Jump to content
Претражи у
  • Још опција
Прикажи резултате који садрже
Прикажи резулте из

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Репутација активности

  1. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    То може да каже онај свештеник који има 50,70,100 крштења годишње, али не може и онај који има 5-10 крштења... јер он од тога живи.
    Наравно, то много боље знају људи који су на парохијама него они који само мудрују и пљују по поповима и Цркви...
  2. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Тебе брине што свештеник има Ајфон?
    Ја не знам где се то наплаћује толико, али то много говори о тзв. православцима а заправо душебрижницима да се поп, не дај Боже, не обогати.
    Волео бих те који толико паметују да дођу мало код мене па да виде какав је "сјајан живот"
  3. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Тачно је, тешко се стиче углед и лако се губи.
    Но, ја заиста немам ништа против да неки свештеник угради подно грејање у кућу. Па та је ту лоше? Колико само људи то ради.
    Мени је већи проблем да се он ПРАВДА да је наплатио зато што треба да уради подно грејање па нема...
    А кад смо већ код свега овога морао бих да поновим: многи од нас свештеника НЕМА основна људска права- право на лечење и право на пензију. Да не причам то да многи немају ни кућу ни кућиште, већ само преживљавају.
    Немојте никада генерализиовати ствари.
    Ја сам за то да постоји централна каса у епархији и да сви свештеници по образовању и по заслугама у епархији имају плату а да свака кућа у парохији буде дужна да помаже Цркву и да новац иде на рачун Епархије. Лепо ми легне плата 1. и 15. у месецу и могу да коначно подигнем кредит па да нешто у животу урадим. Но, тешко да ће икада то бити.
  4. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на antics у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Био је предлог да министарство исплаћује плате, али не на основу тога што би свештеници били државни службеници (далеко било и сачувај Боже), него на основу потраживања традиционалних верских заједница у поступку реституције имовине. Знамо да је то велики проблем и да се доста тога не може вратити (отуђено од стране државе, урбанизовано...). Неко се досетио како да се убију две муве једним ударцем: колико-толико се објективно процени та имовина, па држава традиционалним верским заједницама исплаћује ренту (најам), али не даје живе паре, него исплаћује плате верским службеницима на месечном нивоу, које би опет биле обранучаване по степену стручне спреме. То је био предлог за који сам ја чуо.
    И шта мислите - ко је био против? Ко је претио штрајком глађу у време када је блажене успомене патријарх Павле био на ВМА? Рећи ћу само да то нису били свештеници са Суве планине и сличних пасивних крајева, којима би тих 15 000 динара (у то доба се говорило о тој цифри) спасило живот буквално...
  5. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла у Crkva i cenovnik - наплаћивање свештеничких услуга   
    Чим су паре у питању одмах настане халабука...
    Дакле, свештеник живи од своје парохије, других прихода нема (једино ако нема нику фирму или ко зна шта друго)... Он живи од нога што заради на парохији, од тога плати црквене порезе, разне фондове, пензионо и социјално итд... ако има за све то...
    Ево, узимам прост пример: Када бих ја основао фирму и кренуо од тога да живим и да ту радим било би: Ено поп бизнисмен! Све му је мало!
    Дакле, не ваља никако код многих. Ја сам свештеник, потпуно предан својој служи и треба од ње да живим. Не занимају ме додатни бизниси. Знам када их кренуо неки додатни посао да бих сигурно био добар у томе али да бих и запоставио свештеничку службу. Зато сам то што јесам, посвећен својој парохији и ономе чему се бавим (а то је православна мисија). Од тога живим и ако Бог да да још мало боље живим, да могу у свом радном веку да бар кућу направим.
  6. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in 25 година у служби РВ   
    Свакако... Али, кад ме већ "вучете" за језик... 1414_feel
    Неколико година пре бомбардовања, а нарочито од `97, када су ресурси почели да се ближе крају, а геополитичка ситуација говорила о могућем "решењу" Косметског питања на начин који смо искусили, државни врх на челу са СМ је редовно информисан о катастрофалном стању у РВ, које се огледало првенствено у недостатку резервних делова и техничких флуида, те скором истицању ресурса, а о застарелости да и не говоримо... Међутим, бивши режим се више бавио снабдевањем МУП-а Србије, разним дискотекама и ауто-тркама, и да не набрајам више, знате већ, све у нади, неће то нама да се деси...
    Кад` се десило, било је већ касно. У међувремену, "мозгови" из КРВ су све то лепо "разрадили", да је просто чудо како нисмо победили... Ипак, наредба је извршена и дежурни парови су полетели, с` тим што нама баш и није био потребан НАТО, обзиром да je прву ноћ "Грофа"-Предрага Милутиновића, изнад Рибарске бање оборила наша ПВО....
    Два дана касније су на задатак у пару полетели Зоран Радосављевић и Слободан Перић. Очекивао се удар са запада, улетели су у "догфајт" над Дрином и обојица су оборени над БиХ... Радосављевић је погинуо, а Перић је преживео (погинуо је у саобраћајки пре две године). Након "малих" проблема са локалним становништвом око доказивања свог порекла, јер локалци нису веровали ни Перићевој униформи, ни печевима на њој, ни српском језику (пресудило је стотинак динара у џепу комбинезона-Наш је "слепац", има сам` 100 д`нара), Перића се успело пребацити преко Дрине у Србију. Крајем марта 1999. године, Слободан Перић се јавља на рапорт у Стражевицу - Командно место РВ и обраћа се Смиљанићу Спасоју, тадашњем команданту РВ, који га прво пита да ли је шта урадио... "Шта јесам ли урадио?", "Па мислим, јеси ли кога оборио?", "Па нисам човече, како и с` чим!?". Генерал му је одговорио да је онда "џабе" и долазио, али да њему свеједно требају они који ће да полете још који пут, али ако `оће ордење, онда мора и да се гине... Буцо (Перићев надимак), је скочио на Смиљанића да га тресне, међутим развадили су их, а Буцо је убрзо стављен на танак лед, а након још једног напада на Смиљанића и изношења истине о бомбардовању и о томе како су људи летели (не хтевши да прекрше заклетву) на неисправним авионима, Перић бива ражалован и избачен из војске, без икаквих права, са губитком части и чина...
    Враћен је у војску са свим правима тек 2002. године, али је на лични захтев пензионисан 2004. Погинуо је 30.05.2010. године у саобраћајној несрећи...
    Спасоје Смиљанић је пре неку годину објавио књигу о НАТО агресији, у којој није поменуо овај инцидент... Није поменуо ни како је пред изборе 2000. године спроведено агитовање по јединицама РВ да се гласа за патриотске снаге оличене у СМ, а како је већ 6. октобра исте године причао о променама и бољим временима која долазе и за наше РВ... И није рекао још много што шта...
  7. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Juan Valdez in 25 година у служби РВ   
    Свакако... Али, кад ме већ "вучете" за језик... 1414_feel
    Неколико година пре бомбардовања, а нарочито од `97, када су ресурси почели да се ближе крају, а геополитичка ситуација говорила о могућем "решењу" Косметског питања на начин који смо искусили, државни врх на челу са СМ је редовно информисан о катастрофалном стању у РВ, које се огледало првенствено у недостатку резервних делова и техничких флуида, те скором истицању ресурса, а о застарелости да и не говоримо... Међутим, бивши режим се више бавио снабдевањем МУП-а Србије, разним дискотекама и ауто-тркама, и да не набрајам више, знате већ, све у нади, неће то нама да се деси...
    Кад` се десило, било је већ касно. У међувремену, "мозгови" из КРВ су све то лепо "разрадили", да је просто чудо како нисмо победили... Ипак, наредба је извршена и дежурни парови су полетели, с` тим што нама баш и није био потребан НАТО, обзиром да je прву ноћ "Грофа"-Предрага Милутиновића, изнад Рибарске бање оборила наша ПВО....
    Два дана касније су на задатак у пару полетели Зоран Радосављевић и Слободан Перић. Очекивао се удар са запада, улетели су у "догфајт" над Дрином и обојица су оборени над БиХ... Радосављевић је погинуо, а Перић је преживео (погинуо је у саобраћајки пре две године). Након "малих" проблема са локалним становништвом око доказивања свог порекла, јер локалци нису веровали ни Перићевој униформи, ни печевима на њој, ни српском језику (пресудило је стотинак динара у џепу комбинезона-Наш је "слепац", има сам` 100 д`нара), Перића се успело пребацити преко Дрине у Србију. Крајем марта 1999. године, Слободан Перић се јавља на рапорт у Стражевицу - Командно место РВ и обраћа се Смиљанићу Спасоју, тадашњем команданту РВ, који га прво пита да ли је шта урадио... "Шта јесам ли урадио?", "Па мислим, јеси ли кога оборио?", "Па нисам човече, како и с` чим!?". Генерал му је одговорио да је онда "џабе" и долазио, али да њему свеједно требају они који ће да полете још који пут, али ако `оће ордење, онда мора и да се гине... Буцо (Перићев надимак), је скочио на Смиљанића да га тресне, међутим развадили су их, а Буцо је убрзо стављен на танак лед, а након још једног напада на Смиљанића и изношења истине о бомбардовању и о томе како су људи летели (не хтевши да прекрше заклетву) на неисправним авионима, Перић бива ражалован и избачен из војске, без икаквих права, са губитком части и чина...
    Враћен је у војску са свим правима тек 2002. године, али је на лични захтев пензионисан 2004. Погинуо је 30.05.2010. године у саобраћајној несрећи...
    Спасоје Смиљанић је пре неку годину објавио књигу о НАТО агресији, у којој није поменуо овај инцидент... Није поменуо ни како је пред изборе 2000. године спроведено агитовање по јединицама РВ да се гласа за патриотске снаге оличене у СМ, а како је већ 6. октобра исте године причао о променама и бољим временима која долазе и за наше РВ... И није рекао још много што шта...
  8. Волим
    Милан Ракић got a reaction from obi-wan in 25 година у служби РВ   
    Свакако... Али, кад ме већ "вучете" за језик... 1414_feel
    Неколико година пре бомбардовања, а нарочито од `97, када су ресурси почели да се ближе крају, а геополитичка ситуација говорила о могућем "решењу" Косметског питања на начин који смо искусили, државни врх на челу са СМ је редовно информисан о катастрофалном стању у РВ, које се огледало првенствено у недостатку резервних делова и техничких флуида, те скором истицању ресурса, а о застарелости да и не говоримо... Међутим, бивши режим се више бавио снабдевањем МУП-а Србије, разним дискотекама и ауто-тркама, и да не набрајам више, знате већ, све у нади, неће то нама да се деси...
    Кад` се десило, било је већ касно. У међувремену, "мозгови" из КРВ су све то лепо "разрадили", да је просто чудо како нисмо победили... Ипак, наредба је извршена и дежурни парови су полетели, с` тим што нама баш и није био потребан НАТО, обзиром да je прву ноћ "Грофа"-Предрага Милутиновића, изнад Рибарске бање оборила наша ПВО....
    Два дана касније су на задатак у пару полетели Зоран Радосављевић и Слободан Перић. Очекивао се удар са запада, улетели су у "догфајт" над Дрином и обојица су оборени над БиХ... Радосављевић је погинуо, а Перић је преживео (погинуо је у саобраћајки пре две године). Након "малих" проблема са локалним становништвом око доказивања свог порекла, јер локалци нису веровали ни Перићевој униформи, ни печевима на њој, ни српском језику (пресудило је стотинак динара у џепу комбинезона-Наш је "слепац", има сам` 100 д`нара), Перића се успело пребацити преко Дрине у Србију. Крајем марта 1999. године, Слободан Перић се јавља на рапорт у Стражевицу - Командно место РВ и обраћа се Смиљанићу Спасоју, тадашњем команданту РВ, који га прво пита да ли је шта урадио... "Шта јесам ли урадио?", "Па мислим, јеси ли кога оборио?", "Па нисам човече, како и с` чим!?". Генерал му је одговорио да је онда "џабе" и долазио, али да њему свеједно требају они који ће да полете још који пут, али ако `оће ордење, онда мора и да се гине... Буцо (Перићев надимак), је скочио на Смиљанића да га тресне, међутим развадили су их, а Буцо је убрзо стављен на танак лед, а након још једног напада на Смиљанића и изношења истине о бомбардовању и о томе како су људи летели (не хтевши да прекрше заклетву) на неисправним авионима, Перић бива ражалован и избачен из војске, без икаквих права, са губитком части и чина...
    Враћен је у војску са свим правима тек 2002. године, али је на лични захтев пензионисан 2004. Погинуо је 30.05.2010. године у саобраћајној несрећи...
    Спасоје Смиљанић је пре неку годину објавио књигу о НАТО агресији, у којој није поменуо овај инцидент... Није поменуо ни како је пред изборе 2000. године спроведено агитовање по јединицама РВ да се гласа за патриотске снаге оличене у СМ, а како је већ 6. октобра исте године причао о променама и бољим временима која долазе и за наше РВ... И није рекао још много што шта...
  9. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Grizzly Adams in 25 година у служби РВ   
    Свакако... Али, кад ме већ "вучете" за језик... 1414_feel
    Неколико година пре бомбардовања, а нарочито од `97, када су ресурси почели да се ближе крају, а геополитичка ситуација говорила о могућем "решењу" Косметског питања на начин који смо искусили, државни врх на челу са СМ је редовно информисан о катастрофалном стању у РВ, које се огледало првенствено у недостатку резервних делова и техничких флуида, те скором истицању ресурса, а о застарелости да и не говоримо... Међутим, бивши режим се више бавио снабдевањем МУП-а Србије, разним дискотекама и ауто-тркама, и да не набрајам више, знате већ, све у нади, неће то нама да се деси...
    Кад` се десило, било је већ касно. У међувремену, "мозгови" из КРВ су све то лепо "разрадили", да је просто чудо како нисмо победили... Ипак, наредба је извршена и дежурни парови су полетели, с` тим што нама баш и није био потребан НАТО, обзиром да je прву ноћ "Грофа"-Предрага Милутиновића, изнад Рибарске бање оборила наша ПВО....
    Два дана касније су на задатак у пару полетели Зоран Радосављевић и Слободан Перић. Очекивао се удар са запада, улетели су у "догфајт" над Дрином и обојица су оборени над БиХ... Радосављевић је погинуо, а Перић је преживео (погинуо је у саобраћајки пре две године). Након "малих" проблема са локалним становништвом око доказивања свог порекла, јер локалци нису веровали ни Перићевој униформи, ни печевима на њој, ни српском језику (пресудило је стотинак динара у џепу комбинезона-Наш је "слепац", има сам` 100 д`нара), Перића се успело пребацити преко Дрине у Србију. Крајем марта 1999. године, Слободан Перић се јавља на рапорт у Стражевицу - Командно место РВ и обраћа се Смиљанићу Спасоју, тадашњем команданту РВ, који га прво пита да ли је шта урадио... "Шта јесам ли урадио?", "Па мислим, јеси ли кога оборио?", "Па нисам човече, како и с` чим!?". Генерал му је одговорио да је онда "џабе" и долазио, али да њему свеједно требају они који ће да полете још који пут, али ако `оће ордење, онда мора и да се гине... Буцо (Перићев надимак), је скочио на Смиљанића да га тресне, међутим развадили су их, а Буцо је убрзо стављен на танак лед, а након још једног напада на Смиљанића и изношења истине о бомбардовању и о томе како су људи летели (не хтевши да прекрше заклетву) на неисправним авионима, Перић бива ражалован и избачен из војске, без икаквих права, са губитком части и чина...
    Враћен је у војску са свим правима тек 2002. године, али је на лични захтев пензионисан 2004. Погинуо је 30.05.2010. године у саобраћајној несрећи...
    Спасоје Смиљанић је пре неку годину објавио књигу о НАТО агресији, у којој није поменуо овај инцидент... Није поменуо ни како је пред изборе 2000. године спроведено агитовање по јединицама РВ да се гласа за патриотске снаге оличене у СМ, а како је већ 6. октобра исте године причао о променама и бољим временима која долазе и за наше РВ... И није рекао још много што шта...
  10. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Grizzly Adams у 25 година у служби РВ   
    И они исто.
  11. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Зосима у 25 година у служби РВ   
    Ни ја просто не могу да се уздржим,али проклети били сви они који су слали авионе и бомбе на моју земљу...
  12. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Grizzly Adams у 25 година у служби РВ   
    Опростите што не могу да се суздржим - свака част херојима, али проклети били они који су их слали у скоро сигурну смрт. Некако не иде да се помене њихово херојство, а то прећути.
  13. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in 25 година у служби РВ   
    Мало сличица са фотоблога Димитрија Остојића...
























    Додуше, "поткрала" се и једна слика од Антона Балакчиева са прошлогодишњег бојевог гађања нашег РВ на полигону Шабла у Бугарској...
  14. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на obi-wan у 25 година у служби РВ   
    Zemlje koje koriste MiG-29 - crveno su bivsi korisnici...

  15. Волим
    Милан Ракић got a reaction from obi-wan in 25 година у служби РВ   
    На данашњи дан, пре четврт века наше РВ је постало богатије за један нови тип ваздухоплова. Укупно 16 авиона типа МиГ-29 (14 једноседа и 2 двоседа), попунило је састав 127. ловачко авијацијске ескадриле на аеродрому Батајница. 24. септембра 1987. године су прво слетела два двоседа, а онда током наредних годину дана и осталих 14 ловаца.
    Набавком ових авиона, планирано је да се попуни јаз до производње домаћег суперсоничног авиона, чији се почетак експлоатације очекивао средином 90-их. До тада, нове 29-ке су требале старијим 21-ма да "помогну" у одбрани нашег земље и остваривању превласти у ваздушном простору..



    Нажалост, сурова стварност је осујетила и ове и многе друге планове... Године ратова, санкција и кризе су у великој мери допринеле да овај иначе изузетан ловац 4 генерације, постане застарео и инфериоран у условима нове реалности вођења ваздушних ратова, каква је демонстрирана још током Заливског рата.
    Авиони, на којима није извршена никаква модификација од тренутка када су произведени, авиони на којима није радило потпуно исправно ни оно што је постојало у самом авиону, вођени руком и јуначким срцем храбрих пилота 204. ловачког пука, полетали су на задатке супростављања технолошки и бројчано надмоћнијем непријатељу. Те 1999. године, сви у РВ су били свесни сулудости ситуације и стања нашег РВ, па и тих 29-ки. Али, заклетва није погажена, свако наређење је извршено. Током извршења задатака, 1999. године, на овом авиону су погинули мајор Зоран Радосављевић и пуковник Миленко Павловић. Обојица су настрадали у ваздушној борби, претходно погођени непријатељским пројектилима које нису могли ни да "виде", обзиром да су авионски радари били малог домета, а Павловићу је радар и отказао...
    Неколицини других пилота који су летели на овима авионима је након непријатељских погодака успело да се катапултирају, док су авиони трајно оштећени... Неколико авиона је уништено на земљи, док су два уништена у удесима, тако да наше РВ данас располаже само са 4 авиона овога типа, од којих је један школски двосед. Иначе, сва четири поменута авиона су ремонтована у ВЗ "Мома" и у Русији, тако да ће, када током наредне године ловцима МиГ-21 истекну ресурси, наше РВ "бројати" 4 ловца за одбрану неба...



  16. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in 25 година у служби РВ   
    На данашњи дан, пре четврт века наше РВ је постало богатије за један нови тип ваздухоплова. Укупно 16 авиона типа МиГ-29 (14 једноседа и 2 двоседа), попунило је састав 127. ловачко авијацијске ескадриле на аеродрому Батајница. 24. септембра 1987. године су прво слетела два двоседа, а онда током наредних годину дана и осталих 14 ловаца.
    Набавком ових авиона, планирано је да се попуни јаз до производње домаћег суперсоничног авиона, чији се почетак експлоатације очекивао средином 90-их. До тада, нове 29-ке су требале старијим 21-ма да "помогну" у одбрани нашег земље и остваривању превласти у ваздушном простору..



    Нажалост, сурова стварност је осујетила и ове и многе друге планове... Године ратова, санкција и кризе су у великој мери допринеле да овај иначе изузетан ловац 4 генерације, постане застарео и инфериоран у условима нове реалности вођења ваздушних ратова, каква је демонстрирана још током Заливског рата.
    Авиони, на којима није извршена никаква модификација од тренутка када су произведени, авиони на којима није радило потпуно исправно ни оно што је постојало у самом авиону, вођени руком и јуначким срцем храбрих пилота 204. ловачког пука, полетали су на задатке супростављања технолошки и бројчано надмоћнијем непријатељу. Те 1999. године, сви у РВ су били свесни сулудости ситуације и стања нашег РВ, па и тих 29-ки. Али, заклетва није погажена, свако наређење је извршено. Током извршења задатака, 1999. године, на овом авиону су погинули мајор Зоран Радосављевић и пуковник Миленко Павловић. Обојица су настрадали у ваздушној борби, претходно погођени непријатељским пројектилима које нису могли ни да "виде", обзиром да су авионски радари били малог домета, а Павловићу је радар и отказао...
    Неколицини других пилота који су летели на овима авионима је након непријатељских погодака успело да се катапултирају, док су авиони трајно оштећени... Неколико авиона је уништено на земљи, док су два уништена у удесима, тако да наше РВ данас располаже само са 4 авиона овога типа, од којих је један школски двосед. Иначе, сва четири поменута авиона су ремонтована у ВЗ "Мома" и у Русији, тако да ће, када током наредне године ловцима МиГ-21 истекну ресурси, наше РВ "бројати" 4 ловца за одбрану неба...



  17. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Milan Nikolic у 21. век - ново доба космологије   
    Многи савремени научници кажу да живимо у златном добу космологије. Тај нови поглед на космологију карактерише наш 21. век.
    Зашто теологија не учествује у томе? Зар теологија не може разумети науку 21. века, која опет показује да је интуитивно разуман, класичан део расуђивања погрешан?
    Бавимо се небеским стварима и говоримо о самом Богу, а презамо од сваке чудне назнаке у науци. Тако дозвољавамо да се космологија тумачи често на безобзирне начине.
    Пазите, покушај да савремена теологија ступи у општење са модерном науком, десио се у време пре новог доба космологије (крајем 20. века). Садашњи теолози не смеју само преузети такав концепт.
    Много тога круцијалног настало је у науци задњих година. Да бисмо сустигли та сазнања, морамо бити уплетени у сама истраживања и покушати да нешто у томе допринесемо, док у супротном боље да ништа (о науци) не говоримо.
  18. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Danijela у Poštar Filip velikog srca   
    Mladi Filip Filipović (28), poštar i upravnik pošte u Kuršumlijskoj Banji, svoju platu nesebično deli s mnogima kojima je materijalna pomoć potrebna - učenicima kupuje školski pribor, starima u udaljenim planinskim selima nosi hranu i lekove, nedavno je sam finansirao obnovu pošte, a onda i gradnju fontane ispred pošte.

    Filip je verovatno jedini poštar koji ne deli samo pisma i račune. On svakodnevno prikuplja i odnosi pomoć za oko 40 porodica u selima uz administrativnu liniju s Kosovom i Metohijom. Zahvaljujući njemu, prošle godine je devetoro učenika škole u Kušumlijskoj Banji prvi put bilo na ekskurziji do Kruševca i Jagodine.
    Ove godine prve školske dane devetoro učenika osnovne škole isturenog odeljenja „Drinka Pavlović“ upamtiće po poklonima koje im je darivao poštar Filipović, a za narednu godinu im je obećao i put na more.
    - Ovi mališani nemaju uslova kao njihovi vršnjaci širom Srbije. Uglavnom preživljavaju teške trenutke zajedno sa svojim porodicama. Mnogi od njih pešače i po desetak kilometara do škole i nazad. Pokušao sam da im makar malo olakšam, pa sam uspeo da od svoje plate izdvojim i kupim im rančeve, sveske, bojice, flomastere i lopte - priča poštar Filip i dodaje da je za njega najveća radost kada vidi osmeh na dečjim licima.

    Radeći kao poštar, Filip se, kaže, svakodnevno susreće sa usamljenošću i bedom u ovdašnjim staračkim domaćinstvima, ali i u višečlanim porodicama s decom. To ga je i nagnalo da nešto preduzme.
    - Uz pomoć poznanika i prijatelja, pokreno sam akciju prikupljanja pomoći za kupovinu osnovnih životnih namirnica, sredstava za higijenu i drugih potrepština za najugroženija domaćinstva. Reč je uglavnom o ljudima koje su svi zaboravili, a koji ne mogu sami da se nose s teretom problema. Žive bez vode, struje, a često i bez osnovnih životnih namirnica. Najteže je što je reč o starcima koji nisu u stanju da se brinu o sebi - ističe Filip, koji poštu do najudaljenijih sela kuršumlijske opštine nosi polovnim skuterom.
    http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/344236/Siromasnoj-deci-kupuje-knjige-i-placa-ekskurziju
    da dodam: naše malo može biti mnogo za one koje nemaju nimalo.
  19. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Поводом првог лета у свемир & "Летови у космос - историја и перспективе"   
    Замислите да је ово видео човек пре хиљаду година:

  20. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Поводом првог лета у свемир & "Летови у космос - историја и перспективе"   
    На данашњи дан, 17.7.1975, десило се нешто значајно: два ривала хладног рата сусрела су се у свемиру и започели нову еру сарадње. Амерички и Руски астронаути редовно живе и раде заједно у Земљиној орбити, прво у програму Шатл-Мир, а данас у Интернационалној Свемирској Станици.

  21. Волим
    Милан Ракић got a reaction from PowerCat in Шта ЈА тренутно слушам...   
    http://www.youtube.com/watch?v=IMeIeYq7Bdw
  22. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Небитан Лик у Да ли је ово нормално?   
    Ја се некад питам да ли можда говорим кинески а да тога нисам свестан???
  23. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Небитан Лик у Да ли је ово нормално?   
    Бранити ближњег је ОК, али благосиљање/освећење справе за убијање је нонсенс. По канонима Светог Василија (колико се сећам, проверићу), војници ду након рата одлучивани од причешћа на одређено време, без обзира што су водили праведни, одбрамбени рат. Убиство је грех и ту нема никаквог "али".
  24. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Плутон in Слике форумаша   
    Ево једне зракопловне, испред зракомлата... Са много мање година и много мање кила...

  25. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Милан Меденица :) in Да ли верујете да су људи крочили на Месец?   
    Чуј ђаво и слетање на Месец... Ти си Вељо брате цар...
×
×
  • Креирај ново...