Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Репутација активности

  1. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Давор73 у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    Nikad prevazidjen
    ____ HALF LIFE 1 ______ i moj alter ego Dr.Freeman
    Ondak slede :
    Stalker 1,Fallout 3, Return ...Wolfenstein, Medal of honour,
  2. Волим
    Милан Ракић got a reaction from drvce in Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    А кад се ово појавило пре једно 20 година...
  3. Волим
    Милан Ракић got a reaction from DankaM in Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    А кад се ово појавило пре једно 20 година...
  4. Волим
    Милан Ракић got a reaction from w.a.mozart in Biseri prehrambene industrije u nas   
    Не знам ко сада прави, нисам обраћао пажњу, иначе ју правила "Раваница"....
  5. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in Феликс Баумгартнер - гледајте историју уживо...   
    О овом човеку су мишљења подељена... За једне "лудак и егзибициониста", за друге је пак херој... Ја бих га "причислио" овим потоњим и додао му епитет - "пионир"... Пионир ваздухопловства и ваздухопловне технологије... Сместио бих га негде између Лилијентала и браће Рајт са једне и Чака Јегера и Џозефа Китингера са друге... Мешам бабе и жабе!? Могуће...
    За почетак, одмах на страну да ставимо његове егзибиције/онизам... Дакле скокови са Петронас кула, Исуса у Рију и слични подухвати овог аустријског војника, падобранца, екстремног спортисте, пилота хеликоптера и шта све не, за ову данашњу причу нису битни... Можда га је пропагандна машина узела под своје, можда ју је он користио за своје потребе (лично бих више волео да му је спонзор место те шећерне водице нека пиварска кућа са традицијом .smesko. ), тек у задњих неколико година, мало, мало па нам допре из "белог" света понека информација о овом 43-годишњем Моцартовом земљаку (рођен је у Салцбургу, 20. априла 1969. године)...
    Зашто пионир? Зато што помера границе, при томе претварајући теорију у праксу... Па зар није његов лет преко Ламанша у оделу сличном крилу било остварење Лилијенталових нацрта... Смејали су му се, као и пре 110 година у Кити Хоуку што су се смејали чувеној браћи... До сада им је свима "зачепио" уста... Да ли ће својим сутрашњим подухватом "спојити" у свом делу и превазићи, оно што су учинили Чак Јегер (први летео брже од звука) и пуковник Китингер (скочио слободним падобраном са до сада највеће висине)...
    Пројекат "Ред Бул Стратос" ће поред несумњивог интереса који ове "содаџије" имају у овој причи, ако све буде текло према замишљеном, донети и славу и уписати Феликса у бесмртнике... Много важније од поменутог је низ тестова који ће се спроводити током његовог скока са "ивице свемира" и који ће вероватно дати одговоре на многа питања из области аеродинамике, термодинамике, механике флуида, а на првом месту из ваздухопловне медицине...
    Припреме за овај скок су почеле пре 7 година... Финале, тј. скок је требао бити изведен управо сада, али хладни фронт над Розвелом је осујетио план, те ће се скок извести, ако Бог да сутра... Лично, мислим да је авио база Розвел изабрана управо да провоцира због познатих конотација из хладноратовске епохе, а везаних за њу и наводне НЛО-е...
    Било како било, чињенице су следеће. Дакле сутра, од 14 часова по нашем времену из специјално дизајниране капсуле коју ће на "нулту" тачки извести нека врста метео-балона, Феликс Баумгартнер ће извести "слободно летећи" скок са "ивице свемира". Тиме ће покушати да обори неколико рекорда, од којих је први: слободан пад са висине од преко 36000 метара (падобран ће му се отворити негде на 5000 метара) и други најбитнији, планирано је да током слободног пада "пређе" брзину од 340 метара у секунди, у народу познатију као брзина звука... Да ли ће успети у науму, видећемо, и то:
    - На сајту организатора пројекта, где је одбројавање у току...
    - На телевизији Б92, која ће директно преносити читав догађај...
    - Ко је у могућносту, врата Музеја ЈРВ на сурчинском аеродрому су отворена од подне... У офф-овима је планиран обилазак Музеја и испијање "кабезе", а сам скок ће се пратити преко видео бимова... "Упад" је 250 кинти...
    И на крају, пре него што пожелим/о срећу "лудом" Феликсу, организатор задржава право на одлагање скока у складу са Божијом вољом... Тренутно, колико видим, хладни фронт над Розвелом се разбија, тако да ће време сутра бити готово идеално (тренутно има мало ветра, око 5 м/с, али се сутра предвиђа око 1-2 м/с, готово тихо)...
    Уколико сутра не буде скока, ЖРУ јавност ће свакао бити обавештена...


  6. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Саша од Москве in Domaći Punk bendovi , preporuka   
    Мачвански панк... Моји земљаци.... 29dz8zk
    http://www.youtube.com/watch?v=FNFSPN8D0_w&playnext=1&list=PL4CCAD0278CDA7D3B&feature=results_video
  7. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Odahviing у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    Original igrice je na mnogo mesta bio zabranjivan jer je sadržao nacistička obeležja. Jesi li video kako je izgledalo svuda po zidovima kukasti krsevi.
  8. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in Biseri prehrambene industrije u nas   
    Банинијев "Рум касато"... Неодољиво ме подсећа на детињство и укус земље и песка док сам се играо у истом... Дакле, не могу да се отмем утиску да су технолози Банинија умешали песак, земљу, рум и шећер, те то све прелили чоколадом...
  9. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Драгана Милошевић in Biseri prehrambene industrije u nas   
    Бундева... Најобичнија домаћа бундева, она коју једемо печену и чије семенке грицкамо...
  10. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на obi-wan у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    Uzbuna, jeretik... gringrin
  11. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Bančilo у Фотографије манастира и цркава ПЦ   
    Manastir Dubrava

    Manastir Uvac

  12. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Драшко in Biseri prehrambene industrije u nas   
    Банинијев "Рум касато"... Неодољиво ме подсећа на детињство и укус земље и песка док сам се играо у истом... Дакле, не могу да се отмем утиску да су технолози Банинија умешали песак, земљу, рум и шећер, те то све прелили чоколадом...
  13. Волим
    Милан Ракић got a reaction from YOKA in Фотографије манастира и цркава ПЦ   
    Студеница из октокоптера...

    http://vimeo.com/25607940#at=0


  14. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Млађони in Феликс Баумгартнер - гледајте историју уживо...   
    О овом човеку су мишљења подељена... За једне "лудак и егзибициониста", за друге је пак херој... Ја бих га "причислио" овим потоњим и додао му епитет - "пионир"... Пионир ваздухопловства и ваздухопловне технологије... Сместио бих га негде између Лилијентала и браће Рајт са једне и Чака Јегера и Џозефа Китингера са друге... Мешам бабе и жабе!? Могуће...
    За почетак, одмах на страну да ставимо његове егзибиције/онизам... Дакле скокови са Петронас кула, Исуса у Рију и слични подухвати овог аустријског војника, падобранца, екстремног спортисте, пилота хеликоптера и шта све не, за ову данашњу причу нису битни... Можда га је пропагандна машина узела под своје, можда ју је он користио за своје потребе (лично бих више волео да му је спонзор место те шећерне водице нека пиварска кућа са традицијом .smesko. ), тек у задњих неколико година, мало, мало па нам допре из "белог" света понека информација о овом 43-годишњем Моцартовом земљаку (рођен је у Салцбургу, 20. априла 1969. године)...
    Зашто пионир? Зато што помера границе, при томе претварајући теорију у праксу... Па зар није његов лет преко Ламанша у оделу сличном крилу било остварење Лилијенталових нацрта... Смејали су му се, као и пре 110 година у Кити Хоуку што су се смејали чувеној браћи... До сада им је свима "зачепио" уста... Да ли ће својим сутрашњим подухватом "спојити" у свом делу и превазићи, оно што су учинили Чак Јегер (први летео брже од звука) и пуковник Китингер (скочио слободним падобраном са до сада највеће висине)...
    Пројекат "Ред Бул Стратос" ће поред несумњивог интереса који ове "содаџије" имају у овој причи, ако све буде текло према замишљеном, донети и славу и уписати Феликса у бесмртнике... Много важније од поменутог је низ тестова који ће се спроводити током његовог скока са "ивице свемира" и који ће вероватно дати одговоре на многа питања из области аеродинамике, термодинамике, механике флуида, а на првом месту из ваздухопловне медицине...
    Припреме за овај скок су почеле пре 7 година... Финале, тј. скок је требао бити изведен управо сада, али хладни фронт над Розвелом је осујетио план, те ће се скок извести, ако Бог да сутра... Лично, мислим да је авио база Розвел изабрана управо да провоцира због познатих конотација из хладноратовске епохе, а везаних за њу и наводне НЛО-е...
    Било како било, чињенице су следеће. Дакле сутра, од 14 часова по нашем времену из специјално дизајниране капсуле коју ће на "нулту" тачки извести нека врста метео-балона, Феликс Баумгартнер ће извести "слободно летећи" скок са "ивице свемира". Тиме ће покушати да обори неколико рекорда, од којих је први: слободан пад са висине од преко 36000 метара (падобран ће му се отворити негде на 5000 метара) и други најбитнији, планирано је да током слободног пада "пређе" брзину од 340 метара у секунди, у народу познатију као брзина звука... Да ли ће успети у науму, видећемо, и то:
    - На сајту организатора пројекта, где је одбројавање у току...
    - На телевизији Б92, која ће директно преносити читав догађај...
    - Ко је у могућносту, врата Музеја ЈРВ на сурчинском аеродрому су отворена од подне... У офф-овима је планиран обилазак Музеја и испијање "кабезе", а сам скок ће се пратити преко видео бимова... "Упад" је 250 кинти...
    И на крају, пре него што пожелим/о срећу "лудом" Феликсу, организатор задржава право на одлагање скока у складу са Божијом вољом... Тренутно, колико видим, хладни фронт над Розвелом се разбија, тако да ће време сутра бити готово идеално (тренутно има мало ветра, око 5 м/с, али се сутра предвиђа око 1-2 м/с, готово тихо)...
    Уколико сутра не буде скока, ЖРУ јавност ће свакао бити обавештена...


  15. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Перса in Феликс Баумгартнер - гледајте историју уживо...   
    О овом човеку су мишљења подељена... За једне "лудак и егзибициониста", за друге је пак херој... Ја бих га "причислио" овим потоњим и додао му епитет - "пионир"... Пионир ваздухопловства и ваздухопловне технологије... Сместио бих га негде између Лилијентала и браће Рајт са једне и Чака Јегера и Џозефа Китингера са друге... Мешам бабе и жабе!? Могуће...
    За почетак, одмах на страну да ставимо његове егзибиције/онизам... Дакле скокови са Петронас кула, Исуса у Рију и слични подухвати овог аустријског војника, падобранца, екстремног спортисте, пилота хеликоптера и шта све не, за ову данашњу причу нису битни... Можда га је пропагандна машина узела под своје, можда ју је он користио за своје потребе (лично бих више волео да му је спонзор место те шећерне водице нека пиварска кућа са традицијом .smesko. ), тек у задњих неколико година, мало, мало па нам допре из "белог" света понека информација о овом 43-годишњем Моцартовом земљаку (рођен је у Салцбургу, 20. априла 1969. године)...
    Зашто пионир? Зато што помера границе, при томе претварајући теорију у праксу... Па зар није његов лет преко Ламанша у оделу сличном крилу било остварење Лилијенталових нацрта... Смејали су му се, као и пре 110 година у Кити Хоуку што су се смејали чувеној браћи... До сада им је свима "зачепио" уста... Да ли ће својим сутрашњим подухватом "спојити" у свом делу и превазићи, оно што су учинили Чак Јегер (први летео брже од звука) и пуковник Китингер (скочио слободним падобраном са до сада највеће висине)...
    Пројекат "Ред Бул Стратос" ће поред несумњивог интереса који ове "содаџије" имају у овој причи, ако све буде текло према замишљеном, донети и славу и уписати Феликса у бесмртнике... Много важније од поменутог је низ тестова који ће се спроводити током његовог скока са "ивице свемира" и који ће вероватно дати одговоре на многа питања из области аеродинамике, термодинамике, механике флуида, а на првом месту из ваздухопловне медицине...
    Припреме за овај скок су почеле пре 7 година... Финале, тј. скок је требао бити изведен управо сада, али хладни фронт над Розвелом је осујетио план, те ће се скок извести, ако Бог да сутра... Лично, мислим да је авио база Розвел изабрана управо да провоцира због познатих конотација из хладноратовске епохе, а везаних за њу и наводне НЛО-е...
    Било како било, чињенице су следеће. Дакле сутра, од 14 часова по нашем времену из специјално дизајниране капсуле коју ће на "нулту" тачки извести нека врста метео-балона, Феликс Баумгартнер ће извести "слободно летећи" скок са "ивице свемира". Тиме ће покушати да обори неколико рекорда, од којих је први: слободан пад са висине од преко 36000 метара (падобран ће му се отворити негде на 5000 метара) и други најбитнији, планирано је да током слободног пада "пређе" брзину од 340 метара у секунди, у народу познатију као брзина звука... Да ли ће успети у науму, видећемо, и то:
    - На сајту организатора пројекта, где је одбројавање у току...
    - На телевизији Б92, која ће директно преносити читав догађај...
    - Ко је у могућносту, врата Музеја ЈРВ на сурчинском аеродрому су отворена од подне... У офф-овима је планиран обилазак Музеја и испијање "кабезе", а сам скок ће се пратити преко видео бимова... "Упад" је 250 кинти...
    И на крају, пре него што пожелим/о срећу "лудом" Феликсу, организатор задржава право на одлагање скока у складу са Божијом вољом... Тренутно, колико видим, хладни фронт над Розвелом се разбија, тако да ће време сутра бити готово идеално (тренутно има мало ветра, око 5 м/с, али се сутра предвиђа око 1-2 м/с, готово тихо)...
    Уколико сутра не буде скока, ЖРУ јавност ће свакао бити обавештена...


  16. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Da li je u redu opet se Krstiti?   
    нема потребе, иако разумем твоју жељу да отворено исповедиш оно што се чини на крштењу и мислиш да ће то нешто драматично променити у твом животу
    оно што не видиш је да нема потребе, јер управо јеси, као и сваки пут то чиниш - свесним одрицање од зла и прање од греха - кад се будеш причешћивао
    једна те иста благодат је у оба чина, колико је исти и Христос у оба догађаја.
    дакле, крштење се не понавља само због чина миропомазања и новог рођења, кад си примио печат дара Духа Светога, да се можеш назвати хришћанином и то ти нико никад не може одузети - па ни ти сам себи одрицањем од Бога. оно што можеш себи да приушитиш, без имало психологизма, је да поделиш на Литургији са свима нама свој удео у путиру, да се поново и увек и изнова переш од греха и обожујеш.
    веруј ми да ниси ништа пропустио тиме што си одмалена крштен, напротив - имаш Бога и анђела чувара који те нису напустили малтене од рођења, па надаље целог живота, иако ти можда и јеси њих
  17. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Пг in Три јерменска споменика или прича о пожртвованости наших пилота   
    Хачкари испред земунског манастира и Главне поште у Новом Саду
    Многи од нас су шетајући земунским парком, или пак одлазећи на службу у земунски манастир (у којем је до пре неки месец служио наш драги професор, покојни отац Радован Биговић), прошли поред овог споменика, а да се можда нису ни запитали одакле овај ту, вероватно мислећи да је споменик „остао“ од подизања храма... Овај хачкар како га Јермени зову, што у буквалном преводу значи „крст у камену“ је, без обзира што изгледа знатно старије, постављен на ово место 1993. године, као подсећање на једну трагедију и као израз захвалности јерменског народа нашем...

    Слично обележје постоји и у Новом Саду. Подигнуто је у близини зграде Главне поште у булевару Михајла Пупина, а на месту старе јерменске цркве. Хачкар је подигнут мислим 1995. године, а повод је био исти као и за хачкар пред православним манастиром у земунском парку.

    А трећи споменик, како и сам наслов данашње приче каже, налази се недалеко од духовног и религијског центра Јерменије и јерменског народа - Ечмиадзина, одмах поред моста на реци Камах...

    Спомен комплекс недалеко од Ечмиадзина, на обали реке Камах
    Сва три спомен обележја су подигнута као што рекох у знак сећања на један трагичан догађај, који је додатно учврстио везе јерменског и српског народа... А прича гласи овако...

    Седмог децембра 1988. године, разоран земљотрес је погодио главни град тадашње Совјетске Републике Јерменије, Јереван. У тој катастрофи је настрадало 50000 људи. Позиву у помоћ, који је Председник СССР Михаил Горбачов упутио светској јавности, одазвало се 111 земаља света, међу њима и тадашња нам држава - СФРЈ. У наредних неколико дана, чим су се стекли услови за прихват, ваздушна лука у Јеревану је постала најактивнији аеродром у том делу света... Војни и цивилни ваздухоплови су долетали са свих страна земаљске кугле и дотурали најнеопходније ствари унесрећеним грађанима Јерменије... Са наше стране, већ 10. децембра је успостављен ваздушни мост Скопље - Јереван, у којем је учествовао један авион београдске компаније "Авиогенекс", те два авиона типа Ан-12, Југословенског РВ и ПВО...

    Једанаестог дана децембра те 1988. године, у касним вечерњим сатима посада нашег Ан-12 у саставу: потпуковник пилот Предраг Маринковић, потпуковник пилот Владимир Ерчић, потпуковник пилот Миленко Симић, потпуковник навигатор Милан Мићић, заставник I класе летач механичар Бориша Мосуровић, заставник I класе летач механичар Милисав Петровић и заставник летач радио телеграфиста Јован Зисов, добили су од аеродромске контроле летења Скопски Петровец дозволу за полетање и лет по маршрути Петровец - Ларнака - Јереван... Током читавог лета, пратило их је лоше време (у ваздухопловном жаргону СМУ-сложени метео услови), што за искусну посаду нашег транспортера није представљало већи проблем јер су и они као и ваздухоплов били обучени и припремљени за извршење задатака у свим метео условима...

    Ан-12 нашег РВ и ПВО, евиденцијски број 73312, који се срушио у Јерменији
    Међутим, приликом прилаза аеродрому у Јеревану, десио се проблем, за који ни до данас нажалост није утврђен разлог. Да ли је дошло до неког техничког отказа у самом авиону, грешке посаде или пак грешке контролора летења у Јеревану, тек, наш авион је пола сата након поноћи, 12. децембра 1988. године својим точковима додирнуо шљунчану обалу реке Камах, неколико километара од Ечмиадзина и десетак километара од прага писте међународног аеродрома у Јеревану. Одмах након контакта са земљом, због конфигурације терена (обала реке), авион се превалио и у експлозији распрснуо на хиљаде делова...

    Свих седам чланова посаде је на месту остало мртво... Као да сам земљотрес није био довољно трагичан... Ипак, након залечених рана, јерменски народ је на достојанствен начин одао почаст храбрим летачима. Хачкарима у Земуну и Новом Саду, а од 1995. године и монументалним спомеником "Сломљено крило", крај моста на реци Касах, где се авион и срушио. На том месту је првобитно било спомен обележје које су подигли радници "Енергопројекта"...

    Наиме, на седму годишњицу трагедије, 12. децембра 1995. године, уз присуство војних и државних званичника обе државе, Католикоса Јерменске апостолске цркве, те породица настрадалих, откривен је овај споменик, који има практично три целине, где прва од постамента симболизује сам земљотрес, оне раширене руке на средини споменика симболизују молбу за помоћ коју је народ Јерменије упутио свету и на крају аутентични остатак крила дугачак седам метара са јасном симболиком на седморицу настрадалих ваздухопловаца. Са леве стране споменика се налази хачкар на којем су представљене јерменска и српска мајка које тугују за својом децом, а са десне стране пак један уобичајени хачкар. Испред споменика се налази спомен-плоча исписана на јерменском, руском и енглеском језику, која и "објашњава" намену споменика. На постаменту се налази и седам мермерних таблица са именима чланова посаде...

    Спомен плоча испред споменика "Сломљено крило"
    Иначе, према речима Олге Маринковић, сестре настрадалог потпуковника Предрага, наши ваздухопловци међу Јерменима имају статус, безмало па светаца. Каже она даље, да постоји и обичај код јерменских младенаца да сватовска колона пре одласка на венчање оде до споменика где младенци "прођу" испод једног лука, који се опет налази иза споменика (види се на слици доле), затим се поклоне сенима настрадалих, а онда се и сликају испред споменика и она два хачкара. Уопште, каже она и дан данас сваком Јерменину је прва асоцијација на нас и наш народ управо ово, чему сведочи и изјава директора фирме која је изградила ово спомен обележје, који каже да је овај споменик могао и од злата бити направљен, а и тада не би могао показати захвалност јерменског нашем народу...

    И на крају, када је пре неку годину Председник Јерменије боравио у званичној посети Београду.

    Председник Републике Јерменије, господин Серж Азатович Саргасјан, испред споменика крај земунског манастира
    Ван протокола је замолио своје српске домаћине да окупе чланове породица настрадалих летача испред земунског манастира, где им је након полагања венаца, још једном изразио захвалност свога народа за жртву коју су њихови најмилији поднели.

    Чланови породица наших настрадалих летача које је Председник Јерменије позвао, како би им још једном изразио захвалност народа Јерменије, за жртву коју су поднели њихови најмилији
    Исто тако у узвратној посети Јерменији, бивши Председник Србије је такође од стране својих јерменских домаћина одведен до споменика "Сломљено крило"...


    Фото by Gevorg Galstyan, Panoramio for Google Earth, Координате: 40° 9'58.67", 44°15'25.82"
    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
     
     
  18. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Срђан Шијакињић in Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    Та Сијера и Микропроуз су тамо 90-их штанцовали к`о на траци, Ф-16, МиГ-29, неке симулације хеликоптера (мислим да је био Команчи)... Прашило се то, само тако... А прва симулација са којом сам се срео је Ф-19, Стелт Фајтер, такође од њих. Пре читаве 23 године... У ово доба 1989. године... Радила на свим ПиСи конфигурацијама, покретала се из ДОС-а, могла и на монохроматски Херкулес и на ВГА и ЦГА графике, ма чудо једно. Рекорд, петак поподне-понедељак јутро, само вода, ништа храна... Има и сад да се пронађе емулатор...

  19. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Odahviing у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    E ne mogu da verujem jurim vec 2 meseca da nahvatam nekako kod za beta testiranje, igrao sam i World of tanks i ništa. A što se SK-a tiče preprošlog meseca sam kupovao svaki broj. I da ti nisi ovo postavio propustio bi ovakvu priliku sutra odmah kupujem SK. i Hvala...
  20. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на w.a.mozart у "Evolucija i Veliki prasak su lazi iz pakla"   
    http://science.house.gov/
    evo ga
  21. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Odahviing in Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    И да не заборавим, а да не звучи као реклама, у новом (октобарском) броју Света компјутера, добијате приступни код за бета тестирање игре "World of warplanes"... Обзиром да је бета, има понеки баг, али је леп осећај имати прилику да играте нешто што ће остатак света играти негде у пролеће следеће године. Инсталација има једно 12 ГБ, па ко воли, нек купи новине... greengrin










  22. Волим
    Guest
    Милан Ракић got a reaction from Guest in Три јерменска споменика или прича о пожртвованости наших пилота   
    Хачкари испред земунског манастира и Главне поште у Новом Саду
    Многи од нас су шетајући земунским парком, или пак одлазећи на службу у земунски манастир (у којем је до пре неки месец служио наш драги професор, покојни отац Радован Биговић), прошли поред овог споменика, а да се можда нису ни запитали одакле овај ту, вероватно мислећи да је споменик „остао“ од подизања храма... Овај хачкар како га Јермени зову, што у буквалном преводу значи „крст у камену“ је, без обзира што изгледа знатно старије, постављен на ово место 1993. године, као подсећање на једну трагедију и као израз захвалности јерменског народа нашем...

    Слично обележје постоји и у Новом Саду. Подигнуто је у близини зграде Главне поште у булевару Михајла Пупина, а на месту старе јерменске цркве. Хачкар је подигнут мислим 1995. године, а повод је био исти као и за хачкар пред православним манастиром у земунском парку.

    А трећи споменик, како и сам наслов данашње приче каже, налази се недалеко од духовног и религијског центра Јерменије и јерменског народа - Ечмиадзина, одмах поред моста на реци Камах...

    Спомен комплекс недалеко од Ечмиадзина, на обали реке Камах
    Сва три спомен обележја су подигнута као што рекох у знак сећања на један трагичан догађај, који је додатно учврстио везе јерменског и српског народа... А прича гласи овако...

    Седмог децембра 1988. године, разоран земљотрес је погодио главни град тадашње Совјетске Републике Јерменије, Јереван. У тој катастрофи је настрадало 50000 људи. Позиву у помоћ, који је Председник СССР Михаил Горбачов упутио светској јавности, одазвало се 111 земаља света, међу њима и тадашња нам држава - СФРЈ. У наредних неколико дана, чим су се стекли услови за прихват, ваздушна лука у Јеревану је постала најактивнији аеродром у том делу света... Војни и цивилни ваздухоплови су долетали са свих страна земаљске кугле и дотурали најнеопходније ствари унесрећеним грађанима Јерменије... Са наше стране, већ 10. децембра је успостављен ваздушни мост Скопље - Јереван, у којем је учествовао један авион београдске компаније "Авиогенекс", те два авиона типа Ан-12, Југословенског РВ и ПВО...

    Једанаестог дана децембра те 1988. године, у касним вечерњим сатима посада нашег Ан-12 у саставу: потпуковник пилот Предраг Маринковић, потпуковник пилот Владимир Ерчић, потпуковник пилот Миленко Симић, потпуковник навигатор Милан Мићић, заставник I класе летач механичар Бориша Мосуровић, заставник I класе летач механичар Милисав Петровић и заставник летач радио телеграфиста Јован Зисов, добили су од аеродромске контроле летења Скопски Петровец дозволу за полетање и лет по маршрути Петровец - Ларнака - Јереван... Током читавог лета, пратило их је лоше време (у ваздухопловном жаргону СМУ-сложени метео услови), што за искусну посаду нашег транспортера није представљало већи проблем јер су и они као и ваздухоплов били обучени и припремљени за извршење задатака у свим метео условима...

    Ан-12 нашег РВ и ПВО, евиденцијски број 73312, који се срушио у Јерменији
    Међутим, приликом прилаза аеродрому у Јеревану, десио се проблем, за који ни до данас нажалост није утврђен разлог. Да ли је дошло до неког техничког отказа у самом авиону, грешке посаде или пак грешке контролора летења у Јеревану, тек, наш авион је пола сата након поноћи, 12. децембра 1988. године својим точковима додирнуо шљунчану обалу реке Камах, неколико километара од Ечмиадзина и десетак километара од прага писте међународног аеродрома у Јеревану. Одмах након контакта са земљом, због конфигурације терена (обала реке), авион се превалио и у експлозији распрснуо на хиљаде делова...

    Свих седам чланова посаде је на месту остало мртво... Као да сам земљотрес није био довољно трагичан... Ипак, након залечених рана, јерменски народ је на достојанствен начин одао почаст храбрим летачима. Хачкарима у Земуну и Новом Саду, а од 1995. године и монументалним спомеником "Сломљено крило", крај моста на реци Касах, где се авион и срушио. На том месту је првобитно било спомен обележје које су подигли радници "Енергопројекта"...

    Наиме, на седму годишњицу трагедије, 12. децембра 1995. године, уз присуство војних и државних званичника обе државе, Католикоса Јерменске апостолске цркве, те породица настрадалих, откривен је овај споменик, који има практично три целине, где прва од постамента симболизује сам земљотрес, оне раширене руке на средини споменика симболизују молбу за помоћ коју је народ Јерменије упутио свету и на крају аутентични остатак крила дугачак седам метара са јасном симболиком на седморицу настрадалих ваздухопловаца. Са леве стране споменика се налази хачкар на којем су представљене јерменска и српска мајка које тугују за својом децом, а са десне стране пак један уобичајени хачкар. Испред споменика се налази спомен-плоча исписана на јерменском, руском и енглеском језику, која и "објашњава" намену споменика. На постаменту се налази и седам мермерних таблица са именима чланова посаде...

    Спомен плоча испред споменика "Сломљено крило"
    Иначе, према речима Олге Маринковић, сестре настрадалог потпуковника Предрага, наши ваздухопловци међу Јерменима имају статус, безмало па светаца. Каже она даље, да постоји и обичај код јерменских младенаца да сватовска колона пре одласка на венчање оде до споменика где младенци "прођу" испод једног лука, који се опет налази иза споменика (види се на слици доле), затим се поклоне сенима настрадалих, а онда се и сликају испред споменика и она два хачкара. Уопште, каже она и дан данас сваком Јерменину је прва асоцијација на нас и наш народ управо ово, чему сведочи и изјава директора фирме која је изградила ово спомен обележје, који каже да је овај споменик могао и од злата бити направљен, а и тада не би могао показати захвалност јерменског нашем народу...

    И на крају, када је пре неку годину Председник Јерменије боравио у званичној посети Београду.

    Председник Републике Јерменије, господин Серж Азатович Саргасјан, испред споменика крај земунског манастира
    Ван протокола је замолио своје српске домаћине да окупе чланове породица настрадалих летача испред земунског манастира, где им је након полагања венаца, још једном изразио захвалност свога народа за жртву коју су њихови најмилији поднели.

    Чланови породица наших настрадалих летача које је Председник Јерменије позвао, како би им још једном изразио захвалност народа Јерменије, за жртву коју су поднели њихови најмилији
    Исто тако у узвратној посети Јерменији, бивши Председник Србије је такође од стране својих јерменских домаћина одведен до споменика "Сломљено крило"...


    Фото by Gevorg Galstyan, Panoramio for Google Earth, Координате: 40° 9'58.67", 44°15'25.82"
    Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
     
     
  23. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Avocado у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    http://www.youtube.com/watch?v=VSGqnzK7xYg
  24. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Меденица :) у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    то ти кажем, ништа не боли као бипер greengrin greengrin greengrin
  25. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Милан Меденица :) in Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
    [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1349625116' post='725578] моји су лудели од пиштања САМ-ова кда кренем ниско да летим између њих
    Тим пре што је то пиштање интерпретирао бипер рачунара, што му је давало посебну драж... То није могло да се утиша... :10900:

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...