Jump to content

Дејан

АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    17919
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    33

Репутација активности

  1. Волим
    Дејан got a reaction from Лидија Миленковић in Насилници под мантијом - И попадије у сигурној кући   
    Majku mu poljubim,pa ko će nam onda biti jerej?
  2. Волим
    Дејан got a reaction from miki 018 in Насилници под мантијом - И попадије у сигурној кући   
    Majku mu poljubim,pa ko će nam onda biti jerej?
  3. Волим
    Дејан got a reaction from ines in Старечник   
    Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку 
    Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“
  4. Волим
    Дејан got a reaction from Perica Mitic in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  5. Волим
    Дејан got a reaction from sleki in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  6. Волим
    Дејан got a reaction from Лидија Миленковић in Сабори - окупљања чланова форума   
    Још ће и да нас отуже да правимо сабор у топлесима
    Мислим да је најбоље место које ће бити само за форумаше,у смислу да није неко јавно место са много људи
  7. Волим
    Дејан got a reaction from Dane Bokan in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  8. Волим
    Дејан got a reaction from Ђуро Станивук in Старечник   
    Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку 
    Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“
  9. Волим
    Дејан got a reaction from Ignjatije in Причам ти причу.... али праву и лепу...   
    немој да кренеш ,само настави овде
  10. Волим
    Дејан је реаговао/ла на Ignjatije у Причам ти причу.... али праву и лепу...   
    Imam. Nemoj mi reci dvaput
    Ja volim emisije i predavanja gde se malo sire razgovara o nekoj temi, ali malo ko ima vremena, strpljenja i volje da to slusa ili gleda. Moracu da krenem kao i ti, sa kratkim ali lepim i poucnim pricama
    Veca je mudrost reci velike stvari u sto manje recenica
  11. Волим
    Дејан got a reaction from Ignjatije in Причам ти причу.... али праву и лепу...   
    Верујем Игнатије да имаш доста поучних прича овде да поставиш
  12. Волим
    Дејан got a reaction from antics in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  13. Волим
    Дејан got a reaction from Sophrosyne in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  14. Волим
    Дејан got a reaction from RYLAH in Да ли je човек заборавио да је Бог на његовој страни?   
    Да ли данашњи хришћанин, растрзан свакодневним проблемима, заборавља да је Бог на његовој страни?
    – Човек данашњице није свестан да је Бог увек са нама због тога што је уроњен у сивило свакодневице, где се маса солипсистичких индивидуа додирује само у интересној сфери. Реч је о отуђеном човеку. Али, треба да знамо да човек није оно што он јесте; он тек треба да буде оно што јесте. Чињеница је да је смрт Бога, коју је објавио Ниче, у људским умовима учинила своје. Процес секуларизације је учинио да живимо у једном свету где су многи без наде. Сетимо се Бекета, Јонеска, Кафке и других протагониста безнадежности и очаја. Споменимо и чињеницу коју је Адорно означио кратком сентенцом која гласи: „После холокауста песништву је одзвонило”.
    Двадесети век препун различитих идеологија и „изама” није утолио глад људску него је произвео још више зла које површан човек види као одсуство Бога. Бог и јесте вечно одсутна присутност. Трагедију човечанства можемо да сажмемо у речи песника Псалтира: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио”. То су речи и самог Спаситеља на крсту. То су речи и свих нас, ако узмемо крст свој и кренемо за Христом. То је просто људска ситуација коју не можемо свести на ниво богостављености.
    Старозаветни Јов је после ужасних искушења и страдања рекао: „Знам да је жив мој откупитељ и да ћу у телу свом видети Бога”. Иза страдања и искушења кроз које човек пролази кроје се укус живота и смисла људске егзистенције. Бог је дошао у овај свет не да спасе неки делић или разломак људског бића, неки леп сан човечанства, већ да спасе човека у његовој целокупности. Још је у неком античком пророчишту писало: „Зван или незван, Бог је присутан”.
  15. Волим
    Дејан got a reaction from Олимп in Старечник   
    Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку 
    Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“
  16. Волим
    Дејан got a reaction from Фоловер in Старечник   
    Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку 
    Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“
  17. Волим
    Дејан got a reaction from Николa in Старечник   
    Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку 
    Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“
  18. Волим
    Дејан got a reaction from gandalf in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  19. Волим
    Дејан got a reaction from Sophrosyne in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  20. Волим
    Дејан got a reaction from DYNABLASTER in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  21. Волим
    Дејан got a reaction from ВИЛМА in Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“   
    Nismo skrenuli sa teme,naslov teme je uopšten
  22. Волим
    Дејан got a reaction from obi-wan in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  23. Волим
    Дејан got a reaction from Лидија Миленковић in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  24. Волим
    Дејан got a reaction from Драган Јашић in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
  25. Волим
    Дејан got a reaction from dilic in Угашен пожар - киша пала после литије и молебана   
    НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ: Недеља, 12. август 2012. (8 часова) - УГАШЕН ПОЖАР НА СВЕТОЈ ГОРИ. СПАШЕН МАНАСТИР ХИЛАНДАР.
    Синоћ у 22.48 по локалном времену на Светој Гори је почела киша веома јаког интензитета, како очевици кажу, права провала облака. Главни пожар је угашен.
    Пресвета Богородица Утешитељка туге, несагорела у великом пожару 1722. својим молитвеним заступништвом угасила је ватрену буктињу која је 5 дана гутала све пред собом и дошла на 1300 м до Хиландара. У суботу је манастирско братство одржало литију и молебан на самој линији пожара, уздајући се у заштиту Пресвете Богородице којој је посвећена цела Света Гора или "Богородичиним врт", како се још назива. Монаси су носили икону Богородице "Утешитељку туге", копију иконе Богородице Тројеручице и део Часног Крста. Чудотворна икона је, благословом Божијим, још једном била јача од разарујуће ватрене стихије.
    Јуче, у поподневним часовима, водила се одлучујућа битка за спас Хиландара. У сектору одбране који је најближи Хиландару, на око 1500 м ваздушном линијом од манастира, српски ватрогасци су покушавали да зауставе ватру. Због непогодног терена на том месту није било могуће толико проширити пут као што је учињено, рецимо на самој висоравни Прото Неро, нешто јужније. Док су ватрогасци гасили ватру која је дошла до пута, радници и монаси су скупљали горуће делове дрвећа и шишарке који су прелетали баријеру, како би спречили да пожар крене даље ка Хиландару. После вишесатне грчевите борбе људи против стихије, након прве грмљавине око 22.45, три минута касније излила се огромна количина воде на цело подручје захваћено пожаром. Пожар је дефинитивно заустављен и његов главни део је угашен. Преостаје да се пажљиво прате могућа жаришта како би се потпуно уклонила могућност од поновног паљења.
    Процењује се да је изгорело 4000 хектара шуме од којих је највећи део на поседу Хиландара. Процена материјалне штете тек треба да уследи.
    Извор: hilandar.org
×
×
  • Креирај ново...