Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt

Милан Ракић

Члан
  • Број садржаја

    20924
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    109

Everything posted by Милан Ракић

  1. Гост: Бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије У јубиларној 100 емисији „ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ“, наш гост био бригадни генерал Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе, организацијске целине Генералштава Војске Србије, која је надлежна за Верску службу у војсци. Говорили смо о досадашњим искуствима у раду верске службе и сарадњи Војске Србије са Српском Православном Црквом, а осврнули смо се и на изградња морала, културу, традиције остале делатности Управе на чијем је челу. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић
  2. Пилоти Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и њихове колеге из Ваздушно-космичких снага Оружаних снага Руске Федерације у оквиру заједничке летно-тактичке вежбе „БАРС 2019“ извели су вежбу подршке из ваздуха акцији потраге и спасавања. Ове године се вежба, чији назив је „Братство авијатичара Русије и Србије“, одржава у Русији. Свечана церемонија почетка вежби одржана је на аеродрому „Приволожски“. У војним вежбама учествују посаде Ваздушно-космичких снага Русије и Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Србије на авионима МиГ-29СМТ и хеликоптерима Ми-8АМТШ, наводи се у саопштењу Министарства одбране Русије. Пилоти Русије и Србије извели заједничке војне вежбе /видео/ RS.SPUTNIKNEWS.COM Пилоти Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и њихове колеге из Ваздушно-космичких снага Оружаних снага Руске Федерације у...
  3. Военные летчики России и Сербии учились совместно уничтожать воздушные цели в рамках учений «БАРС-2019» В ходе двустороннего российско-сербского летно-тактического учения «БАРС-2019», проводимого в Астраханской области, экипажи истребителей МиГ-29СМТ уничтожили более 10 воздушных целей. Во время полетов совместные экипажи выполнили практические пуски ракет класса «воздух-водух» по мишеням, сбрасываемым самолётом-постановщиком мишеней. Кроме того, летный состав истребительной авиации, участвующий в учении, отработал на полигоне Ашулук пуски неуправляемых ракет и стрельбу из пушки по наземным целям, обозначающим объекты условного противника. Боевое применение авиационных средств поражения выполнялось летчиками при различных видах маневрирования в диапазоне высот от 600 до 1500 метров. Днем ранее в рамках учения «БАРС-2019» экипажи вертолётов Ми-8АМТШ отработали задачи поисково-спасательного обеспечения полетов и эвакуации условно пострадавшего экипажа. Экипажи самолетов МиГ-29СМТ осуществляли отработку наступательных и оборонительных действий, а также перехват воздушных целей. В учении «БАРС-2019» принимают участие экипажи ВКС России, ВВС и войск ПВО Сербии на самолетах МиГ-29СМТ и вертолетах Ми-8АМТШ. Всего задействовано более 10 единиц авиационной техники ВКС России. Группа информационного обеспечения Воздушно-космических сил
  4. Dok je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu (preostaje im isporuka još jednog primerka najkasnije do aprila sledeće godine) operativno već koristi u punom kapacitetu. Pored prevoza državnih zvaničnika, već jedne snimljene komercijalne reklame i učešća na pokaznim vežbama („Povratak 2019“ i „SAREX 38-19), MUP-ovi Erbasovi su od danas počeli da se koriste i u misiji gašenja požara. Kako Tango Six saznaje, YU-SAR je danas gasio požar u rejonu Vranja. Svi helikopteri H145M u MUP-ovoj floti mogu podvesno nositi „Bamby Bucket“ vedro za gašenje požara kapaciteta 1.500 litara vode. Danas je YU-SAR na aerodromu „Konstantin Veliki“ punio svoje vedro uz pomoć mobilnog bazena na aerodromu čiji je kapacitet 40 tona vode. Helikopterska jedinica MUP-a tako se upisala i u geografski mnogo širu istoriju budući da je najverovatnije prva jedinica u Evropi (ako ne i u svetu) koja je sa ovim tipom letelice gasila požar. Svi policijski Erbasovi naručeni su sa duplim podvesnim kukama. Duple kuke su regulatorni EASA zahtev prilikom nošenja ljudskog tereta (fail safe princip). Erbasovi Vojske Srbije imaju samo jednu kuku budući da ova organizacija ne mora poštovati EASA pravila / Foto: Tango Six Kako Tango Six takođe saznaje, Helikopterska jedinica bila je aktivirana i prvog dana izbijanja požara na Staroj Planini. Po uobičajenoj proceduri poslata je „izviđačka“ Gazela i ustanovljeno je da zbog postojanja dima može doći do ugrožavanja bezbednosti letenja. Letenjem blizu veće količine dima može doći do rizika ulaska čestica u motor helikoptera što može dovesti do njegovog oštećenja. Jedinica je dan kasnije na misiji gašenja požara letela sa Belovima 212 u okolini Vranja. Tango Six saznaje i da je za sva tri naručena helikoptera Super Puma kupljeno po jedno vedro kapaciteta 4,5 tone. MUP će tako ukupno imati 8 vedra za gašenje požara. Tango Six je već pisao o stanju srpske i regionalne flote protivpožarnih letelica. Izvestili smo detaljnije i o izazovima upotrebe helikoptera i aviona u specifičnim uslovima koji postoje u našoj zemlji kroz iskustvo Helikopterske jedinice MUP-a, jedinice koja se najviše bavila ovom vrstom misija. Pored opcije rusko-srpskog humanitarnog centra, na stolu je uvek i opcija da MUP dobije i svoje prve avione (za gašenje požara). [EKSKLUZIVNO] MUP-ov Erbas H145M danas prvi put od uvođenja u upotrebu gasio požar - Tango Six TANGOSIX.RS D je Vojska Srbije tek primila svoj drugi naručeni Erbas H145M, Helikopterska jedinica MUP-a Srbije svoju do sada pristiglu flotu...
  5. Na današnji dan, 31. oktobra 1974. godine, u razmaku od pola sata, poletela su, jedan u Jugoslaviji, a jedan u Rumuniji, prva dva prototipa aviona "Orao". Na današnji dan, 31. oktobra 1974. godine, poleteo je prvi prototip našeg aviona „Orao“. Prvi probni let je obavljen na aerodromu Batajnica, a probni pilot koji je izvršio zadatak, bio je major avijacije Vladislav Slavujević, inače pilot Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC). Ujedno, ovo je bio i prvi avion domaće proizvodnje koji je probio „zvučni zid“. Ovo je priča o njemu… Negde krajem šesdesetih godina, u vrhu tadašnjeg RV i PVO, u svetlu razvoja vojne misli, koncepcije odbrambenog rata i primene teorije na terenu, dolazi se do zaključka da je našem vazduhoplovstvu potreban jedan robustniji, jači, opremljeniji i naoružaniji višeplatformski avion, koji bi zamenio dotadašnjeg „Jastreba“. Njegova namena bi prema zamisli bila prvenstveno kao jurišnika i bombardera, te za izviđanje kopnene i morske teritorije. Istovremeno, razvojem letelice bi se nastavio i tehnološki razvoj i unapređivanje naše vazduhoplovne, ali i industrije u celini. Zahtevi koji su postavljeni pred inženjere Vazduhoplovno-tehničkog Instituta (VTI) su u najkraćem bili da avion bude sposoban da brzinom bliskom brzini zvuka u taktičkom radijusu do 500 kilometara, može da ponese do 1500 kilograma ubojnih sredstava. Konfiguracija mora zbog borbene žilavosti da ima dva motora i letelica mora biti osposbljena da poleće i sleće i sa travnate piste. Tadašnja vazduhoplovna industrija je razvojem i proizvodnjom „Galeba“ i čitave palete njegovih iteracija dostigla jedan tehnološki nivo, koji obzirom na zahteve i tehnologije „zamišljenog“ aviona u smislu materijalne baze nije bio dovoljan, pa tadašnji državni vrh donosi odluku da se saradnja oko izrade aviona ponudi Rumuniji, što ovi i prihvataju. Tako da je ubrzo, prekriven velom tajne, započeo projekat nazvan „JuRom“. Saradnja sa Rumunijom je imala svoje opravdanje u mogućnosti proizvodnje većeg broja serisjkih primeraka letelice. Sa druge strane, brzo su se pokazale i neke manjkavosti te odluke, jer su Rumuni i njihova vazduhoplovna indsutrija bili ipak na mnogo nižem nivou i opremljenosti i tehničke kulture uopšte. No, moralo se raditi… Rad na izradi prototipa po sistemu „pola-pola“, poveren je našem Vazduhoplovno-tehničkom Institutu, te istoj takvoj ustanovi u Bukureštu. Sama izrada sklopova kod nas je izvođena na više mesta, tako da su konstrukcija aviona i prednji deo sa kabinom, te finalni radovi, rađeni u mostarskoj fabrici „Soko“. Pančevačka „Utva“ je pravila zadnji deo trupa, stajni trap i hidrauliku „Prva petoletka“ iz Trstenika. Rajlovački „Orao“ je proizvodio motore, dok se u zemunskom „Teleoptik“-u proizvodila elektrooprema, a radio oprema u banjalučkom „Rudi Čajavec“-u. Rumuni su opet čitav proizvodni proces izvodili u fabrici „IAR“ u Brašovu. Inače, kao uzor našim i rumunskim konstruktorima, poslužio je francusko-britanski jurišnik „Jaguar“. Sličnost je očigledna, ali za razliku od „Jaguara“, naš „Orao“ je od samog početka imao probleme sa motorima. Naime, konstrukcijski zahtevi za taj avion su predviđali mnogo jače motore, međutim politika velikih sila je i u ovom slučaju presudila, te smo mogli računati samo na slabije modele motora britanskog „Rols-Rojsa“. Oni jednostavno nisu hteli da daju licencu za neki bolji (jači) motor nekoj zemlji Istočnog bloka (Rumuniji), odnosno Nesvrstanoj (kakvi smo mi bili), jednostavno se ogradivši ograničenjima izvoznih normi. Bilo kako bilo rajlovački „Orao“ je po licenci proizvodio motore „Rols-Rojs Vajper 632“, na koje je u kasnijim iteracijama dodao komoru za dodatno sagorevanje, u narodu poznatiju kao „forsaž“, koja je koliko-toliko doprinela poboljšanju performansi letelice. Sa druge strane, bez obzira na nedostatke vezane za pogonsku grupu, a iz toga i određene konstukcijske nedostatke, ovaj projekat je „podigao“ i nivo tehnološke razvijenosti naše avio industrije, jer je sa „Orlom“ osvojen niz novih tehnologija. Potpuna presurizacija kabine, ugradnja tzv. „0-0“ izbacivog sedišta (sposobnog za dejstvo i kada avion „stoji“ na stajanci), izrada letelice sa strelastim krilom, ugradnja žiro-platforme spregnute sa auto-pilotom za neutralisanje svih „nenormalnih“ evolucija tokom leta, savremen sistem komandi zasnovan na hidro pokretačima, samo su deo postignute (i dostignute) tehnologije, čemu je „kumovao“ ovaj projekat. Izrada prva dva prototipa je započela 1972. godine i za zemaljska i letna ispitivanja je već kao što je uobičajeno, bio određen Vazduhoplovni opitni Centar (VOC) na aerodromu Batajnica. Odgovorna lica za sprovođenje ovog zadatka sa naše strane su bili pukovnik Franc Rupnik kao načelnik VOC-a, odnosno inženjeri, poptukovnik Olga Velašević i major Valter Kučera. Za pilota je određen Vladislav Slavujević iskusni VOC-ov pilot, koji je do tada u sklopu ove institucije opitovao 45 raznih vrsta letelica, od klipnih, pa do MiG-21. Zanimljiva je i još jedna stvar koja je opredelila za izbor kapetana Slavujevića, jer se verovalo da će on zadatak uspešno obaviti. Naime, Velibor je završio Školu rezervnih oficira avijacije, tj. nije imao završenu Akademiju, što je automatski značilo da ne može da napreduje više od čina kapetana I klase. Na stranu njegova uspešna letačkla karijera, al`, propisi su-propisi. I onda je, između ostalog odlučeno da se njemu dadne taj zadatak, nakon kojeg će se imati i „opravdanje“ za unapređenje u majorski čin. Početkom avgusta 1974. godine, prvi prototip je sklopljen u mostarskom „Sokolu“ i zemaljskim putem je prebačen na Batajnicu. Avion je imao u sbe ugrađene originalne, predserijske britanske motore i odmah su započeta ispitivanja na zemlji, kao i pripreme za prve probe zaletanja na pisti. Zanimljivo je da je u jesen 1974. godine vladala i epidemija gripa, tako da je pilot Slavujević sve vreme bio u karantinu na aerodromu i pod stalnim lekarskim nadzorom. Probe zaletanja su vršene tokom vikenda, 26. i 27. oktobra, kada je dostignuta i brzina od 260 km/č kao i podizanje nosne noge i rasterećivanje glavnih nogu stajnog trapa. Svi dotadašnji parametri su ukazivali da je sve spremno za prvi let. Kako našeg prototipa, tako i rumunskog… Odlučeno je da taj dan bude četvrtak, 31. oktobar 1974. godine. Na Batajnici je tog dana bilo živo od ranog jutra. Baš kao i bazi rumunskog RV kraj grada Bakau. Dok su inženjeri i tehničari spremali letelice, piloti su bili u kontaktu sa meteorolozima. Naročito Slavujević, jer je donja baza oblaka koja se nadvila nad Sremom je bila izuzetno niska i pretila je da se zadatak odloži. Iako je došao i komandant RV i PVO, general Ćemalović i još mnogi zvaničnici. Rumunski kolega, pukovnik Georg Stanica nije imao tih problema. Vreme na istoku Rumunije je bilo idealno. A urbana legenda kaže, da se iz Danske javio general armije Nikola Ljubičić, koji je tada bio u pratnji Josipa Broza i rekao da se Tito interesuje kako je prošao let. Navodno je posle toga ipak pristupljeno izvođenju zadatka… Bilo kako bilo, u hronometražu je zabeleženo da je kapetan Vladislav Slavujević poleteo na zadatak u 10:30 sati, a da je sleteo u 11:15 sati. Tokom tih 45 minuta dostigao je maksimalnu visinu od 3000 metara i brzinu od 490 km/č, uz angažovanje 85% snage oba motora. Izveo je takođe i nekoliko školskih krugova i imitacija sletanja. Njegov kolega, pukovnik Stanica, poleteo je 38 minuta kasnije, po našem vremenu, u 11:08 i sleteo je u 11:29 sati. Obe strane su nakon telefonskih razgovora konstatovale da je prvi probni let uspešno izveden i da se dalji razvoj letelice može nastaviti, no to je već neka druga priča… Ipak, treba dodati i ovo, da je 10 godina kasnije, 22. novembra 1984. godine, kada je već započela i serijska proizvodnja, opitni pilot VOC-a, tada major, Marjan Jelen u rejonu Pančeva, prethodno pošavši sa visine od 12000 metara, u poniranju sa uglom od gotovo 30 stepeni, na visini od 2000 metara probija zvučni zid i tako ulazi u istoriju kao prvi pilot koji je to učinio sa avionom domaće proizvodnje. Ukupno je proizvedeno 203 aviona, i to za nas 115, a ostatak za Rumune. Rumuni su ih se odavno otarasili, dok ga naše RV još uvek koristi i trenutno raspolažemo sa preko 30 primeraka ovog jurišnog dvomotorca, koji danas „slavi“ jubilej… „Orao“ je po mnogim merilima „nedovršen avion“ i letelica koja je zaista zaslužila da bude mnogo bolja mašina, pa i u svetlu činjenice da je uspešno korišćena i tokom rata u BiH, odnosno na Kosmetu…. Milan RAKIĆ
  6. Ако Ви казасте, то није нужно једнако истини. Тога сте и сами свесни. Нити сам дужан да Вам се правдам и убеђујем се са Вама. Нарочито када учитавате и импутирате. Што Вам је тренд у последње време. А ако уредништво има проблем са било којим досадашњим и будућим "качењм" она нека уклони. Ви просто немојте читати оно што напишем.
  7. Не знам колико је одговор с обзиром да сам НАТО плаћеник релевантан и битан. 1) Да. На основу закљученог из онога што сам пратио овде на Форуму. 2) Не знам. Ни у једном брифингу се нису бавили том темом, а комуникација је једносмерна. Тј. на дневном нивоу ми стижу билтени, али се информације тичу војске и политичких дешавања првенствено у Србији. Углавном, ни помена Цркве и активности Алијансе по том питању. Можда у билтенима за плаћенике вишег нивоа има више података. Ја просто не знам.
  8. Trenutno to sve kilavo ide. Motivacija je izuzetno niska kod mladih, plate nisu konkurentne. O ostalim stavkama iz ugovora sa državom i da ne govorimo (krov nad glavom) . Prošle godine na akademiji nije ni bilo studenata na smeru avijacije, jer od broja prijavljenih kandidata i kandidatkinja, nažalost nijedno dete nije prošlo zdravstvenu kriterijum 2 (za pilote dozvučnih aviona). A nekada je bivalo i po 20000 kandidata za 100 mesta koliko se npr. primali u klasu. I vojno lekarske komisije, pošto je bivao veliki broj kandidata, mogle su da zahtevaju od svih 100 koje npr. primaju zdravstvenih kriterijum 1, tj. za nadzvučnu avijaciju, iako se tokom školovanja izvrši još jedna trijaža za avione i/ili helikopter. Za tehnički sastav je još grđa situacija. Istina, od pre neku godinu je nanovo formirana srednja vojna zrakoplovna škola, koja će po dinamici od sledeće godine isporuči ati 20-ak vazduhoplovnih tehničara svih valera(mašini, električari, radioradaristi, oružari). No, kako će se prevazići jaz nastao od ukidanja te škole 1995. godine, biće baš složeno stanje. Al nadati se je ljudski. Biće bolje
  9. У суботу 2. новембра на аеродрому “Морава“ у Лађевцима ће бити организован Отворени дан са почетком од 10 сати. Улаз ће бити на војној капији аеродрома, биће слободан, а догађај ће трајати до 15 часова. Циљ манифестације је, како је саопштено из 98. вбр, да се грађанима и јавности, кроз непосредан контакт, презентује живот и рад у јединицама 98. ваздухопловне бригаде и јединицама Војске Србије. На догађају ће бити приказана и промовисана обученост припадника Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране за извршавање додељених мисија, јачање поверења грађана у Војску Србије и промовисање војног позива и позива војних пилота. Биће организован пригодан летачки програм као и тактичко-технички збор на којем ће поред војних бити изложени и цивилни ваздухоплови. Ко је у могућности нека не пропусти. Изгледи времена за суботу на Лађевцима су СТВ до 19 степени Целзијуса, ветар ЈИ 3 до 6 м/с, значи ништа страшно и што је најважније без падавина. Зрно "Михољског лета" на почетку новембра у дому краљевачких "Тигрова" и "Сенки". Добро дошли!!!
  10. Пилоти Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије и њихове колеге из Ваздушно-космичких снага Оружаних снага Руске Федерације започели су заједничку летно-тактичку вежбу БАРС 2019. Ове године вежба, чији назив је скраћеница - братство авијатичара Русије и Србије, одржава се у Русији. Планирано је да пилоти авиона МиГ-29 и хеликоптера Ми-8 мтв-5, до 2. новембра, у мешовитим посадама спроведу низ летачких активности са темом „Припрема и реализација борбених дејстава у току извршења задатака спречавања ескалације оружаног сукоба на државној граници и спровођење акције трагања и спасавања". Након формирања руско-српских мешовитих посада, следе активности чији је циљ унапређење способности команданата за руковођење јединицама које чине мешовите посаде, у току припреме и вођења борбених дејстава. Групу пилота Војске Србије, коју предводи командант 204. ваздухопловне бригаде пуковник Бране Крњајић, на аеродрому "Приволжскиј" дочекао је начелник 185. Центра за припрему и борбену примену јединица ваздушно-космичких снага Руске Федерације, пуковник Алексеј Владимирович Ротко, који је пожелео добродошлицу колегама из Србије и истакао да о сарадњи и односу између две војске најбоље говори назив вежбе. Он је изразио наду да ће мешовите посаде током вежбе приказати висок ниво обучености. Пре летачких активности обављене су претходне припреме са посадама ваздухоплова, упознавање и провере ваздухопловне технике, а разрађене су и тактичке ситуације на вежби. Посадама су предочени борбени задаци и извршена припрема за њихову реализацију. БАРС 2019 је пета по реду вежба на којој руски и српски пилоти размењују искуства и знања у области борбене употребе ваздухоплова које се налазе у наоружању обе војске.
  11. Druga etapa rusko-srpske PVO vežbe “Slovenski štit-2019“ održana je na teritoriji Srbije u periodu od 23. do 28. oktobra. Tom prilikom ruska vojska je prvi put za potrebe izvođenja vežbe u jednu stranu državu prebacila svoje PVO sisteme. Osim artiljerijsko-raketnog sistema 96K6 Pancir-S1 prebačen su i deo elemenata najboljeg raketnog sistema PVO dugog dometa koje poseduju ruske Vazdušno-kosmičke snage – S-400. Prema dostupnim fotografijama u Srbiju su stigla dva transportno-lansirna vozila ili kako se to drugačije definiše kao samohodno lansirno oruđe, kao i jedan višenamenski radar koji služi i kao nišanski radar. To je međutim samo mali deo onoga što čini deo kompleksa S-400. U ovom tekstu predstavićemo vam i upoznati sa svim elementima ovog sistema kao i njegovim taktičko-tehničkim karakteristikama. Prvi put u inostranstvu na vežbi, S-400 na Batajnici / Foto: Minsutarstvo odbrane Srbije S-400 je danas jedan od borbeno najmoćnijih, prema poznatim taktičko-tehničkim karakteristikama najverovatnije i najmoćniji raketni sistem za protivvazduhoplovnu borbu koji se nalazi u operativnoj upotrebi u svetu. Međutim, kao ni njegov stariji brat S-300, ni S-400 još uvek nije borbeno upotrebljen i pored toga što je Rusija kako bi zaštitila svoje trupe, ovaj sistem rasporedila u Siriji u kojoj već više od 8 godina traje oružani sukob. S-400 (oznaka Ministarstva odbrane Rusije 40R6, kompleks 98Ž6, NATO oznaka SA-21 ‘’Growler’’) je razvijen iz sistema S-300 odnosno njegove varijante S-300PM2 i prvobitno je nosio oznaku S-300PM3. Nosilac razvoja je OAO NPO ‘’Almaz’’ iz Moskve koji se nalazi u sastavu Koncerna PVO ‘’Almaz-Antej’’ a njegov naziv ‘’Trijumf’’ obično se vezuje za izvoznu verziju ovog sistema. Ruski raketni sistem S-400 razmešten je u Siriji, pre svega za zaštitu pripadnika oružanih snaga Rusije. Gotovo paralelno sa razvojem sistema izvoznog S-300PMU-2 ‘’Favorit’’ (NATO oznaka SA-20B Gargoyle) koji je trajao između 1995. i 1997. godine a koji će kasnije postati obrazac za modernizaciju sistema S-300PM i PM1 ruske vojske na nivo S-300PM2, započete su aktivnosti na daljem unapređenju ovog sistema a smatra se da su prva ispitivanja S-300PMU-3 (PM3) započeta 1999. godine. Takođe postoje i informacije da je deo programa razvoja finansirala NR Kina koja je tada već bila korisnik S-300PMU, PMU-1, nešto kasnije i PMU-2 a na kraju je kupila i S-400. Sistem je zvanično uveden u naoružanje ruske vosjke 28. aprila 2007. a prvo borbeno dežurstvo prvi puk započeo je 6. avgusta iste godine u gradu Elektrostalj u Moskovskoj oblasti. U odnosu na svog prethodnika, S-400 je dobio nove savremenije radare, novi softver kao i četiri nova tipa raketa uz mogućnost korišćenja raketa koje su koristile različite verzije familije S-300P. Takođe tu su i druge mogućnosti integracija u sistemu osmatračkih radara, pasivnih sistema za otkrivanje ciljeva kao i sistema za protivelektronska dejstva. Novi sistemi za otkrivanje ciljeva dodatno su pomogli u ažiriranju podataka o kretanju odnosno poziciji cilja prilikom navođenja raketa na iste. Sve ovo znatno je povećalo efikasnost sistema kao i mogućnost njegove upotrebe u različitim situacijama. Tako S-400 ima sposobnost uništenja ciljeva na malim i veoma malim visinama, dejstvo na ciljeve na kojima su primenjene tzv. ‘’stelt’’ tehnologije odnosno ciljevi koji imaju mali odraz u širokom spektru elektromagnetnog zračenja. Takođe, usled moguće široke upotrebe borbenih bespilotnih letelica povećan je broj ciljeva na koji se istovremeno može dejstvovati, tu je zatim veća otpornost na ometanje, veća verovatnoća preživljavanja. S-400 može dejstvovati na taktičke borbene avione, strategijske bombardere, izviđačke avione (ISR, ISTAR, ELINT, SIGINT), leteće radarske sisteme i komandna mesta (AWACS, AEW&CO), avione za elektronsko ometanje, leteće cisterne, krstareće rakete, balističke rakete malog, srednjeg i velikog dometa, bespilotne letelice. Proizvođač opisuje S-400 kao sistem visoke modularnosti sa otvorenom arhitekturom kako bi se lako izvršile dalje dorade i modernizacije, ističe se višenamenska uloga i mogućnost integracije sa starijim PVO sistemima, visoka operativna mobilnost i upotrebljivost, visoka efikasnost i otpornost na ometanje, navodi se da je sistem pored PVO teritorije i infrastrukture pogodan i za PVO manevarskih vojnih jedinica. Takođe tu je sposobnost korišćenja starijih tipova raketa koje su već u operativnoj upotrebi kao i mogućnost intergracije sistema na površinske ratne brodove. Komandna stanica 55K6 može istovremeno kontrolisati 6 do 8 diviziona / Foto: Almaz Antej Transportno-lansirno vozilo 5P58SM2 na kamionu MAZ-543 / Foto: Živojinn Banković, Tango Six Sastav sistema S-400 čine sistem upravljanja 30K6 koji se sastoji od komandnog mesta 55K6 ili 55K6M kao i osmatračkog radara 91N6 (NATO oznaka Big Bird), potom od 6 ili 12 raketnih kompleksa 98Ž6 u čiji sastav ulazi višenamenski nišanski radar 92N6 ili 92N6A (NATO oznaka Grave Stone) kao i 6 do 12 transportno-lansirnih vozila a do sada su uočena 5P85TM i 5P85T2 (tegljač BAZ-64022), 5P58TE2 (tegljač BAZ-6402-015), 5P58SM2-01 (kamioni MZKT-543M i MAZ-7910), 5P85SE2 (kamion MAZ-7910) i 51P6A (kamion MZKT-7930). Lanser 5P90S na kamionu BAZ-6090-022 nije ušao u upotrebu. Koristi se nekoliko tipova raketa i to 9M100 malog dometa, 9M96 (9M96E) i 9M96D (9M96E2) srednjeg dometa, 48N6 (48N6E), 48N6M (48N6E2), 48N6DM (48N6E3), velikog dometa kao i najnovija 40N6 (40N6E) takođe velikog dometa. Osmatrački radar 96L6 nudi se kao opcija ali se često viđa divizionima S-300 i S-400. Utovarivač 22T6E2 kontejnera sa raketama na kamionu Ural 532361-1012 / Foto: Ural Uz sistem obično ide logistički sistem podrške 30C6 sa opremom za proveru sistema, održavanje sistema i skladištenje raketa. Tu su takođe i trenažeri 16Ju6T Tembr-T/Tenor i potom utovarivač 22T6E2 kontejnera sa raketama. Kao opcije se primarno nudi osmatrački radar 96L6 (NATO oznaka Cheese Board) kao i univerzalni pokretni toranj/jarbol/kran 40V6M ili MD za nišanski radar 92N6. Treba naglasiti da izvozne verzije svih pomenutih sistema nose oznaku E (rusko Э) (eksport), npr. osmatrački radar 91N6E (91N6Э). Dodatne opcije obuhvataju neki od savremenih osmatračkih radara, poput radara 59N6 Protivnik-G (GE), 67N6 Gama-D (DE), 1L119 Nebo-SVU i Nebo-M. Tu su potom i sistemi za pasivno otkrivanje ciljeva kao što su 1L222M Avtobaza, 1RL220VE i 86V6 Orion/Vega. Pored toga tu su još vozila za transport raketa 5T58 i 5T58-2, agregati 517A, 63T6A, AES-40-1, BM-AS, KET-L, REM-KS, REM-KL, ED-3×30-T/400-RAS, sistem za odrbanu radara od PRR Gazetčik E i vozilo za osmatranje položaja. Prilikom integracije u jedinstveni sistem PVO, S-400 se direktno ili preko komandno-informacionih sistema 83M6E1 i E2 može povezati i kontrolisati druge sisteme S-300, potom preko komandnih stanica 9S737MK Ranžir i Ranžir-M sa artiljerijsko raketnim sistemima 96K6 Pancir-S i lakim mobilnim raketnim sistemima 9K330 ili 9K331 Tor različitih verzija. Pancir i Tor se između ostalog, upotrebljavaju i za neposrednu zaštitu sistema S-400. Izgled konzola komandne stanice 55K6. U integrisanom PVO države S-400 se umrežava sa komandnim sredstvima automatizacije PVO 9S52M1 Poljana D4M1 i D4M1-2, 73N6 Bajkal 1-M (ME), može se povezati i sa sistemima upravljanja 30K6 drugih jedinica naoružanih sistemima S-400. Proizvođač uz izvoznu verziju nudi mogućnost integrisanja sa komandnim stanicama inostrane proizvodnje. Komandna stanica 55K6 kontroliše sve komponente sistema uključujući osmatrački uključujući i njegov sistem svoj-tuđ, u stanici se nalazi oprema za komandovanje, kontrolu i komunikaciju (C3) kao i linkovi za prenos podataka. Za obradu podataka i upravljanje sistemom koristi se mikro procesor Elbrus-90 a 55K6 može istovremeno opsluživati čak 6 do 8 raketnih diviziona. Osmatrački radar 91N6. Оsmatrački 3D radar 91N6 ima faziranu antensku rešetku i dvodimenzionalni snop za skeniranje, maksimalni domet mu je do 600 km (cilj velike refleksne radarske površine) i istovremeno može da prati do 300 ciljeva. Cilj radarskog odraza od 4 m2 može otkriti na 390 km, balistički cilj radarskog odraza 0,4 m2 na do 250 km cilj veoma malog radarskog odraza (stelt) na 150 km. Njegova zona osmatranja po azimutu je 360 stepeni, po elevaciji 14 stepeni za aerodinamlčki cilj i 60 stepeni po azimutu i 75 stepeni po elevaciji za balistički cilj. Vreme potrebno za prelazak sistema S-400 iz marševskog u borbeni položaj je 5-10 minuta, a vreme da se sistem dovede u borbenu spremnost sa položaja iznosi tri minuta. Međuremontni rok je 10000 sati rada a propisani vek upotrebe nije manji od 20 godina. Što se tiče same kompozicije sistema, ona može biti prilagodljiva i uglavnom se formira na zahtev i potrebe korisnika. Proizvođač je u svom opisu sistema naveo maksimalnu moguću formaciju jednog sistema koji u principu predstavlja raketni puk koji može imati čak 6 do 10 diviziona a svaki divizion do 12 transportno-lansirnih vozila. Do 2012. godine puk je istovremeno mogao gađati do 36 ciljeva (svaki divizion po 6 ciljeva) i to sa 72 rakete (dve rakete po cilju) dok je nakon 2012. broj istovremeno gađanih ciljeva povećan na čak 80 (10 diviziona svaki po 8 ciljeva) sa 160 raketa. Međutim u praksi raketni puk obično ima samo dva ili ređe tri diviziona dok svaki divizion ima 4 do 8 transportno-lansirnih vozila (u ruskim VKS obično 8). Svaki divizion ima nišanski radar a praksa je da osmatrački radar 91N6 koristi puk odnosno 2-3 diviziona. To je naravno osnovni sastav sistema i po potrebi mogu da se u formaciju uvrste dodatni osmatrački radari kao i pasivni sistemi za otkrivanje ciljeva. Zone uništenja ciljeva raketama 9M96E2, 48N6E2 i E3 kao i 40N6. Ruski proizvođači naoružanja često u svom reklamnom materijalu navode taktičko-tehničke karakteristike izvoznih verzija oružanih sistema, pa su stvarne mogućnosti varijanti za rusku vojsku donekle nepoznanica, verovatno su vrednosti nešto veće i mogu se samo proceniti. Tako se npr. navodi da je domet S-400 od dva do 400 km po daljini i 5 metara do 30 km po visini za aerodinamički cilj, 7 do 60 km po daljini za balistički cilj. Ipak to su veoma površni i šturi podaci jer se ne daju informacije na kakve se konkretno ciljeve dejstvuje, kojim raketama, na kojim daljinama se mogu pogoditi određeni ciljevi, koji je njihov radarski odraz, koji je njihov položaj (na primer da li su dolazeći ili odlazeći). S-400 može koristiti nekoliko tipova savremenijih raketa zemlja-vazduh, počevši od raketa 9M100 malog dometa a najveći domet ima raketa 40N6 koja je tek skoro uvedena u naoružanje. Višenamenski 3D radar 92N6 pored nišanjenja i navođenja raketa, može da se koristi i kao komandno mesto / Foto: isečak iz video snimka priloga televizije Zvezda Pomoću nišanskog radara 92N6 automatski se određuju prioritetni ciljevi, izračunavaju parametri najboljih uslova za lansiranje, omogućuje se lansiranje raketa, rakete se hvataju u zahvat i obezbeđuju se komande za njihovo vođenje na središnjoj putanji a sve se to obavlja dok se paralelno prati i raketa i cilj. Postoji više načina navođenja raketa, komandno preko veze (linka), poluaktivno navođenje i tzv. Track via Missile (TVM) u kojem se podaci dobijeni iz tragača glave rakete prenose na nišanski radar kako bi se podržalo izračunavanje korekcije komandi za upravljanje same rakete. 92N6 je 3D radar koji se može koristiti i kao komandno mesto, može istovemeno pratiti do 100 ciljeva u režimu skeniranja (TWS – Track While Scan), omogućuje istovremeno gađanje njih 6-8 a poseduje i sistem svoj-tuđ (IFF). Treba naglasiti da divizion sa ovim radarom može funckionisati i ako u svom sastavu nema komandnu stanicu 55K6 ali se u tom slučaju efikasnost integrisanog PVO sistema smanjuje. Zanimljivo je da su poznate udaljenosti elemenata sistema jedni od drugih, pa je tako maksimalna udaljenost između komandne stanice 55K6 i osmatračkog radara 91N6 500 m, njihova udaljenost od borbenih jedinica 98Ž6 (92N6 i transportno-lansirnih vozila) do 30 km, uz upotrebu jednog relejnog sistema veze 15Ja6M to se može povećati na 60 km a uz upotrebu dva 15Ja6M na 90 km. Udaljenost nišanskog radara 92N6 od transportno-lansirnih vozila je do 120 do 180 metara, a između nišanskog radara 92N6 i osmatračkog 92L6 do 300 m. Model rakete 9M96E2 u kontejneru / Foto: Živojin Banković, Tango Six Rakete zemlja-vazduh 9M96 (9M96E) i 9M96D (9M96E2) proizvođača MKB “Fakel“ konstruisane su tako da vrše direktan udar na cilj, navođenje im je kombinovano, inercijalno sa radiokorekcija putem nišanskog radara a u završnoj fazi imaju aktivno radarsko samonavođenje. Dizajnirane su po aerodrinamičkoj šemi “patka“ sa kanardima i krstastim pokretnim repom što omogućuje visoku manevarbilsnot, postizanje velikih G opterećenja (60 G na visini 0 n i 20 G na visini 30 km) i ugaonih brzina u celokupnoj zoni uništenja. Pripadnici Vojske Srbije na obuci u Rusiji. Iza njih se vidi transportno-lansirno vozilo 51P6A na kamioni MZKT-7930 na kome se vide 4 kontejnera sa raketama 9M96 i jedan kontejner za raketu 48N6 / Foto: Ministarstvo odbrane Rusije Domet rakete 9M96 je 40 km po daljini i 20 km po visini za aerodinamički cilj, 9M96D 120-135 km po daljini i 30 km po visini za aerodinamički cilj i 30 km po daljini za balistički cilj. Srednja brzina obe rakete 900-1000 m/s i imaju masu bojeve glave od 24 kg koja je fragmentaciona sa kontrolisanim poljm dejstva i ima blizinski radio upaljač. Proizvođač tvrdi da je verovatnoća pogotka jednom raketom 70 procenata kada je u pitanju krstareća raketa, 80 procenata za bespilotnu letelicu i 90 procenata za borbeni avion. Jedno transportno-lansirno vozilo 5P85 može nositi do 16 ovih raketa ili kombinacije 3 rakete 48N6 velikog dometa i 4 rakete 9M96 ili D, ili 2 48N6 i 8 9M96 ili D ili 1 48N6 i 12 9M96 ili D. Model rakete 48N6E3 dometa 250 km / Foto: Živojin Banković, Tango Six Glavno i najčešće oružije S-400 je familija raketa 48N6 čiji su gabariti i mase iste, tu je 48N6 (48N6E) dometa 150 km po daljini, 48N6M (48N6E2) dometa 200 km po daljini i 48N6DM (48N6E3) dometa 250 km po daljini i 27 km po visini za aerodinamički cilj. Domet 48N6 kada su u pitanju krstareće rakete je 28 km za 48N6 i 38 km za 48N6M. Brzina raketa 48N6 i 48N6M je 2100 m/s a 48N6DM 2500 m/s. Najbrži cilj S-400 može gađati upravo raketom 48N6DM a brzina cilja iznosi 4800 m/s dok je kod 48N6M maksimalna brzina cilja 2800 m/s. Masa fragmentacione bojeve glave 48N6 je 145 kg, 48N6M 150 i 48N6DM 180 kg. Postoji informacija da se na raketu može montirati nuklearna bojeva glava male snage. Navođenje svih raketa je inercijalno sa radiokorekcijom i poluaktivnim radarskim samonavođenjem u završnoj fazi. Raketa 48N6 može postići opterećenje od 12 G. Transportno-lansirno vozilo 5P85 nosi do 4 ove rakete. Najnovija verzija ove rakete nosi oznaku 48N6P-01 a ona je prvenstevno namenjena sistemima S-300PM1 i PM2 ali je može koristiti i S-400. Raketa najvećeg dometa nosi oznaku 40N6, proizvodi je koncern “Almaz-Antej“ i do sada nije objavljena njena fotografija kao ni njenog lansirnog kontejnera. Za izvoznu 40N6E navodi se maksimalni domet 380 km po daljini i do 30 km po visini za aerodinamički cilj i 15 km po daljini za balistički cilj, srednja brzina rakete je 1190 m/s. Treba međutim napomenuti da se domet od 380-400 km može ostvariti samo ako se cilj nalazi na visini preko 9 km i ima radarski odraz od minimum 4 metra kvadratna. Navođenje rakete je kombinovano, inercijalno a potom po radio-komandi iz nišanskog radara raketa prelazi na režim pretraživanja cilja, nakon što otkrije cilj uključuje se aktivno radarsko samonavođenje. Uvedena je u naoružanje tek oktobra 2018. a na transportnom-lansirnom vozilu mogu se nositi do dve rakete (iako neki izvori navode 4). Najnovija raketa u arsenalu S-400, raketa 9M100 malog dometa / Foto: Živojin Banković, Tango Six Kontejneri za rakete 9M100 / Foto: Živojin Banković, Tango Six Na međunarodnom avio-salonu MAKS-2017. prvi put je prikazana raketa 9M100 (tačnije izvozna 9M100E) kojom takođe može biti naoružan sistem S-400. Ova raketa malog dometa namenjena je pre svega za opremanje PVO brodova i borbu protiv protivbrodskih i protivradarskih raketa, bespilotnih letelica, borbenih aviona a mogu se gađati i i manji površinski ratni brodovi. Masa rakete je 140 kg, masa bojeve glave 14,5 kg, domet po daljini iznosi 500 m do 15 km a po visini 5 m do 8 km. Maksimalna brzina cilja koji se gađa je 1000 m/s. Ovom raketom naoružan je i sistem PVO S-350 odnosno 50R6 “Vitjaz“. Od 2007. godine do danas ruske vazdušno-kosmičke snage primile su naoružanje 57 diviziona sistema S-400. Do sada su identifikovane četiri osnovne verzije koje nose oznaku N1A, N20A, P14N i P23N i koje su nastale dodavanjem novih mogućnosti, razvojem sistema i stalnim unapređivanjem a na osnovu stečenih iskustava u ekspoalatciji sistema u operativnim jedinicama. Za izvoz su razvijene takođe čpetiri verzije i to N1E, N20E, P14NE i P23NE. Prvi strani kupac S-400 bila je NR Kina koja je 2015. godine potpisala ugovor za 8 diviziona vrednih tri milijarde dolara. Prema različitim podacima nabavljeno je 250-300 raketa 48N6 a kupljene su i rakete 40N6E. Turska je 2017. godine naručila 4 diviziona sa 125 raketa 48N6 za 2,5 milijarde dolara, isporuke su počele ove godine i biće završene sledeće. Poslednji naručilac jeset Indija koja je 2018. godine naručila 10 diviziona sa 650 raketa 48N6 za 5,43 milijarde dolara a isporuke će trajati od 2020. do 2023. Informacija da je juna 2016. Belorusija dobila na poklon dva diviziona ispostavilo se da nije tačna. Takođe spekulacije da je sistem nabavio i Alžir takođe nisu istinite, ova država je ipak nabavila S-300PMU-2. Živojin BANKOVIĆ
  12. Двадесет година након НАТО агресије Војска Србије се још увек суочава са више од 80 објеката који су загађени неексплодираним бомбама, рекао је министар одбране Александар Вулин, који је данас, у пратњи заменика начелника Генералштаба Војске Србије генерал-мајора Петра Цветковића, обишао припаднике Војске Србије који раде на разминирању рејона војног аеродрома „Дубиње“ код Сјенице од неексплодираних убојних средстава. - Данас, на аеродрому „Дубиње“ у Сјеници, имали смо прилику да видимо са колико стрпљења и пажње наши пиротехничари покушавају да врате ствари у нормалу и обезбеде Војсци Србије могућност да се врати у простор одакле је након НАТО агресије отишла. Војска Србије ће се вратити у све просторије које су биле оштећене и уништене од стране НАТО агресије у складу са својим потребама и тактичким захтевима и урадићемо све да вратимо пуну борбену готовост војске, каква је била 1999. године и да је, наравно, значајно унапредимо - поручио је министар Вулин. О људима који на аеродрому „Дубиње“ раде тежак и сложен посао, мора посебно да се води рачуна, истакао је министар Вулин. - Њихова опрема мора да буде у складу са свим стандардима, мора да буде на највишем нивоу, а они морају да буду сигурни и морају да буду задовољни. Војска Србије се наоружава и опрема, али Војска Србије увек и на првом месту води рачуна о безбедности свих својих припадника - нагласио је министар одбране. На аеродрому „Дубиње“, надомак Сјенице, утврђено је да је током НАТО агресије дејствовано 22 пута касетним бомбама и бомбама велике разорне моћи. Територијално, за тај аеродром надлежна је Друга бригада копнене војске, а за разминирање рејона аеродрома задужен је Вод за разминирање и уклањање неексплодираних убојних средстава 310. инжињеријског батаљона Треће бригаде копнене војске. Према речима командира тог вода капетана Ненада Кањевца, због велике површине аеродрома, у току 2018. године извршена је подела аеродрома на четири сектора, а према приоритетима у току те године започето је са разминирањем Сектора 1. - Током 2018. године спровели смо техничко извиђање Сектора 1, где смо утврдили да је од 47,5 хектара 27 хектара под касетном муницијом, док је 20,5 хектара без касетне муниције, то јест без утврђеног ризика. Током 2019. године започели смо реализацију комплетног чишћења шест поља у Сектору 1, која су под касетном муницијом. Извршили смо чишћење 16 хектара под касетном муницијом, док је 11 хектара остављамо за 2020. годину, када ћемо наставити радове - објаснио је капетан Кањевац и додао да је у 2019. години на аеродрому „Дубиње“ до сада пронађена 71 касетна бомбица БЛУ 97, три појачника за касетну бомбицу БЛУ 97, као и једно противоклопно зрно 88 мм. Радове на аеродрому „Дубиње“ обишли су данас и заменик команданта Копнене војске бригадни генерал Владета Балтић, командант Друге бригаде копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић, командант Треће бригаде Копнене војске бригадни генерал Слађан Стаменковић и начелник Кабинета министра одбране бригадни генерал Синиша Кресовић. ФОТОГАЛЕРИЈА
  13. Завршена здружена тактичка вежба „Словенски штит 2019“ Министар Вулин: Везује нас чврсто опредељење да бранимо своју слободу - Здружена тактичка вежба „Словенски штит“ постаће традиционална и у наредном времену, заједно ћемо вежбати и учити како да чувамо слободу нашег неба. Назив наше вежбе „Словенски штит“ говори о нашој блискости, говори о заједничком пореклу, говори о заједничким вредностима. Али више од нашег заједничког порекла, више од наше заједничке прошлости, нас везује заједничка будућност, нас везује чврсто опредељење да бранимо своју слободу – нагласио је министар одбране Александар Вулин, у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерала Милана Мојсиловића, на церемонији доделе медаља којом је завршена заједничка тактичка вежба са бојним гађањем ракетних јединица ПВО Војске Србије и Ваздушно-космичких снага Руске Федерације „Словенски штит 2019“. Словенски народи, додао је министар Вулин, не умеју да узимају од других, јер су тако учени и јер су тако изабрали. - Тако су радили наши преци, тако ћемо радити и ми. Србија, у ратовима које није тражила, и које није скривила, научила је колика је цена њене слободе. Зато се припремамо, вежбамо, опремамо, не да угрозимо било кога, већ да никоме никада не дозволимо да угрози нашу слободу. Након усвајања нових знања, вештина, опремања и након „Словенског штита“ Србија је још спремнија да остане слободна и да чува мир на Балкану – истакао је министар Вулин. Према његовим речима, што је Србија спремнија и наоружанија, то је мир на Балкану сигурнији, извеснији и трајнији. - Желим да се захвалим председнику Владимиру Путину и председнику Александру Вучићу, јер захваљујући њиховом споразуму, захваљујући њиховом упорном и стрпљивом раду, и Србија и Русија су ближе, а наше земље снажније и слободније. Захваљујући политици председника Вучића, политици војне неутралности Србија није сама, Србија више никада неће бити сама, као 1999. године, када је била изложена НАТО агресији, у најмрачнијем тренутку наше историје, када смо били сасвим сами. Захваљујући политици војне неутралности, можемо да се наоружавамо, опремамо, можемо сами да бирамо ко су нам пријатељи, а непријатељи се ионако изаберу сами, без наше воље и жеље – поручио је министар Вулин. Руководилац вежбе „Словенски штит 2019“ командант 250. ракетне бригаде за ПВД РВ и ПВО бригадни генерал Тиосав Јанковић истакао је да се данас, када се завршава заједничка вежба, може констатовати да су сви циљеви испуњени и задаци извршени. - Вежба која се у мају само наслућивала, данас има јасне облике и богат садржај, препознатљив, видљив свима. Заједнички подухват нас и наших руских колега служи нам на понос и обавезује нас да у наредном периоду нашу сарадњу обогатимо новим вежбама и новим активностима. Свима онима који су учествовали у планирању, припреми и реализацији ове вежбе, који су помагали на видљив или невидљив начин, ја се данас захваљујем. Руским колегама желим успешан и безбедан повратак у њихову домовину, са жељом да се у што скорије време видимо у некој сличној активности – поручио је генерал Јанковић. Обраћајући се учесницима вежбе, заменик команданта Ваздушно-космичких снага Руске Федерације генерал-потпуковник Јуриј Николајевич Грехов, истакао је да је ово важан дан за припаднике Војске Србије и Оружаних снага Руске Федерације, јер је успешно завршена прва заједничка вежба ПВО снага на територији Србије. Он је учесницима и руководству пожелео срећу, здравље и безбедан повратак у своју земљу припадницима Оружаних снага Руске Федерације. За изузетне резултате постигнуте на здруженој тактичкој вежби „Словенски штит 2019“, припадницима Оружаних снага Руске Федерације, министар одбране Републике Србије доделио је Војне спомен медаље за изузетан допринос систему одбране Републике Србије, које је на данашњој свечаности уручио награђенима. Поводом успешно завршене вежбе, командант командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-мајор Душко Жарковић, припадницима Оружаних снага Руске Федерације доделио је захвалнице, које су им уручене на данашњој церемонији. На церемонији на батајничком аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“, данас су уручена и одликовања и захвалнице на основу наредбе министра одбране Руске Федерације и команданта Ваздушно-космичких снага Оружаних снага Руске Федерације за заслуге у заједничкој тактичкој вежби „Словенско братство 2019“, које је припадницима Војске Србије уручио генерал Грехов. ФОТОГАЛЕРИЈА
  14. `ел те дотиче посада Ми-17? И тадањи и садањи министри; па макар и са о.ш.?
  15. Пожари на Старој планини... Друже ПреЦедниче омнипотентни Врховниче, јери може дасангажује неки од неколико оних Ми-17 са ведрима од две тоне да макар и на тренутак "утуше" пожар? Проверено, наши другови у БХ зракопловству ангажовани беху у Херцеговини по пожарима и већег интензитета. А стигло ономад три нове машине... Владимир Владимирович посл`о... - Може! Ако ће ме возити онај плавушан пилот са тршавом косом што ме "шоферир`о" пре неку годину у Фекетићу! - Али друже Прецедниче, он је, знате... Хеликоптер... Беба... - Аха! То онај пијан што је био...

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...