Jump to content

Дејан

АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    17845
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    33

Репутација активности

  1. Волим
    Дејан got a reaction from Sanja Т. in Наши двојници   
    Nisam ovo video do sada
    Mnogi su mi do sada rekli da ličim na Jeremića a najjači je bio pevač na bratovoj svadbi koji me je prozivao na mikrafon da sam isti kao Jeremić i svaku pesmu kad naručim je komentarisao samo za Jeremića ili od Jeremića
  2. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Наши двојници   
  3. Волим
    Дејан got a reaction from obi-wan in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Branislav Peranović je prijavio vladiku Pahomija za seksualni skandal i nedugo nakon toga je prešao u raškoprizrensku eparhiju.
    To je sve rekao u emisiji kod Olje Bećković.
    Inače,sve kanonske episkope na forumu pišemo sa njihovim titulama,nikako samo sa imenom.
  4. Волим
    Дејан got a reaction from Gandalf Sivi in Savremena iskusenja i mladi   
    Najlakše je pobediti rukoblud ako veruješ da ćeš zbog toga da goriš u večnim mukama
  5. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Kamp za lečenje ukrainskih feminiskinja
  6. Волим
    Дејан got a reaction from sleki in Ватикан: Сада могу и кондоми   
    Eto ti sad,sad je upropastio biznis ovima :D

  7. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Sara :) у Слике форумаша   
  8. Волим
    Дејан got a reaction from Ignjatije in Гранд-шоу педофилија (видео)   
    od mog brata cerkica ,kad menja kanae pa naleti na grand i vidi polugole zene,pocne da okrece saku i govori vidi budale
  9. Волим
    Дејан got a reaction from Гост in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.
  10. Волим
    Дејан got a reaction from RYLAH in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.
  11. Волим
    Дејан got a reaction from kron in Гранд-шоу педофилија (видео)   
    od mog brata cerkica ,kad menja kanae pa naleti na grand i vidi polugole zene,pocne da okrece saku i govori vidi budale
  12. Волим
    Дејан got a reaction from zuti car in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.
  13. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Јелина у Проблеми савременог доба- Владика Давид крушевачки (аудио & видео)   
    ..."Благодат Божија кад уђе у човека, човек се продуби да су му дубине после несагледиве. Такво му је и срце."... srcee
  14. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Аурор у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Za zemlju živih kapa dole uvek.
  15. Волим
    Дејан got a reaction from nishizawa in Митрополит Порфирије - предавања и разговори   
    Због смрти у Јадранској Лешници, осим Бранислава Перановића, још неко ће морати да буде позван на одговорност, каже за РТС епископ јегарски Порфирије. Сви смо одговорни, посредно или непосредно, наводи епископ и поручује да насиље никада није лек.



    Епископ јегарски Порфирије изјавио је да ће због смрти штићеника центра за одвикавање од дроге у Јадранској Лешници још неко морати бити позван на одговорност, поред свештеника Бранислава Перановића који је осумњичен да је извршио убиство
    Порфирије је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је шокиран убиством у Лешници. "Себи постављам питање како је овај човек имао могућност да се бави било каквим свештеничким послом, а камоли да управља таквим центром", рекао је Порфирије.
    "Сви ми сносимо одговорност. Сви смо посредно или непосредно одговорни што смо дозволили да један такав човек, под плаштом цркве и мантије ради нешто што нема везе са јеванђељем", рекао је епископ јегарски.
    Одговарајући на питање како Перановић после немилих догађаја из Центра "Црна Река" и даље има свештеничку функцију, Порфирије је одговорио да се његов случај вероватно провукао због црквеног спора који се водио против сада већ бившег владике Артемија.
    "Синод је тражио од Артемија да Перановића рашчини. Уследио је процес против Артемија, где је он сам рашчињен. Десило се да се провуче случај Перановића и да он оде у Епархију шабачко-ваљевску, где никад није вршио класичну свештеничку службу, већ је био самостални стрелац", рекао је епископ Порфирије.
    На питање шта црквени суд сада може да уради, Порфирије је одговорио да Перановић мора бити лишен не само црквеног чина, већ можда и искључен из црквене заједнице.
    "Не бих да прејудицирам процес пред црквеним судом, али морао би још неко да буде позван на одговорност", рекао је Порфирије.
    На питање да ли мисли на владику шабачког Лаврентија, Порфирије је одговорио да не може да говори ни о коме конкретно, али истакао да је то, пре свега, неко ко је морао да има на уму о чему је реч.
    Имајући у виду да и сам води центре за лечење болести зависности, Владика Порфирије каже да ниједан проблем, па ни наркоманија, не може да се излечи насиљем.
    Коментаришући то што поједини родитељи чија су деца наркомани понекад и одобравају насилне методе, Порфирије каже да их разуме, пошто и сам има контакте са родитељима чија су деца наркомани, али истиче да такве методе никад нису решење.
    "Ја их донекле разумем, не постоји тежи проблем од тога и они су спремни на сваку могућу солуцију. Међутим, какав год да је проблем, нико нема право да злоупотреби родитеље и да лечи своје комплексе, да користи агресију и врши насиље. Не можете насиљем да излечите било који проблем", каже владика Порфирије.
    Говорећи о центрима за лечење болести зависности који води, Порфирије наводи да су у њему ангажоване стручне службе, пре свега лекари.
    Извор са пратећим видео снимком


  16. Волим
    Дејан got a reaction from Evgenik in Митрополит Порфирије - предавања и разговори   
    Због смрти у Јадранској Лешници, осим Бранислава Перановића, још неко ће морати да буде позван на одговорност, каже за РТС епископ јегарски Порфирије. Сви смо одговорни, посредно или непосредно, наводи епископ и поручује да насиље никада није лек.



    Епископ јегарски Порфирије изјавио је да ће због смрти штићеника центра за одвикавање од дроге у Јадранској Лешници још неко морати бити позван на одговорност, поред свештеника Бранислава Перановића који је осумњичен да је извршио убиство
    Порфирије је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је шокиран убиством у Лешници. "Себи постављам питање како је овај човек имао могућност да се бави било каквим свештеничким послом, а камоли да управља таквим центром", рекао је Порфирије.
    "Сви ми сносимо одговорност. Сви смо посредно или непосредно одговорни што смо дозволили да један такав човек, под плаштом цркве и мантије ради нешто што нема везе са јеванђељем", рекао је епископ јегарски.
    Одговарајући на питање како Перановић после немилих догађаја из Центра "Црна Река" и даље има свештеничку функцију, Порфирије је одговорио да се његов случај вероватно провукао због црквеног спора који се водио против сада већ бившег владике Артемија.
    "Синод је тражио од Артемија да Перановића рашчини. Уследио је процес против Артемија, где је он сам рашчињен. Десило се да се провуче случај Перановића и да он оде у Епархију шабачко-ваљевску, где никад није вршио класичну свештеничку службу, већ је био самостални стрелац", рекао је епископ Порфирије.
    На питање шта црквени суд сада може да уради, Порфирије је одговорио да Перановић мора бити лишен не само црквеног чина, већ можда и искључен из црквене заједнице.
    "Не бих да прејудицирам процес пред црквеним судом, али морао би још неко да буде позван на одговорност", рекао је Порфирије.
    На питање да ли мисли на владику шабачког Лаврентија, Порфирије је одговорио да не може да говори ни о коме конкретно, али истакао да је то, пре свега, неко ко је морао да има на уму о чему је реч.
    Имајући у виду да и сам води центре за лечење болести зависности, Владика Порфирије каже да ниједан проблем, па ни наркоманија, не може да се излечи насиљем.
    Коментаришући то што поједини родитељи чија су деца наркомани понекад и одобравају насилне методе, Порфирије каже да их разуме, пошто и сам има контакте са родитељима чија су деца наркомани, али истиче да такве методе никад нису решење.
    "Ја их донекле разумем, не постоји тежи проблем од тога и они су спремни на сваку могућу солуцију. Међутим, какав год да је проблем, нико нема право да злоупотреби родитеље и да лечи своје комплексе, да користи агресију и врши насиље. Не можете насиљем да излечите било који проблем", каже владика Порфирије.
    Говорећи о центрима за лечење болести зависности који води, Порфирије наводи да су у њему ангажоване стручне службе, пре свега лекари.
    Извор са пратећим видео снимком


  17. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Zeebedee у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Videh prilog za sve koji ricaju o nekakvoj zaveri i pljuvanju crkve. Da ne kazem da su izjavili da su to jedine pravoslavne zajednice pod blagoslov crkve .
  18. Волим
    Дејан got a reaction from Фоловер in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.
  19. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Evgenik у Перановић: Нисам намерно убио, цело друштво саучесник   
    Амин! Амин! Амин!
    Управо тако, и ми баш о томе причамо већ скоро деценију. Читаву Цркву (изузев црквене администрације) више боли глава од нерада црквених тела чија је дужност одржавање реда.
    Питали смо се годинама шта то треба да се деси да би црквене власти реаговале на антихришћанско понашање одређених лица у мантијама и ево, десило се најгоре.
    Нити једног тренутка не осуђујем Перановића: таквих је било и биће на хиљаде, мене просто избезумљује чињеница да постоје људи који се вербално изјашњавају као Христови, а оправдавају убиства - а још више ме излуђује чињеница да се све ово итекако могло спријечити још у коријену, па нек се направи тристо раскола.
    Чињенице говоре све: од ове врсте "трпљења", тачније прећуткивања разноразних изопачености и падова нико користи нема осим антихришћана у црквеним редовима којима је Црква само некаква организација у којој има много наивчина и која служи за материјално искориштавање и лагодан живот.
  20. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Митрополит Порфирије - предавања и разговори   
    Због смрти у Јадранској Лешници, осим Бранислава Перановића, још неко ће морати да буде позван на одговорност, каже за РТС епископ јегарски Порфирије. Сви смо одговорни, посредно или непосредно, наводи епископ и поручује да насиље никада није лек.



    Епископ јегарски Порфирије изјавио је да ће због смрти штићеника центра за одвикавање од дроге у Јадранској Лешници још неко морати бити позван на одговорност, поред свештеника Бранислава Перановића који је осумњичен да је извршио убиство
    Порфирије је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да је шокиран убиством у Лешници. "Себи постављам питање како је овај човек имао могућност да се бави било каквим свештеничким послом, а камоли да управља таквим центром", рекао је Порфирије.
    "Сви ми сносимо одговорност. Сви смо посредно или непосредно одговорни што смо дозволили да један такав човек, под плаштом цркве и мантије ради нешто што нема везе са јеванђељем", рекао је епископ јегарски.
    Одговарајући на питање како Перановић после немилих догађаја из Центра "Црна Река" и даље има свештеничку функцију, Порфирије је одговорио да се његов случај вероватно провукао због црквеног спора који се водио против сада већ бившег владике Артемија.
    "Синод је тражио од Артемија да Перановића рашчини. Уследио је процес против Артемија, где је он сам рашчињен. Десило се да се провуче случај Перановића и да он оде у Епархију шабачко-ваљевску, где никад није вршио класичну свештеничку службу, већ је био самостални стрелац", рекао је епископ Порфирије.
    На питање шта црквени суд сада може да уради, Порфирије је одговорио да Перановић мора бити лишен не само црквеног чина, већ можда и искључен из црквене заједнице.
    "Не бих да прејудицирам процес пред црквеним судом, али морао би још неко да буде позван на одговорност", рекао је Порфирије.
    На питање да ли мисли на владику шабачког Лаврентија, Порфирије је одговорио да не може да говори ни о коме конкретно, али истакао да је то, пре свега, неко ко је морао да има на уму о чему је реч.
    Имајући у виду да и сам води центре за лечење болести зависности, Владика Порфирије каже да ниједан проблем, па ни наркоманија, не може да се излечи насиљем.
    Коментаришући то што поједини родитељи чија су деца наркомани понекад и одобравају насилне методе, Порфирије каже да их разуме, пошто и сам има контакте са родитељима чија су деца наркомани, али истиче да такве методе никад нису решење.
    "Ја их донекле разумем, не постоји тежи проблем од тога и они су спремни на сваку могућу солуцију. Међутим, какав год да је проблем, нико нема право да злоупотреби родитеље и да лечи своје комплексе, да користи агресију и врши насиље. Не можете насиљем да излечите било који проблем", каже владика Порфирије.
    Говорећи о центрима за лечење болести зависности који води, Порфирије наводи да су у њему ангажоване стручне службе, пре свега лекари.
    Извор са пратећим видео снимком


  21. Волим
    Дејан got a reaction from manuelana in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.
  22. Волим
    Дејан got a reaction from Zero in Зашто Бог, ако је свемоћан, није одредио да људи не греше?   
    Слобода избора
    Веома често неверници питају шта је хришћанство дало човечанству за две хиљаде година.
    Кажу: и даље на свету има зла, и даље постоје људи са инстинктима и наравима животиња, они који су далеко од Богочовека и који прљају само људско име.
    Питају неверници зашто Бог, ако је свемоћан, није одредио да људи уопште не греше.
    Бог је, уствари, дао људима слободу, могућност да бирају.
    Човек који је везан у собу пуној злата и драгоцености, неће и не може ништа украсти.
    Али онај који је одвезан, а ништа не украде у соби пуној злата, показао је чврстину карактера и чистоту душе, изабрао је пут Богочовека.
    Слобода без те могућности избора не би била никаква слобода''.
    `
    Патријарх српски Павле
  23. Волим
    Дејан got a reaction from Manastir Bradaca in Зашто Бог, ако је свемоћан, није одредио да људи не греше?   
    Lako je biti pošten kad nemaš priliku da ukradeš
  24. Волим
    Дејан got a reaction from Млађони in Зашто Бог, ако је свемоћан, није одредио да људи не греше?   
    Слобода избора
    Веома често неверници питају шта је хришћанство дало човечанству за две хиљаде година.
    Кажу: и даље на свету има зла, и даље постоје људи са инстинктима и наравима животиња, они који су далеко од Богочовека и који прљају само људско име.
    Питају неверници зашто Бог, ако је свемоћан, није одредио да људи уопште не греше.
    Бог је, уствари, дао људима слободу, могућност да бирају.
    Човек који је везан у собу пуној злата и драгоцености, неће и не може ништа украсти.
    Али онај који је одвезан, а ништа не украде у соби пуној злата, показао је чврстину карактера и чистоту душе, изабрао је пут Богочовека.
    Слобода без те могућности избора не би била никаква слобода''.
    `
    Патријарх српски Павле
  25. Волим
    Дејан got a reaction from bgpj in СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ   
    Mnogi ljudi smatraju da je veoma teško živjeti u skladu sa vjerom i ispunjavati volju Božiju. U stvari – to je veoma lako. Samo treba obratiti pažnju na detalje, sitnice, i pokušati izbjegavati zlo u najmanjim i svakidašnjim stvarima. Ovo je najjednostavniji i najsigurniji način da se uđe u svijet duhovnog i da se približi Bogu. Čovjek često misli da Tvorac od njega zahtijeva činjenje velikih stvari, da Jevanđelje insistira na potpunom samopožrtvovanju, ukidanju vlastite ličnosti kao uslovima za vjeru. Čovjek je često preplašen ovim pa počinje da se plaši upoznavanja sa Bogom, plaši se približavanja Bogu i počinje se skrivati od Boga ne poželivši čak ni da pogleda u Riječ Božiju. “Ako ne mogu ništa važno učiniti za Boga, onda je bolje da se sklonim od duhovnih stvari, prestanem misliti o vječnosti i živim ‘na normalan način’.”
    Postoji način ulaska u duhovno carstvo “činjenjem velikih djela”: mora se ili učiniti nešto zaista veliko ili ne učiniti ništa. I tako ljudi ništa ne čine za Boga niti za svoje duše! To je veoma čudno – što je čovjek više posvećen malim stvarima u životu, on manje želi biti iskren ili čist ili vjeran Bogu u tim istim malim stvarima. Čak štaviše, svako mora usvojiti ispravan stav prema malim stvarima ukoliko se želi približiti carstvu nebeskom.
    “Želja za približavanjem”… U ovom su sažete sve teškoće vjerskog života. Često neko želi da uđe u carstvo nebesko potpuno neočekivano, na neki čudesan i magičan način, ili, sa pravom – preko nekog velikog podviga. Međutim, niti jedan od ovih načina nije pravi način za pronalaženje višeg svijeta. Niko ne doživljava Božije prisustvo na neki čudesan način ostajući nezainteresovan u zemljaskom životu prema potrebama za carstvo Božije i za vječnost, niti iko može kupiti blaga carstva Božijeg nekakvim izuzetnim podvigom bez obzira kako on velik bio. Pa ipak, dobra djela, sveta djela neophodna su za svakoga koji izrasta u duhovnom životu, čista volja, dobra želja, nebeska psihologija, srce koje je i čisto i vjerno...
    “…I ako neko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti“ (Mat. 10:42). U ovim riječima Gospodnjim iskazan je najveći izraz usitnjenosti dobra. “Čaša vode” – ovo zaista nije mnogo…
    …U svakoj komunikaciji između ljudi neizostavno mora postojati dobar duh. Taj duh je Hristos, koji se otvoreno ogleda ili skriveno.
    “U ime učeničko” – ovo je prvi korak u komunikaciji sa drugom osobom u ime samoga Isusa Hrista. Mnogi ljudi, još uvijek ne poznajući Gospoda i čudesno zajedništvo u ime Njegovo, i dalje među sobom imaju nesebično, čisto i ljudsko zajedništvo koje ih približava Duhu Hristovom…
    …Zapravo, manje dobro je potrebnije čovječanstvu nego veće. Ljudi mogu živjeti svoje živote bez većeg dobra, ali bez manjeg ne bi postojali. Čovječanstvo neće nestati od nedostatka velikog dobra, već od nedostatka ovih manjih dobara. Veliko dobro nije ništa drugo no krov podignut na ciglama manjih dobara.
    Manje, lakše dobro je ostavljeno na zemlji čovjeku od samog Tvorca, koji je preuzeo na sebe sva veća dobra. Svako onaj ko čini manje, podjednako stvara – jer kroz njega sam Tvorac stvara – veliko dobro. Od našeg malog dobra Tvorac stvara Njegovo veliko dobro. Jer, kao što je naš Gospod Tvorac koji je sve stvorio iz ničega, tako On može da stvori veće dobro iz manjeg...
    Kroz takvo manje, lakše djelo, učinjeno na najjednostavniji način, čovjek se navikava na dobro i počinje mu služiti cijelim svojim srcem, iskreno, i na taj način ulazi u duh dobra, puštajući korijene svog života u novu zemlju, zemlju dobra. Korijen ljudskog života brzo se privikava na ovu dobru zemlju i uskoro bez nje ne može živjeti... Takav čovjek je spašen: od malog dolazi na veliko. “Vjeran u malim stvarima” preokreće se u “vjeran u velikim stvarima.”
    Ostavite po strani sva teorijska razmatranja kojim je zabranjeno ubijati milione žena, djece i staraca; budite zadovoljni ispoljavanjem vašeg moralnog načela tako što nećete ubijati ljudsko dostojanstvo vašeg bližnjeg, niti riječju, niti znakom, niti gestom.
    Ne gnjevite se zbog sitnica „na brata svoga ni za što“ (Mat. 5:22) i u svakodnevnim kontaktima ne govorite neistinu svojim bližnjima. To su sitnice, male promjene, bez računa; ali samo pokušajte to činiti i vidjećete šta će iz toga proizaći.
    Teško je moliti se noću. Ali pokušajte ujutru. Ako ne možete da se molite kući onda bar pokušajte, dok se vozite prema svom poslu, razbistriti misli sa „Oče naš“ i pustite riječi ove kratke molitve da odjeknu u vašem srcu. A noću se, potpuno iskreno, prepustite u ruke Nebeskog Oca. Ovo je zaista veoma lako.
    I dajte, dajte čašu vode svakome kome je potrebna. Dajte čašu napunjenu do vrha jednostavnim ljudskim zajedništvom svima kojima nedostaje, najjednostavnije druženje...
    O čudesni putu malih stvari, himnu ti pjevam! Predajte se, o ljudi, opasajte se činjenjem malih dobara – lancem malih, jednostavnih, lakih i dobrih osjećanja koja nas ništa ne koštaju, lancem dobrih misli, riječi i djela. Napustimo veliko i teško. To je za one koji to vole, a ne za nas koji još uvijek nismo naučili da volimo veće, i za koje je Gospod, svojom neiskazanom milošću, svuda usuo ljubav, besplatnu kao vazduh i voda.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Креирај ново...