Најбоље се да видети на примерима митр. Амфилохија и еп. Атанасија, који су најпре подржавали Шешеља и Милошевића (да не помињем Аркана), а онда их се одрицали. Слично са Драшковићем и Ђинђићем. Понашали су се као неискусни политичари. Тиме, понављам, ја ништа њима као епископима не приговарам. Имам и на тај рачун да кажем, али није место. Многи су у томе пострадали: поведу се за особама, заљубе се, после разочарају итд. 
    Ово сам поменуо због "случаја" Артемије, јер га ја видим више у овој људској, психолошкој сфери. Јустинови ученици су били заљубљеници у православље (не кажем да данас нису, а опростите ми на овим непотребним напоменама, јер су оне због "добронамерних" интерпретатора); СПЦ је била прогоњена црква, вера се (углавном) није могла јавно исповедати. Тајно су се славиле славе, крштавали... једно херојско време. Развијао се етос спартанаца. Сви "јустиновци" су били зилоти. Нису били данашњи талибани, али зилоти јесу. Сви до једног. И то је за разумети. Седамдесете године су године када још код нас није примећена промена курса КЦ у екуменском смислу. Поготово то није функционисало на релацији Срби-Хрвати. Чак и данас имамо те проблеме.
    Повратком јустиноваца, ми имамо нов дух у цркви. Талентовани и млади људи, жељни рада. Довели су до ренесансе. Није Милошевић ослободио цркву него ови. Са свим њиховим врлинама и манама. Држава и Црква налазе неки модус вивенди, мада га не можемо окарактерисати као најсрећнијим. Брак који се склапа по неким интересним линијама.
    Артемије највише ради на развоју монаштва, онако „у бази“. Има успеха зато што се труди око људи који му се обраћају. По бројности монаштва, следи Амфилохије, иако је његово монаштво углавном женско. Онда Иринеј и Атанасије; на крају Игњатије (говорим о такозваној „јустиновској“ групи).
    Но, долази до сукоба који су латентно увек постојали међу овим особама. То је природно, најнормалније, нема места скандализовању. Ми, а чак и сами протагонисти, не знамо шта се све конкретно подешавало. Како је тиква пукла. Сумануте су тезе да је ЦИА уценила Амфилохија и Атанасија да раде за њих па да смене Артемија. Такође је ван памети теза да су се удружили Буловић и Тадић да би скинули Артемија. Они никада нису били у љубави, али кад крене да се фантазира... Ево, видех скоро један артемијевасти сајт који говори о томе да еп. може да сам руклополаже другог еп. Не верујем ни да би сам Артемије то потписао.
    Конкретизујући одговор: смењивање Артемија је ишло корак по корак, колико када и како је све то вршено, ја не знам. Он јесте предавао власт, потчињавао се одлукама све док се није осетио као звер притерана уза зид. Реаговао је како је реаговао. За разумјети је, не и за оправдати. Хришћанство те учи нечем другом. Није издржао. Пукао је. Узео је да служи упркос забрани. Ја, као Хагакуре или Сун Цу, не бих га никада довео у такву ситуацију.
    Такво понашање се може разумети у светлу међуљудских релација које су исплетене између њега и његових ближњих. Психологија је веома битна. Пресудна за разумевање овога. Наравно, има сијасет побочних фактора. Проблем је тог херојског духа, идеје овна предводника. Он треба овцама. Гледао сам девојке које плачу док Амфилохије говори. Мистика одевања и спољашњег изгледа (фасцинирање косама и брадама, а које канонски не би смеле да се носе, мислим на дуге косе). Узмите обичног човека и дајте да му љубе руку месец дана. Има да се умисли. А како тек се одлепе људи када почну сви да им повлађују, да их хвале, бесрамно им се увлаче, жене трепећу окицама и сл.! И онда, уз све то, почнеш да говориш како си монах!? Не, неспојиве су институције монаштва и владичанства. То и канон говори, мада софисти узму да кажу: то се односи на великосхимнике! Изазивају смех.
    Дакле, није згодна позиција владике, људи се занесу. Онда паства очекује да имаш чврсту руку, умислиш се да си папа и оде маст у пропаст. Тако настане секта. Ти си Пут, Истина и Живот. Немаш снаге да се одупреш инвестираним фантазмима својих фанова, ови имају потребе за тобом зато што се створио рђав однос зависности и онда идеш у безумне ствари.
  20. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Zoran Đurović у Зоран Ђуровић: О Артемијевом рукоположењу Николаја за хорепископа   
    Није лепо то што радиш. Заводи вас софиста. Хронологија о којој ја говорим односи се на доношење канона. Не може монах Артемије да каже: Сада ћу да чупнем од овог, сада од овог, да брка поредак. Рекох, ја ћу сада да се рукоположим за патријарха, останем са својом женом и све "канонски" оправдам. То су бесмислице. Реци Артемију да црква може и за 50 година да га анатемише и осуди на пакао. Он зна шта се десило на 5 Васељенском сабору, када су особе постхумно анатемисане. А он се чупа на сате?! До бола сте смешни, момци.
    Приупитај Артемија, где је то епископе постављао св. Атанасије или св. Јн. Златоусти када су били рашчињени на правди Бога? Артемије паметнији од ових? Не, негхо не зна шта је црква. Шта је црквени и канонски поредак. Коме је прибегао Атансије? Папи. То не значи, како се завитлавам са вама да данас Артемије прибегне Франциску. Но, могао је да се позове на Вартоломеја, кога називате Вратолома... Није хтео. Он је Пут, Истина и Живот! Деница, једном речју...
    Ваш Артемије је аутентични католички тридентински јеретик. Тешко да неки од канона овог сабора не држи (читај тридентинске каноне и онда ћеш се изненадити како су као да их је Артемије писао). Неколико примера: Причести се неколико пута годишње; Пости суботу пред причешће (а Латине смо стално малтретирали зато што су увели суботњи пост и тиме се потпуно одвојили од канонске праксе источне цркве); 7 дана пости пред причест; секс у браку само ако треба да се деца праве, ако вам се деси да преко тога имате односе, обоје да се кајете; литургија/миса је валидна иако се нико не причести осим служитеља; он сам може да је врши, итд... Све су то болештине којих би се католици данас радо одрекли, али не могу овим мојим бруталним језиком, а твој Артемије их се држи. Зато држи и католичку тезу о "неизгладивој благодати", тј. једанпут сам постављен за свештеника, благодат ми заувек остаје. Но, то је све настрано за праксу и канонско разумевање са стране ПЦ. Свештеничка благодат је служба коју ти даје сабор који има апостолско прејемство и исти тај сабор ти је може одузети. Зато рашчињења постоје. Владичанска благодат није Артемијева прћија. То он, као добар католик, може да замишља, али није у складу са православним схватањем.
    Јустин и Николај нису напустили СПЦ. Ја сам имао жестоке сукобе са м. Амфилохијем и еп. Атанасијем, рекао сам им све у очи, јавно написао, али ми није пало на памет да напустим цркву! Ја и даље кажем да су они епископи, да је валидно све што раде (у евхаристијско благодатном смислу). Као људе могу да их критикујем, да се не слажем са њиховим црквеним потезима, али то је црква. Није ти ап. Павле рекао: Изађи из цркве јер су ово грешни људи. Не, црква греши, може и да пропадне, али Павле каже да је ту да јој пегла боре. Назива хришћане светима, а истовремено их критикује за скандалозне грехе. Тим путем треба да идеш, пријатељу. Да се бориш у цркви, а не да ствараш расколе. Тешко теби ако умислиш да си Христос на земљи! Па због тога смо критиковали Латине! Е, онда, када те све те наопаке идеје опхрву, изгубиш компас и почињеш да се делиш као парамецијум. Сам од себе да правиш владике! Ништа за тебе није Први васељенски сабор. Већи си од њега! Постављаш епископа, а без да поштујеш никејски канон о постављању епископа? Да морају најмање тројица. Како ће Николај да рукополаже презвитере кад није примио епископско рукоположење? Артемије ће онда да суспендује сард. и лаод. каноне, као и трул., и да каже: Знате, првобитно је могао да рукополаже и хе... Но, пријатељу, по ком канону еп. може да буде рукоположен само од једног? Рекох вам: Играте се цркве. Изгледа да се Бога не плашите.
    На крају, да знате, да не буде да вам нисам рекао: епископска служба је једна; административно се дели, не по благодати на: хе., епископа, митрополита, ахиепископа, патријарха, папу. Стално је иста, но ингеренције су различите. Само бандит може да прекорачи своје ингеренције. То канони покушавају да спрече. И то је оно што у вашу главу никако не може да уђе.           
  21. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Жељко у Да ли се пости Ђурђевдан 2015. године?   
    Имам решење-ко неће да пости на Џурџовдан нека иде тамо где је владика разрешио, а ко хоће нека иде где није.
  22. Волим
    И.стојковић је реаговао/ла на Juanito у Стрмоглав монаха Артемија расколника и његове секте   
    Ајде мало да разрадим причу. Мени је потпуно јасно шта се овде дешава. Небитно какав је Атемије, какав је Милоје и какви су сви остали из ”катакомбе”. Они су отпали од цркве и ту је крај приче. Ваша страна се може оправдати канонима, теологијом, овим или оним и ја то не спорим. Људи са докторатима из теологије су рекли своје. Е сад, то све разуме отприлике 1% вас (нас) чудака. Има још можда 1% а(нти)теиста, који у артемијевцима виде лудаке, веће него што их ви видите, само из других разлога. А шта је са осталих 98% народа? Они немају појма ни да је Христос Бог (веруј ми на реч), а камоли да је Артемије прекршио 23. канон четвртог неког тамо сабора који је био у 3. веку. Знају да је Артемије владика и у целој причи виде само ”свађу попова”. Плус, Артемије је ”жртва”, а народ овде воли жртве. И онда неки од њих хоће више да се информишу, те оду на сајт СПЦ и тамо нађу овај Тасин текст. И виде како Таса наводи неке врло озбиљне ствари, које би могле дефинитивно да ставе тачку на причу. Те ствари би могле да покажу како су артемијевци не само секта, већ мафијашка удруга. Али они знају Милоја, рецимо, као што га ја знам. И знају да није у питању никакав лудак, већ отац, деда, домаћин... Србин кога се не би преци застидели и то они преци пре комуниста. Он није ништа другачијег менталитета од мог покојног деде, само што је образованији. И како онда да верују било шта друго из текста? Неко ко не зна ништа о причи, и прочита текст, он види једног џангризавог попа који наставља свађу и све најгоре пише о овима другима. И то је то. Ништа није разјашњено, можда је чак Артемије и добио који поен.
     
    Ви упорно не контате једну ствар. Овакви текстови, чак и да занемаримо крајње низак ниво и да припишемо то ”Тасином стилу”, не служе ничему, осим да чешкате једни друге по леђима и уверавате се по ко зна који пут како сте праведни, а они тамо нису. Онима који су ван вашег меленог круга и не знају да је ”Таса легенда” који само ”има такав стил”, није уопште очигледно да сте баш ви у праву, након овог текста. Исти је случај на форуму, када год се расправља о неким шкакљивим темама (”шта црква може да понуди младима” итд). Појави се неко са талентом за писање, преприча на поетичан начин учење цркве и добије двадесетак амина од оних који већ то знају и тако живе, а осталима ништа није јасно и остају у чуду. Е сад, можда је то ОК. Можда ви заиста желите да останете затворена духовна елита. Али ако вам је мисионарење циљ, онда константно машите и константно себи дајете аутоголове. Претпостављам да циљ овог Тасиног текста није да објасни ситуацију просечном форумашу на поукама коме је већ све потпуно јасно. Идите на ону Артемијеву фејсбук страницу и обратите пажњу на људе који лајкују. Има ту разних зилота који су већ дубоко зашли у причу. Али има и гомила неупућених клинаца, средовечних госпођа и слично. Многи од њих вероватно нису никад чули за Тасу, нису посећивали његова предавања, не знају за оштар језик и не знају за његов ауторитет (који јесте огроман и заслужен, ту нема дискусије). Таса вам је (бар овај данашњи) одличан да мотивише оне који су већ унутра на подвиг. Али је катастрофалан за односе са јавношћу, то јест за 98% народа серпскаго. Мени није проблем да не пишем ништа на овој теми и да игноришем ситуацију која ме се не тиче. Али, као што рекох на оној другој теми, не мрзим цркву, па зашто да не напишем нешто за шта можда (као аутсајдер) видим да вам штети? А био сам подуго и унутра и врло ми је познато како ви размишљате и какве се реакције дешавају у мозгу када Таса нешто објави. То наравно није карактеристично само за цркву. Сваком човеку је врло тешко да објективно размишља, а још теже је објективно размишљати о систему у којем се и сам налазиш.
     
    Немам никакве задње намере и свако је слободан да потпуно игнорише све што пишем.
  23. Волим
    И.стојковић got a reaction from Дијана. in Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих   
    Није Светлана предложила да се тема закључа (јер тешко да се нешто може закључавати), зато што лаици не треба да испитују, истражују и сл., понашање свештенства, већ зато што је тема поделила учеснике на "пљуваче" човека, а не греха, и оне који то нису. Човек, ма ко то био јесте најсавршенија творевина Господа, па тако људи увек треба да размисле добро, Кога то заиста "пљују", и ко или шта их на то заиста подстиче? У реду је што се сазнало да је о.Угрин на лечењу, зато што то пружа наду свим припадницима клира да се охрабре и учине тај корак, једнак јавној исповести у рано хришћанско доба, а знамо како изгледа исповест у већини случајева у данашње доба. Али истовремено уопште није ни у реду ни хришћански, па ако баш хоћете ни фер плеј, распињати човека, који пре свега није у могућности да одговори. Још је тужније, драги мој Дејане, да Ти пишеш како како су многи знали да је о.Угрин наркоман, а да нико ништа није подузео, зато што тиме ем пишеш о нечему о чему појма немаш, ем очас осуди још десетине људи...Не дозволи себи да Те опседа грех осуде, јер као што је о.Угрин био "лидер" своје пастве, тако си и Ти брате мој, сајт администратор - један од "лидера". Осуда не може постојати без самоуверења у исправност свог става, а у највећем броју случајева, то самуверење није ништа друго до гордост.
    Тако, љубљени моји браћо и сестре у Христу, ко нема снаге да се моли за о.Угрина, не би требао да троши то мало снаге ни за "пљување".
  24. Волим
    И.стојковић got a reaction from Дијана. in Јереј Угрин Поповић,штићеник центра Земља живих   
    Мени лично је жао сваког ко се наслађује туђим болом, јер свако од нас ће плату добити, одакле следи да православци искреног срца треба да се моле Богу за сваког човека који се може означити написаним, без обзира да ли је хришћанин или не. Такође, православни носи са собом неописиву одговорност, јер и Он Који нас Оснажује Светум причешћем Је Неописиво Милосрдан према нама увек и у свему. Шта то Христос једино тражи од нас, наговестио нам је већ Свети Јован пророк и претеча Господњи- "Покајте се"....и ништа више осим тога...покајмо се, преумимо се и осетићемо већ овде Царство небеско...Не у звању, не у материјалном богатству, већ у души сопственој. Вируси који су око тела не могу нашкодити нимало телу, па тако ни они злуради ван тела Цркве, не могу нас никако повредити. Међутим вируси који јесу у телу, разарају тело, а ако их не откријемо и кажемо лекару, итекако могу повредити тело. Црква као Савршено Васељенско Тело, коме Је нико други до Сам Христос Глава, нема се чега нити кога бојати, све док сваки и најмањи вирушчић у себи благовремено препознаје и лечи. И то се показало, доказало, показује и доказује већ 2012 година, и сигуран сам до краја времена да ће тако и остати... Тако, кад већина овде присутних православних истреса којекаква размишљања о преосвећенима, па ево и о високопреосвећенима, зашто је проблем разговарати и о овом случају...не да би се ико наслађивао, истраживао и осуђивао, већа да нам се слично не понавља...и због тих младих свештеника, али и због свих оних који су идолизовањем човека, Христа поставили у други план, а затим са огромним боловима сопственом вољом покајали, и Богу хвала вратили Цркви.
  25. Волим
    И.стојковић got a reaction from Rassoban in Још мало па пост...На чему ћете се трудити у посту?   
    Хвала, мада сам ја само пожелео да ми тако изгледају периоди поста, а све остало Је Учинио Он!!!
     
×
×
  • Create New...