Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Репутација активности

  1. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Јанко in О чему размишљаш тренутно?   
    Тренутно покушавам да скапирам Божији план гледе мене и мојих дугова, неплаћених рачуна, дечијих жеља око Нове године, свих лепих мисли усмерених ка члановима породице (отац, мајка и сл...)... Нешто ми не штима, ал` се не буним...
     
    Наравно, борим се и даље...
  2. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на ZarkoZ у О чему размишљаш тренутно?   
    O tome, zast je iz pritvora pusten Janjusevi!!!???.mislise. .mislise. .mislise.
  3. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Б у Слике форумаша   
    Ајд кад смо већ код ових с познате личности
     

  4. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Б у На данашњи дан - из историје...   
    Данас је уторак, 25. децембар, 360. дан 2012. До краја године има шест дана.
     
     12. децембар - Преподобни Спиридон Чудотворац, епископ Тримитунски
     
    Хришћани који се придржавају грегоријанског календара данас славе Божић, рођендан сина Божјег Исуса Христа, један од најрадоснијих хришћанских празника. Већина православних хришћана Божић слави 7. јануара (25. децембар према Јулијанском календару).
     
    Времеплов: Рођен Предраг Милојевић
     
    На данашњи дан 1901. године рођен је Предраг Милојевић, српски новинар, књижевник, преводилац, једна од најважнијих личности српског новинарства уопште. Рођен је у Београду у породици државног чиновника. Апсолвирао је Филозофски факултет у Београду 1923. Почео је да објављује 1921. а у међуратном периоду је новинар листа "Политика" и дописник из Берлина и касније Лондона. Извесно време након Другог светског рата објављивао је под псеудонимом, пошто је током окупације био уредник листа Недићеве владе "Ново време". Временом поново постаје дописник "Политике", а потом и спољнополитички коментатор. Објавио је велики број репортажа, коментара и анализа, па и интервјуе са Черчилом, Хитлером, Мусолинијем... Преводио је Фојербаха ("Суштина религије"), Кафку ("Замак"), Хемингвеја ("Преко реке и у шуму"), Грина ("Бегунац"), Селму Лагерлеф ("Геста Берлинг"), Хамсуна, Џејмса. Добитник је Награде за животно дело Удружења новинара Србије, награде Београда ("Октобарска"), "Политике", Ордена Светог Саве, Ордена Југословенске круне. Тестаментом је оставио велика средства намењена за школовање младих новинара. Дела: "Из прошлих дана", "О људима и ћудима", "Био сам присутан", "Кажем ја себи - антимемоари", "Све године овог века".  
    1868. - Због финансијских тешкоћа, у Београду је престао да излази часопис "Вила" који је 1865. покренуо српски историчар и државник Стојан Новаковић.
     
    1942. - Стрељан је српски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић. Завршио је конзерваторијум у Прагу, где је докторирао музикологију. Био је професор Музичке школе "Станковић" у Београду, диригент Београдске филхармоније, сарадник више листова и часописа. Између два светска рата учествовао је у комунистичком покрету, организовао студентске и радничке хорове, писао музичку критику. У Другом светском рату се укључио у НОП и у илегали је наставио да компонује, створивши најзначајније дело "Херојски ораторијум". Компоновао је и симфонијске поеме "Озарени пут", "Буревесник" и балет "Човек који је украо сунце".
     
    1943. - Министарство спољних послова Велике Британије послало је у Другом светском рату премијеру Винстону Черчилу телеграм, у којем се каже: "Наша политика мора да се ослони на чињеницу - партизани ће завладати у Југославији. Они су за нас у војном погледу од велике вредности и морамо им пружити пуну подршку. Војни разлози важнији су од политичких. У највећој мери се може сумњати у тачност схватања да монархију и даље треба сматрати елементом јединства у Југославији".
     
    извор: http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/vremeplov/vremeplov:-rodjen-predrag-milojevic_360332.html
     
  5. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Б у На данашњи дан - из историје...   
    24.12.2012. 22.29
    Свечана академија поводом 100 година српског војног ваздухопловства и 50 година ракетних јединица за противваздухопловна дејства
     

    Свечана академија поводом 100 година српског војног ваздухопловства и 50 година ракетних јединица за противваздухопловна дејства одржана је вечерас у Југословенском драмском позоришту.

    Свечаности су присуствовали председник Републике Србије Томислав Николић,председник Народне скупштине Небојша Стефановић, први потпредседник Владе и министар одбране Александар Вучић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Љубиша Диковић, командант Ваздухопловства и противаздухопловне одбране генерал-мајор Ранко Живак, министри, представници законодавне, извршне и судске власти, дипломатски и војни представници акредитовани у нашој земљи, припадници Министарства одбране и Војске Србије, представници верских заједница, личности из културног и јавног живота и представници медија.

    Министар одбране Александар Вучић честитао је свим припадницима ВиПВО јубилеј пожелевши им „сигурно и слободно небо“. Он је нагласио да је прослава 100 година српског војног ваздухопловства и 50 година ракетних јединица за противваздухопловна дејства привилегија малог броја земаља у свету.



    - Стати крило уз крило с најразвијенијим земљама света и формирати војно ваздухопловство само девет година након лета браће Рајт, указује на висок ниво свести политичке, војне и научне елите у Србији која схвата значај поседовања слободног неба. За нама је 100 година стварања и развоја нашег елитног вида Војске Србије. До данашњег дана генерације пилота, противавионаца, техничара и специјалиста различитих ваздухопловних профила, уграђивале су своја знања, искуства, ентузијазам, младост и своје животе у богату ваздухопловну историју, рекао је министар и истакао да ће у наредном периоду бити унапређена знања и опрема војске, а пре свега у војном ваздухопловству.

    Он је рекао да се у припремању говора за Свечану академију његов тим двоумио да ли да помене пилоте који су 1999. године изгубили животе бранећи земљу.

    "Да ли би то или не би било популарно, како би ко у нашој, а како би ван наше земље то прихватио? Људи који су бранили наше небо 1999. године представљају понос, а не срамоту. То су људи на које ће се угледати будуће генерације и у које ће деца гледати када буду размишљали како се штити слобода и како се штити и чува Србија", рекао је Вучић.

    Министар одбране је нагласио да је наша обавеза "да памтимо њихово дело", као и дело свих осталих војника који су гинули бранећи своју отаџбину.


    "То су наши јунаци и хероји од којих никада нећемо одустати и којима ћемо се увек поносити", рекао је министар Вучић и додао да су херојски подвизи, храброст и пожртвованост припадника нашег ваздухопловства темељи на којима треба да градимо боље сутра за нас и наше потомке.

    - Србија има будућност. Земља која има овакву војску која никога не угрожава, која никоме не прети, и која у складу с Уставом Републике Србије штити свој суверенитет, земљу и небо, има чиме да се похвали и поноси, истакао је министар одбране.

    Уз пратњу Уметничког ансамбла Министарства одбране “Станислав Бинички” под диригентском палицом Павла Медаковића, програм су својим извођењима увеличали бројни глумци и музичари.

    Припадници ВиПВО обележавају 24. децембар као свој дан у спомен на исти датум 1912. године када је војвода Радомир Путник донео решење о формирању Ваздухопловне команде са седиштем у Нишу.

    Година која је за нама протекла је у знаку јубилеја сто година српког војног ваздухопловства који је обележен бројним манифестацијама.
     
    извор: http://www.mod.gov.rs/novi.php?action=fullnews&id=4379
  6. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Милан Б у На данашњи дан - из историје...   
    Са (ничим оправданим) даном закашњења:
     
    24.12.2012. - 100 година српског војног ваздухопловства
     
    У само предвечерје Првог балканског рата, 24. децембра 1912, актом тадашњег министра војног војводе Радомира Путника, у српској војсци је установљена команда ваздухопловства са седиштем у Нишу.
     
    Србија је тако пре сто година ушла у ред петнаестак држава које су имале војну авијацију непуну деценију после првог авионског лета који су браћа Рајт, Вилбур и Орвел, извели 17. децембра 1903. године.
    У моменту када је војвода Путник потписао речену наредбу, Краљевина Србија је већ имала првог војног пилота оспособљеног за лет на авионима. Био је то наредник Михајло Петровић, који је пилотску обуку завршио у Фармановој пилотској школи у Етампу, у околини Париза, као први у рангу. Пилотску диплому Међународне ваздухопловне федерације с бројем 979 Петровић је добио после успешно изведених летова 22. и 23. јуна 1912. године. Ова дозвола је у Србији носила број 1.
    С групом од шест официра Краљевине Србије он је послат на ово школовање крајем маја, а обука је у његовом случају, као што се види, била кратка и врло успешна. Између осталог и зато што су Петровића очигледно красили таленат и други квалитети, неопходни за успешног авијатичара, тако да је летачку диплому добио месец дана пре других пилота из своје класе.
    Летело се у српској војсци и пре него што су у састав њеног наоружања уведени авиони као технички и технолошки најразвијеније средство, али су за летове уместо авиона коришћени балони.
    Захваљујући томе српско војно ваздухопловство има у ствари два историјска почетка – онај авионски из 1912. али и онај балонски из 1893. године.
    Српска врховна команда, на основу наређења краља Александра I Обреновића, донела је 15. августа 1893. акт у чијем је заглављу писало „Измене и допуне уредбе о формацији целокупне војске”. Овом уредбом је одређено да се у свакој од дивизија војске Краљевине Србије формира по један балонски пук.
    Догодило се то сто година после оснивања првог војно-ваздухопловног одељења у историји света, основаног у француској војсци на основу одлукe револуционарног Конвента, што је омогућило да се 2. јуна 1794. први ратни балон вине над бојно поље.
    После пет година Наполеон Бонапарта је укинуо, ко зна из којих разлога, аеростатске чете у француској војсци, али је доживео да његове трупе, када су се 1812. нашле надомак Москве, буду бомбардоване из балона.
    Пилотирање балонима у руској армији науковано је у ваздухопловној школи у Петрограду, у чије клупе је 1901. сео и капетан Коста Милетић, први школовани пилот војске Краљевине Србије. Разни разлози диктирали су да он оде у Петроград тек осам година пошто су на папиру, оном уредбом из 1893, у српској војсци формирани балонски пукови.
    Оспособљен за управљање везаним и слободним балонима, Милетић је у петроградској школи морао да савлада и основна знања о изради и конструкцији балона, али и да научи како се негују и користе голубови писмоноше и како се организују станице за преношење голубије поште.
    Ове птице, древни симболи мира, биле су у то време служинчад рата, тешко ухватљиви, неизоставни припадници ваздухопловних војних јединица.
    Оно што је капетан Милетић научио у Русији када је реч о вештини пилотирања, он је могао практично да покаже тек 1909. када је Србија купила прва три балона. Биће да је с голубовима ствар стајала повољније и да се у томе Милетић огледао одмах по повратку из Петрограда.
    У сваком случају, када је војвода Путник пре сто година наредио оснивање ваздухопловне команде у Нишу, она је имала Аеропланско одељење (ескадре), Балонско одељење, Водоничне централе и Голубију пошту.
    За команданта је именован Коста Милетић, у међувремену унапређен у чин мајора. Под командом је имао 12 војних авиона, балонски тим и базу. Прва два авиона заплењена су од турске војске у Првом балканском рату који је почео 8. октобра 1912. године, док су у Русији купљена два, а у Француској још осам авиона.
    Прва дејства српске авијације извршена су током црногорске опсаде Скадра. Ради помоћи црногорској војсци, у фебруару 1913. формиран је Приморски армијски корпус српске војске, а основан је и Приморски аероплански одред, за ваздушну подршку копненим јединицама. Била је то прва борбена јединица ваздухопловства војске Краљевине Србије, чија су четворица пилота летела на три авиона, под командом мајора Косте Милетића.
    Ватрено крштење јединица је имала у марту, током дејстава око Скадра, када се винуо у небо и наредник-пилот Михајило Петровић. Тог дана, 7. марта 1913. године, извршавајући свој први борбени задатак, Петровић је погинуо.
    „Не откривају се нови делови земље без храбрости да се изгубе из вида све обале”, написаће много година касније Андре Жид.
    Ове његове речи свакако пристају не само уз име и наслеђе Михајила Петровића, него и уз имена свих његових колега-пилота који су жртвовали своје животе, или чинили епске подвиге, бранећи небо Србије, онда Југославије, па опет Србије, у протеклих сто година.
     
    извор: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Sto-godina-srpskog-vojnog-vazduhoplovstva-Slobodan-Kljakic.sr.html
  7. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Sudija in Првих 100 (година) је најтеже... Срећан празник!   
    Тачно један век је прошао од прве употребе летећег објекта у војне сврхе, када је и Србија, провевши тај век у војевању за слободу и коначно је изборивши, у један од својих војних закона, уметнула одредбу да се у саставу сваке пешадијске дивизије формира по једна ваздухопловна чета. Дакле, мала Србија је 2. августа 1893. године донела Уредбу о формацији целокупне војске, где су предвиђене и поменуте ваздухопловне јединице. Злу не требало, али и као што то код нас увек бива, чекајући боља времена... И боље и људе са визијом...
     
    Када је Министар војни Милош Васић, једна од ученијих глава коју је овај народ имао, на размеђи два века успео да уз свој министарски ауторитет „издејствује“ да пошаљемо барем једног човека на школовање за аеронаута илити пилота балона, није могао ни да сања две ствари. Прво, на колико ће препрека и клипова у точковима наићи због тог свог наума, и друго, да ће само коју годину касније, те балоне наследити некакве шклопоције налик `тицама...
    Ипак, изабран је Коста Милетић, потоњи први Командант нашег ваздухопловства те је послат у Русију да се обучи да управља, рукује па чак и прави балоне...

    Коста Милетић у балону
     
    Ал` дуго је Коста, претходно се вративши из Русије обављена посла, изигравао петла по салонским забавама тадашњег Београда у улози ордонанса краља Петра... „Шта ће ти балон?“ „Зар ти није боље овако, уз краља?“, „Чуј да летиш? То је само мода!“ Ово су била само нека од питања и савета које је Коста добијао у свом окружењу, од надлежних, очигледно неспремних да примене ту „свецку новотарију“. Да није било Степе Степановића, који није прихватио његов захтев за демобилизацију, Коста би био инжењер можда и у некој странској фирми...
    Овако, ипак су у предвечерје Балканских ратова, у неким буџацима Министарства војног пронађени Костини елаборати за оснивање станица голубије поште, те за набавку и опремање балонских чета, а сам Коста је отпутовао у Немецку да купи балоне за српску војску... И набависмо тада балоне, ал` немасмо пара да изградимо водоничку централу... Ех, шта ти је живот... Како кад си у пустињи жедан, а имаш воду у колену... Додуше, активираху се ти балони касније, није да није... Ал` дође на ред и онај други сан Милоша Васића...
    И на конкурсу расписаном крајем 1911. године, почетком следеће, 1912., изабраше шесторицу делија и послаше у Француску у Пилотске школе Блериоа и Фармана у Етампу крај Париза.
    Током те године дакле добисмо и прве школоване пилоте аероплана, куписмо и прве авионе, неке запленисмо, један и добисмо. Ту су били и балони и голубија пошта. Значи војно ваздухопловство! А без посебне команде...
     
    Тако да тог 24. децембра 1912. године, војводи Радомиру Путнику није преостало ништа друго до да донесе Наредбу о успостављању Ваздухопловне команде српске војске, који датум се и обележава као дан Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије.
    Према Наредби, постављен је и први Командант ове јединице, а то је био горе поменути Коста Милетић. Седиште команде је било у Нишу, а за аеродром је предвиђено Трупалско поље, где се аеродром налази и данас...
     
    У састав те прве ваздухопловне јединице је улазило аеропланска ескадра са 12 авиона, балонско одељење са три авиона, станица голубије поште и водонична станица која је коначно формирана.

    Међу првим авионима које је набавило наше ваздухопловство био је и Блерио XI

    Наредник Михаило Петровић, први српски пилот испред свог Фармана
     
    Људства што се тиче, поред Косте Милетића, било је још шест српских пилота и неколико механичара, а поред њих, био је ангажован и један руски и три француска пилота, те неколико француских механичара, као и један механичар Рус и Американац.
    Тако је једна мала Краљевина „ушла“ у друштво 15 земаља које су тада имале војно ваздухопловство, и међу првих 5 држава које су „јероплане“ користиле у војне сврхе.
     
    За ових сто година, пређен је један дугачак пут, пун потреса, успона и падова. Судећи по бројном стању ваздухоплова пре 100 година, ни данас ситуација није много боља...
     
    Првих 100 година је свакако било тешко. Али од сутра почиње ново столеће. Друго. Које ће ваљда за ваздухопловце, а и друштво у целини бити боље.
     
    Срећан вам (нам) први век!

  8. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на GeniusAtWork у "Amerika zasnovana na genocidu"   
    Za hejtere...
     
     

     
     
    Za fanove...
     
     

     
     
     
    4chsmu1
     
     
     
     
  9. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на obi-wan у "Postavi pitanje hriščanima"   
    Sve to je osvetlio i do kraja objasnio Hristos, predugacko bi bilo da se sad ovde na to detaljno odgovara.
    Ali evo ti jedan primer, da vidis na sta mislim.
     
    Bracno pravo je u pitanju.
     
    ...
     
    Jevandjelje je od Mateja, 19, 3-9 - - - https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&lang2=&book=40&chap=19
     
    A evo kako Crkva jos detaljnije osvetljava ovo Hristovo izlaganje:
     
    "3-6. И приступивши му фарисеји да га кушају, и рекоше му: Је ли допуштено човјеку отпустити жену своју за сваку кривицу. А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско?[2] И рекао: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер, и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тако да нису више двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио човјек да не раставља.
     
    Каквог ли безумља! Мислили су да ће збунити Христа својим питањима, јер да је Он рекао да је допуштено отпустити жену из било којег разлога, могли би Му рећи: "Зашто си онда рекао да је не треба отпустити, осим због прељубе."[3] А да је рекао да није законито отпустити жену, оптужили би Га да учи противно ономе што је Мојсеј установио. Мојсеј је, наиме, одредио да човек може отпустити своју жену ако је омрзне, и без оправданог разлога.[4] Шта на то, дакле, одговара Христос? Он показује да је Бог, који нас је створио, од почетка установио једнобрачност, јер, "од почетка је Бог", каже, "саставио једног човека с једном женом, тако да није право да један човек узима више жена, нити да једна жена узима више мужева, већ треба да остану онако како су састављени од почетка и да се не растављају без разлога". Није рекао: "Ја сам их створио мушко и женско", како не би саблазнио фарисеје, већ неодређено говори: "Онај који их је створио." Толико је, дакле, Богу угодно добро брачне заједнице да је женама допустио да оставе родитеље и да крену за својим мужевима. Али, зашто је у књизи Постања написано да је Адам рекао: "Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју",[5] када овде Христос каже да је то рекао Бог? Зато што је Адам говорио од Бога, и речи Адамове су уједно и речи Божје. Пошто су они тако постали једно тело, међусобно сједињени природном љубављу, није праведно да се муж раставља од жене, као што није праведно одсећи човеку део тела. Господ не каже: "Нека их Мојсеј не раставља", да их не би саблазнио, већ каже: "Нека их човек не раставља", показу јући тако разлику између Бога који их је саставио и човека који их раставља.
     
    7-9. Рекоше му: Што онда Мојсеј заповиједи да се даде књига отпусна и да се она отпусти? Рече им: Вама је Мојсеј допустио по окорјелости срца вашега да отпуштате жене своје; а из почетка није било тако. А ја вам кажем: Ко отпусти жену своју осим за прељубу, и ожени се другом, чини прељубу; и ко се ожени отпуштеницом чини прељубу.
     
    Када су фарисеји видели да их је Господ ућуткао, били су принуђени да се позову на Мојсеја који наводно противречи Христу и кажу: "Зашто је Мојсеј заповедио да се жени даде отпусна књига и да се отпу-сти?" Тада Господ окреће оптужбу против њих и брани Мојсеја говорећи: "Мојсеј то није установио желећи да озакони оно што је противно Богу, већ због ваше покварености, како не бисте убијали своје прве жене с намером да у својој похоти узмете друге." Израиљци би у свом гневу и суровости убијали своје жене да су били присиљени да их задрже. Зато је Мојсеј и установио да се даде отпусна књига женама које су њихови мужеви омрзнули. "Али Ја вам кажем", продужује Господ, ,да као прељубницу треба отпустити ону жену која је учинила блуд, али онај који остави жену која није учинила блуд, узима удела у њеној прељуби ако се поново уда." Разуми и ово да "онај ко се сједини с Господом један је дух с Њим",[6] и душа верника улази у брак са Христом. Сви смо постали са Њим једно тело и представљамо удове тела Христовог. Нико, дакле, не може раскинути такву заједницу, како Павле каже: "Ко ће нас одвојити од љубави Христове?" Оно, дакле, што је Бог сјединио ништа не може раставити, како каже Павле,[7] ни човек, ни било које друго створење, ни анђели, ни поглаварства, ни силе."
  10. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Grizzly Adams у Država da podrži razvoj IT sektora   
    Прва мера је свакако да сви морају уредно да буду пријављени и да их Дачић стави на списак, онда ће ствар бити препуштена Вучићу и Динкићу. Када им одузму паре даће их Мркоњићу.
  11. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Candy Butcher in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја Швабе не смем ни да бројим... У пуцачинама сам превазиш`о Бату Живојиновића... А шта га сам тек њи`ових авиона пообар`о... 
  12. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Milan Nikolic у Да ли верујете да су људи крочили на Месец?   
    Данас је годишњица првог лета људи у орбиту око Месеца - мисија Аполо 8. Тројица астронаута на католичко Бадње вече обратили су се уживо публици на Земљи, а у завршници емитовања читали су књигу Постања - тада су начинили јединствене фотографије уз речи пилота командног модула Џим Ловела: ,,Огромна усамљеност улива страхопоштовање и чини да схватите шта имате тамо на Земљи''.
     

  13. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на ego у Свети Владика Николај Охридски и Жички   
  14. Волим
    Милан Ракић got a reaction from GeniusAtWork in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја сам војник, мен` се ваљда опрашта... 
  15. Волим
    Милан Ракић got a reaction from RYLAH in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја сам војник, мен` се ваљда опрашта... 
  16. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Јаков. у Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Meni se ne računa, jer sam ja upucavo bića iz fantazije. Vanzemalj(k)ce i zombije. Puj pike ne važi.
  17. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Јаков. in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја Швабе не смем ни да бројим... У пуцачинама сам превазиш`о Бату Живојиновића... А шта га сам тек њи`ових авиона пообар`о... 
  18. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Иван ♪♫ in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја Швабе не смем ни да бројим... У пуцачинама сам превазиш`о Бату Живојиновића... А шта га сам тек њи`ових авиона пообар`о... 
  19. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на RYLAH у Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Сећам се кад се тек појавио Блад, игро га без престанка, и онда добио жељу да побијем све око себе... Јонда дошо и Квејк, онда сам посто сатаниста јер сам игро Квејк. А тек Лижр Сут Лери шестица...
     
    Ах, лепих дана безбрижног детињства пуног жеље за бесмисленим крвавим злочинима...
  20. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на obi-wan у Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Upravo tako.
     
    E, a filmovi i TV nemaju s tim nikakve veze?
    A ono - otvoris racun u banci, dobijes pusku na poklon, a onda predjes prekoputa i kupis u samousluzi metke za slonove?
     
    Ma jok, `de to...
     
    Naravno, ratove koje vode sirom sveta necemo ni da pominjemo... kakve veze oni imaju s nasiljem...
  21. Волим
    Милан Ракић got a reaction from obi-wan in Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Ја! Сад игре криве, јер је тај несрећник игр`о последњих недеља "Кол Оф Дјути"... А после о`шо у супермаркет и уз прашак за веш добио на поклон пушку...
  22. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на GeniusAtWork у Играчке компаније под притиском после трагедије у Њутауну   
    Normalno da su igrice odgovorne za tragedije..a možda i hevi metal muzika....a mož biti i erupcije na Suncu
     
     
    Dostupnost svih vrsta oružja u slobodnoj prodaji naravno nema nikakve veze sa tim. Treba naći pravi uzrok 
  23. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Јаков. у Igra pogadjanja - prepoznajte svetitelja ili crkvenu licnost   
    Možda ne bi bilo loše iz nekih misionarskih i edukativnih razloga da postavimo u ovoj temi svojevrstan kviz.
     
    Stavljamo slike (ikone) svetitelja, i da na osnovu ikone (a ne googlanja, ako baš ne mora ) pogodimo o kome se radi..
    Isto da objasnimo istovremeno kako se dotični svetitelj predstavlja na ikoni i zašto... Mislim da shvatate šta hoću reći.
     
    Za početak ću postaviti jednu ikonu..
     
    Naravno ovim kvizom (pitalicama) želim da u prvi plan izbacimo neke manje poznate ikone i svetitelje.
    Rok za odgovor nek bude recimo jedan dan... Ako niko ne odgovori, postaviti odgovor i objašnjenje ikone.
     

     
    Iskreno, ova ikona mi je zapala za oči nekom svojom naivnom lepotom, a i time što o dotičnom ne znam u principu ništa, mada sam verovatno "po defaultu" pročitao njegovo žitije sigurno par puta, ali ga se ne sećam. Ako niko ne odgovori potrudiću se u međuvrmenu da zadovoljim sve što bi u odgovoru trebalo da se nalazi.
     
     
  24. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Srdjan Kotur у Где ћете за новака ?   
    Šta god radili, bićete mirni, jer major dežura.
    Mislite o tome
  25. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Драшко у Izreke naših nastavnika-profesora koje pamtimo....   
    ово је испала ученика на часу историје у нашој гимназији
     
    пита га профанка Рада панкерка, "како зе зове египатски Бог сунца"
    a овај ће "Раул Амон" уместо Амон Ра
     
    Раул Амон је била нека фирма које ја продавала неке талисмане и којекакве глупости 90их

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...