Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Репутација активности

  1. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Драшко у Izreke naših nastavnika-profesora koje pamtimo....   
    ово је испала ученика на часу историје у нашој гимназији
     
    пита га профанка Рада панкерка, "како зе зове египатски Бог сунца"
    a овај ће "Раул Амон" уместо Амон Ра
     
    Раул Амон је била нека фирма које ја продавала неке талисмане и којекакве глупости 90их
  2. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Sudija in "Век одважних" - филм о 100 година српског војног ваздухопловства   
    Ево овде можете погледати и преузети први део филма "Век одважних"
  3. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Sudija in "Век одважних" - филм о 100 година српског војног ваздухопловства   
    Други део филма "Век одважних", можете погледати овде.
  4. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Sudija in "Век одважних" - филм о 100 година српског војног ваздухопловства   
    Ево и првих тзв. трејлера...
     

     

  5. Волим
  6. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Јадранка-Дервента in 21.12.2012. do kraja   
    Смак је 29. децембра...


     
    једино, ако не буде неких просвједа гледе
     

     
    ал` нема взе, јер...

  7. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Andre Williams in Песма коју бисте радо поделили са неким чланом форума   
    Са члановима ЖРУ групе "Ваздухопловство"...


  8. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Иван 123 in Лапсуси и испале (шта вас је насмејало)   
    Прва ноћ у Рајловцу... Ми, деца од 15 година... Не мош` заспати... Родитељи отишли и "оставили" нас... Ајд` ти заспи сад, кад нема мајке да те покрије... Дођосмо овде да испунимо неке своје снове о војсци, ваздухопловству, авионима, ал` ноћна тама притиска и без обзира на удобност кревета, неда ти да заспиш. Моја соба, соба бр.8. У приземљу интерната. На улазним вратима собе већ окачена таблица са именима "станара". Миленковић, Бајић, Ракић, Ватреш... Нас тројица смо ту. Прва два са списка и ја, али недостаје Ватреш. Иначе, током дана, наш васпитач који нам је додељен је рекао да ће тај Ватреш доћи тек сутра, јер су питомци из Сарајева, таква је била организација, имали да се јаве на аеродром тек сутрадан, по доласку нас осталих, који нисмо из Сарајева и околине...
    "Шта је тај Ватреш?", пита Перо, један од цимера. Муслиман вероватно, кажем му, Адмир се зове. "А шта је то муслиман? Јел` то Шиптар?", укључи се Мики. Ја сад као објашњавам, а немам ни ја појма... А нас тројица дошли из Србије. Један из Каћа, други из Куршумлије, ја из Богатића. Сви из етнички чистих средина, а и ако баш нису, муслимана код нас није било, а и ако јесте, учени смо да смо сви исти. Ја додуше, имао код баке у селу једног Недина, који је такође о распустима долазио код своје баке по мајци. Дете из мешовитог брака. Мајка Српкиња из тог села, отац шабачки муслиман. Лекар. Па добио посао у Сарајеву, те се ту и Недин родио. Ал` док није кренуо у школу, а и касније за сваки распуст, 29-ти, Први мај, ето ти Неде у село, те смо нас двојица живели своје Томаса Сојера и Хаклбери Фина, Немце и партизане, каубоје и Индијанце, Загоре (где сам ја увек био Чико),... Знао сам само да је "другачији" када смо, као деца ишли иза куће да пишкимо и када га је моја бака једном у шали питала: "Недо! Јеси ли ти Босанац?", а он јој одговорио, мали смо били, још ни у школу нисмо кренули: "Нисам, ја сам мус`иманац!". И тако, на основу тог "предзнања", проведох добар део ноћи у објашњавању цимерима о томе ко је тај Адмир, док акламацијом нисмо усвојили, да је он један од оне двојице из вицева-Мујо или Хасо... Некако пред зору починусмо, док нас није васпитач "дигао" око 9-ке...
    Како ли је у својим сновима свако од нас тројице замишљао Адмира не знам, но сад на вратима собе, са нашим васпитачем Ћуфтом иза себе, људином од два метра као заштитом, стајаше мали црни дечак, црних очију и косе густе попут четке... "Ајде дјецо устајте!", повика Ћуфта, "Ево вам четвртог цимера. Упознајте га!" Ми онако буновни од неспавања, поскакасмо и упознасмо нашег новог друга... Испаде да је он ту баш из села, кућа му преко пута аеродрома беше. Падоше и први договори о одласку код њега, на пите и баклаве и остала благоутробија исламске кујне... Назвасмо га и Муја. Није му сметало.
    Пролазе тако дани, настава почела, ал` нема још нешто потребе да се учи. Дођеш из школе, па ти просто досадно. Размишљаш о кући, родитељима, џукцу којег си оставио код баке у селу, симпатијама из основне... Па ти некад и уђе мушица у око, јер не мереш признат` да плачеш, а очи пуне суза, срце `оће да искочи. Да бар можеш изаћ` у град, ал` нису нам још ураћене питомачке легитимације, тек смо се сликали. И као спас од туге, дође спорт. По цела поподнева и вечери смо проводили на спортским теренима, атлетској стази, базену... А Мујо баш и није био за спорт. Ретко је одлазио са нама. Правдао се да мора учит`.
    И тако, једном приликом када онако прљави, прашњави и знојави од спорта, улетесмо нас тројица у собу, затекосмо нашег Мују, како седи за столом и прича са једним питомцем са Војне академије. А тај младић, к`о од брега одваљен, тако је ваљда изгледао и Николетина Бурсаћ. Јал` је већа глава, ил` она ручерда. А плус што је академац. Еј бајо мој! Ко зна кол`ко ће воде Миљацком протећи док и ми не дођемо дотле... Углавном, након почетног изненађења, наш ти Мујо рече: "Ајде цимери, шта сте с` укип`ли? Улаз`те! Ајд` да ми упознате рођака. Са академ`је." Устаде ти Николет`на, пружи оне лопате од руку и дубоким гласом рече: "Стојан!"
    Ова моја двојица ништа, упознаше се са њим, ал ја к`о стручан је ли, не да мени нешто мира... "Хоћете пити кафу момци?", упита нас Мујо, и пре него што ова двојица одговорише, ја рече да хоћемо. Ма нисмо ми пили кафу наравно, али је та кафа била изговор, пошто је кувало било прљаво, те је онда Мујо мор`о изаћ` из собе до купатила да га опере. То ми је и била замисао, не би ли остали сами са Стојаном... А Стојан, стари вук са Козаре, игра му брк, сконт`о човек шта је...
    Кад Мујо изађе, Стојан нам исприповеда о њиховој фамилији. Дакле, Ватреши-два брата, бејаху негде од Источне Босне, па као што и свака прича почиње са убиством бега, тако и они отидоше са своје постојбине, те се један насели у Жепи, а други оде под Козару. Од ових што се населише у Жепи, један се у скорија времена, отприлике одма` након Првога рата, загледао у неку беговицу великог мираза, а он беше трговац који је тек почео развијати посао, те је тако примио ислам и оженио ју и од њих је овај наш цимер, а Стојан бејаше од овога другога брата који се насели под Козаром... И рече дечко да се знају, с` времена на време посећују и тако...
    Прича баш и није нека испала, како ова тема захтева, ал` мислим да говори о томе како сви бејасмо испаљени у овом казану, вилајета балканскога...
  9. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Рада. in Лапсуси и испале (шта вас је насмејало)   
    Морам још једну своју испалу, сад се сетих... Обрук`о сам се ко нико... Радња се такође дешава у Сарајеву, на часу филозофије...
    А филозофију нам предаје млада професорка, тек три године отприлике како је завршила... А ми јуноше... Примећивала је она то наравно, но није придавала никакав значај нашим погледима, нити је пак својим облачењем и понашањем давала повода некаквој ласцивности... Напротив! Једино што је инсистирала, обзиром да је то мушка школа била где ми баш и нисмо по неки пут водили довољно рачуна о свом изгледу, да на њен час долазимо утегнути, чисте униформе, уредне фризуре и све тако у том фазону...
    Улази она на час, и након рапорта дежурног, узима креду и на табли исписује наслов теме коју данас треба да обрадимо, а то је Емпиризам, Џон Лок, итд., па још написа и оно Локово "Nihil est en intelectu...". А мени, к`о за инат, у том тренутку, к`о код Алексе Жуњића, проради неки спанаћ са овчетином шта ли, углавном муљало се то у стомаку и пошто се никако нисам могао суздржати, ја ти лепо пустим "голуба", и то читаво јато....
    Сви у учионици умукоше, ваљда у ишчекивању да до њих допре основни ефекат овог нуспроизвода варења хране, а професорка, мртва-`ладна, не окрећући главу од табле, све завршавајући писање изреке оног Енглеза, само рече: "Сељак! Отвори прозор и изађи на таблу!" Ја црвен к`о рак, поједе ме срамота, ови моји тада почеше да се смеју... Она се окрену, умири их, а мени даде креду у руке, те да сад лепо преведем ту Локову мис`о и да покушам да је објасним...
    Е сад Милане имаш шансу да се извучеш и поправиш утисак, кажем себи и приђем табли да учиним оно што се од мене тражи. Но, ваљда још од срамоте, руке ми дрхтаху, те се она креда сломи на два дела, а ја махинално пођох за оним парчетом што се откотрља на под, кад не лези враже... Учионицом се проломи још један резак звук, који овај пут не беше последица оне овце, него тога што сам био мало "елегантније попуњен", те се онај шав који спаја панталоне на туру рашио и знате већ-прсле пантоле... Ајој! Комедија. Слепстик прави. К`о код Чаплина. Ови моји у одељењу се више и не смеју, но вриште. Лупају ногамо по паркету и ударају рукама по скамијама, сузе им кренуше од смеха, хаос. Поче и Нада (тако се зове професорка) да се смеје, па се и прекрсти жена (еј... братство и јединство, војна ваздухопловна школа, а професорка се крсти..), а ја? Па да се земља отворила тад, не бих жалио, верујте ми. Но то није крај.
    Кад се смирише након неколико минута, који се мени чињаху к`о сати, каже она мени да одем до собе, променим панталоне и да се вратим на час те довршим започето. Е да сте ме тад видели... Од школске зграде до интерната има једно 300 метара. А пошто је она рупа на туру била баш велика, морао сам узети школску торбу како бих је прикривао док не дођем до собе. Е то је сад фаза Бастера Китона. Ја озбиљан, к`о дете кад се унереди, а иде старешина са десне стране. А ја се окрећем на кант на десно да га поздравим, а левом рукомтј. торбом прикривам срамоту. Кад наиђе неко са левог фронта, исто то само мало другачије. Па онда мало уза зид, чак ме срео и Начелник класе, поред којег сам само пројурио, а овај ни стигао није да одреагује. Било како било, домогнем се спаса-собе и ормана. Променим панталоне, успут консултујем и онај Филиповићев "Филозофијски рјечник" те на брзака "сажваћем" оно што Нада од мене очекиваше и трком се вратим на час...
    На часу је после било све ок! Чак сам и паметан "испао" што сам тако лепо све објаснио... Причало се о томе после... Годинама.
  10. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Manolis in Nikola Đuričko: Srbi su lepe žene, a ne ružni generali   
    А тек овај јуноша...


  11. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Juan Valdez in Nikola Đuričko: Srbi su lepe žene, a ne ružni generali   
    А тек овај јуноша...


  12. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Aquilius Cratus у Nikola Đuričko: Srbi su lepe žene, a ne ružni generali   
  13. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Јефимија Крунић in Srpski brendovi - "Kupujmo domace"   
    Лично, наравно не знам на шта Ви мислите, али да образложим ово "крмећа мафија" пошто сам већ оставио такав коментар... Наиме, потичем из "свињарског" краја-Мачва и једна прича се понавља већ годинама, ако не и деценијама, а то је да је цена за "кило живе ваге" коју мачвански сељак наплати, за неколико пута мања него готов производ који се може пазарити у неком од велеградских маркета...
     
    То је и нормално, рећи ће неко!? Да, одговарам! Али не може "кило живе ваге" да кошта 180 динара, а "кило меса" у маркету 500 и више, тим пре ако узмемо у обзир да је рандман код свиње изузетно висок, тј. да се од свиње мало шта баца...
     
    Чињеница је да у Србији постоји таква врста "мафије" која "тера" сељаке да им "предаје" стоку а наплата се "врши" тек након месец и више дана (код појединих "иде" и до три месеца) и када предата роба дође на наплату, сељак мало шта има од тога...
  14. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Grizzly Adams у 21.12.2012. do kraja   
    Срећан Крај Света свим земљама ЕУ, придруженим чланицама и онима који узалудно покушавају песмом "Џингл Белс" жели кум Звонко из ЈуЕс оф Еј са фамилијом:
     
    http://host-d.oddcast.com/elfyourself2012/?mId=46554834.3
  15. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Zayron у Sto hiljada katolika dolazi u Niš na proslavu Milanskog edikta   
    Ćuti, ni ne spominji, jedno se bojim da će preduzetnici srpski tamo u Nišu kad prebroje evra i dolare što su ih utržili pa shvate da su mogli utržit najmanje triput više s Papom, tužiće organizatore za nastalu štetu i propali zisk, profit jer nisu na vrijeme omogućili da papa dođe i njima da tako zarade više. Pljuštaće tužbe za ušli, propali zisk poslije Niša ko gljive poslije kiše.
  16. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Срђан Ранђеловић у Издања Епархије нишке   
    Епархија нишка је објавила неколико капиталних дела у 2012. години, која су штампана у оквиру прославе јубилеја 1700-тогодишњице Миланског едикта (313-2013). Првенствено пажњу јавности скрећемо на две монографије Икона Христа (објављена на енглеском, руском и српском језику) и Икона и химна Богородици, које су понос целе Српске Цркве у данима прославе; и на збирку изабраних беседа Патријарха српског Г. Иринеја Покајте се и верујте у Јеванђеље. Треба истаћи и књигу Христологија, која је већ препозната као уџбеник и помоћно средство у проучавању православне догматике. Епархија нишка је заједно са Академијом Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила и допуњену докторску дисертацију Епископа нишког др Јована (Пурића) под називом Философија педагогије Светог Јована Златоуста, на српском, енеглском и немачком језику.
    http://www.spc.rs/sr/izdanja_eparhije_nishke
  17. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Srdjan Kotur у Srpski brendovi - "Kupujmo domace"   
    Znaš otkad nisam video SDO. Tako ti je to u MO.
  18. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Grizzly Adams in Путин поручио Американцима: Доста, оставите Србе на миру!   
    Jeс` на ово мислио?
     

  19. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Grizzly Adams у Путин поручио Американцима: Доста, оставите Србе на миру!   
    Стварно неозбиљно да стави на Твитер, ако је мислио озбиљно ставио би на Фејсбук. Можда уз једну своју "Тарзан" сличицу да буде још озбиљније.
  20. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Ignjatije in 50 година легенде која и даље траје...   
    У Музеју ЈРВ на сурчинском аеродрому, данас, 12.12.2012. године у 12 сати и 12 минута, биће отворена изложба посвећена 50-ој годишњици првог суперсоничног авиона у нашем РВ, који је и данас у употреби код нас...
     
    Манифестација под именом "Траг у бескрају" биће пропраћена низом активности, од којих је отварање данашње изложбе прва.
     
    Организатори манифестације су Музеј ваздухопловства, Фондација "Пилот Михаило Петровић", 204. ваздухопловна база, 101. ловачка авијацијска ескадрила, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, те Клуб пилота надзвучних авиона "Ма 2+"
     
    Иначе, изложба којом се отвара ова манифестација, представиће опус сликара и иконописца Ђорђа Иванова, пензионисаног потпуковника авијације, који је током своје летачке каријере летео управо на "двадесет кецу"...
     
    Ђорђе Иванов, како кажу они који га познају је, најбољи сликар међу пилотима и најбољи пилот међу сликарима. До сада је имао неколико десетина изложби, а треба истаћи да је осликао иконостас храма Светог Кирила и Методија у Паризу, живописао храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у склопу Клинике у Сокобањској и још неколико храмова у земљи и иностранству...
     
    Ђорђе је између осталог и "кривац" за многе промашаје НАТО авиона током бомбардовања, јер је пред само бомбардовање и током њега, са својим сарадницима направио неколико макета Миг-29, које су као "глуве" мете постављане на размештајним просторијама батајничког аеродрома и које су након "успешних" погодака, НАТО пилоти уредно пријављивали као своје успешно извршене борбене задатке...
     
    Иначе, једна анегдота из живота овог скромног човека, врло добро илуструје и његове сликарске домете...
     
    Наиме, једном приликом разгледајући његове слике, Милић Станковић познатији као Милић од Мачве, упитао је Иванова, одушевљен његовим сликарским умећем: "Је ли бре, са које си ти класе?"
    "Па двадесет седма-Задарска!", одговорио му је Иванов...
    "Хм... Па Задар колико знам није имао академију!? Ко су ти били професори?", зачуђен је Милић...
    "Па наставници летења су ми били..., инструментално ми је предавао..., гађање, ракетирање и бомбардовање..., теорију летења...", рече му Ђорђе.
    "Па ти си пилот! Ти ме за...ш! Ко је бре ово сликао?", сад већ изнервиран Милић.
    "Па ја! Главом и брадом!", одговори Ђорђе славном уметнику, са којим је касније био и пријатељ и од којег је "покупио" још неке тајне сликарског заната...
     
    Иначе, пре месец дана, за своју ревност према СПЦ, Ђорђу Иванову је додељена Грамата Патријарха Српског господина Иринеја...
     
    Нека дела из опуса Ђорђа Иванова...
      
      
     
     





  21. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Милан Б in Како је некадашњи војни пилот Ђорђе Иванов надмудрио НАТО генерале   
    Изложбу слика овог дивног човека можете погледати у Музеју ЈРВ на сурчинском аеродрому до 26. децембра ове године...

  22. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Јадранка-Дервента in Srpski brendovi - "Kupujmo domace"   
    Лично, наравно не знам на шта Ви мислите, али да образложим ово "крмећа мафија" пошто сам већ оставио такав коментар... Наиме, потичем из "свињарског" краја-Мачва и једна прича се понавља већ годинама, ако не и деценијама, а то је да је цена за "кило живе ваге" коју мачвански сељак наплати, за неколико пута мања него готов производ који се може пазарити у неком од велеградских маркета...
     
    То је и нормално, рећи ће неко!? Да, одговарам! Али не може "кило живе ваге" да кошта 180 динара, а "кило меса" у маркету 500 и више, тим пре ако узмемо у обзир да је рандман код свиње изузетно висок, тј. да се од свиње мало шта баца...
     
    Чињеница је да у Србији постоји таква врста "мафије" која "тера" сељаке да им "предаје" стоку а наплата се "врши" тек након месец и више дана (код појединих "иде" и до три месеца) и када предата роба дође на наплату, сељак мало шта има од тога...
  23. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Драшко in Песма коју бисте радо поделили са неким чланом форума   
    Са члановима ЖРУ групе "Ваздухопловство"...


  24. Волим
    Милан Ракић got a reaction from ego in Како је некадашњи војни пилот Ђорђе Иванов надмудрио НАТО генерале   
    Изложбу слика овог дивног човека можете погледати у Музеју ЈРВ на сурчинском аеродрому до 26. децембра ове године...

  25. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Милан Б in 50 година легенде која и даље траје...   
    У Музеју ЈРВ на сурчинском аеродрому, данас, 12.12.2012. године у 12 сати и 12 минута, биће отворена изложба посвећена 50-ој годишњици првог суперсоничног авиона у нашем РВ, који је и данас у употреби код нас...
     
    Манифестација под именом "Траг у бескрају" биће пропраћена низом активности, од којих је отварање данашње изложбе прва.
     
    Организатори манифестације су Музеј ваздухопловства, Фондација "Пилот Михаило Петровић", 204. ваздухопловна база, 101. ловачка авијацијска ескадрила, Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, те Клуб пилота надзвучних авиона "Ма 2+"
     
    Иначе, изложба којом се отвара ова манифестација, представиће опус сликара и иконописца Ђорђа Иванова, пензионисаног потпуковника авијације, који је током своје летачке каријере летео управо на "двадесет кецу"...
     
    Ђорђе Иванов, како кажу они који га познају је, најбољи сликар међу пилотима и најбољи пилот међу сликарима. До сада је имао неколико десетина изложби, а треба истаћи да је осликао иконостас храма Светог Кирила и Методија у Паризу, живописао храм Светог апостола и јеванђелисте Луке у склопу Клинике у Сокобањској и још неколико храмова у земљи и иностранству...
     
    Ђорђе је између осталог и "кривац" за многе промашаје НАТО авиона током бомбардовања, јер је пред само бомбардовање и током њега, са својим сарадницима направио неколико макета Миг-29, које су као "глуве" мете постављане на размештајним просторијама батајничког аеродрома и које су након "успешних" погодака, НАТО пилоти уредно пријављивали као своје успешно извршене борбене задатке...
     
    Иначе, једна анегдота из живота овог скромног човека, врло добро илуструје и његове сликарске домете...
     
    Наиме, једном приликом разгледајући његове слике, Милић Станковић познатији као Милић од Мачве, упитао је Иванова, одушевљен његовим сликарским умећем: "Је ли бре, са које си ти класе?"
    "Па двадесет седма-Задарска!", одговорио му је Иванов...
    "Хм... Па Задар колико знам није имао академију!? Ко су ти били професори?", зачуђен је Милић...
    "Па наставници летења су ми били..., инструментално ми је предавао..., гађање, ракетирање и бомбардовање..., теорију летења...", рече му Ђорђе.
    "Па ти си пилот! Ти ме за...ш! Ко је бре ово сликао?", сад већ изнервиран Милић.
    "Па ја! Главом и брадом!", одговори Ђорђе славном уметнику, са којим је касније био и пријатељ и од којег је "покупио" још неке тајне сликарског заната...
     
    Иначе, пре месец дана, за своју ревност према СПЦ, Ђорђу Иванову је додељена Грамата Патријарха Српског господина Иринеја...
     
    Нека дела из опуса Ђорђа Иванова...
      
      
     
     





Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...