Jump to content

Дејан

АДМИНИСТРАТОР
  • Content Count

    17336
  • Joined

  • Days Won

    30

Reputation Activity

  1. Волим
    Дејан reacted to w.a.mozart in Слике форумаша   
  2. Волим
    Дејан got a reaction from w.a.mozart in Још једна провокација новосадских градских власти   
    Ako neko dolazi na koncert moći će da me vidi u đubretarskom prsluku
  3. Волим
    Дејан got a reaction from IgorEr in Још једна провокација новосадских градских власти   
    Ako neko dolazi na koncert moći će da me vidi u đubretarskom prsluku
  4. Волим
    Дејан got a reaction from sleki in Још једна провокација новосадских градских власти   
    Ako neko dolazi na koncert moći će da me vidi u đubretarskom prsluku
  5. Волим
    Дејан got a reaction from bgpj in Вести из Константинопољске Патријаршије   
    Oni koji su izvršili ovo bogohulno delo, neka vrate mošti tamo odakle su ih uzeli
    Patrijarh Vaseljenski Vartolomej apleuje na lopove
    ISTANBUL - Carigradski i vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvao je lopove da vrate mošti svete Anastasije Sremske koje su ukrali iz jednog starog manastira kraj Soluna, javila je Verska informativna agencija (VIA).
    Patrijarh je obavestio sve pravoslavne i druge crkve, kanonske i nekanonske, da su iz manastira nedavno ukradene mošti svetiteljke i rekao da bi kradljivic mogli ponuditi na prodaju ove mošti nekoj od crkava.
    “Ovo je istinska tragedija pa molimo kradljivce da vrate mošti svetiteljke koju vernici veoma poštuju. Oni koji su izvršili ovo bogohulno delo, neka vrate mošti tamo odakle su ih uzeli", apelovao je nadležni mitropolit Apostol.
    Druge mošti, kao i vredni predmeti, nisu odnete prilikom krađe.
    Inače, Sveta Anastasija potiče iz Sirmijuma (Sremska Mitrovica). Mučenički je postradala u 3. veku.
    Njen kult postoji u celoj Evropi.
    Na Zapadu joj se mole protiv glavobolje i bolesti grudi, a u nekim krajevima je i "zaštitnica slobode štampe", piše VIA.
    Deo moštiju svete Anastasije se nalaze u Rimu, na Svetoj gori i bavarskom manastiru Benedikbojrenu, kao i u Zadru gde se smatra zaštitnicom grada i biskupije.
    Hrvati je nazivaju sveta Stošija i kod katolika ona se spominje na svim misama, u kanonu mise, a posvećena joj je i zadarska katedrala.
    IZVOR
  6. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Бројаница - зашто?   
    Brate Bojane,ovakav vid komunikacije ne praktikujemo na forumu to jest ne dozvoljavamo tako da te molim da obratiš pažnju.Hvala
  7. Волим
    Дејан got a reaction from bgpj in Бројаница - зашто?   
    Brate Bojane,ovakav vid komunikacije ne praktikujemo na forumu to jest ne dozvoljavamo tako da te molim da obratiš pažnju.Hvala
  8. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in По ком критеријуму ће Бог судити свету?   
    Jednom se sveti Siluan Atonski mnogo opteretio oko spasenja sveta Hristos mu se javio sa rečima:"Što si se toliko opteretio,ja ću suditi svetu".
  9. Волим
    Дејан got a reaction from Благовесник in По ком критеријуму ће Бог судити свету?   
    Jednom se sveti Siluan Atonski mnogo opteretio oko spasenja sveta Hristos mu se javio sa rečima:"Što si se toliko opteretio,ja ću suditi svetu".
  10. Волим
    Дејан got a reaction from Ignjatije in Слобода у хришћанству   
    Bog je neshavtljiv
  11. Волим
    Дејан got a reaction from Срђан Шијакињић in Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу   
    I Bog toliko zavole ovaj svet da dade svog jedinorodnog sina...
  12. Волим
    Дејан got a reaction from Срђан Шијакињић in Владика Андреј (Ћилерџић )   
    Načelno, pravoslavlje pozdravlja novi duh u uzajamnim odnosima istočnih i zapadnih hrišćana. Međutim, istorija nam je svedok da je rimska Crkva u više mahova pokušala da potčini Istok Zapadu, odnosno da istočne crkve potpadnu pod vlast rimske Crkve.
    Na našim prostorima je to naročito loše doživljeno tokom 19. i 20. vek, a kruna svega toga bio je genocid nad Srbima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. Danas se, pak, mnogi Rimokatolici gnušaju postupaka učinjenih u ime Rimokatoličke crkve od strane Hrvata. Mislim, da je to jedina prepreka što Papa neće biti pozvan na taj važan i lep jubilej 1700 godišnjice Milanskog edikta čija centralna proslava treba da bude u Nišu - kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas episkop remezijanski Andrej, odgovarajući na pitanje zašto uprkos nekim optimističkim očekivanjima poglavar Rimokatoličke crkve neće doći na proslavu velikog hrišćanskog jubileja 2013. godine u Nišu.
    - Istina je - nastavlja sagovornik Danasa - da postoji dobra volja kod zvaničnika Rimokatoličke crkve da se i taj problem ustaštva iz Drugog svetskog rata još jednom razmotri, ne samo sa istorijske strane gledišta, posle čega će sigurno uslediti izvinjenje Svetog Oca, kao što smo to videli početkom 21. veka u Atini, povodom posete pape Jovana Pavla II Grčkoj, kada se on izvinio zbog zlodela krstaša učinjenih nad istočnim hrišćanima u srednjem veku, pre svega se to odnosi na Četvrti krstaški pohod iz 1204. godine na Carigrad.
    Kakva je saradnja SPC sa drugim crkvama i verskim zajednicama u Srbiji? U kojim vidovima se ona ogleda?
    - Saradnja srpske Crkve sa Rimokatoličkom crkvom kao i sa crkvama koje su proistekle iz reformacije nastale tokom 16. veka, sa jedne strane je zadovoljavajuća, kada je u pitanju načelna bratoljubivost i spremnost na međusobno pomaganje. Međutim, što se tiče samog razvoja u prevazilaženju raskola i međuverskih razlika, odnosno razlika u dogmatskom učenju, treba priznati da je u okviru naših srpskih prilika, pa i prilika na Balkanu, taj dijalog još uvek u povoju ili u razvoju, ili na početku. To isto važi i za odnose sa drugim verskim zajednicama - sa judejskom verom odnosno sa islamom. Činjenica je da postoji u svetu veoma razvijen međucrkveni i međuverski dijalog koji, međutim, nažalost, na ovim prostorima, nije bio podržavan posle Drugog svetskog rata, jer režim nije bio zainteresovan za konstruktivnu i integralnu ulogu verskog faktora u svakodnevni društveni životni razvoj. Crkve i verske zajednice su bile dugi niz godina i decenija na margini svih društvenih događaja, tako da je danas situacija sasvim drugačija i nadamo se da će to bogatstvo, naime, već na međunarodnom planu stečeno bogatstvo dijaloga i međuverskog poverenja, upravo sada i ovde kod nas u Srbiji i na Balkanu uopšte, da zaživi i da nam pruži prosperitet u razvoju bratoljubivog i demokratskog društva.
    Postoji li, i u kojoj meri, međuverski dijalog? Da li se on može unaprediti?
    - Već od 7. veka hrišćanska crkva je praktikovala dijalog sa islamom. Taj dijalog je prošao nekoliko faza, od oholog odnosa hrišćanstva prema islamu, preko ozbiljne zabrinutosti hrišćanstva zbog neočekivano brzog prodora i širenja islama na tradicionalno hrišćanske prostore, pa sve do monologa u vremenu Osmanlijske vladavine. Pre toga, u prvim vekovima hrišćanstva, nastao je i dijalog sa judaizmom, a kasnije i sa politeističkim religijama. Svi ovi susreti na bazi dijaloga su danas maltene već institucionalizovani i odlikuju se mnogim plodovima. To se ogleda naročito u mnogim mirovnim inicijativama širom sveta. Lično sam bio više puta prisutan na međuverskim skupovima sazvanim, na primer, od strane Svetske konferencije religija za mir, sa sedištem u Kraljevini Norveškoj. Slične inicijative postoje na Bliskom istoku, podržavane naročito od strane Vaseljenske patrijaršije u Carigradu. Poznata mi je i Međuverska konferencija u Rusiji, odnosno na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, pod vođstvom Moskovske patrijaršije. Stečeno iskustvo sa tih skupova pokazuje da postoji velika čežnja kod svih verskih lidera da se upravo ta atmosfera uzajamnog poverenja i smanjenja međusobnih predrasuda afirmiše, na dobro savremenog sveta koji se ujedinjuje i neverovatnom brzinom menja, a samim tim suočava svet sa mnogim problemima u kojima su verske zajednice itekako pozvane da konstruktivno učestvuju u iznalaženju najboljih rešenja. To je velika nada za ove naše namučene prostore koji su upravo prošli kroz građanske ratove i stradanja, jer svi su ljudi namučeni, ma kojoj naciji ili veroispovesti pripadali, a orijentišu se prema rešavanju tih međusobnih nesuglasica i konflikata.
    Mnogi smatraju da je SPC konzervativna i zatvorena, a sa druge strane, kritikuju učešće predstavnika crkvenih vlasti u različitim ustanovama i institucijama, poput uloge vladike Porfirija u RRA. Kakav je Vaš stav u tome?
    - Crkva nije, kako ste rekli, konzervativna kada je u pitanju nesebična ljubav prema stradalnom narodu. Crkva nije bila i neće ni ubuduće biti bespomoćna kada su u pitanju žrtva, ljubav i njeno aktivno učešće u svemu što je za dobro svoga naroda. Jer ljubav prema Bogu ne može nikako biti odvojena od ljubavi prema bližnjemu, i obratno. Međutim, drugo je pitanje, koliko daleko može da ide Crkva a da ne bude neverna svom sopstvenom duhovnom iskustvu koje je spasonosno i iz kog je proizišlo toliko nebrojeno mnoštvo svetitelja i velikana hrišćanske crkve. Konzervativnost Crkve može u tom smislu samo da znači zabrinutost Crkve da današnja potraga u svetu za smislom, za orijentacijom, za duhovnim životom za trajnim vrednostima i stabilnošću ne prolazi pored istinskog smisla života, već da pomoću iskustva Crkve Hristove svi zajedno kreativno pratimo nove izazove u kojima ovaj naš izmučen svet dela i živi. U tom smislu pozdravljam angažovanje Preosvećenog vladike Porfirija u Republičkoj radiodifuznoj agenciji. Naime, nesumnjivo su predstavnici savremenih medija prepoznali u vladici Porfiriju osobu od poverenja i nezaobilaznog sagovornika u zagovaranju različitosti u odnosu na jedinstvo duha, odnosno u zagovaranju jedinstva u odnosu na različitost. Nepotrebno je ovde naglasiti da vladika Porfirije u našem društvu već decenijama pleni svojom inteligencijom, svojim mnogostrukim kvalifikacijama i harizmatičnim kulturnim profilom.
    Treba li, i zauzima li crkva politički stav? Bilo je primera u prošlosti.
    - Svuda tamo gde politički stavovi zahtevaju duhovnu dimenziju, na primer, u zaštiti ljudskih prava, ili u očuvanju mira i stabilnosti, Crkva je itekako pozvana da se uključi u sveopštu društveno-političku diskusiju. Prošlost nam pokazuje da je Crkva potrebna kao nasušni hleb kako bi se prevazišli međuljudski sukobi koji mogu da prerastu i u građanske sukobe većih razmera.
    Poruka vernicima
    Vaskrs je najradosniji hrišćanski praznik. Koja bi bila vaša poruka vernicima i čitaocima?
    - Pravoslavna Crkva, u svom pozivu da sve sjedini u Vaskrslom Sinu Božjem, Gospodu Isusu Hristu, nastavlja danas svoj zadatak mira, da odgovorno vrši svoju misiju u svetu i da pruža prostor u traganjima za jedinstvo svih ljudi. Naš narod s pravom očekuje od svoje svetosavske Crkve, da se postigne stabilnost života, smirivanje i prevazilaženje društvenih kriza i konflikata. Neka bi predstojeći praznici Vaskrsenja Hristovog iznova bili prilika, da se ljudi u prazničnom raspoloženju izmire i da svi zajedno dostignemo obnovu naše namučene otadžbine Srbije.
    IZVOR
  13. Волим
    Дејан got a reaction from laetitia in Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу   
    A što se tiče samog pitanja,Hrišćanin ne samo da može biti prijatelj svetu već mu je to i obaveza...
  14. Волим
    Дејан got a reaction from nishizawa in Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу   
    A što se tiče samog pitanja,Hrišćanin ne samo da može biti prijatelj svetu već mu je to i obaveza...
  15. Волим
    Дејан got a reaction from Ignjatije in Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу   
    A što se tiče samog pitanja,Hrišćanin ne samo da može biti prijatelj svetu već mu je to i obaveza...
  16. Волим
    Дејан got a reaction from Александрида in Да ли је пријатељство према свету непријатељство према Богу   
    A što se tiče samog pitanja,Hrišćanin ne samo da može biti prijatelj svetu već mu je to i obaveza...
  17. Волим
    Дејан got a reaction from obi-wan in Одакле долази видовитост?   
    Pametnom dosta....
  18. Волим
    Дејан got a reaction from Partibrejkers in Serijal Duhovnici - Studio B   
    Kad se ukrsti duhovništvo oca Jovana Radosavljevića,oca Justina Popovića,starca Porfirija i duhovnost svete gore ,onda se dobije ovakav stub i tvrđava Pravoslavlja
  19. Волим
    Дејан got a reaction from nedeljko in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  20. Волим
    Дејан got a reaction from Олимп in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  21. Волим
    Дејан got a reaction from Николa in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  22. Волим
    Дејан got a reaction from Miroslav.Nikolic in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  23. Волим
    Дејан got a reaction from Саша од Москве in Zašto vičemo?   
    Nije bitno što te nevole,bitno je da voliš
  24. Волим
    Дејан got a reaction from Драшко in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  25. Волим
    Дејан got a reaction from Midza in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...