Jump to content

gospodin X

Теолог
  • Број садржаја

    198
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О gospodin X

  • Ранг
    Интересује се
  • Рођендан 06/05/1989

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

2985 посетилаца
  1. Не читаш сваки пост па ниси увидео да сам и сам противник рукоположења без "назначења".... Али не служиш се ни канонима добро, јер се не "свргњава" нити "рашчињава" онај који рукополаже, већ само рукоположени, "на срамоту оног који рукополаже". Даље, ранг листа постоји, и она је јавна. Ако треба послаћу је и теби лично. Веронауку не добијају свештенички синови већ они који донесу диплому били они синови камионџије или свештенички синови... А таквих, са дипломом, код нас има већ тројица само од септембра ове године који су приспели након конкурса...онда види колико ће их бити до краја школске године, када ваља објавити нови конкурс. Први без веронауке остао је ђакон који је имао само средње богословско образовање, такође са двоје деце. И, шта је требало? Да остане да предаје???? Организацији верске наставе у епархији шабачкој помогао је епископ бачки са својим ранијим примедбама на рад неког претходног одбора. Сада веронауку организују представници вероучитеља, и сами вероучитељи. Расписује се конкурс и сваки кандидат који нема диплому коју тражи Стручно упутство Министарства просвете које потписује епископ бачки, остаје без посла без обзира на радни стаж, чин, породични статус, у односу на кандидата који има релевантну диплому. Дакле, наша ранг листа је АПСОЛУТНО ТРАНСПАРЕНТНА и то је, може се рећи, најорганизованији сегмент живота у нашој епархији! На крају свих крајева, услов за предавање веронауке у школи јесте и увек ће бити ДИПЛОМА, јер је то Законом прописан услов, а онда и благослов епископа, који је измеђуосталог дат и приликом слања на богословске студије. Услов за предавање верске наставе није и не може бити мантија.
  2. Јесам, наравно, писаним путем са изводом из Канона... Тад су некако престала рукополагања "без назначења"... Проблем се наставио тако што је рукоположених био буљук, слободних парохија тек једна годишње... Онда су некако на парохије ишли из редова "цивила" (обично само са средњим образовањем, са изговорм они немају ништа)... И ето, дођеш до тренутка када имаш нове кандидате са дипломама мастер теолога, високим просеком, и наравно не можеш да их ставиш на чекање само зато што неко три године уопште не покушава да усагласи своје образовање са траженим у Закону.
  3. Да би нешто критиковао, мораш да познајеш материју мало боље, а не да изводиш постулате на основу рекла казала оних који су очигледно остали без посла. Пре свега, одакле "клирик" коме су једини извори прихода веронаука??? Одатле што је завршио једва неко образовање па је потрчао да обуче мантију... И то на начин који је противан канонима наше Цркве, тачније да је свако рукоположење ништавно уколико се рукоположени не поставља за одређену Цркву (важи и за ђаконе и презвитере). Ја тебе питам, одакле онда "клирик" без прихода када остане без веронауке??? Очигледно одатле што је и обукао мантију да не би остао без веронауке и да би што пре добио парохију.... У Епархији шабачкој уназад четири године постоји конкурс за предаваче верске наставе који се спроводи према свим правилима Закона који је прописала држава и Црква. Већ четири године деле се стипендије сваком вероучитељу који студира тако да му је покривена цела школарина. Ето, после три године стипендирања и три године загарантованог радног места тим твојим "клирицима" десило се да је баш прошле године било три кандидата која НИСУ уписала виши ниво образовања нити су положили бар један испит на четвртој години???? О чему причаш онда кад не познајеш материју! Господа нису ушла на списак због своје одговорности!!!! Епархија шабачка, владика Лаврентије и одбор за веронауку три године су упозоравали и дали све од себе да до тога не дође. И наизад, последње четири године Епархија шабачка има листу вероучитеља која је НА ВРЕМЕ одобрена од стране Министарства просвете, а не као што се неке епрхије осрамотише ове године и до 12. септембра нисмо имали заједничку листу за школе.
  4. Милојков, ја мислим да је веома битно све у вези са "председником". Само се треба сетити колики је он медијски линч направио према Теодосију и Сави деланцу....
  5. М И Р Н О П И С М О СВЕШТЕНИКА И ВЕРОУЧИТЕЉА ЕПАРХИЈЕ ШАБАЧКЕ БОЖЈЕМ НАРОДУ НАШЕ ОТАЏБИНЕ СРБИЈЕ Ми свештеници, монаси и вероучитељи Епархије шабачке, са годишње Скупштине у недељу 26.августа у Шапцу, са својим Епископом Господином Лаврентијем, обраћамо се овим Мирним Писмом народу Божјем наше Отаџбине, са циљем пружања пуне подршке своме духовном оцу и поглавару Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју и Светом Архијерејском Сабору Српске Православне цркве, у напорима на заштити нашег православног народа на Косову и Метохији, његових светиња и имовине, мира и поретка, и очувању ове српске покрајине у саставу наше државе Србије. У потпуности подржавамо речи апела нашег духовног оца Српског Патријарха, из Поруке Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији – „на наше државнике, да не смеју никада дати своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби не смеју дозволити“. У пуној смо сагласности са Поруком: „Подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје“. Придружујумо се позиву Српског Патријарха из манастира Манасије, српском народу на јединство: „...Да будемо уједињени, да се не делимо... Нас је одржало јединство наше кроз читаву историју. То ће нас и данас одржати и убудуће, ако будемо јединствени, непосвађани, неподељени, неомржени. Има много оних који нас не воле, али је за нас најважније, да имамо љубав Божју и благослов Божји, све друго је мање важно“. Из Шапца, са српске Голготе, брижном позиву нашег Духовног Оца придодајемо нашу јеванђелску молбу свим учесницима у јавном и политичком животу наше Отаџбине, да покажу што више одговорности пред својим народом. Реч је лек, али реч је и мач! Није време и прилика за мач. Потребно је снизити тон а повисити одговорност, нужна је мудра политика а не полемика, време је да се ојача разум а обуздају страсти. Очи свих генерација наше прошлости, садашњости и будућности упрте су у нас. Више свести, више одговорности, више отмености и достојанства у дијалогу са истомишљеницима и неистомишљеницима у своме народу и у свету. Лепа реч и гвоздена врата отвара. Разум и мир немају алтернативу: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. ИЗВОР: http://www.crkvenaopstinasabac.com/2018/08/28/m-i-r-n-o-p-i-s-m-o-svestenika-i-veroucitelja-eparhije-sabacke-bozjem-narodu-nase-otadzbine-srbije/ View full Странице
  6. Ми свештеници, монаси и вероучитељи Епархије шабачке, са годишње Скупштине у недељу 26.августа у Шапцу, са својим Епископом Господином Лаврентијем, обраћамо се овим Мирним Писмом народу Божјем наше Отаџбине, са циљем пружања пуне подршке своме духовном оцу и поглавару Његовој Светости Патријарху Српском Господину Иринеју и Светом Архијерејском Сабору Српске Православне цркве, у напорима на заштити нашег православног народа на Косову и Метохији, његових светиња и имовине, мира и поретка, и очувању ове српске покрајине у саставу наше државе Србије. У потпуности подржавамо речи апела нашег духовног оца Српског Патријарха, из Поруке Светог Архијерејског Сабора о Косову и Метохији – „на наше државнике, да не смеју никада дати своју сагласност на отуђење Косова и Метохије, јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби не смеју дозволити“. У пуној смо сагласности са Поруком: „Подела не би била ништа друго до признавање „независне државе Косово“ и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје“. Придружујумо се позиву Српског Патријарха из манастира Манасије, српском народу на јединство: „...Да будемо уједињени, да се не делимо... Нас је одржало јединство наше кроз читаву историју. То ће нас и данас одржати и убудуће, ако будемо јединствени, непосвађани, неподељени, неомржени. Има много оних који нас не воле, али је за нас најважније, да имамо љубав Божју и благослов Божји, све друго је мање важно“. Из Шапца, са српске Голготе, брижном позиву нашег Духовног Оца придодајемо нашу јеванђелску молбу свим учесницима у јавном и политичком животу наше Отаџбине, да покажу што више одговорности пред својим народом. Реч је лек, али реч је и мач! Није време и прилика за мач. Потребно је снизити тон а повисити одговорност, нужна је мудра политика а не полемика, време је да се ојача разум а обуздају страсти. Очи свих генерација наше прошлости, садашњости и будућности упрте су у нас. Више свести, више одговорности, више отмености и достојанства у дијалогу са истомишљеницима и неистомишљеницима у своме народу и у свету. Лепа реч и гвоздена врата отвара. Разум и мир немају алтернативу: „Блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати“. ИЗВОР: http://www.crkvenaopstinasabac.com/2018/08/28/m-i-r-n-o-p-i-s-m-o-svestenika-i-veroucitelja-eparhije-sabacke-bozjem-narodu-nase-otadzbine-srbije/
  7. ЊЕГОВOJ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ И Р И Н Е Ј У БЕОГРАД Ваша Светости! Ми, православни хришћани, свештеници и монаси са бројним Божјим народом, сабрани око свога Архипастира, Преосвећеног Епископа Шабачког Господина Лаврентија, по хиротонији најстаријег Архијереја Српске Цркве данас, на празник Светог Пророка Илије Тесвићанина, у порти мученичке Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, на редовној духовној трибини посвећеној мученичком Косову и Метохији, крај светог олтара и трона славних Ваших претходника Митрополита Србије: Михаила, Инокентија и Димитрија, потоњег првог Патријарха обновљене Српске Патријаршије, шаљемо Вашој Светости, синовске поздраве са молитвом Живом и Истинитом Богу, да као Предстојатељ и Првојерарх наше Светосавске Цркве са својом браћом Архијерејима истрајете у делотворној борби за очување Косова и Метохији. Пуноћа Цркве Божје у Епархији Шабачкој, дубоко је свесна тешких и претешких искушења која се аветињски надвијају, не само над Косовом и Метохијом као нашом Светом и Заветном Земљом, него дубински посматрано, и над читавим Српским народом. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски, кују своје планове и врше брутални и безочни притисак, да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо Косова и Метохије, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје. Наш народ своју Цркву и Вас, као свог Духовног Оца, поштује као честите старине, и верне чуваре својих највећих светиња, части и образа. Истовремено, народно је осећање али и историјско искуство, да ниједан појединац, нити иједна власт, без обзира на било какве изборе и резултате, нема ни природно, ни историјско, ни уставно, ни међународно право да се погађа око Косова и Метохије. И зато је Косовско-метохијска порука Светог Архијерејског Сабора 10. маја ове године, дошла у прави час и као велико охрабрење за цео Српски народ. Као мудри наследник видовитог Немањића, највише од свих знате, да сад не треба стати и дозволити да нас догађаји претекну, и да се, кад буде касно, бавимо само њиховим последицама. Mолимо Вас, Ваша Светости, да као што сте и до сада чинили, наставите и продужите светлу традицију и праксу славних српских патријараха и Вашег светог Претходника Патријарха Павла, који се у тешким историјским искушењима свога времена ослањао на Божју помоћ и саборни дух Свете Православне Цркве, сазивајући често своју браћу српске архијереје на Свети Архијерејски Сабор, на коме су у саборном духу и јединству разматрана и решавана судбинска питања за Цркву и Божји народ. Поред тога, призивао је и угледне српске интелектуалце на разговор и договор и користио њихове конструктивне савете и предлоге, уосталом као што и Ваша Светост чини свих ових протеклих година, од како сте на трону Светога Саве. Ваша Светости, Овим писмом, у овај свети и заветни дан, желимо да Вас уверимо да смо безрезервно уз Вас и хоћемо да Вас охрабримо да у овом тегобном времену истрајете на том путу. Свесни смо, Ваша Светости, да Српска Православна Црква и Патријарх Српски не поседују секуларну, односно, времену и пролазну државну власт. Световну, дакле, која је од овога света. Црква Христова поседује власт узвишене и вечне Речи Божје. Њено призвање је да буде активни и креативни чинилац историје и учесник у значајним друштвеним процесима. Црква треба да буде Со живота и Светлост свету, да осољава све догађаје и осветљава путеве свакој епохи, да тумачи и открива њен скривени значај. Црква по својој природи јесте и мора да буде Логос који пребива у свету, као његов непосредни суд и узвишени смисао. Она има историјску и есхатолошку одговорност и свету обавезу да чува и предводи своје стадо на тешком и уском путу који води у Живот. Коначно, Црква Христова има Свете Каноне и духовну власт и обавезу да их, ако не буде другог начина, у бесудним временима примењује у складу са светоотачким предањима и вековном традицијом. Српска Православна Црква као бесмртна мајка српског народа, позвана је да брижно и матерински неућутно упозорава све појединачне и колективне носиоце власти у Србији, да их опомиње на одговорност пред Богом и народом. Такође, треба да их подсећа да је Црква по својој природи обавезна да свако изневеравање народних интереса санкционише у складу са својим канонским поретком. Небројено пута кроз два миленијума дугу историју, Православна Црква невољно је прибегавала таквим санкцијама. Најживљи пример је из наше ближе прошлости, када је поводом изгласавања Конкордата са Ватиканом у Народној Скупштини Краљевине Југославије, била принуђена да све посланике који су гласали за тај, по народ, штетни Уговор, искључи из црквене заједнице и да баци анатему – тешко проклетство на све министре и Председника владе који су били за Конкордат. Ваша Светости, У смирај овога светог дана, молимо се Богу Правде, Кога призивамо у нашој српској државној Химни, Извору сваке Вере Наде и Љубави, да та горка чаша мимоиђе нашу Цркву, и да Господ укаже путеве нашем државном руководству ка најбољим решењима, како би образ нашег нараштаја и наше епохе остао светао у историји и пред поколењима која долазе. Истовремено, стално подсећамо себе и друге, да Косово и Метохију нисмо само наследили од наших предака, већ смо је позајмили и од наших потомака. Као привремени и тренутни корисници немамо право да отуђимо ни једне стопе, јер она је њихова и њима припада. У противном, треба јасно и гласно ставити до знања свима да ће Црква бити принуђена, да у складу са својим призвањем прибегне санкцијама, на које је обавезује њен канонски поредак и двомиленијумска традиција и пракса. У противном издала би саму себе. Ове свете вечери посебне молитве приносимо за Преосвећеног Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Господина Теодосија, свештенство, монаштво и Божји народ Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске, посебно онај у енклавама јужно од Ибра, који су ових дана, због смирене и одговорне пастирске речи и бриге о Косову и Метохији, изложени бруталним медијским нападима. Целивамо свету десницу Вашој Светости са надом у Божју помоћ у овим тешким данима. Да он Сведобри и Свемогући учини оно, што ми сапети својим слабостима, нисмо у стању да учинимо. Простите и благословите. У Шапцу на Илиндан увече, 2018. године Извор: https://stanjestvari.com/2018/08/09/pismo-o-kim-svestenstva-eparhije-sabacke/
  8. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски кују планове да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо КиМ, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје ЊЕГОВOJ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ ГОСПОДИНУ И Р И Н Е Ј У БЕОГРАД Ваша Светости! Ми, православни хришћани, свештеници и монаси са бројним Божјим народом, сабрани око свога Архипастира, Преосвећеног Епископа Шабачког Господина Лаврентија, по хиротонији најстаријег Архијереја Српске Цркве данас, на празник Светог Пророка Илије Тесвићанина, у порти мученичке Саборне Цркве Светих Апостола Петра и Павла у Шапцу, на редовној духовној трибини посвећеној мученичком Косову и Метохији, крај светог олтара и трона славних Ваших претходника Митрополита Србије: Михаила, Инокентија и Димитрија, потоњег првог Патријарха обновљене Српске Патријаршије, шаљемо Вашој Светости, синовске поздраве са молитвом Живом и Истинитом Богу, да као Предстојатељ и Првојерарх наше Светосавске Цркве са својом браћом Архијерејима истрајете у делотворној борби за очување Косова и Метохији. Пуноћа Цркве Божје у Епархији Шабачкој, дубоко је свесна тешких и претешких искушења која се аветињски надвијају, не само над Косовом и Метохијом као нашом Светом и Заветном Земљом, него дубински посматрано, и над читавим Српским народом. Постало је белодано јасно да непријатељи Божји и непријатељи људски, кују своје планове и врше брутални и безочни притисак, да се као људи и као народ, први пут у својој историји, одрекнемо Косова и Метохије, да погазимо завете својих светих и мученичких предака и да се тако избришемо из људи, народа и историје. Наш народ своју Цркву и Вас, као свог Духовног Оца, поштује као честите старине, и верне чуваре својих највећих светиња, части и образа. Истовремено, народно је осећање али и историјско искуство, да ниједан појединац, нити иједна власт, без обзира на било какве изборе и резултате, нема ни природно, ни историјско, ни уставно, ни међународно право да се погађа око Косова и Метохије. И зато је Косовско-метохијска порука Светог Архијерејског Сабора 10. маја ове године, дошла у прави час и као велико охрабрење за цео Српски народ. Као мудри наследник видовитог Немањића, највише од свих знате, да сад не треба стати и дозволити да нас догађаји претекну, и да се, кад буде касно, бавимо само њиховим последицама. Mолимо Вас, Ваша Светости, да као што сте и до сада чинили, наставите и продужите светлу традицију и праксу славних српских патријараха и Вашег светог Претходника Патријарха Павла, који се у тешким историјским искушењима свога времена ослањао на Божју помоћ и саборни дух Свете Православне Цркве, сазивајући често своју браћу српске архијереје на Свети Архијерејски Сабор, на коме су у саборном духу и јединству разматрана и решавана судбинска питања за Цркву и Божји народ. Поред тога, призивао је и угледне српске интелектуалце на разговор и договор и користио њихове конструктивне савете и предлоге, уосталом као што и Ваша Светост чини свих ових протеклих година, од како сте на трону Светога Саве. Ваша Светости, Овим писмом, у овај свети и заветни дан, желимо да Вас уверимо да смо безрезервно уз Вас и хоћемо да Вас охрабримо да у овом тегобном времену истрајете на том путу. Свесни смо, Ваша Светости, да Српска Православна Црква и Патријарх Српски не поседују секуларну, односно, времену и пролазну државну власт. Световну, дакле, која је од овога света. Црква Христова поседује власт узвишене и вечне Речи Божје. Њено призвање је да буде активни и креативни чинилац историје и учесник у значајним друштвеним процесима. Црква треба да буде Со живота и Светлост свету, да осољава све догађаје и осветљава путеве свакој епохи, да тумачи и открива њен скривени значај. Црква по својој природи јесте и мора да буде Логос који пребива у свету, као његов непосредни суд и узвишени смисао. Она има историјску и есхатолошку одговорност и свету обавезу да чува и предводи своје стадо на тешком и уском путу који води у Живот. Коначно, Црква Христова има Свете Каноне и духовну власт и обавезу да их, ако не буде другог начина, у бесудним временима примењује у складу са светоотачким предањима и вековном традицијом. Српска Православна Црква као бесмртна мајка српског народа, позвана је да брижно и матерински неућутно упозорава све појединачне и колективне носиоце власти у Србији, да их опомиње на одговорност пред Богом и народом. Такође, треба да их подсећа да је Црква по својој природи обавезна да свако изневеравање народних интереса санкционише у складу са својим канонским поретком. Небројено пута кроз два миленијума дугу историју, Православна Црква невољно је прибегавала таквим санкцијама. Најживљи пример је из наше ближе прошлости, када је поводом изгласавања Конкордата са Ватиканом у Народној Скупштини Краљевине Југославије, била принуђена да све посланике који су гласали за тај, по народ, штетни Уговор, искључи из црквене заједнице и да баци анатему – тешко проклетство на све министре и Председника владе који су били за Конкордат. Ваша Светости, У смирај овога светог дана, молимо се Богу Правде, Кога призивамо у нашој српској државној Химни, Извору сваке Вере Наде и Љубави, да та горка чаша мимоиђе нашу Цркву, и да Господ укаже путеве нашем државном руководству ка најбољим решењима, како би образ нашег нараштаја и наше епохе остао светао у историји и пред поколењима која долазе. Истовремено, стално подсећамо себе и друге, да Косово и Метохију нисмо само наследили од наших предака, већ смо је позајмили и од наших потомака. Као привремени и тренутни корисници немамо право да отуђимо ни једне стопе, јер она је њихова и њима припада. У противном, треба јасно и гласно ставити до знања свима да ће Црква бити принуђена, да у складу са својим призвањем прибегне санкцијама, на које је обавезује њен канонски поредак и двомиленијумска традиција и пракса. У противном издала би саму себе. Ове свете вечери посебне молитве приносимо за Преосвећеног Епископа Рашко-Призренског и Косовско-Метохијског Господина Теодосија, свештенство, монаштво и Божји народ Епархије Рашко-Призренске и Косовско-Метохијске, посебно онај у енклавама јужно од Ибра, који су ових дана, због смирене и одговорне пастирске речи и бриге о Косову и Метохији, изложени бруталним медијским нападима. Целивамо свету десницу Вашој Светости са надом у Божју помоћ у овим тешким данима. Да он Сведобри и Свемогући учини оно, што ми сапети својим слабостима, нисмо у стању да учинимо. Простите и благословите. У Шапцу на Илиндан увече, 2018. године Извор: https://stanjestvari.com/2018/08/09/pismo-o-kim-svestenstva-eparhije-sabacke/ View full Странице
  9. Не браним ја Пена од Јахија, него од бесомучног нападања остале господе. Зашто, одговор знаш и сам, по среди је нешто друго. Јефтић се нашао нападнутим због Пениног текста у коме интерпретира Јахија, и онда шпанујући, навлачећи, покушава због једног (не)научног текста човека да представи као врхунског плагијатора и следбеника оснивача сексистичке секте... Мало је све то било превише, заиста неукусно!
  10. Па мало популистичких радова на теологија тачка фејк има критички апарат. Ево ја прелистах неке, и само у једном налетех на једва три фусноте и једну заграду.
  11. То је ваш субјективни осећај. Паланачко трачање не може да буде мишљење које бих ја усвојио. Да бих рецимо био истог мишљења о професору Пени као Еп. Игнатије, морао би Еп. Игнатије да понуди неки критички осврт неког Пениног научног рада. Што се тиче Јефтића, мислим да је главни разносач Зоран Ђуровић.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...