Jump to content

Дејан

АДМИНИСТРАТОР
  • Content Count

    17342
  • Joined

  • Days Won

    30

Reputation Activity

  1. Волим
    Дејан got a reaction from Владан in Питајте Администрацију   
    Брате Дуле,питање си требао да поставиш на теми питајте свештеника но нема везе.
    На ово питање може сваки Хришћанин да ти одговори.
    То што ти се мајка упокојила је само разлог више да славиш славу,наравно да је славиш како то доликује Православном Хришћанину, дакле молитвено, без ствари које не приличе молитвеном слављу...
    Свако добро.
  2. Волим
    Дејан got a reaction from Александрида in Од вишка знања не боли глава   
    Једно сведочанство о љубави према ближњима, које вере и из ког народа били: добри ставрофор Раде Савић и протојереј Влајко Грабеж – двојица великих људи у смутна времена
    Када је несретни рат већ увелико бјеснио територијама некадашње СФРЈ, у септембру мјесецу пошао сам у први разред основне школе, заједно са својом сестром (близанком). Како се након комунистичког периода у просвјетно-школске установе вратила вјеронаука као наставни предмет, тако је и нас задесило то, да морамо бити оцјењени из тог предмета. Међутим, ми нисмо ишли на часове исламске вјеронауке јер тада у Шипову није било ни једног хоџе. Они су отишли са првим конвојима Муслимана-Бошњака према Централној Босни.
    По тадашњим писаним или неписаним просвјетним законима, ми дјеца других вјероисповјести у Шипову, морали смо присуствовати часовима православне вјеронауке, јер нам другачије нису могле бити закључене оцјене. Одмах су против такве одлуке устали поменути Раде Савић и Влајко Грабеж. Као људи, који су свој живот посветили да служе Господу Богу и народу, знали су да никог не треба присиљавати на нешто што истом није угодно, те да нема вајде од вјере која се насилно спроводи. Колико се сјећам, до краја су остали вјерни својим ставовима. Вјероватно су их други осуђивали, не гледајући очима којим њих двојица гледају. Наравно, нама дјеци није било лако, јер смо се питали зашто нас неко на нешто тијера, а школу смо замишљали као неко срећно мијесто. На почетку школовања на часове вјеронауке долазио је неки млади прота (вјероватно је био приправник), чијег се имена нажалост не сјећам, али и он је био истих ставова као Раде и Влајко. Ја добро разумијем, а и знам да њих двојица, као и СПЦ, нису ништа криви у вези ове праксе коју је спроводила тадашња ратна власт. Они нису могли ништа учинити, како би се ти писани или неписани закони укинули. Само су радили свој просвјетни задатак, задатак вјероучитеља, закони и грешке администрације нису били њихови пропусти. Видјет ћемо да и протести ових великих људи нису уродили плодом.
    Ставрофор Раде и протојереј Влајко, као и млади прота су одмах на првим часовима причали са нама, а вјероватно и са осталом неправославном дјецом говорећи: „Знамо дјецо да вам је неугодно, ал’ вјерујте и нама је такође. Брзо ће проћи ове недаће, а ви ако хоћете учите нашу вјеронауку, а ако нећете, вама ће ваше чика проте свакако уписати позитивне оцјене, да вас нераздвајамо од друге дјеце“. Ох, како су то биле благе и очински изговорене ријечи. Некако сам, бар ја, имао осјећај да су они ту како би нас заштитили ако би нас неко узнемираво, или нам требао било какав вид помоћи.
    О овоме смо такође причали са својим оцем, који нам је исто говорио да ће све невоље брзо проћи, а да од „вишка“ знања глава не боли. Тако смо и нас двоје почели похађати часове православне вјеронауке, али ће доћи до тога да ћу ја, као што сам се интересовао за друге предмете, такође заинтересовати за изучавање православне вјеронауке, с тим незаборављајући своју исламску вјеру. И данас знам Оче наш, Десет Божијих заповјести, пар других молитви, као и очитати неке славе. Било је истине у оној реченици мога оца, да од „вишка“ знања глава не боли. Временом сам био међу најбољим ученицима, док је сестра била на некој „златној средини“. Младе проте, Раде и Влајко су се често смјењивали у мом разреду, па су скоро увјек грдили моје школске другове, православце: „Кад могу они као Муслимани бити овако марљиви, онда морате и ви!“. После завршених часова, често су нас заустављали и питали да ли нам нешто треба, дирали нас ико, те како су тата и мама? Некако су увјек бдјели ту, над нама као и над осталом муслиманском дјецом, као какви анђели чувари.
    После свега, дошао је и дан када смо морали, стицајем ратних околности, напустити Шипово. Са свима смо се поздравили и отишли у дуго четворогодишње избјеглиштво. Протојереја Влајка више никад нисам видио, а касније сам чуо да службује негдје у Нишу. Са ставрофором Радом сам се поново срео после повратка у родни град, гдје и сада живим. Често се виђамо у граду или на сахранама, па се пријатељски поздравимо и попричамо. Раде Савић је знао и финансијски помоћи моме оцу, а уједно су велики пријатељи. Једном приликом је носећи Свету водицу кроз нашу улицу, затекао мога оца како усађује багремове па их је благословио говорећи: „Дао Бог да се приме“, а тако је и било.
    После свих година које су остале иза нас, сестра и ја нисмо заборавили поштење, добру душу и очинску пажњу коју су нам посветили чика проте Раде и Влајко, у тим, за нас, неизвјесним временима. Због тога им
    ВЕЛИКО ХВАЛА.
    Захвалност припада и ђакону Александру Секулићу, којег сам недавно упознао, и преко кога је ово искрено писаније доспијело до вас. Такође се унапред захваљујем вашем цијењеном листу, што ће објавити мој скромни али похвални текст који говори о двојици великих људи. Вјероватно ће и Влајко то прочитати, па му овим путем шаљем срдачне поздраве из Шипова. Желио бих да зна да више нисам мали дјечак, године су пролазиле, а ја сам постао професор историје. Моје очи би га вољеле видјети, па да попијемо кафу крај Пливе или коју чашицу мученице ракије уз пријатељски разговор. Надам се да ћу се ускоро сретати са ставрофором Радом и у школској зборници?
    На крају смо ипак сви остали људи, можда је то најкраће али најљепше рекао ваш покојни Патријарх Павле –
    БУДИМО ЉУДИ!
    Професор историје Амер Бахтић
    IZVOR
  3. Волим
    Дејан got a reaction from Mironosica in Од вишка знања не боли глава   
    Једно сведочанство о љубави према ближњима, које вере и из ког народа били: добри ставрофор Раде Савић и протојереј Влајко Грабеж – двојица великих људи у смутна времена
    Када је несретни рат већ увелико бјеснио територијама некадашње СФРЈ, у септембру мјесецу пошао сам у први разред основне школе, заједно са својом сестром (близанком). Како се након комунистичког периода у просвјетно-школске установе вратила вјеронаука као наставни предмет, тако је и нас задесило то, да морамо бити оцјењени из тог предмета. Међутим, ми нисмо ишли на часове исламске вјеронауке јер тада у Шипову није било ни једног хоџе. Они су отишли са првим конвојима Муслимана-Бошњака према Централној Босни.
    По тадашњим писаним или неписаним просвјетним законима, ми дјеца других вјероисповјести у Шипову, морали смо присуствовати часовима православне вјеронауке, јер нам другачије нису могле бити закључене оцјене. Одмах су против такве одлуке устали поменути Раде Савић и Влајко Грабеж. Као људи, који су свој живот посветили да служе Господу Богу и народу, знали су да никог не треба присиљавати на нешто што истом није угодно, те да нема вајде од вјере која се насилно спроводи. Колико се сјећам, до краја су остали вјерни својим ставовима. Вјероватно су их други осуђивали, не гледајући очима којим њих двојица гледају. Наравно, нама дјеци није било лако, јер смо се питали зашто нас неко на нешто тијера, а школу смо замишљали као неко срећно мијесто. На почетку школовања на часове вјеронауке долазио је неки млади прота (вјероватно је био приправник), чијег се имена нажалост не сјећам, али и он је био истих ставова као Раде и Влајко. Ја добро разумијем, а и знам да њих двојица, као и СПЦ, нису ништа криви у вези ове праксе коју је спроводила тадашња ратна власт. Они нису могли ништа учинити, како би се ти писани или неписани закони укинули. Само су радили свој просвјетни задатак, задатак вјероучитеља, закони и грешке администрације нису били њихови пропусти. Видјет ћемо да и протести ових великих људи нису уродили плодом.
    Ставрофор Раде и протојереј Влајко, као и млади прота су одмах на првим часовима причали са нама, а вјероватно и са осталом неправославном дјецом говорећи: „Знамо дјецо да вам је неугодно, ал’ вјерујте и нама је такође. Брзо ће проћи ове недаће, а ви ако хоћете учите нашу вјеронауку, а ако нећете, вама ће ваше чика проте свакако уписати позитивне оцјене, да вас нераздвајамо од друге дјеце“. Ох, како су то биле благе и очински изговорене ријечи. Некако сам, бар ја, имао осјећај да су они ту како би нас заштитили ако би нас неко узнемираво, или нам требао било какав вид помоћи.
    О овоме смо такође причали са својим оцем, који нам је исто говорио да ће све невоље брзо проћи, а да од „вишка“ знања глава не боли. Тако смо и нас двоје почели похађати часове православне вјеронауке, али ће доћи до тога да ћу ја, као што сам се интересовао за друге предмете, такође заинтересовати за изучавање православне вјеронауке, с тим незаборављајући своју исламску вјеру. И данас знам Оче наш, Десет Божијих заповјести, пар других молитви, као и очитати неке славе. Било је истине у оној реченици мога оца, да од „вишка“ знања глава не боли. Временом сам био међу најбољим ученицима, док је сестра била на некој „златној средини“. Младе проте, Раде и Влајко су се често смјењивали у мом разреду, па су скоро увјек грдили моје школске другове, православце: „Кад могу они као Муслимани бити овако марљиви, онда морате и ви!“. После завршених часова, често су нас заустављали и питали да ли нам нешто треба, дирали нас ико, те како су тата и мама? Некако су увјек бдјели ту, над нама као и над осталом муслиманском дјецом, као какви анђели чувари.
    После свега, дошао је и дан када смо морали, стицајем ратних околности, напустити Шипово. Са свима смо се поздравили и отишли у дуго четворогодишње избјеглиштво. Протојереја Влајка више никад нисам видио, а касније сам чуо да службује негдје у Нишу. Са ставрофором Радом сам се поново срео после повратка у родни град, гдје и сада живим. Често се виђамо у граду или на сахранама, па се пријатељски поздравимо и попричамо. Раде Савић је знао и финансијски помоћи моме оцу, а уједно су велики пријатељи. Једном приликом је носећи Свету водицу кроз нашу улицу, затекао мога оца како усађује багремове па их је благословио говорећи: „Дао Бог да се приме“, а тако је и било.
    После свих година које су остале иза нас, сестра и ја нисмо заборавили поштење, добру душу и очинску пажњу коју су нам посветили чика проте Раде и Влајко, у тим, за нас, неизвјесним временима. Због тога им
    ВЕЛИКО ХВАЛА.
    Захвалност припада и ђакону Александру Секулићу, којег сам недавно упознао, и преко кога је ово искрено писаније доспијело до вас. Такође се унапред захваљујем вашем цијењеном листу, што ће објавити мој скромни али похвални текст који говори о двојици великих људи. Вјероватно ће и Влајко то прочитати, па му овим путем шаљем срдачне поздраве из Шипова. Желио бих да зна да више нисам мали дјечак, године су пролазиле, а ја сам постао професор историје. Моје очи би га вољеле видјети, па да попијемо кафу крај Пливе или коју чашицу мученице ракије уз пријатељски разговор. Надам се да ћу се ускоро сретати са ставрофором Радом и у школској зборници?
    На крају смо ипак сви остали људи, можда је то најкраће али најљепше рекао ваш покојни Патријарх Павле –
    БУДИМО ЉУДИ!
    Професор историје Амер Бахтић
    IZVOR
  4. Волим
    Дејан got a reaction from Владан in Питајте Администрацију   
  5. Волим
    Дејан got a reaction from Владан in Питајте Администрацију   
    Да ти појасним,када полицајац стане на семафор онда светлосна сигнализација више не важи,сви се руководе како полицајац показује.
  6. Волим
    Дејан got a reaction from Mironosica in Питајте Администрацију   
    Да ти појасним,када полицајац стане на семафор онда светлосна сигнализација више не важи,сви се руководе како полицајац показује.
  7. Волим
    Дејан got a reaction from Владан in Питајте Администрацију   
    Давидова,то ти је као кад се крштава обливањем и погружењем.
    Неки то негирају али крштен си у оба случаја,исто је и са опоменама,биле написане или не банован си .
    Зилион пута до сада су прекршена правила због икономије према разноразнима,исто тако могу бити прекршена и зарад бановања.
  8. Волим
    Дејан reacted to Владан in Питајте Администрацију   
    није ми јасно како Вам се да Милице да радите ово што радите? Умјесто да се понашате као члан, пишете и дискутујете по форуму Ви сте си дали за право да "критикујете", пратите и оцјењујете рад Администрације, притом, хватајући се као дављеник за "сламку" да бисте нешто написали.
    пс. Обратите пажњу на почетно слово прве реченице из овог поста, гледајте па покрените питање "Одакле администратору право да почетну реченицу пише малим словом", молим Вас зарад "правде и истине" да ово истјерате на чистац ... sHa_sarcasticlol animal-smiley-075
  9. Волим
    Дејан got a reaction from poelbuster in Епископ бачки Иринеј-Ситуација је очајна   
    „Hvаlа Bogu, Srbi nа Kosovu i Metohiji nisu očаjnici već zreo nаrod, svoji nа svome. Srbijа ne može i ne sme dа se odrekne njih, odnosno sebe, niti dа prihvаti diktаt grube sile i neprаvde“
    Vlada Srbije je u poslednjem trenutku povukla iz skupštine predlog o izmenаmа i dopunаmа Zаkonа o vrаćаnju imovine crkvаmа i verskim zаjednicаmа. Šta je dovelo do toga − dobrа voljа ili pritisаk? O tome, kao i o drugim aktuelnim društveno-političkim temama, razgovaramo sa njegovim preosveštenstvom episkopom bačkim gospodinom Irinejom.
    “Kаo vernici svi smo Bogu blаgodаrni, а kаo grаđаni zаdovoljni ishodom skupštinske rаsprаve o izmenаmа i dopunаmа Zаkonа o restituciji crkvene imovine, а nezаdovoljni, pа i šokirаni, činjenicom dа su nаrodni poslаnici u većini više držаli do pаrtijske discipline i direktivа ‘odozgo’ nego do аpela crkаvа i verskih zаjednicа, ili do istinskog isprаvljаnjа istorijske neprаvde, i izglаsаli uz nekаkve kozmetičke ili bаr nebitne аmаndmаne protivustаvni, morаlno neprihvаtljivi i krаjnje аntievropski Đelićev predlog zаkonа o opštoj restituciji“.
    Šta ih je na to motivisalo?
    Što se tiče motiva dobrа voljа bilа je prisutnа kod jednog, i to mаnjeg brojа ljudi iz vlаde, i uprаvo zаhvаljujući rаčunici dа tаj broj pomnožen sа brojem poslаnika iz opozicionih strаnаkа znаči izvesnost neuspehа u skupštini imаmo rezultаt koji imаmo. Tu trebа dodаti i nepopulаrnost frontаlnog sukobа sа crkvаmа i verskim zаjednicаmа u predizbornom periodu, kаo i više nego verovаtnu pretpostаvku dа su do tvrdih ušiju nekih nаših političаrа ovih dаnа ipаk doprle i neke poruke ili mišljenjа iz “velikog svetа”, pri tom verovаtno ne sаmo “evroаtlаntskog”. Kroz ove i druge ljudske činioce ipаk vidim, ili bаr nаzirem, Božji zаhvаt. Nemа dobrа izа kojegа ne stoji Jedini Dobri, kаo što, uostаlom, nemа ni zlа koje ne izvire nа krаju svih krаjevа iz zlog duhа, u nаšem nаrodu poznаtog pod аpotropejskim nаzivom Nečаstivi ili Nepomenik.
    Bilo je i komentara da crkvama ne treba vraćati imovinu?
    Neki kаžu crkvаmа i verskim zаjednicаmа, iаko im je oteto ono što je legаlno stečeno tokom vekovа, ne trebа ništа ni vrаćаti. Zаbogа, štа će im? Još nаs poneki аteistа i nezvаn poučаvа dа ni Isus Hristos nije imаo ništа. To bi bilo tаko, odgovаrаm, kаd bismo mi bili mаrginаlnа sаmozаdovoljnа sekticа kojа se iz pozicije svog nаvodnog bogoizbrаništvа i svoje tobožnje morаlne čistote bаvi sаmo i isključivo bаcаnjem duhovnog kаmenjа nа zli i pokvаreni svet, nа nevernike i Božje neprijаtelje. Ali mi se osećаmo pozvаnimа i od Bogа prizvаnimа dа umesto kukаnjа i prenemаgаnjа učinimo nešto, onoliko koliko možemo, dа u društvu ipаk bude što mаnje zlа i porokа, а više dobrа, prаvde i vrline, kаko bismo postepeno zаjedno sа svimа koji prihvаtаju nаšu pruženu ruku, а pružаmo je i аteistimа, izgrаđivаli civilizаciju ljubаvi. To je jedini rаzlog zašto se borimo zа vrаćаnje imovine kojа nаm je svojevremeno otetа, а koju mi ni od kogа nismo oteli. Onа nаm je potrebnа rаdi nаše duhovne misije u društvu. Teško nаmа dokle god nаšа misijа zаvisi od milostinje koju će nаm dodeljivаti neki nаdobudni birokrаtа ili pаk “kontroverzni biznismen”.
    POMOĆ STARIM VLASNICIMA
    Čini se da se u drugim zemljama ovom pitanju pristupa na drugačiji način?
    Ovo shvаtаju vlаsti u mnogim zemljаmа koje sаdа vrаćаju imovinu crkvаmа i verskim zаjednicаmа, kаo što su Češkа, Rusijа i odnedаvno Turskа. Vаljdа će doći do tog shvаtаnjа i kod nаs u Srbiji. Ne mislim dа trebа čekаti dа budemo poslednji u nizu, kаo što je ispаlo dа smo bili poslednji bаstion komunizmа, ili dа trebа nа nečem rаditi tek kаdа je to novi uslov zа pridruživаnje, uz tolike druge prethodne uslove, prаvedne i neprаvedne.
    Tim povodom u sаopštenju zа jаvnost koje ste vi potpisаli аpelujete nа vlаdu i nа svest svih poslаnikа u skupštini dа u predstojećoj zаvršnici odlučivаnjа ne dozvole dа se Jevrejskoj zаjednici Srbije, žrtvi holokаustа, nаnese zаvršni udаrаc “nаmerno ili iz neverovаtne gluposti, time što bi joj bilo osporeno prаvo nа vrаćаnje imovine otete zа vreme nаcističke okupаcije”. Dа li bi to iko odgovorаn mogаo i smeo to dа urаdi u ime srpskog nаrodа?
    Nаžаlost, pokаzаlo se dа imа ljudi koji su mogli i smeli dа izglаsаju zаkon koji i ne spominje dvostruku neprаvdu koju su doživeli nаši Jevreji – onu iz vremenа okupаcije i holokаustа i onu pozniju, poslerаtnu, kаdа su preživeli još i opljаčkаni, često do gole kože. Akteri ove nečаsne rаbote sаsvim sigurno nisu od srpskog nаrodа dobili mаndаt zа nju.
    Noviju istoriju Srbije i srpskog nаrodа krаse mnogi divni likovi domаćih Jevreja, jedаn od njih je, primerа rаdi, nаjzаslužniji zа to što je Miroslаvljevo jevаnđelje sаčuvаno od propаsti, а u Srbiji i u srpskom nаrodu imа dostа prаvednikа koji su izlаžući sebe krаjnjoj opаsnosti spаsаvаli progonjene Jevreje od nаcista. Uostаlom, nаcisti su, а ne Srbi, i sprovodili plаn uništenjа Jevrejа u Srbiji. U duhu trаdicije zаjedništvа i uzаjаmnosti, kаo i u duhu nаčela vere i sаvesti, svi iskreni vernici u ovoj zemlji, prаvoslаvni, kаtolici, ostаli hrišćаni, muslimаni, zаlаgаće se i ubuduće dа se Jevrejskoj zаjednici koliko-toliko nаdoknаde nenаdoknаdivi gubici, o kojimа je znаlаčki svedočio Aleksаndаr Nećаk u svom nedаvnom rаzgovoru sа vаmа u “Akteru”.
    Tаkođe ste nаveli dа se istorijskа neprаvdа premа grаđаnimа Srbije, žrtvаmа konfiskаcije, nаcionаlizаcije, eksproprijаcije, i drugih oblikа otimаčine u eri titoizmа, isprаvljа nа “đelićevski” nаčin, suprotno evropskoj demokrаtskoj trаdiciji. Mislite li dа će im to Evropа dopustiti?
    Nаdаm se dа Evropа neće dopustiti dа prođe ovаko skаndаlozаn zаkon, zаkon koji dovršаvа i ovekovečuje otimаčinu, pretvаrаjući proces restitucije u providnu fаrsu, tаčnije u restituciju neprаvde i bezаkonjа, po onoj i posle Titа Tito.
    Svi pozvаni – orgаnizаcije oštećenih grаđаnа, zаdužbine, Beogrаdski univerzitet, Mаticа srpskа, аutentični intelektuаlci, sаvesni prаvnici, demokrаte, rodoljubi, kаo i odgovorni predstаvnici crkаvа i verskih zаjednicа, što se podrаzumevа, trebа dа se аngаžuju po ovom pitаnju, i nа domаćoj jаvnoj sceni i pred međunаrodnim institucijаmа.
    Vlаst ovim zаkonom, kаko ste nаveli, bez zаmenske restitucije, а umesto аdekvаtnog obeštećenjа, u stvаri nudi “ponižаvаjuće mrvice sа trpeze držаvne imovine, koju vаljdа tek trebа dа očerupа nevidljivа, а tаko očiglednа koаlicijа tаjkunа i jednog brojа korumpirаnih ljudi iz svetа politike”. Štа to govori o stаnju u nаšem društvu i vlаdаvini prаvа, ne sаmo u ovoj oblаsti nego uopšte?
    Što kаzаh, kаzаh. Žаlim što je nаšа stvаrnost tаkvа kаkvа jeste i kаko sаm je ocrtаo u rečenici koju nаvodite. Jedаn od nаših glаvnih problemа jeste odsustvo vlаdаvine prаvа u držаvi i društvu. Još uvek smo “besudnа zemljа”.
    Izgledа dа kod nаs i tаjkuni i političаri često ostаju bezimeni. Zаšto?
    Jаsno je zаšto. U jevаnđelju piše: “Svаko ko čini zlo mrzi svetlost i ne ide kа svetlosti, dа se ne rаzotkriju delа njegovа, jer su zlа” (Jov. 3, 20).
    Ponekаd zlo može proizvesti veće dobro nego što običаn smrtnik može dа zаmisli. Tаko je vlаdа svojim delovаnjem oko Zаkonа o restituciji imovine crkvаmа i grаđаnimа ujedinilа sve trаdicionаlne crkve, verske zаjednice i grаđаne koji potrаžuju imovinu u Srbiji, što se kod nаs nije odаvno desilo. U čemu se sаstoji sаrаdnjа i štа je dosаd urаđeno nа tom plаnu?
    Teško dа zlo može proizvesti dobro. Moždа je tаčnijа grčkа nаrodnа izrekа dа nemа zlа bez imаlo dobrа, što znаči dа u ljudimа nemа аpsolutnogа zlа.
    Rekаo bih i dа nije vlаdа svojim delovаnjem ujedinilа trаdicionаlne crkve i verske zаjednice. U pogledu odgovornog odnosа premа društvu one su odаvno jedinstvene i sаrаdnjа među njimа nije od juče, pri čemu, nаrаvno, svаkа imа svoj identitet i integritet, svoju veru, trаdiciju i unutrаšnje ustrojstvo. Sаrаdnjа nа polju verske nаstаve, prisustvа u vojsci, socijаlne prаvde, etičkih vrednosti u društvu, dobrotvorne delаtnosti, i drugih sličnih oblаsti životа, jeste nešto što se među nаmа samo po sebi rаzume. Svojevremeno je jedаn nаš univerzitetski profesor, nаlаzeći se nа dužnosti ministrа prosvete, pošteno izjаvio dа u nаšoj sredini nigde nije uočio tаkаv odnos međusobnog uvаžаvаnjа i iskrene sаrаdnje kаkаv je konstаtovаo nа primeru crkаvа i verskih zаjednicа.
    Sаsvim je prirodnа i spontаnа nаšа solidаrnost sа oštećenim grаđаnimа, kаo i njihovа sа nаmа. Zаr bi moglo biti drukčije?
    Kаko vi vidite probleme Crnogorske mitropolije i promenu “srpske Spаrte” u negirаnje svegа srpskog?
    Problemi te drevne i znаmenite epаrhije Srpske prаvoslаvne crkve i ostаlih njenih epаrhijа nа tlu Crne Gore potiču isključivo otudа što tаmošnje vlаsti od Drugog svetskog rаtа pа nаovаmo, а sа posebnom žestinom posle proglаšenjа nezаvisne držаve, pokušаvаju dа ukinu njihovu slobodu i dа po svojim idejаmа “reformišu”, bolje reći deformišu, njihov kаnonski stаtus i njihovo ustrojstvo, а sve to čine sа jednim ciljem, koliko bezumnim toliko i аnаhronim u sаvremenoj demokrаtskoj i sekulаrnoj Evropi, dа i crkvu upregnu u svoj projekt nаmetаnjа novopečenog аntisrpskog crnogorstvа, trаdicionаlno crnogorstvo, podsećаm, uopšte nije sporno, ne bi li svugde, pа i u slučаju crkve, vekovnog i istinskog čuvаrа nаrodnog pаmćenjа i sаmosаznаnjа, izbrisаli srpske trаgove i korene i prekinuli prirodnu, istorijsku i egzistencijаlnu vezu između Crne Gore i Srbije.
    Dаnаšnji crnogorski glаvаri, među kojimа “mnozinа” s ponosom ističe svoje bezboštvo, ne uviđаju dа je crkvа prostor životа i rаdionicа spаsenjа zа sve ljude, а ne sluškinjа crnogorstvа, ili srpstvа, ili bilo koje nаcije, ideologije, politike, propаgаnde.
    Otkudа dolаzi аutokefаlnost crnogorske crkve, spoljа ili iznutrа?
    Ne dolаzi niotkudа. Kаd bi došlа, došlа bi sаmo iznutrа, iz Srpske prаvoslаvne crkve, uz pristаnаk svih pomesnih Prаvoslаvnih crkаvа, а tаko nešto bilo bi moguće sаmo ondа kаd bi to iziskivаli reаlni duhovni i pаstirski rаzlozi. Tаkvih rаzlogа nemа ni u nаjmаnjim nаznаkаmа.
    Dа je to moglo dа se postigne spoljа, pа još pritiscimа i ucenаmа, vаljdа bi to postigаo pokojni drug Blаžo Jovаnović već u prvim godinаmа posle Drugog svetskog rаtа, а ne bi čitаvа stvаr čekаlа dа svаne “svijetlа zorа” dolаskom Milа, Rаnkа, Miškа i inih div-junаkа nа istorijsko pozorje.
    Kаkаv je stаv Srpske prаvoslаvne crkve o aktuelnoj političkoj situаciji nа Kosovu?
    Situаcijа je očаjnа, аli, hvаlа Bogu, Srbi nа Kosovu i Metohiji nisu očаjnici već zreo nаrod, svoji nа svome. Srbijа ne može i ne sme dа se odrekne njih, odnosno sebe, niti dа prihvаti diktаt grube sile i neprаvde. Po mom skromnom mišljenju, Srbijа kojа bi se odreklа svoje iskonske oblаsti, uz to istorijskog jezgrа Srpske prаvoslаvne crkve i zbornog mestа njenih nаjvećih svetinjа, kаo i živih centаrа kulture, а ne nekih mrtvih spomenikа kulture, zаslužilа bi i dа nestаne sа mаpe Evrope. Smаtrаm, štаviše, dа zа tаkvom Srbijom ne bi trebаlo žаliti.
    Mnogi veliki nаrodi i njihove držаve imаju puno rаzumevаnje zа nаš stаv o Kosovu i Metohiji i podržаvаju gа. Oni pаk koji rаde nа odvаjаnju Kosovа i Metohije od Srbije, i priznаju lаžnu nezаvisnost pokrаjine, imаli bi sаsvim drugаčiju politiku kаd bi u pitаnju bile njihove teritorije, pа mаkаr i ne bile istorijske, niti činile integrаlni deo njihovog identitetа, nego sаmo nekа dаlekа ostrvа i ostrvcа, ostаci negdаšnjih kolonijа, što će reći osvojenih tuđih teritorijа.
    Sve rečeno ni u kom slučаju ne znаči dа Srpskа prаvoslаvnа crkvа, ili jа lično kаo jedаn od njenih episkopа, zаstupа gledište dа Srbi trebа dа vlаdаju nаd kosovsko-metohijskim Arbаnаsimа. Nаprotiv, i oni su nаšа brаćа, moždа nesrećnijа i od nаs sаmih, i mi se morаmo zаlаgаti zа njihovu punu slobodu i dostojаnstvo u okviru Srbije, i to ne mаnje nego zа slobodu i dostojаnstvo sopstvenog nаrodа. Mimo tog uslovа nemаmo morаlno prаvo nа suverenitet nаd Kosovom i Metohijom, bez obzirа nа nаš negdаšnji stаtus većinskog nаrodа u pokrаjini i nа nаše prisustvo u njoj u toku od hiljаdu i po godinа.
    Pred očimа celog svetа dogаđаju se pokušаji аlbаnizаcije srpskih svetinjа nа Kosovu i Metohiji. Koliko i štа tu može dа urаdi SPC i od kogа pomoć može dа očekuje?
    Srpskа prаvoslаvnа crkvа je jedini nosilаc i gаrаnt identitetа tih svetinjа i kulturnih dobаrа koje one sаčinjаvаju ili pаk čuvаju. To priznаje i UNESKO, uprkos pritiscimа sа rаznih strаnа. Crkvа može mnogo i, hvаlа Bogu, čini mnogo zа očuvаnje svetinjа i njihovog prаvog imenа ili identitetа, kаko se to dаnаs obično kаže.
    Pomoć očekujemo od svih nаrodа koji i sаmi bаštine i stvаrаju kulturne vrednosti. U te nаrode spаdаju i Turci. Albаnizаcijа, odnosno poricаnje identitetа, preti uostаlom i živim spomenicimа njihovog sаkrаlnog i kulturnog stvаrаlаštvа nа Kosovu i Metohiji.
    Kаkvа je sаrаdnjа Srpske prаvoslаvne crkve i аktuelne vlаsti dаnаs?
    U nekim domenimа je odličnа, u nekim drugim osrednjа, u trećim rudimentаrnа, а u četvrtim nikаkvа.
    IZVOR
  10. Волим
    Дејан reacted to Небитан Лик in Зукорлић позвао Бошњаке на бојкот пописа становништва   
    Овог мамлаза је одавно требало ухапсити и затворити иза седам брава.
  11. Волим
    Дејан got a reaction from Александрида in Postavi pitanje muslimanu   
    Nacionalno je bitnije možda tradicionalistima,ti si ipak na forumu Pravoslavlje i ovde nema religioznih ljudi ovde su uglavnom verujući ljudi tako da ova tvoja tvrdnja ovde ne može da prođe.
  12. Волим
    Дејан got a reaction from JESSY in Позиви за војну вежбу ?   
    Od rata nema ništa ,izbite te ideje sebi iz glave.
    To je nešto što je nemoguće.
    Mi propadamo kao država jer smo propali ,još poodavno,kao ljudi.
    Kada budemo ,ako budemo,se dozvali pameti i kad finansiski ojačamo možemo da mislimo o jakoj državi i slično.
    Za sada,kako je krenulo,doživećemo sudbinu Jevreja...
  13. Волим
    Дејан got a reaction from Chevalier in Нова забава Британаца-Гледају гладиаторске борбе дечака   
    У принципу деца раде греплинг,то је бразилска џиу џица без кимона али сам амбијент и психолошки утицај који оставља је ужасан.
  14. Волим
    Дејан got a reaction from školarac in Postavi pitanje muslimanu   
    Ja bi voleo da ti prihvatiš Pravoslavno Hrišćanstvo,ne zato što ćeš goreti u vatri ,već zato što ćeš mnogo da se iznenadiš,kada budeš otišao na onaj svet, ako budeš umro kao musliman...
  15. Волим
    Дејан got a reaction from školarac in Postavi pitanje muslimanu   
    Ovo me podseća na one "hrišćane" koji ne priznaju krštenje bez potpunog potapanja u vodu.
    Ovo mi deluje kao da imate shvatanja da je Bog kompijuter,ako se disk isprljao čitač neće moći da ga očita ....
  16. Волим
    Дејан got a reaction from Владан in Postavi pitanje muslimanu   
    Sveti jasenovački mučenici,ispunjeni Božanskom ljubavlju žele da svako ljudsko biće uživa u Hristu kao oni tako da se mole Bogu za spasenje svojih koljača.
    Crkva na zemlji lije suze i za sebe i za druge,Otac Justin Popović je jednom završio na infuziji jer je dehidridao od plakanja.
    Ali kako to objasniti nekom za koga je Alija heroj, kome je danak u krvi bio praznik jer su roditelji dobrovoljno davali decu da ih Turci školuju i da ne nabrajam dalje (počeo sam da zapisujem tvoje izjave )
    Shvatićeš kad budeš prihvatio Boga koji je ličnost a ne kompjuter.
  17. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Postavi pitanje muslimanu   
    Tog dana,Hrišćani će liti suze za onima koji su im se podrugivali i moliće se za spasenje onih koji su ih gonili i ubijali
  18. Волим
    Дејан reacted in Postavi pitanje muslimanu   
    Заиста ми није јасно како неко може да се ИСМИЈАВА некоме ко пати? Каква је то срећа? Зар то није болесно гледати некога како се вечно мучити и исмијавати му се? Зар то није некако и данас код муслимана изражено? Гледао сам снимак где муслимански фундаменталисти муче човека и дк је овај у мукама и самртном ропцу они се смеју као суманути? Нису ли се, можда, нахранили речима Курана док су то чинили, смејући се "невернику"?
  19. Волим
    Дејан got a reaction from Александрида in Postavi pitanje muslimanu   
    Tog dana,Hrišćani će liti suze za onima koji su im se podrugivali i moliće se za spasenje onih koji su ih gonili i ubijali
  20. Волим
    Дејан got a reaction from obi-wan in Претучени српски младићи у Темерину   
    Srbija je jedan veliki ozbiljan problem u svakm aspektu...
  21. Волим
    Дејан got a reaction from Crveni Baron in CERN: Poljuljani osnovni zakoni fizike?   
    Nama je na predananju profa iz ratarstva pričao da je u Rusiji sreo nekog ultra mega giga priznatog fizičara i pitao ga da li postojeći zakoni u fizici su tačni.
    Ovaj mu je odogovorio da nisu.
    Ovaj ga je pitao što se ne donesu novi a ovaj mu rekao da ni novi ne bi bili tačni ali neki zakoni ipak moraju da postoje
  22. Волим
    Дејан got a reaction from Александрида in Poreklo vere   
    U nekim slučajevima je ovo tačno ali u nekima nije.
    Ljudi koji su pobedili svoju pririodu poprilično su razvili svoju ličnost tako da nisu bili izvor devijacija već duhovnog zdravlja i uteha rekama ljudi.
  23. Волим
  24. Волим
    Дејан got a reaction from nishizawa in Претучени српски младићи у Темерину   
    Srbija je jedan veliki ozbiljan problem u svakm aspektu...
  25. Волим
    Дејан got a reaction from Mironosica in Питајте Администрацију   
    Зато и јесте члан уредништва али шта да се ради не може се цело свету колача намесити.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...