Jump to content

Милан Ракић

САЈТ АДМИНИСТРАТОР
  • Број садржаја

    17640
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Days Won

    96

Милан Ракић last won the day on Април 26

Милан Ракић had the most liked content!

О Милан Ракић

  • Ранг
    Главни Администратор сајта
  • Рођендан 06/27/1974

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Земун
  • Интересовање :
    Богословље, ваздухопловство, рачунари,...

Contact Methods

  • Website URL
    http://udruzenjepvlps.org/
  • Facebook
    https://www.facebook.com/mlnrakic
  • Skype
    milan.rakic74
  • Twitter
    https://twitter.com/mlnrakic
  • Instagram
    https://www.instagram.com/mlnrakic
  • Yahoo
    mlnrakic74@yahoo.com
  • Crkva.net
    https://crkva.net/mlnrakic

Скорашњи посетиоци профила

128893 profile views
  1. Милан Ракић

    Срећан рођендан!

    Срећан рођус Предраже
  2. Гост емисије „За Христољубиву војску“ била је Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја. Разговарали смо о изложби „Српско-турски ратови 1876-1878. и стицање независности Кнежевине Србије“, којом је практично почело обележавање 140 година рада Војног музеја, али и о српским ратним заставама од Првог српског устанка до данас, са посебним освртом на пуковске заставе из Балканских ратова и Првог светског рата од којих ни једна није пала у руке непријатеља. Од 51 заставе које су у освит Балканских ратова 1911. године додељене јединицама Српске војске 47 је сачувано. У Војном музеју се чува 46 застава, а једна је у париском војном музеју као симбол савезништва српске и француске војске у Великом рату. Једна француска војна застава налази се у сталној поставци Војног музеја. Судбина преостале четири још није потпуно разјашњена. Једна дилема ускоро би могла бити разрешена. Наиме, 2014. једна застава појавила у бечком Војном музеју приликом откривања изложбе посвећене стогодишњици Великог рата. Реч је, наводо, о застави 2. коњичког пука првог позива „Цар Душан“ која се налаза и у сталној поставци Војног музеја. Стручњаци те установе ускоро ће посетити бечки музеј како би установили да ли је застава аутентична, или је реч о ратној застави која је после Другог светског рата била предмет потраживања из берлинског војног музеја, али никада није враћена Србији. Које су најстарије заставе у збирци Војног музеја, зашто је ратна застава војничка светиња, како се освештавала и додељивала јединицама, како се израђиване ратне заставе, по чему се разликују заставе прекобројних пукова, зашто је на пуковским застава за заштитника узет Свети Андреј Првозвани, само су нека од питања на која смо дали одговоре. Верујемо да ће за гледаоце ова емисије бити и својеврстан позив за посету Војном вузеју и освежавање знања из наше војне историје.
  3. Милан Ракић

    Било је то у некој земљи сељака...

    Pogreška je u startu metodološko ubođenje sa pesmom
  4. Милан Ракић

    Može li žena da pokrene opoziciju u Srbiji?

    Ne znam. Lepo tu bandu uništiti. Nema dalje sa bitangama
  5. Милан Ракић

    Žene, kakve muškarce volite?

    Pa kaže...
  6. Милан Ракић

    Žene, kakve muškarce volite?

    a Ramayan poco
  7. У знак сећања и поштовања првих авијатичара НОВЈ, Врховни командант ОС ФНРЈ маршал Јосип Броз Тито наредио је 20. октобра 1947. године „да се 21. мај слави у свим јединицама Југословенске народне армије као дан ЈУГОСЛОВЕНСКОГ РАТНОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА.“ Тај датум обележаван је и као дан вида РВ и ПВО све до почетка деведесетих година XX века, до распада СФРЈ. И данас се многи ваздухополовци са сетом сећају тог великог празника ваздухопловаца, војника и грађана Југославије. Партизанска авијација Југословенски ваздухопловци привржени својој држави и заклетви храбро су се борили у Априлском рату 1941. године. После слома, део ваздухопловаца напустио је земљу нашавши се код савезника на Блиском истоку, део је оставши у Отаџбини приступио устанку против фашистичких окупатора и укључио се јединице НОВЈ, а део се нашао у заробљеништву у Немачкој и Италији. Један број ваздухопловаца, првенствено оних који су својим издајничким понашањем постали фашистичке слуге, али и из других разлога, приступио је квислиншким формацијама, а највише ваздухопловству тзв. НДХ. После непуних годину дана од дизања народног устанка против окупатора 1941. године, настала је „партизанска авијација“; тако је Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) добила и ваздухопловну компоненту као снажан морални фактор јачању Народноослободичаког покрета (НОП). Априла месеца 1942. године авио-механичар стрелац Ивица Митречић, предратни резервни ваздухопловни подофицир, пребегео је из домобрана у партизане. Одмах је добио задатак да на слободној територији, са Другим крајишким партизанским одредом и мештанима, уреди помоћно летилиште код села Међувођа за прихват авиона. Крајишки и банијски партизани ослободили су 16. маја 1942. године Приједор у чијој се близини налазило помоћно летилиште Урије, погодно за прелет авиона. Обезбеђењем два летилишта и припремама за прихват створени су услови за прелет пилота присталица НОП са авионима на слободну партизанску територију. То се остварило 21. маја 1942. године када су из ваздухопловства НДХ пребегли и прелетели на слободну територију пилот Фрањо Клуз на авиону Потез-25 и пилот Рудолф - Руди Чајавец са авиомеханичарем Милутином-Мишом Јазбецом на авиону Бреге-19, и слетели на летелиште Урије код Приједора. Тако је почела да дејствује партизанска авијација, па се тај датум узима као почетак стварања ваздухоплвоства НОВЈ, односно СФРЈ. Партизански авиони на слободном крајишком небу почели су одмах борбене задатке. Већ 4. јуна дејствовали су изнад Бања Луке и других места. Руди Чајавец и Мишо Јазбец су рањени на борбеном задатку и после принудног слетања изгубили животе. Фрањо Клуз и Ивица Митрачић су успешно дејствовавали до 6. јула када је њихов авион уништен на земљи у нападу немачког ловца код села Лушци Паланка у близини Босанског Новог. Храбри пилот је касније био у саставу Прве ескадриле НОВЈ и погинуо на борбеном задатку 14. септембра 1944. године. Авиомеханичар Ивица Митрачић – Брегејац, преживео је рат и дуго година је за Дан РВ и ПВО као гост на манифестацијама евоцирао сећања на људе и догађаје из времена настанка и дејства партизанске авијације. Ваздухопловство НОВЈ Партизанска авијација је трајала кратко али је оставила неизбрисив траг у нашој ваздухопловној историји, који показује да се и у партизанским условима оружане борбе може користити авијација. У јесен 1943. године формирано је ваздухопловно одељење при ВШ НОВЈ, а потом и прва ваздухопловна база, и упућен је позиов свим југословенским авијатичарима да се јаве у јединице НОВЈ ради озградње нове авијације. Наредне године на школовање у СССР отишло је више стотина ваздухопловца, а на Блиском Истоку су уз помоћ савезника формиране Прва и Друга ескадрила НОВЈ. У јесен 1944. године на основу добијене помоћи од СССР формиране су једна ловачка ваздухопловна дивизија са три ловачка пука, једна јуришна ваздухопловна дивизија са три јуришна пука и ваздухопловне позадинске јединце јачине девет батаљона. Стварају се и друге партизанске авијацисјке јединице и школе, тако да крај рата НОВЈ дочекује са снажним ваздухопловством. Дан југословенског ваздухопловства У послератном периоду РВ и ПВО је развијено у снажан вид оружаних снага са свим компонентама и сегментима модерног ваздухопловства и ПВО, са бројним јединицама, установама, школама, институтима и фабрикама. На врхунцу развоја крајем осме деценије XX века РВ и ПВО СФРЈ имало је три корпуса, модерно наоружање, инфраструктуру и обучен стручни кадар. Велика пажња посвећивана је моралном васпитању и неговању ваздухопловних традиција. Наредбом врховног команданта Југословенске армије од 20. октобра 1947. године установљен је 21. мај као Дан ЈРВ, а од 1957. године Дан РВ и ПВО. Тај датум се празновао више од четири деценије и оставио дубоки траг у сећању ваздухопловаца. Тада су на свим војним аеродромима широм државе организоване свечаности, смотре, аеромитинзи, приредбе, такмичења и друге манифестације. То је био прави и велики, не само војноваздухопловни, већ и народни празник – права светковина. Поводом Дана РВ и ПВО јединице су добијале нове ваздухоплове и другу борбену технику, модерну опрему и наоружање. И поред свега тога Југославија се распала, настале су нове дражве и државне заједнице, нови систем вредности и неговања ваздухопловних традиција. Дан РВ и ПВО 21. мај, који је више од четири деценије слављен као највећа ваздухопловна светковина, остао је запамћен као бисер у мозаику ваздухоплоних традиција. Дан РВ и ПВО Војске Републике Србије - 24. децембар У држави Србији, на темељу светлих ваздухопловних традиција које сежу до почетка 20. века, када је наше земља међу првих 15 у свету формирала војно ваздухопловство, а међу првих пет га применила у ратне сврхе, 24. децембра 1912. године наредбом војводе Радомира Путника, министра војног, формирана је у Нишу, ваздухопловна команда на челу са мајором Костом Милетићем. Осамдесет година после тога, 24. децембра 1992. године обележили смо први пут дан српске војне авијатике, и обележавамо га сваке године, ево већ четврт века, са поносом и узвишеним осећањем припадности српском ваздухопловном корпусу, једном од најстаријих у свету. Негдашњи Дан РВ и ПВO 21. мај нисмо заборавили, сећамо га се по добром и лепом, као и времена у којем је га је пратило.
  8. Милан Ракић

    Dok NATO dronovi lete iznad Srbije, Vulin leti iznad praznih reči

    "Не може". Зато што су те локације већ "снимљене" и спремљене за ту намену још док је БоТа био милистор воени. Дакле, још пре 15-ак година је војска део својих непокретности одредила за отуђење и стамбену изградњу, на мање или више атрактивним локацијама диљем земље, али уз правичну надокнаду. Пошто битангама на власти "правична надокнада" не "прија", од неких преко 15 локација, за сада је само касарна "Војвода Степа" претворена у стембено насеље, а и ту је Грађевинска дирекција Србије изјебала војску доделивши само 15% од броја укупно изграђених станова. Тако да у сразу са овим, веома је занимљиво да зидање станова које обећавају министар Зоранах и преЦедник Вучић уопште неће бити на некој од локација које је војска понудила... Још занимљивије ће бити да јавност буде обавештена колико ће војска добити станова у насељу "Земунске капије" где на месту касарне уништене у НАТО агресији (која се колоквијално називала "Коњичка школа", јер је за време Краљевине ту она заиста и била), ниче насеље. На једној од локација које горе поменух... Верујем да неће ни ЈЕДАН!
  9. Милан Ракић

    Dok NATO dronovi lete iznad Srbije, Vulin leti iznad praznih reči

    "Провери само, где иде, шта ради овај дрон...."
  10. Завичајни клуб Билећана у Србији, у својим просторијама је трећи годину у низу прославило своју крсну славу Пренос моштију Светог Саве. Овогодишња слава протекла је у сјети за недавно преминулим свештеником Радом Зеленовићем. Наиме, када су прије три године Билећани уселили у своје просторије он их је освештао. Такође, према његовом приједлогу и благослову Билећани су након усељења почели да обиљежавају ову славу, која је била и логичан избор, јер Билећа слави Светог Саву. У знак захвалности и љубави према свом духовном оцу, Билећани су у галерију својих бесмртника на посебно мјесто поставили портрет прота Рада, који је свој вјечни мир нашао у својој задужбини – манастиру Светог Петра Зимоњића у Данићима. Поштујући завјет предака и вјере православне, славски обред обавио је надлежни парох, свештеник Саборне цркве у Београду Арсен Миловановић. У пресјецању славског колача учествовали су предсједник удружења Миодраг Дунђеровић, потпредсједници Борислав Кркелић и Ђуро Вујадиновић, секретар Жељко Милинић, мр Божидар Бобан Вукоје, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта и бројни чланови Удружења. Познати по свом хуманитарном раду, завичајни клуб Билећана прошле јесени организовао је, на иницијативу успјешник пословних људи проф. др Миленка Џелетовића и мр Божа Бобана Вукоја, донаторско вече посвећено обнови Храма Светог Саве у Билећи. Том приликом сакупљено је 60.000 КМ. Како нам је испричао предсједник удружења Миодраг Дунђеровић радови на обнови билећког Саборног храма приводе се крају . – Након успјешно проведене донаторске вечери нашег Завичајног клуба Билећана, крајем прошле године, и захваљујући другим бројним донацијама, Храм се налази пред завршетком радова. Тачније, преостало је да још иконописци заврше свој дио посла, осликавање његове унутрашњости, након чега ће Храм засијату у новом руху – рекао је Дунђеровић и додао да ће то бити празник не само становника Билеће, већ свих Билећана ма гдје да се налазе. Потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић најавио је да ће традиционално окупљање 800 припадника Школе резервних официра ЈНА из свих бивших југословенских република, сада самосталних држава, одржати 16. и 17. јуна 2018. године у Билећи. На тај дан Билећани на улице износе своје производе и тиме увеличавају овај догађај. Кркелић је најавио да ће Завичајни клуб наградити три најбоља ученика Гимназије „Голуб Куреш“ са лаптоп рачунарима, а већ су почеле припреме на организацији традиционалне „Вечери Билећана“ које ће се по традицији одржати крајем године у Београду. Говорећи о другим активностима клуба, потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић рекао је да је за 13. јул у Београду заказано откривање споменика славном холивудском глумцу Младену Секуловићу или Карлу Малдену, како му је било умјетничко име. Славни оскаровац, чији је отац Петар стигао у Америку из билећког села Подосоје, од малих ногу говорио је српски језик и увијек са поносом истицао своје коријене. – Споменик ће бити у Југословенској кинотеци, која је иницирала подизање споменика и у којој се налази и Легат великог умјетника – рекао је Кркелић. Тим поводом посебан гост Билећана био је велики Секуловићев пријатељ легендарни Добривоје Танасијевић Ден Тана. Он је испричао да је са чувеним глумцем друговао 50 година и да је Карл Малден до посљедњег дана живио као поносни Србин. Ден Тана је открио да ће споменик чувеном Билећанину открити амерички глумац Мајкл Даглас. – Мајкл Даглас је увијек истицао да је пресудан утицај на његову каријеру имао Карл Малден и изразио је велику жељу да дође у Београд и открије споменик – рекао је Ден Тана и додао да ће тим поводом у Београд стићи и ћерке Карла Малдена са својим породицама. Међу гостима је био и вајар који је аутор споменика Карлу Малдену професор Здравко Јоксимовић. Копија његовог рада биће постављена и у Билећи. Присутан је био и новинар Александар Влајковић који ових дана завршава са преводом аутобиографске књиге Карла Малдена „Како сам успео”. Овом скупп присуствовао је херцеговачки пјесник и филозоф Божидар М. Глоговац, предсједник удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић и секретар Наташа Глигорић, секретар Удружења Требињаца Миливоје Мишо Рупић, потпредсједник Клуба Гачана Слободан Драшковић и многи други. Након славског обреда, слављеници су се преселили у парохијски дом Цркве Светог Марка, гдје је за све госте био припремљен славски ручак. Билећани, познати као велики љубитељи епске поезије са великом пажњом и уживањем су слушали мајстора на струнама Срђана Авдаловића, члана најбољег гусларског друштва у Србији „Стара Херцеговина”. Текст: Жељко Ђекић / Трифко Ћоровић фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×