Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Патријарх српски примио градоначелника Загреба   
    Градоначелник Бандић је захвалио Његовој Светости на срдачном пријему током кога је вођен разговор о положају и потребама Срба у Републици Хрватској, као и Хрвата у Републици Србији. Патријарх српски г. Иринеј заблагодарио је уваженом градоначелнику на посети и његовим напорима на укрепљењу пријатељских односа између народа Хрватске и Србије.

    Пријему су присуствовали Његова Екселенција Гордан Бакота, сарадници загребачког градоначелника, гђа Тихана Марић и гђа Матеја Вулетић, као и Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и шеф Кабинета Патријарха српског ђакон др Александар Прашчевић.

  2. Волим
    Милан Ракић got a reaction from "Tamo daleko" for a Странице, Концерт „У сусрет Видовдану - Отаџбини с љубављу“ [НАЈАВА]   
    Познати солисти, Жарко Данчуо, Оливер Њего, Екстра Нена, Викторија, Елеонора Баруџија, Мира Караниколић, Дејан Пешић, Драган Млађеновић, Жељко Трајковић и сестре Марија и Марина Гобовић извешће осамнаест  композиција у пратњи Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“, под диригентском  палицом  Павла Медаковића.
    Промотивно ће бити приказан  видео спот свечане песме „Балада о Хиландару", у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм ", аутора Станоја Јовановића и Радета Радивојевића, у режији Данила Пашквана, уз музичку пратњу  УА МО „Станислав Бинички“, Хора „Краљица Марија“ и Ансамбла „Ренесанс“.
    Концерт је организован уз подршку Министарства одбране - Управе за односе са јавношћу. Водитељ је Милица Гацин.

  3. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Поуке.орг инфо for a Странице, Интервју архимандрита Исихија (Рогића) за румунски портал Доксологија   
    Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и  Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању.
    Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким.
    Поуке.орг
    фото и видео: Doxologia.ro
  4. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Интервју архимандрита Исихија (Рогића) за румунски портал Доксологија   
    Наиме, прошле 2017. године, у периоду од 27. септембра до 1. октобра, у Јашију је одржан Први фестивал византијске музике. Поред хорова, ансамбала и група које негују у свом изразу богато музичко наслеђе Византије-из Румуније, Грчке, Либана и САД, запажено учешће на фестивалу је имао и  Хор појаца и ученикâ Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини новосадској, предвођен хоровођом јерођаконом Јеротејем Ковиљцем и архимандритом Исихијем, игуманом свештеног општежића Светоархангелског манастира у Ковиљу, који су и певали на отварању.
    Фестивал ће се одржати и ове године, те је за потребе најаве објављен и интервју са оцем архимандритом Исихијем, изабраним Епископом мохачким.
    Поуке.орг
    фото и видео: Doxologia.ro
  5. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Концерт „У сусрет Видовдану - Отаџбини с љубављу“ [НАЈАВА]   
    Познати солисти, Жарко Данчуо, Оливер Њего, Екстра Нена, Викторија, Елеонора Баруџија, Мира Караниколић, Дејан Пешић, Драган Млађеновић, Жељко Трајковић и сестре Марија и Марина Гобовић извешће осамнаест  композиција у пратњи Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“, под диригентском  палицом  Павла Медаковића.
    Промотивно ће бити приказан  видео спот свечане песме „Балада о Хиландару", у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм ", аутора Станоја Јовановића и Радета Радивојевића, у режији Данила Пашквана, уз музичку пратњу  УА МО „Станислав Бинички“, Хора „Краљица Марија“ и Ансамбла „Ренесанс“.
    Концерт је организован уз подршку Министарства одбране - Управе за односе са јавношћу. Водитељ је Милица Гацин.

  6. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Нифада for a Странице, Међународни научни скуп: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) [НАЈАВА]   
    Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: [email protected] Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски.
    Теме
    I Историјски пут Српске Православне Цркве
    1. Црквене прилике у донемањићком периоду
    2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe
    3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве
    4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића
    5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића
    6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића
    7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија)
    8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт
    9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве
    10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква
    11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет
    12. Српска Православна Црква у доба туркократије
    13. Карловачка митрополија
    14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку
    15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку
    16. Српска Православна Црква у дијаспори
    II Путеви српског богословља
    1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве
    2. Богословље Светог Саве
    3. Српско богословље у средњем веку
    4. Богослужење у Српској Православној Цркви
    5. Византијски утицаји на српско богословље
    6. Западни утицаји на српско богословље
    7. Руски утицаји на српско богословље
    8. Богословље у Карловачкој митрополији
    9. Српско богословље у 19. и 20. веку
    10. Савремено српско богословље
    III Српска Православна Црква у српској и европској култури
    1. Српско средњовековно рукописно наслеђе
    2. Српска средњовековна књижевност
    3. Српска средњовековна уметност
    4. Српска барокна уметност
    5. Српска Црква и просветитељство
    6. Српска Црква и просвета
    7. Српска Црква и савремена књижевност
    8. Српска Црква и савремена уметност
    9. Српска Црква и савремена наука
    10. Српска Црква и савремено друштво
    11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом
    12. Српска Црква у дијалогу са исламом
    13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом

  7. Волим
    Милан Ракић got a reaction from "Tamo daleko" for a Странице, Међународни научни скуп: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) [НАЈАВА]   
    Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: [email protected] Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски.
    Теме
    I Историјски пут Српске Православне Цркве
    1. Црквене прилике у донемањићком периоду
    2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe
    3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве
    4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића
    5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића
    6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића
    7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија)
    8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт
    9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве
    10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква
    11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет
    12. Српска Православна Црква у доба туркократије
    13. Карловачка митрополија
    14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку
    15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку
    16. Српска Православна Црква у дијаспори
    II Путеви српског богословља
    1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве
    2. Богословље Светог Саве
    3. Српско богословље у средњем веку
    4. Богослужење у Српској Православној Цркви
    5. Византијски утицаји на српско богословље
    6. Западни утицаји на српско богословље
    7. Руски утицаји на српско богословље
    8. Богословље у Карловачкој митрополији
    9. Српско богословље у 19. и 20. веку
    10. Савремено српско богословље
    III Српска Православна Црква у српској и европској култури
    1. Српско средњовековно рукописно наслеђе
    2. Српска средњовековна књижевност
    3. Српска средњовековна уметност
    4. Српска барокна уметност
    5. Српска Црква и просветитељство
    6. Српска Црква и просвета
    7. Српска Црква и савремена књижевност
    8. Српска Црква и савремена уметност
    9. Српска Црква и савремена наука
    10. Српска Црква и савремено друштво
    11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом
    12. Српска Црква у дијалогу са исламом
    13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом

  8. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Поуке.орг инфо for a Странице, Међународни научни скуп: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) [НАЈАВА]   
    Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: [email protected] Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски.
    Теме
    I Историјски пут Српске Православне Цркве
    1. Црквене прилике у донемањићком периоду
    2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe
    3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве
    4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића
    5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића
    6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића
    7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија)
    8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт
    9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве
    10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква
    11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет
    12. Српска Православна Црква у доба туркократије
    13. Карловачка митрополија
    14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку
    15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку
    16. Српска Православна Црква у дијаспори
    II Путеви српског богословља
    1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве
    2. Богословље Светог Саве
    3. Српско богословље у средњем веку
    4. Богослужење у Српској Православној Цркви
    5. Византијски утицаји на српско богословље
    6. Западни утицаји на српско богословље
    7. Руски утицаји на српско богословље
    8. Богословље у Карловачкој митрополији
    9. Српско богословље у 19. и 20. веку
    10. Савремено српско богословље
    III Српска Православна Црква у српској и европској култури
    1. Српско средњовековно рукописно наслеђе
    2. Српска средњовековна књижевност
    3. Српска средњовековна уметност
    4. Српска барокна уметност
    5. Српска Црква и просветитељство
    6. Српска Црква и просвета
    7. Српска Црква и савремена књижевност
    8. Српска Црква и савремена уметност
    9. Српска Црква и савремена наука
    10. Српска Црква и савремено друштво
    11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом
    12. Српска Црква у дијалогу са исламом
    13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом

  9. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Међународни научни скуп: Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019) [НАЈАВА]   
    Пријављивање учешћа у раду скупа врши се слањем наслова и апстракта саопштења у понуђеним тематским оквирима најкасније до 15. јула текуће године на електронску адресу: [email protected] Званични језици скупа су: грчки, руски, енглески и српски.
    Теме
    I Историјски пут Српске Православне Цркве
    1. Црквене прилике у донемањићком периоду
    2. Историјски, канонски и правни аспекти самосталности Српске Православне Црквe
    3. Улога Светог Саве у добијању аутокефалности Српске Православне Цркве
    4. Српска Православна Црква за време династије Немањића и Мрњавчевића
    5. Српска Православна Црква за време династије Лазаревића
    6. Српска Православна Црква за време династије Бранковића
    7. Српска Православна Црква и Ромејско царство (Византија)
    8. Српска Православна Црква и Византијски комонвелт
    9. Српска Православна Црква и остале аутокефалне Православне Цркве
    10. Српска Православна Црква и Римокатоличка Црква
    11. Српска Православна Црква и остали западни хришћански свет
    12. Српска Православна Црква у доба туркократије
    13. Карловачка митрополија
    14. Српске покрајинске Цркве у 18. и 19. веку
    15. Српска Православна Црква у 20. и 21. веку
    16. Српска Православна Црква у дијаспори
    II Путеви српског богословља
    1. Богословље на српском етничком простору пре Светог Саве
    2. Богословље Светог Саве
    3. Српско богословље у средњем веку
    4. Богослужење у Српској Православној Цркви
    5. Византијски утицаји на српско богословље
    6. Западни утицаји на српско богословље
    7. Руски утицаји на српско богословље
    8. Богословље у Карловачкој митрополији
    9. Српско богословље у 19. и 20. веку
    10. Савремено српско богословље
    III Српска Православна Црква у српској и европској култури
    1. Српско средњовековно рукописно наслеђе
    2. Српска средњовековна књижевност
    3. Српска средњовековна уметност
    4. Српска барокна уметност
    5. Српска Црква и просветитељство
    6. Српска Црква и просвета
    7. Српска Црква и савремена књижевност
    8. Српска Црква и савремена уметност
    9. Српска Црква и савремена наука
    10. Српска Црква и савремено друштво
    11. Српска Црква у дијалогу са јудаизмом
    12. Српска Црква у дијалогу са исламом
    13. Српска Црква у дијалогу са савременом културом

  10. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Христољубиво војинство прославило Светог Јована Руса   
    После свечаног дочека уследила је света архијерејска Литургија и благосиљање славских дарова, колача и кољива. Началствовао је Преосвећени Владика банатски г. Никанор уз саслужење протојереја-ставрофорâ Радослава Радмановића, архијерејског намесника панчевачког, и Радослова Милановића, старешине Светоуспенске цркве; протонамесника Ђорђа Димића, капетана, војног свештеника команде Копнене војске, презвитера Љубише Човића, капетана, војног свештеника команде 17. механизованог батаљона, као и протођакона Игора Станковића и ђакона Мирка Петровића.

    Празнично слово изговорио је отац Љубиша, а на самом концу богослужења поучном беседом окупљене је поздравио Преосвећени Владика. Богослужењима је осим христољубивог војинства и свештених лица из грађанства, присуствовла неколицина представника градских институција и пријатељи из грађанства. Благословена кумовска дужност припала је заставнику Дарку Секулићу, припаднику батаљона. После богослужења Литургије и благосиљања славских дарова, уследило је кратко освежавајуће послужење, а потом и свечана славска трпеза у војничком ресторану за све учеснике овог предивног духовног славља.

    У погодном тренутку, сабране је, на челу са Преосвећеним г. Никанором, надахнутим речима поздравио надлежни војни свештеник презвитер Ђорђе Стојисављевић, капетан из команде Прве бригаде Копнене војске, заблагодаривши Епископу у име, оправдано одсутног Команданта бригаде, бригадног генерала Жељка Петровића и свих њених припадника, на очинској љубави и подршци коју им је свагда и радо указивао у циљу што ваљанијег успостављања верске службе у поменутој јединици и уручио му Генералове дарове. На слово војног свештеника одговорио је Владика изразивши велику благодарност Генералу, свим припадницима јединице и локалном свештенству, који су се потрудили да ова мала али складна богомоља у војном простору угледа светлост дана и послужи људима на духовном и менталном јачању и спасавању душа.

    Неподељени утисак присутних јесте свеопшта радост која покреће срца и усне славитеља да неућутно кличу: Добар је Господ свима и свему. Близу је Господ свима… који Га призивају у истини… и чува све оне који Га љубе!  (Пс 144, 9; 18; 20).

  11. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Војска Србије: Светом Василију Острошком у походе   
    Овај пут одредиште је у братској Црној Гори, у крајевима Старе Херцеговине, подно острошких врлети. Свима нама, бар из прича, познат крај. Свето место где се, у стрмој острошкој литици, угнездио небески чаробан манастир Острог. И што је најважније, место где почивају чудотворни земни остаци једног од највећих и најпоштованијих светитеља којег наш народ, и многи други православни, али и инославни народи, поштују и коме непрестано молитвено хрле и поклањају му се - Свети Василије Острошки.
    Небројени су случајеви посведочених исцељења и оздрављења и многобројних чуда којим се овај велики светитељ пројављује као образац Божје милости и љубави према људима. Непрегледна река оних који трагају за Истином и оних измучених разним недаћама и бригама овоземаљског живота вековима чини јединствену, непрекидну колону поклоника, којој се, напокон, придружила и поменута група, која је и претходница и представник свих оних који часно служе отаџбини Србији бранећи и гарантујући мир свим њеним грађанима.
    У складу са важећим прописима, Министар одбране је својим наређењем омогућио стварање услова да би група предвођена Поклоничком агенцијом Српске Православне Цркве Доброчинство са дугогодишњим искуством и под будним оком писца ових редова, духовника на овом путовању, главног војног свештеника мајора Слађана Влајића, остварила зацртане циљеве и отворила врата и наредним групама поклоника из Министарства одбране и Војске Србије. А то ће свакако бити могуће и много лакше захваљујући и очинској и братској љубави којом је, по Архијерејском благослову, група дочекана у Митрополији црногорско-приморској.

    Након ноћног путовања, нови дан је поклонике дочекао дарујући им јутарњу молитву са игуманом и братством манастира Морача, где су се заједнички помолили за здравље над руком Светог свештеномученика Харалампија која се чува у овом манастиру. Након братског освежења и духовног окрепљења у манастирској порти, група је, пратећи жубор бистрозелене лепотице Мораче, кренула пут Подгорице. Преподневно јужњачко сунце топло је дочекало поклонике испред подгоричке краснице, Саборне цркве Васкрсења Христовог. Са истом топлином и братском добродошлицом групу су дочекали и подгорички свештеници, протопрезвитер-ставрофор Драган Митровић, старешина храма, и протопрезвитер Мирчета Шљиванчанин, који су поклонике провели кроз храм и упознали их са свим његовим лепотама и узвишеношћу. Врхунац обиласка храма свакако је предстваљало целивање многобројних моштију које се овде чувају, а које, уистину, чувају и овај храм и све нас. Уследила је трпеза љубави и разговор са свештеницима, а потом је група испраћена ка Даниловграду и  манастиру Ждребаоник.
    У овој предивној оази, смештеној у кршевитој, али плодној, Бјелопавлићкој равници, својом лепотом зрачи Светоархангелски манастир у коме почива свето тело Светог Арсенија Сремца, другог Архиепископа српског, наследника Светог Саве на трону Српске Цркве. Црква, која је почетком 19. века изграђена на темељима немањићког храма, чува и мошчаник у којем су похрањене мошти неколико великих православних светитеља. Након целивања светих моштију и упознавања са историјом и значајем манастира, дивно сестринство је сабрало поклонике под трем манастирског конака на освежење како телесно тако и духовно. Дивно је било осетити мир и лепоту манастира за које се старају вредне монахиње ждребаоничког сестринства.

    Окрепљени и оснажени, поклоници су се упутили ка дугоочекиваном сусрету са Острогом и Светим Василијем. По доласку у манастир, скоро сви из групе су се пешице упутили ка Горњем манастиру, где су провели поподне и вече, молећи се поред светитељевог кивота. Ту су и преноћили. Већина под отвореним небом, целоноћно созерцавајући сву силу овог светог места и љубави Божје и Светитељеве која се непрестано излива на род наш српски.
    Део онога што краси острошку обитељ јесте и гостољубље и братољубље које су поклоници могли да осете током вечере, када их је, у Митрополитово име, поздравио и духовно саветовао и јеванђелски снажио протосинђел Сергије. Није било онога чије срце и душа нису били дирнути благошћу и лепотом његових поучних речи, а сваки поклоник је дарован иконом Светог Василија и књигом о његовом житију, чудима и о самом манастру Острог. Посебан дар захвалности за подршку овој групи поклоника, светитељеву икону и књиге о светитељу, отац Сргије је уручио и за Министра одбране.
    Након исповести и литургијског сабрања у Горњем манастиру, део поклоника је приступио и светој тајни причешћа потврдивши и запечативши тако на најбољи начин завет по којем су кренули на овај пут. Духовник и вођа овог путовања, протонамесник Слађан Влајић, био је почаствован служењем јутарења и свете Литургије и причешћем у Светотројичној цркви Доњег манастира.
    Са осећајем синовске захвалности Богу и острошком светитељу као и целокупном клиру Митрополије црногорско-приморске, поклоници су кренули назад за Србију и Београд. На том путу, немогуће је мимоићи манастир Милешеву и љубав Епископа милешевског који је одувек био искрен пријатељ и молитвени заступник Војске Србије и војног свештенства. И овај пут је владика Атанасије дочекао представнике Војске Србије, указавши им част и поштовање, лично им предстваљајући манастир, а потом је са сестринством угостио поклонике у манастирској гостопримници, где су уз трпезу љубави провели пријатно време поучавајући се у мудрим речима овог драгог Архипастира. У духу припрема за обележавање осамстоте годишњице манастира Милешева, поклоници су даровани најновијом монографијом о манастиру која је публикована само пар дана пре ове посете.

    И тако, напојени слатким чарима православне духовности и осведочени у љубав и очинску и братску бригу свих оних дивних предстваника Српске Православне Цркве, који даноноћно бдију и чувају поменута света места и светиње, поклоници су се вратили у српску престоницу, својим породицама и својим дужностима које обављају како би грађани Србије могли мирно да спавају. Верујемо да ће мир и спокој, који су осетили и задобили на овом путовању, донети у своје домове и своје касарне, и да ће га умножавати и ширити својим ближњима и свима око себе, а за добро свих нас.
    На крају, важно је исказати и неизмерну захвалност дивном протојереју-ставрофору Обрену Јовановићу, секретару Митрополије црногорско-приморске, који је непрестано бдио и пратио сваки корак ове групе, како би путовање припадника Војске Србије протекло у најсавршенијем поретку и у славу Богу.
     А да другачије није могло бити, сведочи и својеврсна чудновата околност коју, за крај овог извештаја, подносимо читаоцима на увид и суд. Наиме, повратак ове групе поклоника је непланирано, услед ранијег почетка богослужења суботом ујутру, уследио један сат раније од оног што је било предвиђено планом путовања. Чини нам се, сасвим довољно да група око 15.20 часова прође поред недавног масовног протестног окупљања у Пријепољу, када је, десетак минута после проласка групе ка манастиру Милешева, за саобраћај блокиран магистрални пут који спаја Србију и Црну Гору. Блокада је потрајала два-три дана, а група поклоника се, као што рекосмо, благодаћу и благословом Светог Василија Острошког, слава му и милост, срећно, сигурно и на време вратила у Београд.
    Главни свештеник Војске Србије
    протонамесник мајор Слађан Влајић
  12. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Августин for a Странице, 98. ваздухопловна бригада прославила Педесетницу на Михољској Превлаци   
    Припадници су се упутили на ходочашће пут светиња Црне Горе – манастира Острог, Михољске Превлаке, Мораче, Дајбаба, Ждребаоника, Цетиња, Прасквице, као и велелепних храмова у Подгорици и Бару.

    Ходочашћу су се придружили и припадници Војске Србије из других јединица и организационих целина Министарства Одбране.

    Ходочасници су узели учешће у припреми Крсне славе Светотројичне цркве на Превлаци, која је прослављена торжествено.

    Светом Литургијом је началствовао игуман архимандрит Бенедикт са свештенством и монаштвом Митрополије црногорско-приморске и војним свештеником аеродрома Морава потпоручником Владимиром Благојевићем.

    Нека би нас Бог свагда обасипао благодаћу Свесветог Духа на здравље, радост и спасење при свим нашим трудовима и подвизима. Амин.

    помоћник војног свештеника
    заставник Владан Виторовић
    http://eparhija-zicka.rs/98-vazduhoplovna-brigada-proslavila-pedesetnicu-na-miholjskoj-prevlaci/#prettyPhoto
  13. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Драгана Милошевић for a Странице, Министар Вулин и епископ Иларион задовољни радом верске службе   
    Сагледан је обим и степен реализације задатака у претходном периоду и истакнута потреба за даљим развојем. Министар Вулин и епископ Иларион изразили су задовољство радом верске службе у Министарству одбране и Војсци Србије.

    Састанку су присуствовали начелник Одељења за веру Генералштаба Војске Србије пуковник др Саша Милутиновић и главни војни свештеник мајор Слађан Влајић.

  14. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, 98. ваздухопловна бригада прославила Педесетницу на Михољској Превлаци   
    Припадници су се упутили на ходочашће пут светиња Црне Горе – манастира Острог, Михољске Превлаке, Мораче, Дајбаба, Ждребаоника, Цетиња, Прасквице, као и велелепних храмова у Подгорици и Бару.

    Ходочашћу су се придружили и припадници Војске Србије из других јединица и организационих целина Министарства Одбране.

    Ходочасници су узели учешће у припреми Крсне славе Светотројичне цркве на Превлаци, која је прослављена торжествено.

    Светом Литургијом је началствовао игуман архимандрит Бенедикт са свештенством и монаштвом Митрополије црногорско-приморске и војним свештеником аеродрома Морава потпоручником Владимиром Благојевићем.

    Нека би нас Бог свагда обасипао благодаћу Свесветог Духа на здравље, радост и спасење при свим нашим трудовима и подвизима. Амин.

    помоћник војног свештеника
    заставник Владан Виторовић
    http://eparhija-zicka.rs/98-vazduhoplovna-brigada-proslavila-pedesetnicu-na-miholjskoj-prevlaci/#prettyPhoto
  15. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Министар Вулин и епископ Иларион задовољни радом верске службе   
    Сагледан је обим и степен реализације задатака у претходном периоду и истакнута потреба за даљим развојем. Министар Вулин и епископ Иларион изразили су задовољство радом верске службе у Министарству одбране и Војсци Србије.

    Састанку су присуствовали начелник Одељења за веру Генералштаба Војске Србије пуковник др Саша Милутиновић и главни војни свештеник мајор Слађан Влајић.

  16. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, СВЕТА ТРОЈИЦА У МОСТАРУ: Саборни храм биће обновљен и освештан до 2020. године (ВИДЕО)   
    Уз владику Григорија, који је изабран за епископа франкфуртског и цијеле Њемачке, служили су новоизабрани епископ захумско-херцеговачки Димитрије и бројно свештенство.
    „Надамо се да ће наш храм грађевински бити завршен ове године, а ако Бог да планирамо да га освештамо о осамстој годишњици наше епархије – владика Димитрије, владика Атанасије и ја. Ако Господ изволи, биће то нешто најљепше што смо могли подарити једни другима, нашем Мостару, Херцеговини и Цркви“, рекао је у бесједи владика Григорије.
    Он је истакао да ће, гдје год био и ма колико обавеза имао, исто као и до сада мислити о овом храму.
    „У часу када се спремам да напустим Херцеговину и преузмем другу службу, нарочиту благодарност желим да упутим свим својим мостарским пријатељима с обје стране Неретве – хришћанима и муслиманима, с којима сам веома успјешно сарађивао протеклих година и који су нам свесрдно помагали при успостављању добросусједских односа и међусобног разумијевања међу свима нама који живимо на овом простору“, истакао је владика Григорије.
    Он је нагласио да му је драго што су им се путеви, бар накратко, укрстили и што су имали прилику да сарађују, размјењују мишљења и остварујемо предуслове за бољу и спокојнију будућност овог дијела Херцеговине.
    Владика Григорије замолио је све вјернике да буду од помоћи и при руци новом епископу који ће ускоро преузети кормило брода Цркве у Херцеговини.
    „Молим вас да га примите доборнамјерно, отвореног срца и раширених руку“, рекао је владика Григорије.
    Он је замолио вјернике да помажу једни другима и да увијек буду изнад свих подјела, размирица и сукоба.
    „Хвала вам драга браћо и сестре, драги свештенослужитељи и мили пријатељи, што сте увијек били уз мене, и у радости и у бризи, кад се пјевало и кад се туговало, када се радило и градило, када се одмарало и славило, кад се падало и када се устајало. Понијећу вас у срцу и помињаћу у својим молитвама, а вас молим да се и ви молите за мене да бих достојно испунио нови задатак који ми је повјерен од Свете цркве“, рекао је владика Григорије у емотивној бесједи.
    У име вјерника из Мостара владики Григорију пригодан поклон предао је предсједник мостарског Црквеног одбора Далибор Ђурасовић, који му је захвалио за све што је урадио за овај град и овдашњи народ.
    „Много ствари смо започели, неке и завршили, а и и остало ћемо стићи, јер сте нас ви научили“, истакао је Ђурасовић.
    Након литургије организован је пригодан културно-умјетнички програм и славски ручак, а кумови славе ове године били и Дарко Бањац и Денис Прачић.
    Вјерници у Мостару жале због одласка владике Григорија, јер је његова улога у повратку и обнови живота Срба у долини Неретве немјерљива.
    Саборна црква Свете Тројице била је највећи православни храм на Балкану, а запаљена и је и минирана у јуну 1992. године. Обнова је почела 2008. године, а тренутно је једини велики необновљени вјерски објекат у БиХ. Изграђена је 1873. године и национални је споменик БиХ.

     
     
  17. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Честитка уредништву васељенског Радија „Светигораˮ поводом двадесетогодишњег јубилеја   
    Обасјани Светодуховском радошћу и светлошћу, која нас тајанствено сабира у савршену заједницу, главном и одговорном уреднику високопречасном протопрезвитеру Николи Пејовићу и свим усрдним делатницимâ васељенског Радија „Светигореˮ честитамо велики и знаменити јубилеј, двадесет година активног и непрекинутог постојања, и дивног и благословеног делања на пољу црквене мисије на васељенском нивоу!
    Призивајући свако добро духовно и телесно као и сваки благослов Божји,  на Вас и све сатруднике и доброжелатеље Ваше, који мисионарећи путем радио таласа уграђују васцело своје биће у мисију Цркве, срдачно Вас поздрављамо делећи са Вама ову велику радост!
     
    Уредништво интернет портала Поуке.орг

  18. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Радио "Светигора" прославио крсну славу и 20 година постојања (ФОТО+ЗВУЧНИ ЗАПИС)   
    Благословећи све трудбенике и слушаоце митрополит Амфилохије је казао да је Радио Светигора, чиј је рад прије 20 година благословио блаженопочивши Патријарх Павле, диван и истинит свједок свих дешавања на овим просторима почевши од оснивања, ратних дешавања и страдања на Косову и Метохији па до наших дана.     – Већ 20 година Светигора свједочи Христа Бога,  Духа Светога, вјеру православну и сабира не само оне који раде и служе на Светигори већ широм свијета преноси то свједочанство о Духу Светоме и Животворноме, казао је митрополит Амфилохије  и истакао да само Господ зна колико је Светигора у овом двадесетогодишњем периоду душа дотакла и привела Христу Богу нашем.     Говорећи о мисији овог Радија која освећује и шири мисију Цркве, Високопреосвећени је казао да и сам назив Светигора обавезује јер је везан за Свету Гору и водопад Светигору а у Јеванђељу Господ говори како ће да напаја водом живом оне који у Њега вјерују а вода жива је Дух Свети.     – Црква је Распетог и Васкрслог и нема Васкрсења без Распеће, тако да ни у оваквим установама нема истинског напретка ако нема спремности на разапињање. Спремности установе да прође тајну Часнога крста да би онда заблистала васкрсењем, рекао митрополит поводом 20. рођендана Светигоре.     Главни и одговорни уредник Светигоре Никола Пејовић је казао да ће и у овим временима која нису лака, Радио Светигора наставити богонадахнуто дјело и благослов блаженог спомана патријарха Павла  и нашега Митрополита Амфилохија.     Он се захвалио Митрополиту на путоказима којима помаже рад Светигоре и њену мисију, као и свим претходницима посебно истичући Славка Живковића чиј је глас заједно са гласом патријарха Павла први отишао у етар.     – Нека би наш рад био по ријечима апостола Павла и нашега новог српског апостола Патријарха Павле, да све што чинимо чинимо у славу Божју, закључио је отац Никола.   Некадашњи директор Светигоре протојереј Предраг Шћепановић је подсјетио на проблеме са којима се овај Радио суочавао и пожелио да се златни ток Јеванђељске ријеке благодати која је ишла кроз њега настави.     Отац Предраг је казао да је много оних који су дали свој допринос и себе уградили у овај Радио, али да је обавеза да се на оваквим јубелијема сјетимо и Абаза Џафића, директора Агенције за електронске медије који је у оквиру својих овлашћења и могућности подржавао Светигору и као и многи други препознао њен значај и глас љубави.   Честитајући  славу и овај значајан јубилеј мисије Митрополије црногоско-приморске, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је казао да Светигора има једну широку мисију и да свако па и они који нијесу вјерници у њеном програму проналазе себе а хришћани који не могу да присуствују  богослужењима посредством Радио Светигоре могу да их прате и добију све потребне информације о животу Цркве.     Eпархијски Управни Одбор Митрополије црногорско-приморске донио је 25. фебруара 1998. године одлуку о оснивању Радија Светигора. Послије опсежних припрема, Радио је почео да емитује програм на Духове (7. јуна) исте године благословом Патријарх српског Павла.   Радио је до Божића 1999. године емитовао тросатни експериментални програм, када је прешао на емитовање редовног шестосатног програма.     Исте године, 24. марта, у навечерје празника Преподобног Симеона Новог Богослова, НАТО алијанса отпочела је бомбардовање наше отаџбине. Од те ноћи, по благослову  Митрополита Амфилохија, Радио Светигора емитује двадесетчетворосатни програм.   Од 2001. Светигора почиње да емитује програм на читавој територији Црне Горе. У навечерје Ваведења Пресвете Богородице, 3. децембра 2004. Радио почиње са емитовањем програма на Интернету.   Први главни и одговорни уредник Радија био је Славко Живковић. На уредничким мјестима су након њега били оци Гојко Перовић, Јован Пламенац и данас Никола Пејовић. Директор Радија у периоду 2008- 2017. био је свештеник Предраг Шћепановић, а од фебруара 2017. отац Далибор Милаковић.     Извор: Митрополија црногорско-приморска / Радио Светигора
  19. Волим
    Милан Ракић је реаговао/ла на Поуке.орг - инфо за a Странице, Радио Светигора: Сајт „Поуке” прославио 9. рођендан (звучни запис)   
    Звучни запис разговора
     
    Повезане вести:
     
     
     
  20. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Митрополија Црногорско-приморска: Јубилеј - Девет година сајта ПОУКЕ-ЖИВЕ РЕЧИ УТЕХЕ   
    Честитка од Митрополије Црногорско приморске... Захваљујем се у име чланова Форума, уредништва и лично!

    У времену експанзије интернет технологије све више се осјећа потреба да и Црква Христова буде присутна, на „интернет сабору“, да и на овом мјесту, као некада апостол Павле на Ареопагу свједочи ријечи Вјечног Живота – Христа Распетога и Васкрслога.
    Вођени том потребом прије девет година, на Свету равноапостолну браћу и словенске просветитеље Кирила и Методија, 24. маја 2009. године покренут је интернет сајт Поуке – Живе Речи Утехе. Када видимо са колико труда, прегалачког жара, љубави и истинске жртве се ушло у овај пројекат и на њему радило свих ових година, не чуди толики успјех. Број објава, тема, регистрованих чланова и оних који су све то прочитали и посредно и непосредно учествовали показује да датум почетка Поука није ни мало случајан. Тог апостолског духа и вјере, коју су имали света браћа Кирило и Методије, имају и они који уређују Поуке.
    Уз молитвене жеље да им Господ подари здравља и благослова, да истрају и доносе још плода на овом веома важном пољу мисије наше Цркве Православне, молимо се Светој Браћи да просвијетле све оне који долазе на овај јединствени и разнолики сајт и да се сви надахњујемо и кријепимо надом, вјерој и љубављу, упућујући једне друге на циљ нашег живота – вјечно саборовање у радости Господа Бога нашега.
    У име свих колега са портала Митрополије и радија Светигоре желимо срећан јубилеј уз захвалност на братској и професионалној сарадњи свих ових година.
    Да трајете још дуго…
    протојереј Никола Пејовић,
    Уредник
    http://www.mitropolija.com/jubilej-devet-godina-sajta-pouke-zive-reci-utehe/
  21. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Поуке.орг инфо for a Странице, Београдски Богословски факултет издао, у светским размерама, јединствени Лексикон Библијске Егзегезе!   
    На изради ЛЕКСИКОНА учествовао је велики број домаћих и иностраних стручњака (види Аутори). 

    Лексикон библијске егзегезе (ЛБЕ) садржајно нема неки постојећи узор или образац из области лексикографије који прати и на који се ослања. Водећа идеја при изради ЛБЕ била је двострука.
    Прво, писању одредница није се приступало механички, у смислу да се само суво академски изложе садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама као и концепцији може увидети основна херменеутичка интенција.
    Друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не ‘православни’ у уско конфесионалном смислу, јер сами садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу. ЛБЕ је садржајно и концепцијски добио ‘православну арому’ тако што полази из теолошког и културолошког контекста особеног за источно-православно предање. Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али с једне стране, то је текст који има своју историју, а с друге, то је текст који исписује нашу историју као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона (види Предговор).
    Изабране одреднице: Еванђеље, Филмска интерпретација Библије, Ипонија, Историја облика, Контекстуални приступ, Нови историзам, Постколонијална херменеутика, Триод.  
    Лексикон се може купити у Библијском институту или користити у библиотеци Института.

     
  22. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Lady Godiva for a Странице, Девет година ПОУКА   
    Дакле, девет година.
    Девет дугих година како се дружимо у овом нашем интернет кутку. Дискутујемо, дебатујемо. Пишемо. Научимо нешто ново. Проширимо видике. Затражимо помоћ када треба. Молитвену подршку. Отворимо душу по неки пут. Често се и посвађамо. Многе свакако и изнервирамо. 
    Кроз разуђену мрежу сарадника пратимо све актуелности из Цркве. Кроз форумску платформу диванимо о актуелностима нашег тренутка. Не увек о темама везаним за веру и Цркву. Но и о стварима из свакодневног живота. И ипак, за разлику од других сличних пројеката, а узевши у обзир и по неку "тежу" реч па и увреду(е) које знају по неки пут да "пљуште", ипак Поуке држе један висок стандард како у смислености тема које форумаши покрећу, тако и у квалитету комуникације. Лако је проверити.
    При Мисионарском центру СПЦ и кроз координацију са Центром за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве, Поуке тренутно обрађују и објављују 12-15% свих вести из СПЦ. Циљ нам је да ту бројку удвостручимо. А и са тренутном статистиком, Поуке као информативни портал са уредницима и сарадницима који волонтирају, те се и сам сајт финансира од добровољних прилога чланова, јако смо задовољни и поносни тим сегментом нашег деловања. Они који би могли и требали да помогну и финасирају део или све трошкове, нека се запитају. Барем мало. Пошто знам да се постидети неће.
    За девет година смо објавили више од милион и шест стотина хиљада постова. У готово 38000 различитих тема. Пре око месец дана се регистровао и двадесетдвехиљадити члан Форума...
    Ту је и богата понуда "ванфорумског и ванинформативног" садржаја-да се тако изразим. Која се користи у већој или мањој мери, а зависно од ваших интересовања и потреба. Наше је било да осмислимо и понудимо. На вама је да то искористите. Од наше друштвене мреже Црква.нет, преко могућности читања и изучавања Светог Писма уз могућност слагања упоредних места на више језика. Ту је и наша Кана Галилејска за коју у наредном периоду планирамо садржаје који ће јој дати још више "замаха". Иако често као уредник видим да су многи незадовољни "Каном" (ваљда су очекивали неку врсту "дејт ту дејт" сајта), реалност је другачија и људи користе ту могућност да се упознају, а касније евентуално и склопе брак. Да подсетим да је ту наше ЖРУ саветовалиште, као и активност Жива Дела Утехе коју су сами форумаши покренули. И на тај начин у храни, одећи, новцу и речи утехе помажу онима којима је помоћ потребна. И још много, много садржаја који нису у директној вези са Форумом и "форумашењем".
    Наравно да увек може и треба боље. Па потрудимо се... Сви заједно.
    Желим свима добро здравље и успех у личном и професионалном животу. Са што мање стреса и добро организованим обавезама где ће се дневно барем пола сата времена одвојити и за Поуке. Идемо даље, ка десетом и свим следећим рођенданима које ћемо прославити.
    Живи и здрави били на многаја лета!
    Милан Ракић
    Главни сајт администратор
  23. Волим
    Милан Ракић got a reaction from "Tamo daleko" for a Странице, Београдски Богословски факултет издао, у светским размерама, јединствени Лексикон Библијске Егзегезе!   
    На изради ЛЕКСИКОНА учествовао је велики број домаћих и иностраних стручњака (види Аутори). 

    Лексикон библијске егзегезе (ЛБЕ) садржајно нема неки постојећи узор или образац из области лексикографије који прати и на који се ослања. Водећа идеја при изради ЛБЕ била је двострука.
    Прво, писању одредница није се приступало механички, у смислу да се само суво академски изложе садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама као и концепцији може увидети основна херменеутичка интенција.
    Друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не ‘православни’ у уско конфесионалном смислу, јер сами садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу. ЛБЕ је садржајно и концепцијски добио ‘православну арому’ тако што полази из теолошког и културолошког контекста особеног за источно-православно предање. Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али с једне стране, то је текст који има своју историју, а с друге, то је текст који исписује нашу историју као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона (види Предговор).
    Изабране одреднице: Еванђеље, Филмска интерпретација Библије, Ипонија, Историја облика, Контекстуални приступ, Нови историзам, Постколонијална херменеутика, Триод.  
    Лексикон се може купити у Библијском институту или користити у библиотеци Института.

     
  24. Волим
    Милан Ракић got a reaction from Милијана Џодић for a Странице, Београдски Богословски факултет издао, у светским размерама, јединствени Лексикон Библијске Егзегезе!   
    На изради ЛЕКСИКОНА учествовао је велики број домаћих и иностраних стручњака (види Аутори). 

    Лексикон библијске егзегезе (ЛБЕ) садржајно нема неки постојећи узор или образац из области лексикографије који прати и на који се ослања. Водећа идеја при изради ЛБЕ била је двострука.
    Прво, писању одредница није се приступало механички, у смислу да се само суво академски изложе садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама као и концепцији може увидети основна херменеутичка интенција.
    Друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не ‘православни’ у уско конфесионалном смислу, јер сами садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу. ЛБЕ је садржајно и концепцијски добио ‘православну арому’ тако што полази из теолошког и културолошког контекста особеног за источно-православно предање. Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али с једне стране, то је текст који има своју историју, а с друге, то је текст који исписује нашу историју као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона (види Предговор).
    Изабране одреднице: Еванђеље, Филмска интерпретација Библије, Ипонија, Историја облика, Контекстуални приступ, Нови историзам, Постколонијална херменеутика, Триод.  
    Лексикон се може купити у Библијском институту или користити у библиотеци Института.

     
  25. Волим
    Милан Ракић got a reaction from александар живаљев for a Странице, Београдски Богословски факултет издао, у светским размерама, јединствени Лексикон Библијске Егзегезе!   
    На изради ЛЕКСИКОНА учествовао је велики број домаћих и иностраних стручњака (види Аутори). 

    Лексикон библијске егзегезе (ЛБЕ) садржајно нема неки постојећи узор или образац из области лексикографије који прати и на који се ослања. Водећа идеја при изради ЛБЕ била је двострука.
    Прво, писању одредница није се приступало механички, у смислу да се само суво академски изложе садржаји одабраних појмова, него се у самим одредницама као и концепцији може увидети основна херменеутичка интенција.
    Друго, Лексикон је базично смештен у православни контекст, али не ‘православни’ у уско конфесионалном смислу, јер сами садржаји библијске поруке пружају жесток отпор таквом приступу. ЛБЕ је садржајно и концепцијски добио ‘православну арому’ тако што полази из теолошког и културолошког контекста особеног за источно-православно предање. Основна теза која је узидана у темеље Лексикона гласи: библијски текст је историјски текст, али с једне стране, то је текст који има своју историју, а с друге, то је текст који исписује нашу историју као појединаца и цркава. Схваћен на овај начин, од тренутка настанка и путујући кроз векове, библијски текст нам је данас вишеструко испосредован. Историја и теорија тих посредовања, уз уважавање „другости“ текста, тј. поштовање према библијском тексту у његовом сопственом историјском контексту, као и садашњи тренутак као моменат потенцијалне актуализације текста за савременог човека, чине окосницу Лексикона (види Предговор).
    Изабране одреднице: Еванђеље, Филмска интерпретација Библије, Ипонија, Историја облика, Контекстуални приступ, Нови историзам, Постколонијална херменеутика, Триод.  
    Лексикон се може купити у Библијском институту или користити у библиотеци Института.

     
×
×
  • Креирај ново...