Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Странице Comments posted by Милан Ракић


  1. О „Загонетки Мештровић“ и Видовданском храму који још чека своје време


    Док се Србија суочава са тешким притисцима и изборима у којима је посебна тачка наша покрајина Косово и Метохија а косовски, па  и видовдански мит снажно упориште, једна грађевина која је још увек само макета, кроз цели 20. век дели судбину оног народа чија је повест у самом корену њеног настајања -  Видовдански храм Ивана Мештровића је, као и наш народ, доживео пресељења, егзодусе, нестајања и проналажења и вечно чекање да добије своје место под сунцем. Необична судбина овог неоствареног дела великог вајара који је одрастао на српским јуначким песмама иако је припадао другој култури, главни је заплет књиге  Уроша Тутулића „Проклетство Видовданског храма“ која је вечерас представљена у атријуму Дома Војске Србије.

    UNA_6400.jpg

    Прича о овом храму, једином неживом јунаку ове књиге како је то рекао њен издавач, Драган Миленковић, директор издавачке куће „Просвета“, почиње представљањем макете грађевине на светској изложби у Риму 1911. године где је освојила уметничку критику. Приповедајући невероватно путовање овог дела континентима од приказивања у Великој Британији током Првог светског рата као дела изложбе српске културе, до САД где му се у једном моменту губи траг, и повратка у Југославију под непознатим условима, Миленковић је подсетио да је и сам Мештровић био велика загонетка те да је баш у томе велика вредност ове књиге: „Ми смо овом књигом, првенцем Уроша Тутулића заснованом на историјским чињеницама и изворима, добили решење те загонетке. 

    UNA_6354.jpg

    Сам храм никад није изграђен, он је делио проклетство самог Мештровића и народа чију је историју и страдање требало да прикаже. И данас, уснуо, чека у тами Крушевачког музеја да буде откривен, и надам се, једног дана и постављен тамо где га је Мештровић и замислио – на Газиместану. Осим тога, тек кад ову књигу прочита, читалац може схватити да заиста није само пуцањ Гаврила Принципа у Сарајеву изазвао сукоб Аустро-Угарске и Србије – на светској изложби у Риму, много поданика Аустрије је наступало за Србију.“

    %23IMG_8465.jpg

    Ранко Спалевић, писац и рецензент књиге, истакао је њену утемељеност на стварним историјским подацима: „Ово узбудљиво дело захвата целу епоху, то је фреска 20. века,  препуна детаља.“ 

    UNA_6367.jpg

    Аутор Урош Тутулић је детаљније представио историју макете и самог храма, подсећајући на паралеле између историје храма и усуда југословенских, али пре свега српског народа чије су страдање, митологија и стварна историја постали саставне представе храма.

    UNA_6387.jpg

    „Храм је морао да проговори и то је урађено у овој књизи“, каже Тутулић. „То је фантастично уметничко дело кога скоро да нисмо ни били свесни. Човек из другог културног миљеа нам је показао ко смо ми и колико је лепо оно што имамо да понудимо.“    

    logo.png


  2. О аутору...


    Данијела (Станкић) Киш рођена је 2. јула 1983. у Градачцу. Живи у Суботици, где је и крштена, на Ђурђевдан, 2006. године. Пензионисана је као дипломирани наставник ликовне културе. Одувек воли да слика, црта и ваја.


    > Иконе ради четири године, са благословом њеног духовника, о. Драгана Стокина. Имала је једну самосталну и више колективних изложби. Илустровала је неколико часописа и књига за децу и одрасле.


    СТВАРАЛАШТВО:


    - Трећа изложба младих чланова ликовне секције - Хрватски културни центар "Буњевачко коло" у


    Суботици 2001. године;


    - Салон младих "Ликовно пролеће" у Сомбору 2002. године;


    - Илустрације за књигу "Шта крију шкољке" аутора Марице Станкић, 2004. године;


    - Седма међународна ликовна колонија "Обојени тонови" 2005. године;


    - Музеј примењених уметности, Београд, 2006. године, дипломска изложба скулптура;


    - Радионица "Компостирање и уметност" на "Мајкином салашу", 2006. године;


    - Осма међународна ликовна колонија "Обојени тонови", 2006. године;


    - Радионица о маскама поводом изложбе слика и цртежа Ференца Ајзенхута у Градском музеју у


    Суботици, 2007. године;


    - Перформанси са ученицима осмих разреда ОШ "Матија Губец", 2007. и 2008. године;


    - Илустрације за књигу "Када чекање досади", аутора Марице Станкић, 2008. године


    - Израда лутака, по креацији Ерике Јанович за представу  "You", Дечјег позоришта из Суботице,


    редитељке Биљане Вујовић, 2008. године


    - Девета међународна ликовна колонија "Обојени тонови", 2008. године


    - Радионице о рециклажи и уметности, у организацији удружења "Млади и игра", 2008. године


    - Стрип и илустрације за месечник "Chavorrengo Them", 2008. године


    - Самостална изложба слика и скулптура, 2009. године;


    - Изложба слика чланова ликовне секције ОШ „Ђуро Салај", 2009. године;


    - Перформанс са ученицима осмих разреда ОШ „Ђуро Салај", 2009. године.



  3. @ Vesna Milovic

     

    Хвала. Имате на теми све написано... Тамо смо рашчивијали и Белку и Смиљку и Милку станодавку владике Николаја :) Захваљујући једној емисији Радио Београда :)

     

    https://www.pouke.org/forum/topic/36087-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D1%80%D1%82/


  4. Sumnjam da su otetim Srbima na Kosovu, nelegalno uzimani

    (i prodavani) organi

    Piše: Piše: Sredoje Simić

    Ugledni i uvaženi opšti i vaskularni hirurg, prof. dr Goran Kronja, do pre četiri godine, kada je penzionisan, šef tima za transplataciju organa na VMA, kaže (ponovo) da ne veruje da su otetim Srbima na KiM nelegalno uzimani organi.

    Prvi put je to, govoreći za „Svedok“, uradio kad je del Ponte objavila knjigu „Lov“!

    Ne, kaže, međutim, da takva teoretska mogućnost ne postoji, ali onda je reč o „organizovanom kriminalu veoma širokih razmera, jer to ne može da uradi samo dvoje-troje ljudi“.

    Prof. dr Kronja, koji je od 1996. godine uspešno uradio više od 200 transplatacija bubrega, kaže i da su ljudi sa Kosmeta, ma ko to bio, mogli da budu samo posrednici.

    - Eventualno uzimanje organa od kidnapovanih građana bilo je moguće samo uz saradnju sa državom. Ako se to zaista radilo, neka od država je u tome, na neki način, aktivno učestvovala. Suviše je mnogo aktera da tako nešto ne bi „procurilo“, a nije procurilo. Jedino kada država stoji iza tako nečega, to teško stigne u javnost. Mislim da na Kosmetu organi nisu uzimani. Ubeđen sam da ta priča ne stoji. Ako je toga, ipak, bilo to nije rađeno na Kosmetu, nego su ti nesrećnici negde odvoženi. Sve što se sada govori o nelegalnom uzimanju organa, „ne drži vodu“, sve je na jako klimavim nogama. Moguće je da je bilo zločina, da su kidnapovanima čupani organi, da su kasapljeni. Ali, ne da bi se upotrebili kao transplatativni materijal - kaže prof. dr Goran Kronja.

    Svedok: Hoćete da kažete da u „žutoj kući“ nisu vađeni organi?

    Goran Kronja: To su budalaštine. Gde su materijalni dokazi? Ovo na šta se sumnja da je rađeno na KiM i u Albaniji, po tipu je kavaderična transplatacija. Jedino je logično da je od živog čoveka uzet organ ili organi, a zatim je pušten da umre. Ako je to tačno, sa moje tačke gledišta, takva aktivnost je monstruotna. Onda je to najveći ratni zločin u 20.veku. Ali, ako ona nije izvršena, onda je monstruozno i razmišljanje u tom pravcu. Mozak koji tako razmišlja, samo na osnovu neproverenih, nesigurnih i proizvoljih indicija je takođe monstruozan.

    S: Zašto kažete da ne verujete da su otetim nersćniicima na KiM ili Albaniji uzimani organi?

    G.K: Zato što je procedura uzimanja organa jako softicirana i komplikovana. Nisam siguran da su kosovni medicinski kadrovi u stanju da to stručno urade, i da imaju neophodnu logistiku. Jer, za uzimanje organa su, pored ostalog, potrebni sterilni uslovi, dobra laboratorijska podrška, jako skupi rastvori. Donedavno je kod nas, koji smo materijalno i logistički snabdeveniji i opremljeniji od KiM, samo VMA imala laboratoriju za pravljenje rastvora. Osim toga, da bi uzeli neki organ, on mora biti određenog kvaliteta. Jer, ako ugradite bolestan bubreg ili neki drugi organ, ništa niste postrigli. Naprotiv. I treće, ne može se uzeti organ, a da doktor, koji će ga ugraditi, nema uvid u kvalitet tog organa.

    S: Ko sve čini eksperatu ekipu za transplataciju?

    G.K: Kod eksplantacije, odnosno uzimanja organa, učestvuje grupa vaskularnih hirurga, hirurzi subspecijalisti za određene organe, kao i drugi stručnjaci. Obično je u timu četiri-pet hirurga.

    S: Veoma važan faktor uspešnosti transplatacije je, kažu stručnjaci, vreme. Za koliko mora da se, recimo, ugradi bubreg, a za koliko jetra?

    G.K: Ima mnogo faktora, ali je vreme veoma značajan. Sve vreme transplatacije lekari, ustvari, vode bitku sa vremenom. Prvo se uzme deo slezene i jedna linfna žlezda davalaca da bi se odredio imuni kod, kako bi se našao bolesnik koji taj organ može da primi. To je još jedan razlog zašto smatram da to nije rađeno na KiM i u Albaniji, jer nisu ni stručno, ni tehnički za to sposobni. Kod kadaveričnoe transplatacije, konzervacija organa, koji je eksplantiran, počinje još dok je u telu. Instaliraju se kanile koje ubaciju rastvor za konzervaciju, hlade se organi.

    Organ koji se esplantira mora biti izvađen tako da fizički, ni biohemijski ne bude oštećen. Onda se radi tzv. bemđ - izvađeni organ se na stolu dobro ispere, napuni konzervansom i ubaci u sterilni kontejner za led. Čak i manipulacija sa kontejnerom mora biti sterilna. Za to vreme paralelno teče proces dobijanja recepijenta, odnosno primaoca organa. Bubreg mora da se presadi u roku 24 sata, a jetra do deset sati. Dok sam radio na VMA, bubreg sa „ubacivao“ za 45 minuta, do sat vremena.

    S: Može se, ipak, čuti, da bubreg za transplataciju može uzeti i malo bolji hirurg ili urolog?

    G.K: Šta znači malo bolji hirurg ili urolog? Nije problem samo izvaditi bubreg, već i kako ga konzerviratri, doterati, pripremiti za ugradnju. Važno je i kakvo je zdravstveno stanje čoveka od koga se organ uzima. Poznat je tzv. bombajski sindndrom. Tamo svaki osmi bolesnik, kome je ugrađen bubreg, ubrzo umre ili dobije teško obolenje, zbog kojeg posle premine. Ja sam uradio 200 transplatacija i nisam imao ni jedan takav slučaj. Čitava procedura je toliko komplikovana i vezana za stručnost i za materijalno-logističku podršku, da je to na Kosmetu i u Albaniji gotovo nemoguće uraditi. Ako, je to, ipak, rađeno, onda se radi o organizovanom kriminalu jako širokih razmera.

    S: Štampa je pisala da je, u kritično vreme, na Kosmetu i na severu Albanije, bilo otvoreno nekoliko ilegalnih bolnica.

    G.K: Bolnica za te namena mora biti dobro opremljena. Jedna mogućnost je, međutim, mnogo realnija i izvesnija, kada je reč o trgovini organima. U svetu postoji velika potreba za organima, posebno bubrezima. Postoje posrednici koji se oglašavaju na sajtovima, i nude usluge za prodaju organa. Kad se javi egzistencijalno ugrožen čovek, verujući da će prodajom organa zaraditi velike pare, plate mu kartu i pošalju ga u neki od centara za transplataciju u susednim državama. U Italiji postoji, recimo, nekoliko sanatorijuma koji su fantastično opremljeni, tehnički i kadropvski briljantni.

    S: Da po tom receptu oteti Srbi sa Kosmeta, zatočeni u tajnim zatvorima na KiM i u Albaniji, nisu slati u te sanatorijume?

    G.K: Oni bi bili svedoci. Ako su svedoci, gde su? Ako nisu svedoci, onda su ubijeni. Gde su? Na Kosmetu? Ko to u Italiji, Francuskoj ili, recimo, Bugarskoj, ubije čoveka, pa ga vrati na KiM? Koji je to rezon? Grobovi bi, onda, trebalo da budu u tim državama ili su nesrećnici završili u moru. Sve su to monstruozna razmišljana na bazi pretpostavke. Nema nijednog dokaza. A, vrlo je malo logično, praktično gledano.

    Za jednu transplataciju treba 30 kg sterilnog leda

    Kod kadaverične transplatacije organa potrebne su velike količine sterilnog leda. To je još jedan tehnički problem. Taj problem je vrlo značajan i na VMA. Uvek smo imali problema sa sterilnim ledom. Kod jedne transplatacije organa potroši se od 30 do 40 kilograma leda - kaže prof. dr Goran Kronja.

    Ево нађох и једно другачије мишљење...


  5. Па сад... Грађани... Звиждања јесте било и то нарочито када је својим ваздухопловцима пришла Командант НГ Охаја, јесте ВП ВС смиривала те људе, али то баш и није било у таквој мери, како се може наслутити из вести... Уосталом, ево и снимка...

    http://video.vaseljenska.com/fuck-nato-%D0%B1%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-2012/

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...