Jump to content

Дејан

АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    17851
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    33

Репутација активности

  1. Волим
    Дејан got a reaction from Evgenik in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Jedan Beogradski semafor je danima pokazivao samo crveno svetlo.Popravili su ga tek kad je autobus pregazio preko fiće i ubio četvoročlanu porodicu...
  2. Волим
    Дејан got a reaction from Леон Професионалац in Zašto danas nema anatema?   
    Ima li većeg priznavanja postojanja Boga i njegove Crkve od traženja anateme od iste :D
  3. Волим
    Дејан got a reaction from kron in Катакомбна "Литургија" без иконостаса?   
    Сви смо сведоци,од пре раскола а и после њега,пропаганде присталица тадашњег епископа а садашњег монаха Артемија око служења Литургије.
    Слика,пратећиих текстова,различитих прозивки,осуда слично о служењима унијатских и католичких Литургија,од стране Православних епископа,само зато јер у храмовима не постоји иконостас .
    Сада је изашла слика са служења "Литургије" из неког манастира у Кули,који су основали људи око монаха Артемија.
    Нас сад интересује о чему се овде ради,да ли су они сами мерило вредности па кад неко други служи без иконостаса онда је то против канонски,унијатски и јеретички а када они "служе",онда је то у реду?

  4. Волим
    Дејан got a reaction from RYLAH in Катакомбна "Литургија" без иконостаса?   
    Сви смо сведоци,од пре раскола а и после њега,пропаганде присталица тадашњег епископа а садашњег монаха Артемија око служења Литургије.
    Слика,пратећиих текстова,различитих прозивки,осуда слично о служењима унијатских и католичких Литургија,од стране Православних епископа,само зато јер у храмовима не постоји иконостас .
    Сада је изашла слика са служења "Литургије" из неког манастира у Кули,који су основали људи око монаха Артемија.
    Нас сад интересује о чему се овде ради,да ли су они сами мерило вредности па кад неко други служи без иконостаса онда је то против канонски,унијатски и јеретички а када они "служе",онда је то у реду?

  5. Волим
    Дејан got a reaction from w.a.mozart in Катакомбна "Литургија" без иконостаса?   
    Сви смо сведоци,од пре раскола а и после њега,пропаганде присталица тадашњег епископа а садашњег монаха Артемија око служења Литургије.
    Слика,пратећиих текстова,различитих прозивки,осуда слично о служењима унијатских и католичких Литургија,од стране Православних епископа,само зато јер у храмовима не постоји иконостас .
    Сада је изашла слика са служења "Литургије" из неког манастира у Кули,који су основали људи око монаха Артемија.
    Нас сад интересује о чему се овде ради,да ли су они сами мерило вредности па кад неко други служи без иконостаса онда је то против канонски,унијатски и јеретички а када они "служе",онда је то у реду?

  6. Волим
    Дејан got a reaction from Dragi in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    [quote name=malina ' timestamp='1344346923' post='689400]
    Видиш, мене њихова изјава опште не забрињава, чак шта више ја се њој дивим. Када они, као родитељи убијеног, у најболнијем моменту свога живота, када треба своје рођено дете да сахрањују, не осуђују човека који им је сина убио...еј, родитељи! А ми, шта ми чинимо..дрвље и камење по човеку коме већа казна од онога шта је сам учинио не треба. Још да их лудима прогласимо што не умеју да пљују, не умеју да осуђују...велики су они пред Господом, јер испунише срца своја љубављу, не мржњом..велики су јер испунише циљ постојања, јер не умеју другачије сем да воле.
    Mi ovde ipak govorimo o roditeljima jednog narkomana a ne o roditeljima nekog istaknutog i zaslužnog građanina...
    Jako nezahvalna tema za davanje bilo kakvog mišljenja ali normalno da neće da osuđuju kad su sa njiom prošli ne pakao već sto puta gore...
  7. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Zeebedee у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Eto Vladika Irinej je objasnio ono sto je normalnoj osobi u startu bilo jasno.
  8. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Evgenik у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Амин,
    Још прије пар година смо отворено, недвосмислено и јавно говорили (на општу саблазан ових што се непрекидно пресамићују над позивима за отворени дијалог о проблемима у СПЦ) да ће ове и овакве појаве у стилу "муко моја пређи на другога" и "то што не видим пред носом не постоји" просто упропастити углед Цркве у народу и бити на свеопшту радост непријатељима Цркве.
    Под хитно тема идућег Сабора треба да буду границе одговорности Епископа, јер и у војсци за поступке својих војника одговара официр. Није ово о.Браниславу први ексцес па да се сви чудом чуде: већ је недавно читава Србија била шокирана његовим "васпитним методама" за које су многи уважени Епископи отворено рекли да су нехришћанске и антихришћанске, али џаба све.
    Овде дио директне одговорности носи и његов надлежни Епископ који је врло добро знао кога прима у Епархију.
    В.Лаврентије можда јесте чист светац, предиван човек бескрајно доброћудног караткера, АЛИ његов посао није да буде добар, него да заводи ред у својој Епархији која му је од Бога повјерена.
  9. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Жељко у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Irinej: I SPC da snosi odgovornost
    Beograd -- Odgovornost za tragediju u centru za lečenje zavisnosti u Joševi snose svi, pa i Srpska pravoslavna crkva, izjavio je za B92 episkop bački Irinej.




    "Ja smatram da, posredno, svi mi snosimo odgovornost i to moram da kažem pošteno, zato što nismo ozbiljno shvatilli šta jedan neuravnotežen čovek može da uradi", kaže Irinej bački.
    Sinod SPC je još 2009. godine, kada je snimak brutalnosti Branislava Peranovića objavila TV B92, preporučio Raško-prizrenskoj eparhiji da pokrene crkveno-sudski postupak protiv njega, međutim, tadašnji episkop Artemije je to odbio da učini. Potom je i sam Artemije raščinjen, ali nije i Peranović, kojeg je propustila da raščini i Šabačka eparhija.
    "Sinod nema vlast nad mesnim episkopima, on nije činovnik sinoda, ali naš stav nije uzet u obzir. Videlo se da je ovaj čovek neuravnotežen i nasilnik, ali nažalost ni crkveni postupak nije pokrenut", objašnjava Irinej.
    U Bačkoj episkopiji priznaju da su potom prestali da prate ovaj slučaj, u iščekivanju reakcije crkvenog suda.
    Oglasila se i Šabačka eparhija , koja je najavila da će se, ukoliko se dokaže da je sveštenik Branislav Peranović ubio štićenika Centra za odvikavanje od droge u selu Jadarska Lešnica kod Loznice, u slučaj uključiti i crkveni sud.
    U Eparhiji ističu da je njihovo oglašavanje o tom slučaju posledica svešteničkog čina osumnjičenog Peranovića, kao i da centar čiji je Peranović upravnik nije u sklopu crkve.
    Izvor: B92
  10. Волим
    Дејан got a reaction from nishizawa in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Čisto sumnjam da je do sada zvanično raščinjen ali će sigurno biti .Voleo bi da mogu da imam neki pozitivan sud o sveukupnom radu tog rehabilitacionog centra.
    Jedna od takođe otežavajućih okolnosti je ta što su oni te rehabilitovane mladadiće monašili,pa sad imamo oko bivšeg episkopa Artemija tako velik broj mladih monaha.
    To su ljudi sa ,evidentno,još uvek poremećenom ličnošću,a stavili su ih u ulogu koja im ne pripada.
  11. Волим
    Дејан got a reaction from Milan Nikolic in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Čisto sumnjam da je do sada zvanično raščinjen ali će sigurno biti .Voleo bi da mogu da imam neki pozitivan sud o sveukupnom radu tog rehabilitacionog centra.
    Jedna od takođe otežavajućih okolnosti je ta što su oni te rehabilitovane mladadiće monašili,pa sad imamo oko bivšeg episkopa Artemija tako velik broj mladih monaha.
    To su ljudi sa ,evidentno,još uvek poremećenom ličnošću,a stavili su ih u ulogu koja im ne pripada.
  12. Волим
    Дејан got a reaction from JESSY in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Čisto sumnjam da je do sada zvanično raščinjen ali će sigurno biti .Voleo bi da mogu da imam neki pozitivan sud o sveukupnom radu tog rehabilitacionog centra.
    Jedna od takođe otežavajućih okolnosti je ta što su oni te rehabilitovane mladadiće monašili,pa sad imamo oko bivšeg episkopa Artemija tako velik broj mladih monaha.
    To su ljudi sa ,evidentno,još uvek poremećenom ličnošću,a stavili su ih u ulogu koja im ne pripada.
  13. Волим
    Дејан got a reaction from Лидија Миленковић in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Čisto sumnjam da je do sada zvanično raščinjen ali će sigurno biti .Voleo bi da mogu da imam neki pozitivan sud o sveukupnom radu tog rehabilitacionog centra.
    Jedna od takođe otežavajućih okolnosti je ta što su oni te rehabilitovane mladadiće monašili,pa sad imamo oko bivšeg episkopa Artemija tako velik broj mladih monaha.
    To su ljudi sa ,evidentno,još uvek poremećenom ličnošću,a stavili su ih u ulogu koja im ne pripada.
  14. Волим
    Дејан got a reaction from pezza in Zašto danas nema anatema?   
    A ja umalo nisam okačio svoje verničke kopačke o klin,kada sam čuo da je Stojadinović zapalio u BG da traži raskrsštenicu.Prosto sam se postideo koliku čovek ima veru u krštenje kad je ustanju toliki put da prevali zarad raskrštenice.
  15. Волим
    Дејан got a reaction from Јефимија Крунић in Zašto danas nema anatema?   
    Ima li većeg priznavanja postojanja Boga i njegove Crkve od traženja anateme od iste :D
  16. Волим
    Дејан got a reaction from obi-wan in Злостављање деце у школи од стране наставника   
    Što ne volim kad mi ovako počne dan.
    Kako bi mu skakao po toj ćelavoj tintari...
  17. Волим
    Дејан got a reaction from Владан Здравков Меденица in Zašto danas nema anatema?   
    Ima li većeg priznavanja postojanja Boga i njegove Crkve od traženja anateme od iste :D
  18. Волим
    Дејан got a reaction from RYLAH in Zašto danas nema anatema?   
    A ja umalo nisam okačio svoje verničke kopačke o klin,kada sam čuo da je Stojadinović zapalio u BG da traži raskrsštenicu.Prosto sam se postideo koliku čovek ima veru u krštenje kad je ustanju toliki put da prevali zarad raskrštenice.
  19. Волим
    Дејан got a reaction from kron in Zašto danas nema anatema?   
    Ima li većeg priznavanja postojanja Boga i njegove Crkve od traženja anateme od iste :D
  20. Волим
    Дејан got a reaction from Саша M. in Без Светих Тајни и подвижничког живота нема духовног излечења   
    Митрополит Јеротеј Влахос
    Људи осећају да најезда западњачког духа умртвљује душу и разара све међуличне односе. Зато, људи покушавају да оживе стари начин живота, који је био много човечнији, но, и етос и обичаји нашег народа, као и много тога другог из народног живота, били су уско везани за духовно-терапеутски метод Цркве којим Црква узводи човека ка обожењу.
    Наравно, овде треба бити опрезан, зато што има много обичаја који су плод и заостатак паганског идолопоклонства и сујеверја. Јер, нажалост, и у древна хришћанска времена је било мого сујеверја, баш као што је случај и данас. Људи често доживљавају Цркву и Бога као нешто што треба да им помогне да им ствари иду добро у животу. И, чак ни то не треба одбацивати. Тако се људи сабирају на чин благосиљања пшенице светом водицом, да би имали добру жетву.
    Али, све што се отуђи од целовитог духовно-терапеутског метода Цркве, од ступњева духовног усавршавања – очишћења, просветљења, и обожења – постаје само мртва форма, од које човеку нема помоћи.
    Људи почињу да мисле да је форма сама по себи довољна, што има за последицу привид духовног излечења. Људи мисле да ће се, придржавајући се пуких форми, пронаћи срећу у животу, па онда доживљавају разочарење када је не нађу.
    Ја, напротив, верујем да човек који живи исихастичким Предањем Цркве – које је, још једном понављам, усредсређено на човеково очишћење, просветљење и обожење – може живети Православним Предањем, чак и у солитеру, у савременој урбаној средини, под најнеповољнијим спољашњим околностима.
    Многи Новомученици су били слуге турских господара. Они су споља гледано служили турском царству које се борило против Хришћанства. Но, они су, и поред тога, сачуували Предање и достигли Боговиђење, Мучеништво и обожење.
    Јер, многи Новомученици су, као што видимо из њихових Житија, имали Боговиђење пре Мучеништва и њихово Мучеништво је било плод Боговиђења.
    ***
    Лечење душе, заиста, мора бити усредсређено на ум. Помрачени и умртвљени ум лечењем мора да се изнова просветли, е да би изнова оживео. Човек чији је ум духовно болестан, роб је безбројних страсти, помисли и фантазија.
    Човек који хоће да се духовно излечи мора, дакле, да усредсреди пажњу управо на лечење свог оболелог ума. Вредно је поменути како Свети Оци описују лечење и обнову ума. Постоје четири средтвса за лечење ума.
    То су: Православна Вера, свест о сопственој грешности, помоћ свештеника – духовног лекара и, коначно, одговарајући метод за обнову ума, који се зове православна „аскеза“.
    Црква је својеврсна духовна Болница која лечи људе. Црква није друштво добрих и побожних људи, већ благословено Тело Христово унутар кога се људи духовно лече. Црква прима болесне људе и лечи их од њихових духовних болести.
    Ми, стога, исповедамо да је Христос Једини Истинити Бог, да је Црква Болница која истински лечи човека, да су Свети Оци истински терапеути који лече силом Христовом, да су Божије заповести духовно-терапеутске и да треба да се трудимо да живимо извршавајући те заповести.
    Јер, као што лекарски рецепти нису нешто апстрактно, већ се преписују болесноме чобвеку ради исцељења, тако су и заопивести Христове такође упућене духовно болеснима ради њиховог духовног излечења. Зато треба да се трудимо да испуњавамо све Христове заповести, јер је то пут за духовно излечење нашег срца.
    ***
    Светотајински живот Цркве није одвојен од аскетског живота Цркве. Са разочарењем констатујем да се у многим новим књигама Света Тајна Божанствене Евхаристије анализира тако да испада да пуко учешће у Евхаристији и пуко причешћивање Крвљу и Телом Христовим јесте оно што по себи обожује човека. Нема сумње да је Света Тајна Евхаристије оно по чему се Православље неупоредиво разликује од свих осталих религија.
    Међутим, ако се изолује, од свецелог духовно-терапеутског метода Цркве, Евхаристија не само да не обожује човека, већ је човеку и на осуду. Благодат Божија у том случају делује као казна.
    Много пута сам чуо како православни свештеници у својим проповедима тврде да Свето Причешће спасава човека и да га води ка обожењу, као и да свако од нас мора да се причешћује сваке недеље и томе слично.
    Међутим, читаво Предање Цркве учи да одвојене од подвига духовног живота – т.ј. од очишћења, просветљења и обожења – Свете Тајне не могу помоћи човеку.
    Свети Оци говоре да Свето Причешће претпоставља аскезу (подвижништво) и да је неодвојиво од аскезе. Аскеза, као што смо већ рекли, претходи и следи Божанственој Евхаристији.
    Извор: "Православни одговор"
  21. Волим
    Дејан got a reaction from Давор73 in Без Светих Тајни и подвижничког живота нема духовног излечења   
    Митрополит Јеротеј Влахос
    Људи осећају да најезда западњачког духа умртвљује душу и разара све међуличне односе. Зато, људи покушавају да оживе стари начин живота, који је био много човечнији, но, и етос и обичаји нашег народа, као и много тога другог из народног живота, били су уско везани за духовно-терапеутски метод Цркве којим Црква узводи човека ка обожењу.
    Наравно, овде треба бити опрезан, зато што има много обичаја који су плод и заостатак паганског идолопоклонства и сујеверја. Јер, нажалост, и у древна хришћанска времена је било мого сујеверја, баш као што је случај и данас. Људи често доживљавају Цркву и Бога као нешто што треба да им помогне да им ствари иду добро у животу. И, чак ни то не треба одбацивати. Тако се људи сабирају на чин благосиљања пшенице светом водицом, да би имали добру жетву.
    Али, све што се отуђи од целовитог духовно-терапеутског метода Цркве, од ступњева духовног усавршавања – очишћења, просветљења, и обожења – постаје само мртва форма, од које човеку нема помоћи.
    Људи почињу да мисле да је форма сама по себи довољна, што има за последицу привид духовног излечења. Људи мисле да ће се, придржавајући се пуких форми, пронаћи срећу у животу, па онда доживљавају разочарење када је не нађу.
    Ја, напротив, верујем да човек који живи исихастичким Предањем Цркве – које је, још једном понављам, усредсређено на човеково очишћење, просветљење и обожење – може живети Православним Предањем, чак и у солитеру, у савременој урбаној средини, под најнеповољнијим спољашњим околностима.
    Многи Новомученици су били слуге турских господара. Они су споља гледано служили турском царству које се борило против Хришћанства. Но, они су, и поред тога, сачуували Предање и достигли Боговиђење, Мучеништво и обожење.
    Јер, многи Новомученици су, као што видимо из њихових Житија, имали Боговиђење пре Мучеништва и њихово Мучеништво је било плод Боговиђења.
    ***
    Лечење душе, заиста, мора бити усредсређено на ум. Помрачени и умртвљени ум лечењем мора да се изнова просветли, е да би изнова оживео. Човек чији је ум духовно болестан, роб је безбројних страсти, помисли и фантазија.
    Човек који хоће да се духовно излечи мора, дакле, да усредсреди пажњу управо на лечење свог оболелог ума. Вредно је поменути како Свети Оци описују лечење и обнову ума. Постоје четири средтвса за лечење ума.
    То су: Православна Вера, свест о сопственој грешности, помоћ свештеника – духовног лекара и, коначно, одговарајући метод за обнову ума, који се зове православна „аскеза“.
    Црква је својеврсна духовна Болница која лечи људе. Црква није друштво добрих и побожних људи, већ благословено Тело Христово унутар кога се људи духовно лече. Црква прима болесне људе и лечи их од њихових духовних болести.
    Ми, стога, исповедамо да је Христос Једини Истинити Бог, да је Црква Болница која истински лечи човека, да су Свети Оци истински терапеути који лече силом Христовом, да су Божије заповести духовно-терапеутске и да треба да се трудимо да живимо извршавајући те заповести.
    Јер, као што лекарски рецепти нису нешто апстрактно, већ се преписују болесноме чобвеку ради исцељења, тако су и заопивести Христове такође упућене духовно болеснима ради њиховог духовног излечења. Зато треба да се трудимо да испуњавамо све Христове заповести, јер је то пут за духовно излечење нашег срца.
    ***
    Светотајински живот Цркве није одвојен од аскетског живота Цркве. Са разочарењем констатујем да се у многим новим књигама Света Тајна Божанствене Евхаристије анализира тако да испада да пуко учешће у Евхаристији и пуко причешћивање Крвљу и Телом Христовим јесте оно што по себи обожује човека. Нема сумње да је Света Тајна Евхаристије оно по чему се Православље неупоредиво разликује од свих осталих религија.
    Међутим, ако се изолује, од свецелог духовно-терапеутског метода Цркве, Евхаристија не само да не обожује човека, већ је човеку и на осуду. Благодат Божија у том случају делује као казна.
    Много пута сам чуо како православни свештеници у својим проповедима тврде да Свето Причешће спасава човека и да га води ка обожењу, као и да свако од нас мора да се причешћује сваке недеље и томе слично.
    Међутим, читаво Предање Цркве учи да одвојене од подвига духовног живота – т.ј. од очишћења, просветљења и обожења – Свете Тајне не могу помоћи човеку.
    Свети Оци говоре да Свето Причешће претпоставља аскезу (подвижништво) и да је неодвојиво од аскезе. Аскеза, као што смо већ рекли, претходи и следи Божанственој Евхаристији.
    Извор: "Православни одговор"
  22. Волим
    Дејан got a reaction from nedeljko in Zašto vičemo?   
    Jednom je učitelj pitao svoje učenike:
    "Zašto ljudi viču kad su ljuti?"
    Učenici su razmišljali neko vreme:
    "Zato što izgubimo strpljenje - zato vičemo" - reče jedan
    "Ali, zašto bi vikao ako je osoba pored tebe?" - pita učitelj - "zar nije moguće govoriti tiho i lagano?"
    Učenici su davali još neke odgovore, ali nijedan nije zadovoljio učitelja
    Naposletku je objasnio:
    "Kada su dve osobe u svađi, ljutite, njihova se srca jako udalje..Zato moraju vikati jedno na drugoga, da njihov krik premosti udaljenost i da se mogu čuti. Što su ljući, glasnije moraju vikati, jer je udaljenost među njima sve veća.
    Potom je učitelj pitao:
    "Šta se dogodi kada se dve osobe zaljube?. Ne viču jedan na drugoga, već govore tiho i nežno. Zašto? Njihova srca su veoma blizu. Udaljenost među njima je veoma mala.
    A šta se dogodi kada se još više zaljube? Ne govore. Samo šapuću i još više zbližuju u svojoj ljubavi..Konačno, ne trebaju više ni šapat. Samo se gledaju i to je sve. Takve su dve osobe koje se vole."
    Onda je rekao:
    "Kada se svađate, nemojte dozvoliti da se vaša srca udalje, ne izgovarajte reči koje bi vas mogle još više udaljiti, jer će doći dan kada će udaljenost biti tako velika, da više nikad neće biti puta nazad.
  23. Волим
    Дејан got a reaction from liliana in Без Светих Тајни и подвижничког живота нема духовног излечења   
    Митрополит Јеротеј Влахос
    Људи осећају да најезда западњачког духа умртвљује душу и разара све међуличне односе. Зато, људи покушавају да оживе стари начин живота, који је био много човечнији, но, и етос и обичаји нашег народа, као и много тога другог из народног живота, били су уско везани за духовно-терапеутски метод Цркве којим Црква узводи човека ка обожењу.
    Наравно, овде треба бити опрезан, зато што има много обичаја који су плод и заостатак паганског идолопоклонства и сујеверја. Јер, нажалост, и у древна хришћанска времена је било мого сујеверја, баш као што је случај и данас. Људи често доживљавају Цркву и Бога као нешто што треба да им помогне да им ствари иду добро у животу. И, чак ни то не треба одбацивати. Тако се људи сабирају на чин благосиљања пшенице светом водицом, да би имали добру жетву.
    Али, све што се отуђи од целовитог духовно-терапеутског метода Цркве, од ступњева духовног усавршавања – очишћења, просветљења, и обожења – постаје само мртва форма, од које човеку нема помоћи.
    Људи почињу да мисле да је форма сама по себи довољна, што има за последицу привид духовног излечења. Људи мисле да ће се, придржавајући се пуких форми, пронаћи срећу у животу, па онда доживљавају разочарење када је не нађу.
    Ја, напротив, верујем да човек који живи исихастичким Предањем Цркве – које је, још једном понављам, усредсређено на човеково очишћење, просветљење и обожење – може живети Православним Предањем, чак и у солитеру, у савременој урбаној средини, под најнеповољнијим спољашњим околностима.
    Многи Новомученици су били слуге турских господара. Они су споља гледано служили турском царству које се борило против Хришћанства. Но, они су, и поред тога, сачуували Предање и достигли Боговиђење, Мучеништво и обожење.
    Јер, многи Новомученици су, као што видимо из њихових Житија, имали Боговиђење пре Мучеништва и њихово Мучеништво је било плод Боговиђења.
    ***
    Лечење душе, заиста, мора бити усредсређено на ум. Помрачени и умртвљени ум лечењем мора да се изнова просветли, е да би изнова оживео. Човек чији је ум духовно болестан, роб је безбројних страсти, помисли и фантазија.
    Човек који хоће да се духовно излечи мора, дакле, да усредсреди пажњу управо на лечење свог оболелог ума. Вредно је поменути како Свети Оци описују лечење и обнову ума. Постоје четири средтвса за лечење ума.
    То су: Православна Вера, свест о сопственој грешности, помоћ свештеника – духовног лекара и, коначно, одговарајући метод за обнову ума, који се зове православна „аскеза“.
    Црква је својеврсна духовна Болница која лечи људе. Црква није друштво добрих и побожних људи, већ благословено Тело Христово унутар кога се људи духовно лече. Црква прима болесне људе и лечи их од њихових духовних болести.
    Ми, стога, исповедамо да је Христос Једини Истинити Бог, да је Црква Болница која истински лечи човека, да су Свети Оци истински терапеути који лече силом Христовом, да су Божије заповести духовно-терапеутске и да треба да се трудимо да живимо извршавајући те заповести.
    Јер, као што лекарски рецепти нису нешто апстрактно, већ се преписују болесноме чобвеку ради исцељења, тако су и заопивести Христове такође упућене духовно болеснима ради њиховог духовног излечења. Зато треба да се трудимо да испуњавамо све Христове заповести, јер је то пут за духовно излечење нашег срца.
    ***
    Светотајински живот Цркве није одвојен од аскетског живота Цркве. Са разочарењем констатујем да се у многим новим књигама Света Тајна Божанствене Евхаристије анализира тако да испада да пуко учешће у Евхаристији и пуко причешћивање Крвљу и Телом Христовим јесте оно што по себи обожује човека. Нема сумње да је Света Тајна Евхаристије оно по чему се Православље неупоредиво разликује од свих осталих религија.
    Међутим, ако се изолује, од свецелог духовно-терапеутског метода Цркве, Евхаристија не само да не обожује човека, већ је човеку и на осуду. Благодат Божија у том случају делује као казна.
    Много пута сам чуо како православни свештеници у својим проповедима тврде да Свето Причешће спасава човека и да га води ка обожењу, као и да свако од нас мора да се причешћује сваке недеље и томе слично.
    Међутим, читаво Предање Цркве учи да одвојене од подвига духовног живота – т.ј. од очишћења, просветљења и обожења – Свете Тајне не могу помоћи човеку.
    Свети Оци говоре да Свето Причешће претпоставља аскезу (подвижништво) и да је неодвојиво од аскезе. Аскеза, као што смо већ рекли, претходи и следи Божанственој Евхаристији.
    Извор: "Православни одговор"
  24. Волим
    Дејан got a reaction from pezza in Zašto danas nema anatema?   
    Ima li većeg priznavanja postojanja Boga i njegove Crkve od traženja anateme od iste :D
  25. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Zašto danas nema anatema?   
    A ja umalo nisam okačio svoje verničke kopačke o klin,kada sam čuo da je Stojadinović zapalio u BG da traži raskrsštenicu.Prosto sam se postideo koliku čovek ima veru u krštenje kad je ustanju toliki put da prevali zarad raskrštenice.
×
×
  • Креирај ново...