Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Silvana

Члан
  • Број садржаја

    89
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О Silvana

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Небитно
  1. Silvana

    Препоруке књига

    Препоручујем три романа Орхана Памука: 1. "Зовем се Црвено" 2. "Музеј невиности" 3."Снег"
  2. Silvana

    Препоруке књига

    Orhan Pamuk Orhan Pamuk, jedan od najistaknutijih evropskih pisaca današnjice, rođen je u Istanbulu 1952. godine. Studirao je arhitekturu, diplomirao novinarstvo. Prvi roman Dževdet-beg i njegovi sinovi objavio je 1982, a potom slede Kuća tišine (1983), Bela tvrđava (1985), Crna knjiga (1990); Novi život (1994);Moje ime je Crveni(2000). Dobitnik je velikog broja značajnih turskih i međunarodnih književnih nagrada, a njegovi romani su prevedeni na vise od dvadeset svetskih jezika. Bela tvrđava je roman koji će mu doneti svetsku slavu. Živi u Istanbulu. "Nova zvezda ukazala se na istoku - Orhan Pamuk. Njegova Bela tvrđava spada među one retke romane koji stvaraju jedan potpun i nezavisan svet, prožet neobičnim sjajem." - New Jork Times "Najistaknutiji romanopisac Turske i jedan od najzanimljivijih književnika uopšte." - Times Literary Supplement Muzej nevinosti Autor: Orhan Pamuk Izdavač: Geopoetika ISBN: 978-86-7666-174-9 Broj strana: 600 Povez: broširan
  3. Silvana

    Препоруке књига

    Драга Лено, Не знам где живиш, али аутора кога тражиш, најлакше ћеш пронаћи у Градској библиотеци. Што се интернета тиче, мрка капа, јер је то старо препотопско издање, али уколико желиш утешну награду иди на претраживачу на Народну библиотеку Србије, пронађи Дигитална НБС, потом пројекат Српска књижевност у 100 књига, потом кад шкљоцнеш на књигу, иди на Галерију књиге, увећај и читај! Срећно ти било!
  4. Сви који су рођени као људи, чак и светитељи, могли су да погреше. Али не у крупници. Нека ситница, нијанса, став, промашени су, недовољно избрушени, спорни. "Нико није савршен", па ни светитељи. Али су они својим трудом, својом вољом, заслужили милост Божију. Раније су сви верни звани свети... То значи да и ми данашњи и овдашњи можемо да се обожимо и посветимо. Нарочито молитвеници у исихији.
  5. Silvana

    Препоруке књига

    Осим монографске литературе, требало би некако да дођеш до историјских списа Слободана Јовановића! Он је Господин историчар. Његова историјска дела се читају као романи, врло су интересантни и дају пресек Србије о којој је он писао и које више нема. Не знам да ли си икада видела монографију "Земља живих" (мисли се наравно на Косово и Метохију). Тражи је на Сајму књига... Такође постоје и књиге о Балканским ратовима и Првом светском рату, издате као трилогија и зову се "Голгота и васкрс Србије" Постоји и Историја српског народа у дванаестак књига али то је десадно младим људима за читање.
  6. Silvana

    Препоруке књига

    Ова књига "Зашто се нисте убили", неуропсихијатра Виктора Франкла говори о терапији смислом. Зашто се Јевреји у логорима, лишени сваке имовине и људскости, нису угасили, убили, престали да узимају храну, воду, прогутали кашику, итд. Зашто су и како у нељудским условима и претешкој рутини и робовском раду опстали? Зато што су и у том сивилу и црнилу, пронашли боју, наду, смисао. Он описује и синдром каснијег разбољевања, након престанка опасности, кад је завршена борба за опстанак. Описује нацистичка злодела... Примењива је за све ненормалне ситуације, па и ову нашу транзицију... А где има да се купи, нека нам кажу Изида или Лазарица...
  7. Silvana

    Препоруке књига

    Изида, управо си дала своје мишљење о Павићевим књигама! И оно је фантастично. То лупање куваног јајета о главу, има ли шта јаче... Мислим да књижевна критика може да буде и наративна и рационална и емотивна, али су сваком ко трага за истинским људским искуством најдрагоценије пулсације срца! Љубитељима лика и дела Иве Андрића препоручујем да посете Спомен Музеј Иве Андрића у коме сам и сама имала част да радим око годину дана и који се наравно налази на Андрићевом венцу! Кад се из Српских владара попнете узбрдо председничка палата вам је лево а Андрићев музеј десно, у стамбеној згради на ћошку...
  8. Студенти, нешто сте замрли, уморили сте се, зар вам је прошао септембарски рок? И овако пишете само о уџбеницима. Као да је у питању берза уџбеника. Немам ништа против. Можда путем овог форума и ове теме можете да пронађете потребну литературу?
  9. Silvana

    Препоруке књига

    Хвала вам драга браћо и сестре што сте почели да препоручујете књиге за читање, то је заиста океан без граница, "атлас описан небом", писана реч је темељ сваке цивилизације, нарочито наше христолике, хришћанске. Уопште немам примедби. Зато предем као задовљна мачка. Ипак, веома ме занима ваш лични утисак о некој књизи а не мишљење књижевних критичара. Ваш доживљај неког текста је драгоценост, благо које треба похранити баш на овој теми овог подфорума.
  10. Silvana

    Препоруке књига

    „Ловац на змајеве“ о два авганистанска дечака. Један је господар, Амир, живи у Бабиној палати, други је Хазара, његов слуга, Халид. Он станује у једној шупи, у колиби иза куће с оцем. Рођен је са зечјом усном. Мајка га је због тога напустила. Амир, такође нема мајку. Она је умрла на порођају. Нема женских фигура у роману. Двојица дечака одрастају заједно, мали скоројевић који иде у школу и његов друг у игри, створење нижег реда, који је наравно неписмен. Амир као да уопште нема добрих особина. Он свог друга у игри кињи тако што измишља текст уместо да му га прочита, то је његов начин да се забави. Игра се с њим само када нема госте или му је досадно. Осећа суперирорност. Халид га безрезервно штити и све му опрашта. Једном приликом Амир посматра како Халида силује један вршњак, бесни богаташ, насилник, али не чини ништа да му помогне. После се каје што му није помогао, проређују се њихова дружења и он покушава да наговори оца да узму нове слуге. Пошто се отац томе противи, он подмеће свом верном другу, „јагњету“ новац под душек и свој сат, рођендански поклон од оца и оптужује га за крађу. Тако, по сваку цену, бива извршена његова воља... То га наводно разједа (чудан је људски мозак, можда је то заиста тако, али мени не делује уверљиво). Амир је по мени љубоморан, не може да поднесе дељење, пажњу и љубав коју његов отац (Баба) поклања и њему и Халиду. Из зависти то чини. Они се растају и више се никад неће видети. Али, након 26 година, стари очев пријатељ га зове након очеве смрти у Пакистан, да га види последњи пут и он одлази. Амир је иначе ожењен Авганистанком. Живе у Сан Франциску и немају деце. Очев пријатељ му телефоном поверава да „је могуће опет бити добар“, по чему Амир закључује да је он био у контакту са Халидом и да му је халид све испричао, јер га је Халид видео у оном ћорсокаку као не предузима ништа док њега звер од дечака напаствује! Амир је у праву. Прима Халидово писмо, његове фотографије које му је послао и накнадно сазнаје да су и Халид и његова супруга убијени у Кабулу. Такође, сазнаје да се Халидова мајка вратила на синовљева врата и живела са његовом породицом до смрти. Сазнаје да Халид има сина Сохраба. Али, то није све. Халид му је брат! Сохраб братанац. Њега, дечака не налази у сиротишту већ код оног талибана полу Авганистанца полу Немаца, чији је кредо била и остала Хитлерова аутобиографија (као да би Авганистанци, верски затуцани талибани пустили неког таквог у своје редове!). Он му је силовао оца, а сада то ради дечаку. Амира, који му храбро тражи братанца пребија скоро на мртво својим боксером од кога се не одваја од најранијег детињства, тако да је овом напослетку извадђена слезина и оперисано му је лице код максилофацијалног хирурга. Злостављани дечак Сохраб који паралисано прати овај испад, обучен као жена, нашминканог лица, са маскаром на трепавицама и звончићима око ножних зглобова, узима праћку (којом се служи вешто као и његов отац) избија око крвнику и бежи са Амиром у Пакистан, с намером да заборави свој злочин. Дечак једва доспева у Америку, претходно покушавши да себи одузме живот, уморан од паклених мука које је тако рано преживео. Он је заправо исто оно јагње које је био и његов отац. А напаснику је учинио управо оно што му је запретио да ће учинити његов отац. Ово истраумирано дете након годину дана и приде у берићетној Америци живне у пуштању змајева, у његовим очима се појављује искра живота. Коначно, као да је пресушени зденац опет обилат с водом. Борбе са змајевима, који имају стаклени конац, тако да се деца пуштајући их повређују, традиционална је игра авганистанске деце, а Халид, беше, као и њихов отац, у тој игри најбољи. Стаклени калем, који пушта крв на меким детињим длановима вероватно служи да се конци других змајева пресеку на небу и падну на земљу. Јер само један змај може бити победник у овој заносној игри! А претпоследњи змај чува се у кући на почасном месту као трофеј!
  11. Silvana

    Препоруке књига

    „Ловац на змајеве“ и „Хиљаду чудесних сунаца“ Халеда Хосеинија, авганистанског писца настањеног у Америци, може да се чита уколико се превазиђе његов анимозитет према Русима, мржња која није доживљена и документована у романима, већ само наведена као априорна чињеница. Руси нису по њему пијандуре, испичутуре вотке. Они су, по овом популарном писцу зависници од наркотика, дрогирана и неурачинљива чудовишта. Овај писац руши прототип и архетип о пијаном Русу и дрогираном Американцу. Американац је „чист“ и трезан а Рус је добро урађен и отуд машина за убијање недужних Авганистанаца. У књизи „Ловац на змајеве“ отац (Баба) главног јунака, дечака Амира је приказан као либерал, који пљује на строгост шеријета, молитву, Алаха, пророка Мухамеда, Куран, употребу алкохола и конзумирање свињетине, али зато остаје слеп на чињеницу да је конститутивни народ Авганистана, Хазаре, нижа врста људских бића, предодређен да служи своје господаре, односно остале народе ове земље: Таџике, Узбеке или Паштуне... Слика Авганистана је на општем плану шематизована у обе књиге, наводе се готово новински сведене информације типа, те и те године отишли Руси, дошли комунисти, свргнут монарх, настала република, дошли муџахедини, грађански рат, покољ, талибани срушили Буде из Бамијана, талибани завладали, срушиле се куле близнакиње у Њујорку, склопљен мир, посредством Америке, срећа у Авганистану. Али, тај поново успостављени поредак, не разматра једнакост свих конститутивних народа напаћене земље. Неравноправност, аријевско, хитлеровско, скинхедсовско понашање према Хазарама и даље је присутно. Зашто? Зато што су само Хазаре у Авганистану шитии, остали народи су сунити. Дакле, неравноправност постоји не само на националној, полној (угњетавање жена), већ и на верској основи. О толеранцији не може бити говора. Шитии и народи других вера морају своје обреде обављати тако да их не виде припадници најмногољуднијег олтара. Што значи практично у својој клети. У књигама су приказана јавна погубљења на главном фудбалском стадиону у Кабулу а главни џелат није Авганистанац, већ мешанац, син млакоње Авганистанца и наочите Немице, коме је фашизам иначе у крви, јер кроз цело детињство носи боксер, напаствује мушке Хазаре и около поклања Хитлерову аутобиографију. Овај плавокоси талибан највећа је звер, најкрволочнија. Он није добар Муслиман, уопште није побожан, богат је, не ради то због пара, него из личног задовољства, као девијантна и одвратна личност. Џелат који убија грешнике Шеријета на јавним погубљењима у Кабулу не ради то из верског убеђења, него из жеље за убијањем! „Хиљаду чудесних сунаца“ Књига о женској судбини у муслиманским земљама. Маријам је арами, копиле, живи с мајком Наном два километра северно од Херата, у колибици у слелу Гул даман. Иако му је незаконита кћерка, отац Џамил је посећује једном недељно, али је њој забрањено да узврати посету, одгледа филм у очевом биоскопу и упозна се са деветоро његове законите деце и три законите жене. Њена мајка, Нана, има епилепсију, у њу улазе џини, има ћораво и здраво око и уопште није лепа. Поиспадали су јој зуби у младим данима, од немаштине. Отац је трули богаташ. Вози се у црном бјуику, осим биоскопа има три продавнице ћилима, земљу у Кароху, једну радњу с одећом, спратну вилу у којој живи са својом законитом породицом. Наравно, Маријам чезне за оним што нема и што је немогуће, да са својом браћом и сестрама одгледа цртани филм „Пинокио“ и очевом биоскопу и тако се упозна са њима. Инсистира да је отац поведе у Херат, али отац у договорено време не долази по њу. Она силази пешице до очеве куће и ту је он не прима да уђе унутра, већ она спава у његовом дворишту, тврдоглаво ишчекујући остварење свог наума. Када је сутрадан очев возач враћа кући, они затичу обешену њену мајку. Маријам доспева у очеву кућу,али је у њој потпуно изолована, све док је не позову и не саопште јој да су јој нашли мужа, човека од 45 година, тридесет година старијег од ње, који живи у Кабулу и прави обућу за богате. Он је, успоставиће се, зловољни, ускогруди, мрзовољни, насилни, удовац, коме се и син јединац утопио зато што се он напио поред језера, који од жене захтева ношење бурке. Можда би био бољи, милосрднији да је Маријам могла да роди дете. Ова суптилна жена која је целог живота осећала кривицу и кајање што није послушала мајку и што је својим испадом проузроковала њено самоубиство, није своју љубав имала где да усмери, будући јалова, дата таквом злобивом човеку који јој је сваки залогај зачињавао бесмисленим примедбама. Овај перверзни, системом шеријета овлашћени силник, након тридесет година доводи у кућу такође петнаестогодишњу лепотицу из суседства, Лејлу, којој су два брата које није ни запамтила мученици, а отац и мајка жртве гранатирања. Она је сироче, међутим за разлику од Маријам она је доживела љубав, са Тариком, који од најранијег детињства нема једну ногу, свеједно, он одлази у Пакистан због родитеља, они се растају, дешава се разарање Лејлине куће, погибија родитеља, али она не зна да је трудна. У Рашидову кућу долази старац из Пакистана који Лејли саопштава о ужасној погибији Тариковој и његових родитеља. То је преломно. То Лејлу опредељује да се уда за старца и роди своје дете, колико толико заштићена својом тајном. Рађа се девојчица Азиза. Маријам проналази у дружењу с Лејлом и бригом о Азизи смисао свог живота. Упркос Рашидовој злој нарави и нечовечности, одједном се и у разореном Кабулу може живети! Након неколико година Ајша рађа и Рашиду сина Замана, кога отац настоји да поквари, размази и употреби као инструмент против жена у граду који престаје да личи на себе. Рашид да би Заману обезбедио забрањене и скупе играчке каква је рецимо телевизор и видео касете с цртаним филмовима, губи радњу. Немаштина је велика и он одлучује да се Азиза, уз лажну изјаву мајке да је отац погинуо, да у сиротиште. Тако су за трпезом једна уста мање! Изнебуха, на вратима се након десетак година појављује Тарик. Све се разјашњава. Онај старац је лагао, Тарик је стигао да Пакистана, али му је неки човек дао новац и капут пун хашиша да пренесе преко границе, тако доспева у пакистански затвор и у њему проводи седам година. Казну је издржао, сада живи у једном туристичком месту у Пакистану, ради у хотелу и добро зарађује. Када се Рашид враћа кући, син одаје мајку, крећу погубне батине, које нису прве, нису изненадне, али не обећавају ништа добро. Туче Лејлу, али и Маријам. Лејлу је кренуо да задави. Маријам одлази по ашов и убија њиховог злотвора. Она остаје у Кабулу, да би јој се судило по шеријету, зна се да је заслужила смртну казну и следи њено погубљење на стадиону у Кабулу, пред усплахиреним гледалиштем. Замислите Кабул. У њему нема телевизије, швајцарске чоколаде, „Великог брата“, видео касета, Интернета, ЦД-ова, биоскопа. Једина забава су оваква јавна погубљења. Маријам, коју је Мула Фејзулах учио једанпут недељно суре из Курана, смирена је уочи свог погубљења јер дубоко у себи сматра да је урадила добро дело. Да она, иако бесконачно воли Лејлу у децу, треба због те своје љубави да се жртвује, како би млади љубавници и недужна деца имали будућност! Постоји чак једна епизода у књизи када Маријам и Лејла закопавају ТВ у башти, јер талибани упадају у куће и убијају радознале и непослушне грађане... Лејла сазнаје да је Маријамин отац, Џамил, оставио нешто пара својој арами, признајући је за његову кћер и доживевши због својих гордих поступака велико покајање. Он јој код муле Фејзулаха (који ову заоставштину предаје пред смрт сину) оставља покајничко писмо, видео касету оног цртаног филма који је хтела да гледа са својом браћом и сестрама, и паре од продаје имовине коју је претворио у доларе. Након мира у Авганистану Тарик и Лејла се враћају у Кабул и Маријаминим парама донирају оно сиротиште у коме је Азиза провела своје најсуморније дане. Шта је променило Маријаминог оца? Близина смрти? Болест? Старост? Не. Променио га је рат који му је отео све што му је било драго. Многу децу однео је џихад или залутали снајперски метак. Већина имовине му је одузета. Његов свет се срушио и помрачио. Онда, му је из дубине душе, из бунара свести, исклијала шибљика несебичне и безграничне љубави једне девојчице, коју је он и цео Херат звао арами, иако се знало да је баш он њен отац. Да је тако у вечности
  12. Још једном Сербоне, Свака част! Али, мораш путовати!
  13. Књига за Марка - Светлане Велмар Јанковић Прелепа књига за децу узраста од рецимо четвртог до осмог разреда. Састоји се од низа прича о детињству светих Немањића, о Симеону, принцу Растку, Стефану Душану, Стефану Дечанском, итд.
  14. Сербоне, заиста си даровит. Ако икада будеш објављивао, бићу ти рецензент... Али, твоју тему, на жалост, морам да преместим онде где припада: у Креативни центар!
  15. Никад нисам за то да се подцењују противници, па ни Ден Браун писац Да Винчијевог кода. Оно што могу да кажем да су читаоци овакве литературе особе које не поседују темељно него површно знање. Њих фасцинира свака врста полуистина и мистерија. Они верују у сензацију. Али, Ден Брауна као писца не треба унижавати. Његова књижевна техника је на завидном нивоу. Он је до сада написао пет светских бестселера. Баш ове јесени биће промоција његове нове књиге. Нешто о симбологији...Можете мислити!
×
×
  • Create New...