Jump to content

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Everything posted by Милан Ракић

  1. Проверио... Код нас преведена као "Велика замисао", објављена прошле године, издавач Алнари...
  2. [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1343573660' post='685235] Први авион у српској војсци био је „дукс” руске производње, купљен прилозима које су у Русији, по подацима Јанића, сакупили представници СПЦ и читаоци петроградског листа „Ново време” Дукс је купљен "нашим" парама... Купио га је архимандрит Михаило новцем који је обезбедила српска Влада, а један Фарман VII је био поклон од поменутог петроградског листа...
  3. Sumnjam da su otetim Srbima na Kosovu, nelegalno uzimani (i prodavani) organi Piše: Piše: Sredoje Simić Ugledni i uvaženi opšti i vaskularni hirurg, prof. dr Goran Kronja, do pre četiri godine, kada je penzionisan, šef tima za transplataciju organa na VMA, kaže (ponovo) da ne veruje da su otetim Srbima na KiM nelegalno uzimani organi. Prvi put je to, govoreći za „Svedok“, uradio kad je del Ponte objavila knjigu „Lov“! Ne, kaže, međutim, da takva teoretska mogućnost ne postoji, ali onda je reč o „organizovanom kriminalu veoma širokih razmera, jer to ne može da uradi samo dvoje-troje ljudi“. Prof. dr Kronja, koji je od 1996. godine uspešno uradio više od 200 transplatacija bubrega, kaže i da su ljudi sa Kosmeta, ma ko to bio, mogli da budu samo posrednici. - Eventualno uzimanje organa od kidnapovanih građana bilo je moguće samo uz saradnju sa državom. Ako se to zaista radilo, neka od država je u tome, na neki način, aktivno učestvovala. Suviše je mnogo aktera da tako nešto ne bi „procurilo“, a nije procurilo. Jedino kada država stoji iza tako nečega, to teško stigne u javnost. Mislim da na Kosmetu organi nisu uzimani. Ubeđen sam da ta priča ne stoji. Ako je toga, ipak, bilo to nije rađeno na Kosmetu, nego su ti nesrećnici negde odvoženi. Sve što se sada govori o nelegalnom uzimanju organa, „ne drži vodu“, sve je na jako klimavim nogama. Moguće je da je bilo zločina, da su kidnapovanima čupani organi, da su kasapljeni. Ali, ne da bi se upotrebili kao transplatativni materijal - kaže prof. dr Goran Kronja. Svedok: Hoćete da kažete da u „žutoj kući“ nisu vađeni organi? Goran Kronja: To su budalaštine. Gde su materijalni dokazi? Ovo na šta se sumnja da je rađeno na KiM i u Albaniji, po tipu je kavaderična transplatacija. Jedino je logično da je od živog čoveka uzet organ ili organi, a zatim je pušten da umre. Ako je to tačno, sa moje tačke gledišta, takva aktivnost je monstruotna. Onda je to najveći ratni zločin u 20.veku. Ali, ako ona nije izvršena, onda je monstruozno i razmišljanje u tom pravcu. Mozak koji tako razmišlja, samo na osnovu neproverenih, nesigurnih i proizvoljih indicija je takođe monstruozan. S: Zašto kažete da ne verujete da su otetim nersćniicima na KiM ili Albaniji uzimani organi? G.K: Zato što je procedura uzimanja organa jako softicirana i komplikovana. Nisam siguran da su kosovni medicinski kadrovi u stanju da to stručno urade, i da imaju neophodnu logistiku. Jer, za uzimanje organa su, pored ostalog, potrebni sterilni uslovi, dobra laboratorijska podrška, jako skupi rastvori. Donedavno je kod nas, koji smo materijalno i logistički snabdeveniji i opremljeniji od KiM, samo VMA imala laboratoriju za pravljenje rastvora. Osim toga, da bi uzeli neki organ, on mora biti određenog kvaliteta. Jer, ako ugradite bolestan bubreg ili neki drugi organ, ništa niste postrigli. Naprotiv. I treće, ne može se uzeti organ, a da doktor, koji će ga ugraditi, nema uvid u kvalitet tog organa. S: Ko sve čini eksperatu ekipu za transplataciju? G.K: Kod eksplantacije, odnosno uzimanja organa, učestvuje grupa vaskularnih hirurga, hirurzi subspecijalisti za određene organe, kao i drugi stručnjaci. Obično je u timu četiri-pet hirurga. S: Veoma važan faktor uspešnosti transplatacije je, kažu stručnjaci, vreme. Za koliko mora da se, recimo, ugradi bubreg, a za koliko jetra? G.K: Ima mnogo faktora, ali je vreme veoma značajan. Sve vreme transplatacije lekari, ustvari, vode bitku sa vremenom. Prvo se uzme deo slezene i jedna linfna žlezda davalaca da bi se odredio imuni kod, kako bi se našao bolesnik koji taj organ može da primi. To je još jedan razlog zašto smatram da to nije rađeno na KiM i u Albaniji, jer nisu ni stručno, ni tehnički za to sposobni. Kod kadaveričnoe transplatacije, konzervacija organa, koji je eksplantiran, počinje još dok je u telu. Instaliraju se kanile koje ubaciju rastvor za konzervaciju, hlade se organi. Organ koji se esplantira mora biti izvađen tako da fizički, ni biohemijski ne bude oštećen. Onda se radi tzv. bemđ - izvađeni organ se na stolu dobro ispere, napuni konzervansom i ubaci u sterilni kontejner za led. Čak i manipulacija sa kontejnerom mora biti sterilna. Za to vreme paralelno teče proces dobijanja recepijenta, odnosno primaoca organa. Bubreg mora da se presadi u roku 24 sata, a jetra do deset sati. Dok sam radio na VMA, bubreg sa „ubacivao“ za 45 minuta, do sat vremena. S: Može se, ipak, čuti, da bubreg za transplataciju može uzeti i malo bolji hirurg ili urolog? G.K: Šta znači malo bolji hirurg ili urolog? Nije problem samo izvaditi bubreg, već i kako ga konzerviratri, doterati, pripremiti za ugradnju. Važno je i kakvo je zdravstveno stanje čoveka od koga se organ uzima. Poznat je tzv. bombajski sindndrom. Tamo svaki osmi bolesnik, kome je ugrađen bubreg, ubrzo umre ili dobije teško obolenje, zbog kojeg posle premine. Ja sam uradio 200 transplatacija i nisam imao ni jedan takav slučaj. Čitava procedura je toliko komplikovana i vezana za stručnost i za materijalno-logističku podršku, da je to na Kosmetu i u Albaniji gotovo nemoguće uraditi. Ako, je to, ipak, rađeno, onda se radi o organizovanom kriminalu jako širokih razmera. S: Štampa je pisala da je, u kritično vreme, na Kosmetu i na severu Albanije, bilo otvoreno nekoliko ilegalnih bolnica. G.K: Bolnica za te namena mora biti dobro opremljena. Jedna mogućnost je, međutim, mnogo realnija i izvesnija, kada je reč o trgovini organima. U svetu postoji velika potreba za organima, posebno bubrezima. Postoje posrednici koji se oglašavaju na sajtovima, i nude usluge za prodaju organa. Kad se javi egzistencijalno ugrožen čovek, verujući da će prodajom organa zaraditi velike pare, plate mu kartu i pošalju ga u neki od centara za transplataciju u susednim državama. U Italiji postoji, recimo, nekoliko sanatorijuma koji su fantastično opremljeni, tehnički i kadropvski briljantni. S: Da po tom receptu oteti Srbi sa Kosmeta, zatočeni u tajnim zatvorima na KiM i u Albaniji, nisu slati u te sanatorijume? G.K: Oni bi bili svedoci. Ako su svedoci, gde su? Ako nisu svedoci, onda su ubijeni. Gde su? Na Kosmetu? Ko to u Italiji, Francuskoj ili, recimo, Bugarskoj, ubije čoveka, pa ga vrati na KiM? Koji je to rezon? Grobovi bi, onda, trebalo da budu u tim državama ili su nesrećnici završili u moru. Sve su to monstruozna razmišljana na bazi pretpostavke. Nema nijednog dokaza. A, vrlo je malo logično, praktično gledano. Za jednu transplataciju treba 30 kg sterilnog leda Kod kadaverične transplatacije organa potrebne su velike količine sterilnog leda. To je još jedan tehnički problem. Taj problem je vrlo značajan i na VMA. Uvek smo imali problema sa sterilnim ledom. Kod jedne transplatacije organa potroši se od 30 do 40 kilograma leda - kaže prof. dr Goran Kronja. Ево нађох и једно другачије мишљење...
  4. Оче, па Ви не "пратите" сопствени форум... Још јутрос нотирано... https://www.pouke.org/forum/topic/21238-%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD-%D0%BD%D0%B0-%D0%B3%D1%83%D0%B3%D0%BB%D1%83/#entry708799
  5. Неко друго зборење о аеромитингу "Батајница 2012", или "што је баби мило то јој се и снило" илити "удри док можеш, нема везе шта смо јуче причали..." Сташа&Comp&остале НГО тог "поларитета"(као то лепо звучи у Србијици), углавном, "Жене у црном" и сличне "сорошевске" организације (како је то данас популарно рећи), острвиху се на протекли вашар на сремској ливади званој LYBT... Па све тако таламбасајући гледе авијационог дисплеја, Боже ме прости, рек`о би човек да просвједују проту тамо неких "лајнова" по небесима који свеколиким Србљима и иним по Уставу, у виду кукавичјег јајца испоручују стерилитет, или шта већ у својим наступима толмачи некакав Еколошки покрет из Ујвидека и остали (ПС)Ихтусовски сајтови и форуми... Гледе наступајућег 6. октобра (симболика!?) и многозначних манифестација најављених на престоничким шоровима, другарици Сташи и осталим Лабрисима, овога пута не сметаше (барем начелно) "окупација" неба над Батајницом и присуство војске у "њеном" центру Београда (другарица је иначе из центра, ал` Никшића)... У овом саопштењу се "прозива" Кандићкин "тип" звани Начелник Генерелштаба (прва љубав заборава нема*), али се не помиње и за многе иритантно присуство винга из Авијана (иако су "капетанчићи" који су долетели са тим авионима у време "Савезничке снаге"** били тек тинејџери који муваше пластичне играчке по песку, све једући брабоњке место дудиња-или обрнуто, како већ каже мој драги колега из Лаћеваца).. Не! Женама у црном смета трошење државних "генги"! Тако бар кажу у свом саопштењу. Па зборе, цитирам :"да је реч о беспризорном, самоубилачком трошењу државног новца, у тренутку кад је држава пред банкротом, на шта је упозорио и Премијер"... Да ми је неко рек`о да ће Сташа Зајовић, све цитирајући "оног малог Слобиног" стати у одбрану васколике Србијице, рек`о би Коштуници да му се привиђају сове.. Дакле, нису у питању ни масовне гробнице надомак села Батајнице које је познатије по војном аеродрому, нису у питању ни наводни злочини појединих јединица Војске Србије по Метохији... Не! У питању је војни и државни буџет, те беспризорно трошење државни` пара... Ако је и од њи` две, млого је... Па кад изгубише упориште у аеромитингу, јер је ипак В и ПВО како тако успело да окупи и једне и друге, онда остаде летошња трагедија и погибија питомаца, пардон-кадета, на полигону "Пасуљанске ливаде"... Па као ето, поред те трагедије, није било примерено сеирити испред Дома Народне Скупштине, барем пијетета ради пред настрадалим класићима новопроизведених потпоручника... Ипак је ово корак напред! До ових година, сметаше им промоција у контексту "њихове параде", под изговором како може да се одржи "парада!" потпоручника, а не може "њихов" Прајд!? Овга пута то није било питање, што читавој причи даје један нови квалитет... Шести октобар је близу, мислите о томе! *Лазар Стојановић, бивши супруг Наташе Кандић је својевремено, барем према урбаној легенди, због свог филма "Пластични Исус", робијао, а на "предлог" будућег генерала, а тада капетана, иначе Кандићкиног земљака, Вука Обрадовића.... Одатле, допуштам себи да пронађем њену фиксацију генералима... ** Бомбардовање СРЈ се међу званичницима НАТО Савеза звало "Operation Allied Force"... "Милосрдни анђео" је био наш трип... А ево читавог текста из "e-Novina" Sramni miting i parada e-Novine Veličina slova: Photo: avijacija.co Duboku zabrinutost građanki i građana, od kojih mnogi žive ispod donje granice egzistencije, izaziva to što su predsedniku države, ministru vojnom i Vladi važniji lična promocija u prisustvu oficira i afirmisanje nepostojećih vrednosti, nego biološki opstanak najugroženijih Žene u crnom izrazile su u saopštenju upućenom medijima najoštriji protest zbog održavanja aero-mitinga u Batajnici i svečanog defilea kadetkinja i kadeta završne godine koji su proizvedeni u potporučnike. Ova organizacija konstatuje da je reč o “besprizornom, samoubilačkom trošenju državnog novca, u trenutku kada je država pred bankrotom, na šta je upozorio i premijer Srbije”. “Obe su manifestacije održane u slavu militarizma i sa jasnim ciljem da se afirmiše Vojska koja je sukcesor oružanih sila, JNA i VJ, koje su iza sebe ostavile pustoš tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, čineći nebrojene ratne zločine. Vojska Srbije neguje kadrovski i hegemonistički kontinuitet sa svojim prethodnicama, o čemu svedoči činjenica da je na čelu njenog Generalštaba Ljubiša Diković, narodni heroj Slobodana Miloševića, utemeljeno optužen za ratne zločine na Kosovu. Nikada, ni jednom rečju, nijedan državni funkcioner ili vojni zapovednik, nije osudio te ratne pohode, naprotiv, te avanture postale su deo nasleđa na kojem se vaspitavaju nove generacije oficira”, ističe se u saopštenju. Parada novih potporučnika, uz prisustvo državnog vrha, podsećaju Žene u crnom, održana je tri meseca posle pogibije dvoje kadeta završne godine Vojne akademije prilikom izvođenja vojne vežbe na Pasuljanskim livadama i nešto više od mesec dana nakon pogibije dvojice starešina VS prilikom uklanjanja ostataka kasetnih bombi na Kopaoniku. “Slavlje uprkos tom tragičnom mirnodopskom bilansu još jedan je dokaz nehumanog karaktera ovih dveju manifestacija. Činjenica da su organizovanje i realizaciju ovih sramnih manifestacija naredili državni i vojni vrh razlog je za duboku zabrinutost građanki i građana Srbije, budući da su, dok mnogi od njih žive ispod donje granice egzistencije, predsedniku države, ministru vojnom i Vladi važniji lična promocija u prisustvu oficira i afirmisanje nepostojećih vrednosti, nego biološki opstanak najugroženijih. Ovi nasrtaji na budžet u vreme katastrofalne ekonomske situacije nikako ne mogu biti reprezentativnog karaktera i u međunarodnoj javnosti suštinski delegitimišu Srbiju kao ozbiljnog partnera, svesnog svojih problema i spremnog da ih krajnje odgovorno rešava, uz neophodnu pomoć koju traži. Zahtevamo od Vojske Srbije da u najkraćem roku saopšti koliko novca je potrošeno na ove manifestacije, a od Vlade Srbije i Skupštine drastično smanjenje vojnog budžeta prilikom predstojećeg rebalansa”, naglašava se u saopštenju Žena u crnom.
  6. Гугл данас "обележава" годишњицу рођења Кларе Шуман, која је својевремено била врло популарна код нас....
  7. Хвала оче... А ево ја са Вама и наравно свима осталима... Ви домаћу песму и странске авионе, а ја поклањам странску песму и домаћи авион... Може и један путник... Има две кабине...
  8. Наравно, теорије завере, свастикин бут, кљукана династија...
  9. Мени се не чини... На оном топику о гашењу сајта Ихтус, неко је поставио линк ка новом форуму, где су ови прешли, или ће тек прећи.. . И тамо сам нашао следећу причу... http://svetosavljefo...msg1063#msg1063
  10. У години у којој обележавамо сто година српског војног ваздухопловства, прилика је да подсетимо на саме почетке и на набавку првог српског авиона, којег је, гле чуда, набавило једно свештено лице... Ово је прича о њему и његовом подухвату. У живописном Брестовцу, селу у Горњој Гружи, у браку Радисава Урошевића и жене му Саре, 4. јула 1868. године, као четврто дете по реду, родио се Милан, потоњи епископ шабачки. Основну школу је завршио у манастиру Враћевшница, нижу Гимназију у Крагујевцу, а пољопривредну у Краљеву. Одмах по завршетку школе, жени се Драгињом, са којом је добио сина и кћерку, а потом, као ожењен, ступа у Призренску богословију, коју завршава у 29-ој години. Недуго потом му умире супруга, те он одлази код митрополита Михаила са молбом да се замонаши. Митрополит га шаље у Раваницу, где крајем 1897. године прима монашки постриг и добија име Михаило. У пролеће следеће године, бива постављен за старешину манастира Враћевшнице. Под његовим руковођењем, манастир је унапређен у сваком погледу. Поред пастирске службе, унапредио је и манастирску економију, а подигао је и споменик баба Вишњи... На предлог митрополита Димитрија, а по одлуци Светог Архијерејског синода, и уз сагласност Краљевске владе, изабран је за старешину Српског подворја у Москви 1905. године. Више података о Михаилу, можете наћи на овом линку, а сада полако прелазимо на аероплан... Наиме, архимандрит Михаило се током свог боравка у Москви истакао својим радом на мобилисању руске јавности и елите и њиховом упознавању о стању у Србији у предвечерје Првог балканског рата. Кажу да је одржао на стотине предавања по Русији, да је прикупљао помоћ за нашу војску у новцу, санитетском материјалу, опреми, уписивао је добровољце... Углавном, тај његов рад није могао остати непримећен код власти Краљевине Србије, тако да архимандрит, отприлике у ово доба, а пре 100 година, добија један врло необичан захтев од српске Владе, а то је да за потребе наше војске, у Русији хитно набави један аероплан. Изненађење је било велико! Ајд` чизме, ћебад, завоји, лекови, ал` аероплан... Еј! Аероплан. Али, наш се архимандрит и ту снашао... Прво је, обзиром да је имао податке о нашим студентима који су студирали у Русији, обавио контакте међу њима и окупио око себе оне који су се занимали за авијатику. Нашао је двојицу који су студирали у Петрограду и које је позвао да одмах дођу у Москву. Одмах је успостављен и контакт са руском војним властима, и након неколико понуда, одабрана је московска фабрика Дукс, којој је архимандрит и учинио званичну посету. Та фабрика је радила сопствене авионе, а према француским предлошцима и то Њепор IV и Фарман VII. Та два авиона су ушла у серијску производњу за потребе руске војске и иако много бољи од оног којег ће архимандрит купити, једноставно они у том тренутку нису могли бити испоручени Србији. Руси су могли да их за наше потребе направе тек за два месеца, тј. крајем 1912. године, а рат само што није почео. Пратећи инструкцију Владе, а пошто су му Руси предложили некакво решење, архимандрит пристаје на понуду да купи Дукс Биплан. Наиме, тај апарат је током тог лета учествовао на конкурсу за руски војни авион. У суштини он је био копија Фармана VII, али су Руси на основу француског оригинала унели неке измене које су сам апарат поједноставиле. Међутим, француски оригинал је имао ту предност што је приликом пада авиона, "кабина" пуцала на два дела, што је пилоту давало могућност да преживи (падобрани се још нису користили), што руска верзија, односно поменути Дукс није могао. Руске власти су тако одлучиле да Фарман постане руски војни авион, а Дукс је „лежао“ у хангару док се архимандрит није појавио. Посао је брзо склопљен, а архимандрит је „искеширао“ 30000 тадашњих динара, што је била врло висока цена, за коју су се у Француској могли набавити много бољи авиони, али треба имати у виду опет ону инструкцију Владе да се хитно и по сваку цену набави авион у Русији. Заборавио сам још да напоменем да је уз набавку авиона, архимандриту дат задатак да „набави“ и пилота (пошто су наши још били на школовању у Француској), што он уз помоћ оне двојице студената и чини. Ангажован је Александар Агафонов, инструктор Петроградске авијацијске школе и Саратовског аеро клуба, тако да су возом, уз благослов архимандритов, пилот и авион послати за Београд, у који су стигли крајем октобра 1912. године. Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  11. У живописном Брестовцу, селу у Горњој Гружи, у браку Радисава Урошевића и жене му Саре, 4. јула 1868. године, као четврто дете по реду, родио се Милан, потоњи епископ шабачки. Основну школу је завршио у манастиру Враћевшница, нижу Гимназију у Крагујевцу, а пољопривредну у Краљеву. Одмах по завршетку школе, жени се Драгињом, са којом је добио сина и кћерку, а потом, као ожењен, ступа у Призренску богословију, коју завршава у 29-ој години. Недуго потом му умире супруга, те он одлази код митрополита Михаила са молбом да се замонаши. Митрополит га шаље у Раваницу, где крајем 1897. године прима монашки постриг и добија име Михаило. У пролеће следеће године, бива постављен за старешину манастира Враћевшнице. Под његовим руковођењем, манастир је унапређен у сваком погледу. Поред пастирске службе, унапредио је и манастирску економију, а подигао је и споменик баба Вишњи... На предлог митрополита Димитрија, а по одлуци Светог Архијерејског синода, и уз сагласност Краљевске владе, изабран је за старешину Српског подворја у Москви 1905. године. Више података о Михаилу, можете наћи на овом линку, а сада полако прелазимо на аероплан... Наиме, архимандрит Михаило се током свог боравка у Москви истакао својим радом на мобилисању руске јавности и елите и њиховом упознавању о стању у Србији у предвечерје Првог балканског рата. Кажу да је одржао на стотине предавања по Русији, да је прикупљао помоћ за нашу војску у новцу, санитетском материјалу, опреми, уписивао је добровољце... Углавном, тај његов рад није могао остати непримећен код власти Краљевине Србије, тако да архимандрит, отприлике у ово доба, а пре 100 година, добија један врло необичан захтев од српске Владе, а то је да за потребе наше војске, у Русији хитно набави један аероплан. Изненађење је било велико! Ајд` чизме, ћебад, завоји, лекови, ал` аероплан... Еј! Аероплан. Али, наш се архимандрит и ту снашао... Прво је, обзиром да је имао податке о нашим студентима који су студирали у Русији, обавио контакте међу њима и окупио око себе оне који су се занимали за авијатику. Нашао је двојицу који су студирали у Петрограду и које је позвао да одмах дођу у Москву. Одмах је успостављен и контакт са руском војним властима, и након неколико понуда, одабрана је московска фабрика Дукс, којој је архимандрит и учинио званичну посету. Та фабрика је радила сопствене авионе, а према француским предлошцима и то Њепор IV и Фарман VII. Та два авиона су ушла у серијску производњу за потребе руске војске и иако много бољи од оног којег ће архимандрит купити, једноставно они у том тренутку нису могли бити испоручени Србији. Руси су могли да их за наше потребе направе тек за два месеца, тј. крајем 1912. године, а рат само што није почео. Пратећи инструкцију Владе, а пошто су му Руси предложили некакво решење, архимандрит пристаје на понуду да купи Дукс Биплан. Наиме, тај апарат је током тог лета учествовао на конкурсу за руски војни авион. У суштини он је био копија Фармана VII, али су Руси на основу француског оригинала унели неке измене које су сам апарат поједноставиле. Међутим, француски оригинал је имао ту предност што је приликом пада авиона, "кабина" пуцала на два дела, што је пилоту давало могућност да преживи (падобрани се још нису користили), што руска верзија, односно поменути Дукс није могао. Руске власти су тако одлучиле да Фарман постане руски војни авион, а Дукс је „лежао“ у хангару док се архимандрит није појавио. Посао је брзо склопљен, а архимандрит је „искеширао“ 30000 тадашњих динара, што је била врло висока цена, за коју су се у Француској могли набавити много бољи авиони, али треба имати у виду опет ону инструкцију Владе да се хитно и по сваку цену набави авион у Русији. Заборавио сам још да напоменем да је уз набавку авиона, архимандриту дат задатак да „набави“ и пилота (пошто су наши још били на школовању у Француској), што он уз помоћ оне двојице студената и чини. Ангажован је Александар Агафонов, инструктор Петроградске авијацијске школе и Саратовског аеро клуба, тако да су возом, уз благослов архимандритов, пилот и авион послати за Београд, у који су стигли крајем октобра 1912. године. ИЗВОР: ВАЗДУХОПЛОВСТВО
  12. Било је повуци-потегни... catfight
  13. Црква Светог Јована у Пећи која је порушена у етничком насиљу пре осам година, обновљена. Два нова свештеника у Пећи биће подршка повратницима у том граду. Још једна црква порушена у етничком насиљу 2004. године на Косову обновљена је и освештана у Епархији рашко-призренској. Освећењу цркве Светог Јована у Пећи, у којој живи десетак Срба, присуствовало је стотинак верника. Православни храм Светог Јована у центру Пећи има два свештеника, јереја Слободана Марковића и ђакона Бојана Јевтића, којима је ово прво службовање. "Од првог јануара се водимо као свештеници у граду Пећи, а прешли смо са породицом 3. августа ове године", каже јереј Слободан Марковић додајући да је тамо добро живети. Кад можемо ми са децом, могу и остали да се врате да живе овде", поручује јереј. Нови свештеници у Пећи биће подршка и повратницима у том граду, међу којима је и Ранко Јокић са супругом и сином. По Јокићевом искуству, Срби у Пећ могу да се врате. Како каже, треба да се припреме да су део те територије, да могу ту да живе. Али, подвлачи, без мржње. "Ако дође и са једном тачкицом мржње, нема од тога ништа", каже повратник Ранко Јокић. У већим градовима на Косову Епархија рашко-призренка је обновила и освештала цркве порушене током мартовског насиља 2004. године. "Наше је да то сачувамо, како не би вечито чувано, и крвљу, сузама и знојем заливано било препуштено туђинцима и дато другима за јефтине паре. Не може се продати оно што смо наследили и оно што смо примили од наших предака", поручује владика Теодосије. Црква у Пећи подигнута је пре 30 година, када је свету литургију служио покојни патријарх Павле уз саслужење садашњег патријарха Иринеја. Извор: РТС
  14. Сукоб демократа и социјалиста на холандски начин... Наиме, протеклог викенда су, сваки за свој рачун, представници холандских социјалиста и демохришћана изнајмили авионе за потребе кампања својих партија.... Демохришћани су својим авионом теглили рекламу, док су социјалисти из "свог" авиона снимали рекламу... Међутим, нешто је кренуло по злу, тако да су ваздухоплови мало "уплели" своја крила... Срећом, све је прошло без људских жртава, а авиони се могу лако поправити... Како би се завршио "догфајт" наших јуноша из бивше нам власти.... http://www.youtube.com/watch?v=VmHOP3Dssbc&feature=related
  15. Милан Ракић

    Kaладонт

    [quote name=Милан Меденица ' timestamp='1347442173' post='708309] јес, могло ... брзам Могли су и Рти, село код Лучана... Његош
  16. Милан Ракић

    Kaладонт

    рскаво, ако се признаје!?
  17. "Издао" је своје земљаке... Папа немац, живи у Италији, а вози се француским аутомобилом...Тц! Тц! Тц!

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...