Jump to content
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black
Yelp Reddit Banana Lime Leaf Tumblr Blueberry VKontakte Slack Watermelon Chocolate Marble Steam Black

Exile

Члан
  • Број садржаја

    71
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Exile

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише
  • Рођендан 03/29/1984

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Atlantida

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. Ma vi ste svi ludi jer se raspravljate sa jednom (očigledno) veoma bolesnom osobom i ta vaša rasprava je relatizovala temu. Žena je bolesna, pustite je u đavola
  2. Zanimljivo je da i mnogo sektaši, koji navalentno misionare od vrata do vrata, imaju potpuno istu naraciju: znaju šta je istina, spasavaju svet, Bog deluje kroz njih, nikad neće odustati jer je njihova misija da spasavaju druge... nekako me sve ovo podseća na Dosije X i čuvenu rečenicu Fox Moldera: Kad se čovek obraća Bogu, to je molitva. Kad se Bog obraça čoveku ( često ) to je shizofrenija. P. S. Fox Molder je psiholog po obrazovanju, on se razume u te stvari
  3. Ako neko pokazuje iracionalnu upornost na nefunkcionalan način - u ovom slučaju nepresta otvaranje novih naloga da bi učestvovao u diskusiji u kojoj je očigledno nepoželjan - to je maničnost. Ukoliko neko misli da će na jedan krajnje upitan i nefunkcionala način nešto postići, a da pritom ulaže ogromne količine energije, uz nemogućnost objektivnog sagledavanja svoji postupaka - to je sumanutost
  4. Mene baš interesuje da li gospoda Grigorije i Maksim znaju da njihove interese ovde zastupa sumanuta i manična osoba ( sa dubokom krizom identiteta ) i koji bi bio njihov komentar na to? Sklon sam da mislim da bi je se odmah odrekli...
  5. Pošto vidim da vas napuštaju stari članovi, kao i da je bitno ko je od kada drug-član, mogu se pohvaliti da sam i ja jedan od prvih članova ( čak sam prisustvovao i "pravljenju foruma" u ulozi smorenog posmatrača. Da pojednostavim, biću tu i davaću legitimitet. Moj cenovnik ( tarifa je na mesečnom nivou ) 0 evra - prisustvo 10 evra - povremeno pisanje besmislenih komentara 30 evra - povremeno pisanje polusmislenih komentara 50 evra - povremeno pisanje smislenih komentara 100 evra - povremeno pisanje smislenih komentara sa pozivanjem na izvore i stručno literaturu Po profesiji sam metafizičar u ostavci, ekspert u primenjenoj demagogiji i veliki poklonik antičkog sofističkog pokreta
  6. Exile

    Star Wars: Mandalorian

    Drugi deo pogotovo. Igra koja je dosta uticala na moje formiranje
  7. Exile

    Star Wars: Mandalorian

    Da li je neko igrao kotor/swotor i čitao stripove?
  8. Da napišem i ja nešto posle 10 godina odsustvovanja... Što se tiče Milutina, bio sam dva puta u hramu svete Nedelje u Sofiji i video sam mošti. Iskreno, uzimajući u obzir ono što nam istorija govori, dosta sam zbunjen. Treba ipak uzeti u obzir da izvor koji donose silne negativnosti o Milutinu je napisan od strane Nikifora Gregore, a isti taj Gregora piše da je, prilikom razgovora svetog Save i Sreza, sveti Sava izvadio nož i zaklao ga
  9. mislim da nije, ali nisam siguran, nama su na katedri za Novi Zavet uglavnom prporučivali Nestle-Aland kritičku verziju
  10. na koje konkretno prevode mislis? svbedocimo smo kako razne sekte svakodnevno izbacuju razne prevode, ali recimo ako bi uzeo da citas na gr?kom, video bi neko mnogo zanimljive stvari,...
  11. +3/3 LJudi koji budu videli ove znake, pretece njegovog dolaska, treba da znaju "da je blizu kod vrata". Matej 24, 33. "Strazite dakle", glase njegove reci opomena,. Marko 13, 35. Oni koji budu poslusali opomene nece biti ostavljeni u tami da ih dan zatekne nespremne; ali za sve one koji ne budu strazili, "dan Gospodnji ce doci kao lupez u noci". 1. Solunjanima 5, 2. Svet ni danas nije spreman da primi vest za nase vreme kao sto ni Jevreji nisu bili spremni da prime Spasiteljevu opomenu u pogledu Jerusalima. Ma kada dosao, dan Gospodnji ce za bezbozne doci neocekivano. Zivot ce teci svojim obicnim tokom; ljudi ce biti zauzeti uzivanjima, poslom, trgovinom, sticanjem zemaljskog blaga; religiozne vodje uzvisivace napredak i prosvetu, i narod ce se zavaravati laznom sigurnoscu - tada, kao sto se kradljivac prikrada nocu nezasticenoj kuci, tako ce iznenada pogibao naici na bezbrizne i zle, "i nece uteci". 1. Solunjanima 5, 3. Milman, The History of the Jenjs, knj. D III. Ibid., knj. D III. Ibid., knj. D VI. Tertulian, Apology, paragraf 50. ako ima neko neko pitanje, neka pita...
  12. +2/3 Hiljade njih je umrlo od gladi i kuge. Najintimnije veze izgledalo je da su unistene. Muzevi su potkradali svoje zene i zene svoje muzeve. Moglo se videti kako deca odzimaju hranu iz usta svojih starih roditelja. Pitanje proroka: "Moze li zena zaboraviti porod svoj?" (Izaija 49, 15) dobilo je odgovor unutar zidova ovoga grada osudjenog na propast. "Svojim rukama zene zalostive kuhase decu svoju; i to im bese hrana u pogibli kceri naroda mojega." Plac Jeremijin 4, 10. Ponovo se ispunilo prorocanstvo dato pre cetrnaest vekova: "Zena koja je bila vrlo meka i vrlo nezna medju vama, koja od mekoce i neznosti nije bila navikla stajati nogama svojim na zemlju, prozlice se prema milome muzu svom i prema sinu svom i prema kceri svojoj i prema deci svojoj koju rodi; jer ce ih jesti krisom u oskudici svakoj od nevolje i od teskobe, kojom ce ti prituziti neprijatelj tvoj po svim mestima tvojim." 5. Mojsijeva 28, 56. 57. Rimljani su hteli da izazovu paniku medju Jevrejima da bi ih tako prisilili na predaju. Jevreji koji su se odupirali kada su ih zarobljavali, bicevima su tuceni i razapinjani pod gradskim zidovima. Svaki dan su na taj nacin ubijali stotine njih i to uzasno delo nastavljalo se sve dotle dok u Jozafatovoj dolini i na Golgoti nije bilo podignuto toliko krizeva da se covek jedva mogao kretati izmedju njih. Tako se ispunila strasna kletva koju su Jevreji izgovorili pred Pilatovom sudskom stolicom: "NJegova krv na nas i na nasu decu." Matej 27, 25. Tit je zelio da ucini kraj strasnome prizoru i da sacuva Jerusalim od potpunog unistenja. Bio je ispunjen uzasom kada je vidio gomile mrtvih telesa u dolinama. Odusevljen pogledom na hram koji je posmatrao s vrha Maslinske gore, izdao je zapovest da se ne dira ni u jedan njegov kamen. Pre nego sto je odlucio da izvrsi napad na ovo utvrdjenje, uputio je poziv jevrejskim vodjama da ga ne prisiljavaju da krvlju oskvrni sveto mesto. Obecao im je da nijedan rimski vojnik nece oskvrnuti hram ako ga oni napuste i prenesu borbu na neko drugo mesto. Josip Flave, njihov sunarodnik, uputio im je najrjecitiji poziv na predaju da bi spasili sebe, grad i sveto mesto. Ali na ove reci odgovorili su gorkim kletvama. Strelama su obasuli poslednjeg ljudskog posrednika koji je dosao pred njih da pregovara. Jevreji su odbacili pozive Sina Bozjeg; i sada, svi pozivi i molbe ucinili su ih jos upornijima. Odlucili su da se usprotive do kraja. Titova nastojana da ocuva hram bila su uzaludna. Netko veci od njega objavio je da tamo nece ostati kamen na kamenu. Slepa tvrdoglavost jevrejskih vodja i odvratni zlocini koji su se desavali u opsednutome gradu izazvali su kod Rimljana uzas i gnev. Napokon je Tit odlucio da zauzme hram na juris. Zapovedio je, ako je moguce, da ga ne uniste. Ali njegove naredbe nisu uvazene. Jedne veceri, cim se povukao u svoj sator, Jevreji su provalili iz hrama i napali Rimljane. U toku borbe jedan od vojnika bacio je kroz prozor zapaljenu baklju u predvorje, i uskoro su kedrove dvorane koje su okruzavale hram, buknule u plamenu. Tit je pojurio na to mesto i zapovedio legionarima da ugase pozar. Ali na njegove reci nisu obracali paznju. U svome besu vojnici su bacali upaljene baklje u hram i macevima poubijali mnostvo koje je tamo naslo skloniste. Krv kao reka tekla je niz stepenice hrama. Hiljade i hiljade Jevreja je poginulo. Ratnicku viku nadjacali su glasovi: "Isabod!" sto znaci: ode slava… "Tit je vidio da je nemoguce zaustaviti gnev vojnika. Usao je sa svojim oficirima u unutrasnjost svete zgrade. NJena lepota ih je zapanjila; i dok jos plamen nije zahvatio svetinju, ucinio je poslednji napor da je spasi. Izlazeci napolje, ponovo je naredio vojnicima da zaustave sirenje pozara. Kapetan Liberalis pokusao je da svojom zapovednickom palicom naredi poslusnost. Ali, cak ni sam autoritet zapovednika nije mogao suzbiti uzasno neprijateljstvo prema Jevrejima, divlje uzbudjenje izazvano borbom i nezasitnu pohlepnost za pljackom. Vojnici su videli kako se sve oko njih blista u zlatu, koje je u divljem plamenu bljesteci odsjajivalo; pretpostavljali su da se neprocjenjivo blago nalazi u svetinji. Jedan od vojnika je neprimetno bacio baklju u unutrasnjost i za trenutak je cela zgrada bila u plamenu. Zasljepljeni dimom i vatrom, oficiri su se morali povuci; slavna zgrada bila je prepustena svojoj sudbini. To je za Rimljane bio uzasan prizor, a jos vise za Jevreje! Cio vrh brezuljka koji je dominirao gradom plamsao je kao vulkan. Jedna za drugom zgrade su se rusile i nestajale u ognjenom bezdanu. Krovovi od kedrovine bili su slicni vatrenom moru; pozlaceni tornjevi svetlili su se kao ognjeni jezici; a sa kula nad vratima dizali su se visoki stupovi plamena i dima. Susedni brezuljci su bili osvetljeni; u mraku grupe ljudi posmatrale su sa uzasom i strahom sirenje pustosenja. Na zidovima i uzvisenim mestima gornjeg grada tisakala se masa sveta: neki bledi od strasnog ocajanja, a drugi mrki od nemocne osvete. Poklici rimskih vojnika koji su jurili amo tamo, i zapomaganje pobunjenika koji su umirali u plamenu mesali su se sa hukom pozara i trestanjem greda koje su se rusile. Jeka sa planina ponavljala ponavljala je krikove naroda koji se nalazio na uzvisinama. LJudi koji su umirali od gladi prikupljali su poslednju snagu da izuste krik straha i ocajanja. U unutrasnjosti odvijao se jos strasniji prizor. LJudi i zene mlado i staro, pobunjenici i svestenici, oni koji su se borili i oni koji su trazili milost bili su bez razlike poklani. Broj ubijenih nadmasio je broj ubica. Legionari su se morali penjati preko gomile mrtvih da bi nastavili delo unistavanja." Posle razorenja hrama cio je grad pao u ruke Rimljana. Vodje Jevreja napustile su neosvojive kule, i Tit ih je nasao puste. Posto ih je sa cudjenjem posmatrao, izjavio je da mu ih je sam Bog predao u ruke jer nikakva ratna orudja, ma kako bila jaka, ne bi mogla osvojiti te tvrdjave. Grad i hram bili su razoreni do temelja, i zemlja, na kojoj je stajala sveta kuca, bila je "uzorana kao njiva". Jeremija 26, 18. Za vreme opsade i pokolja poginulo je preko milijun ljudi. Oni koji su preostali u zivotu bili su odvedeni u ropstvo, prodavani kao roblje, dovedeni u Rim, da ukrase trijumf pobednika, bacani pred divlje zveri u amfiteatru ili su bili rasijani kao beskucnici po celoj zemlji. Jevreji su sami sebi iskovali okove; sami su napunili casu osvete. U svom unistenju kao nacije i u svim nevoljama koje su ih snasle posle rasijavanja, znjeli su ono sto su sami posijali. Prorok kaze: "O Izraelu, ti si sam sebe upropastio", "jer si pao zbog svog bezakonja…" Ozej 13, 9; 14, 1. NJihovo se stradanje cesto spominje kao kazna koja ih je stigla po Bozjem naredjenju. Na taj nacin veliki varalica pokusava da sakrije svoje delo. U stvari upornim odbacivanjem bozanske milosti Jevreji su prouzrokovali da ih je napustila Bozja zastita, tako da je sotona mogao da vlada nad njima po svojoj volji. Necuvene okrutnosti koje su se desavale prilikom razorenja Jerusalima dokaz su osvetnicke sotonine sile nad onim koji se podvrgavaju njegovom vodstvu. Ne mozemo dovoljno razumeti koliko dugujemo Hristu za mir i zastitu koju uzivamo. Bozja sila sprecava da covecanstvo potpuno padne pod sotoninu vlast. Neposlusni i nezahvalni ucinili bi dobro kad bi zahvalili za Bozju milost i strpljenje koji zadrzavaju okrutnu i zlu sotoninu silu. Ali kada ljudi predju granicu Bozjeg strpljenja, onda se njegova zastita povlaci. Bog ne stoji prema gresniku kao izvrsitelj presude zbog greha. On ostavlja same one koji su odbacili njegovu milost da poznju ono sto su sami posijali. Svaki odbaceni zracak svetlosti, svaka prezrena ili zanemarena opomena, svaka gresna stras koju gajimo, jednom recju, svako gazenje Bozjeg zakona je sjeme koje se sije i koje ce doneti zetvu. Ako se covek odupire Bozjem Duhu, on ga napokon napusta, i tada covek ostaje bez sile kojom bi mogao da nadvlada svoje zle strasi i bez zastite od sotonine zlobe i neprijateljstva. Razorenje Jerusalima je svecana opomena svima onim koji ne mare za opomene Bozje blagodati i koji se odupiru pozivu Bozje milosti. Nikad nije bilo dato odlucnije svedocanstvo o Bozjoj mrznji prema grehu i o neminovnosti kazne koja ce jednog dana stici gresnike. Spasiteljevo prorocanstvo o razorenju Jerusalima treba da ima i jedno drugo ispunjenje, prema kome je ovaj dogadjaj samo slaba senka. U sudbini izabranog grada mozemo videti sudbinu jednog sveta koji je odbacio milost i pogazio njegov zakon. Grozni su izvestaji o ljudskoj bedi ciji je svedok bila zemlja kroz duge vekove zlocina. Srce se stegne i duh klone pri razmisljanju o osvim stvarima. Uzasne su bile posledice odbacivanja Bozjeg autoriteta. Ali jos grozniji prizor krije buducnost. Izvesaji proslosti - dugi niz pobuna, sukoba i revolucija, "ratna graja i delo u krv uvaljeno" (Izaija 9, 5), - nisu nista u uporedjenju sa uzasima onog dana kada ce se Duh Bozji povuci od gresnika i nece vise zadrzavati ni eksploziju ljudskih strasti ni sotonin gnev. Tada ce svet videti, kao nikada ranije, posledice sotonske vladavine. Ali tog dana, kao i u vreme razorenja Jerusalima Bozji ce se narod izbaviti, "svaki koji bude zapisan za zivot". (Izaija 4, 3) Isus je obecao da ce doci po drugi put da skupi svoje verne. "Tada ce proplakati sva plemena na zemlji; i ugledat ce Sina covecjega gde ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslat ce andjele svoje svoje s velikim glasom trubnim; i sabrat ce izabrane njegove od cetiri vetra, od kraja do kraja nebesa." Matej 24, 30, 31. Tada ce svi oni koji su bili neposlusni evandjelju "biti unisteni duhom usta njegovih i sikorenjeni svetloscu dolaska njegova". 2. Solunjanima 2, 8. Kao i stari Izrael, gresnici ce sami sebe unistiti; oni ce biti zrtva svoje nepravde. NJihov gresni zivot toliko ih je udaljio od Boga i oni su se toliko pokvarili da ce pojava Bozje slave biti za njih ogranj koji prozdire. O kad bi ljudi pazili da ne zanemare pouku koju nam je Isus dao svojim recima! Kao sto je upozorio svoje ucenike u pogledu razorenja Jeruazalema i dao im znakove propasti koja se priblizavcala da bi se mogli izbaviti, tako je upozorio i svet o njegovoj propasti i dao znakove o priblizavanju tog velikog dana da bi svi koji to zele mogli izbeci buducem gnevu. Isus nad uverava: "Bice znaci na suncu, mjesecu i zvezdama, a na zemlji muka medju narodima." Luka 21, 15; Matej 24, 29; Marko 13, 24-26; Otkrivenje 6, 12-17.
  13. +1/3 Bozje strpljenje prema Jerusalimu jos je vise utvrdilo Jevreje u njihovom upornom nepokajanju. U svojoj mrznji i okrutnosti prema Isusovim ucenicima odbacili su poslednji dar milosti. Na to je Bog povukao od njih svoju zastitu, prestao je da zadrzava sotoninu moc, i tako je narod ostao u rukama vodje koga je izabrao. Jevreji su prezreli Hristovu milost koja ih je mogla osposobiti da savladaju svoje gresne nagone, te su sada ovi pobedili njih. Sotona je probudio u njima najuzasnije i najnize strasti. Nisu vise rasudjivali, postali su bezumni; njima je upravljao nagon i slepi gnev. Postali su sotonski okrutni. U obitelji kao i u narodu; u visim slojevima kao i u nizim svuda je vladalo nepoverenje, zloba, zavist, nesloga, pobune i ubistva. Nigde nije bilo sigurnosti. Prijatelji i rodbina izdavali su jedni druge. Roditelji su ubijali svoju decu, a deca svoje roditelje. Narodni upravljaci nisu imali snagu da vladaju sobom. NJihove strasti su ih cinile tiranima. Jevreji su primili lazna svedocanstva da bi osudili Bozjeg nevinog Sina. Sada su lazne optuzbe ucinile njihov zivot nesigurnim. Svojim delima su vec odavno govorili: "Neka nestane ispred nas Sveca Izraelova." Izaija 30, 11. NJihova se zelja ispunila. Bozji strah nije ih vise uznemiravao. Na celu naroda bio je sotona i najvise gradjanske i verske vlasti bile su pod njegovom upravom. Vodje neprijateljskih stranaka bi se ponekad ujedinile da bi opljackale svoje nesretne zrtve, a posle bi se bacile jedni na druge i nemilosrdno bi se istrebljivale. Cak ni svetost hrama nije mogla zadrzati njihovu okrutnost. Verni su bili ubijani pred zrtvenikom, i svetinja se oskrvnjivala telesima ubijenih. U svojoj sljepoci i bogohulnoj nadutosti podstrkaci tih paklenih dela oholo su izjavljivali da se ne boje da ce Jerusalim biti razoren, jer je on Bozji grad. Da bi jos vise utvrdili svoju moc, potkupili su lazne proroke koji su objavljivali, u isto vreme kada su vec rimske legije opsedale grad, da ce spasenje od Boga sigurno doci. Do poslednjega trenutka narod je cvrsto verovao da ce se Svevisnji umesati i unistiti neprijatelje. Ali Izrael je odbacio bozansku zastitu, i sada nije imao nikakvu odbranu. Nesretni Jerusalim bio je razjedinjen unutrasnjim razdorima; njegove ulice bile su poprskane krvlju njegove dece koja su se medjusobno ubijala dok je neprijateljska vojska razarala utvrdjenja i ubijala njegove vojnike! Sva Hristova proricanja o razorenju Jerusalima ispunila su se doslovno. Jevreji su iskusili istinitost reci opomene: "Kakvom merom merite, onakvom ce vam se meriti." Matej 7, 2. Kao vesnici nesrece i suda pojavili su se znaci i cudesa. U noci pojavila se neprirodna svetlost nad hramom i oltarom. Pri zalasku sunca, u oblacima su se pokazala ratna kola i vojnici gotovi za boj. Svestenici koji su nocu sluzili u hramu bili su preplaseni tajanstvenom bukom. Zemlja se tresla, i mnostvo glasova culo se gde govore: "Bezmo odavde!" Velika istacna vrata, toliko teska da su ih dvadeset ljudi jedva mogli zatvoriti, osigurana ogromnim gvozdenim polugama, zabijenim duboko u cvrstu, kamenu podlogu, otvorila su se sama u ponoc. U toku sedam godina jedan covek objavljivao je ulicama Jerusalima nesrece koje ce zadesiti grad. Dan i noc on je pjevao cudnu tuzaljku: "Glas sa istoka! Glas sa zapada! Glas sa cetiri kraja! Glas protiv Jerusalima i protiv hrama! Glas zenika i neveste! Glas protiv celoga naroda!" Ovo cudno bice bacili su u zatvor i bicevali ga, ali nisu izvukli iz njegovih ustiju nikakav glas. Na pogrde i mucenja, on je samo odgovarao: "Tesko, tesko Jerusalimu; tesko njegovim stanovnicima!" Nije prestao sa svojim opomena dok ga nisu ubili za vreme opsade koju je prorekao. Nijedan Hriscanin nije poginuo prilikom opsade Jerusalima. Isus je opomenuo svoje ucenike, i svi koji su verovali pazili su na obecani znak. "A kad vidite da Jerusalim opkoli vojska", rekao je Isus, "onda znajte da se priblizi vreme da opusti. Tada koji budu u Judeji, neka beze u gore, i koji budu u gradu, neka izlaze napolje; i koji su napolju, neka ne ulaze u njega." Luka 21, 20. 21. Rimljani pod Cestem opkolili su grad. Iznenada, kada je sve izgledalo pogodno za jedan brzi napad, oni su povukli opsadu. Opsednuti, koji su izgubili nadu u uspesnu odbranu, bili su vec gotovi da se predaju, kad je rimski vojskovodja povukao vojsku bez ikakvog vidljivog uzroka. Bog je u svojoj milosti upravljao dogadjajima u korist svoga naroda. Obecani znak se pokazao Hriscanima koji su cekali, i sada se pruzila prilika svima koji su hteli da poslusaju Spasiteljevu opomenu. Dogadjaji su tako tekli da ni Jevreji ni Rimljani nisu Hriscane ometali u bekstvu. Videci da Cestija odstupa, Jevreji su pojurili iz Jerusalima i poceli su da gone njegovu vojsku. Sada su Hriscani imali priliku da napuste grad. U to vreme i okolina je bila ociscena od neprijatelja koji bi mogli da ih zadrze. U vreme opsade, Jevreji su bili sakupljeni u Jerusalimu da proslave Praznik senica, i tako su Hriscani u celom kraju imali mogucnost da nesmetano beze. Oni su pobegli u jedno sigurno mesto - u grad Pelu, u pokrajini Pereji, s one strane Jordana. Jevrejska vojska, goneci Cestija i njegovu vojsku, bacila se takvom zestinom na njegovu zastitnicu da je izgledalo da ce je potpuno unistiti. Rimljani su sa velikom mukom uspeli da se povuku. Jevreji, ciji su gubici bili neznatni, vratili su se trijumfalno u Jerusalim, natovareni plenom. Ali ovaj prividan uspeh donio im je samo zlo. On ih je podstrekao da se uporno odupru Rimljanima, sto je donelo gradu osudjenom na propast neizrecivu patnju. Strasna nevolja zadesila je Jerusalim kada ga je Tit ponovo opsjeo. Grad je bio opsednut za vreme Pashe, kad se veliko mnostvo Jevreja sakupilo unutar njegovih zidova. Zivotne namirnice koje bi stanovnicima sluzile godinama da su ih brizljivo cuvali, bile su unistene osvetom zavadjenih stranaka koje su se borile za prevlast, i uskoro su se stanovnici nasli pred uzasnom gladi. Jedan mera zita prodavala se za jedan talanat. Nastala je tako velika glad da su ljudi jeli svoje kozne opasace, sandale i kozne prevlake na stitovima. Mnogi su se spustali nocu preko zida da bi nakupili divlje biljke koje su rasle izvan gradskih zidova. Neki su bili uhvaceni i ubijeni uz strasne muke; a onima koji su uspeli da se vrate bilo je cesto oteto ono sto su sakupili uz tako veliku opasnost. Vodje su cinile najuzasnija nasilja da bi oduzele hranu onima za koje su mislili da je imaju. Ova nasilja cinili su cesto ljudi koji su imali dosta hrane, ali su zeljeli da nagomilaju zalihe za buducnost.
×
×
  • Креирај ново...