Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

zlata

Члан
  • Број садржаја

    921
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Репутација активности

  1. Волим
    zlata got a reaction from Flojd in Шта тренутно читате?   
    "Cuvajte duse" Razgovori sa starcem Pajsijem Svetogorcem...
  2. Волим
    zlata got a reaction from Никола Поповић in William Young - Koliba   
    Свакако,критика је темељна.. klapklap
    Ипак, јеси ли можда размишљао о онима који ће, опет можда, преко Колибе доћи до св. Николаја Жичког?
    И након тога се још више  одушевити...  klapklap.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />
  3. Волим
    zlata got a reaction from Биљана 1234 in και πόθου θείου έρωτα οΐα πυρ μοι εμβάλλεις - дневник једног мистика   
    Pustinja nad pustinjama počela je govoriiti,
    i iz reči nastade svetlost,
    i nastade voda živa koju dobronameran putnik uzima da se osveži,
    o pustinjo zašto si tako sama,
    tebi vreme ne može ništa, ne boli te ni strah,
    samo ti kavez može naneti zlo.
    I gle zrno peska,kao kamen se presijava u pustinji,
    usijani kamen koji liči na zvezdu,
    a zrno piramida želi postati,
    i ču sizif iz daljine,
    oooooo ljudske strasti kako ste malene,
    nemoćni su nebo i zemlja,
    igraju se s vama.
     
    Inspirisana začetnikom teme
  4. Волим
    zlata got a reaction from Жика in και πόθου θείου έρωτα οΐα πυρ μοι εμβάλλεις - дневник једног мистика   
    Pustinja nad pustinjama počela je govoriiti,
    i iz reči nastade svetlost,
    i nastade voda živa koju dobronameran putnik uzima da se osveži,
    o pustinjo zašto si tako sama,
    tebi vreme ne može ništa, ne boli te ni strah,
    samo ti kavez može naneti zlo.
    I gle zrno peska,kao kamen se presijava u pustinji,
    usijani kamen koji liči na zvezdu,
    a zrno piramida želi postati,
    i ču sizif iz daljine,
    oooooo ljudske strasti kako ste malene,
    nemoćni su nebo i zemlja,
    igraju se s vama.
     
    Inspirisana začetnikom teme
  5. Волим
    zlata got a reaction from Postomolitvom in Живот и поуке старца Тадеја   
    Ima jedna jako lepa priča o mislima...parafraziram...dakle, avion na nebu ne možemo kontrolisati kao ni misli...ali ako lošim mislima napravimo pistu za sletanje, znakove i ostalu signalizaciju..pa moramo ih onda i proživeti... divni otac Tadej.
  6. Волим
    zlata got a reaction from ines in Филмови који се не пропуштају   
    Evo ti link pa ti vidi
  7. Волим
    zlata got a reaction from Лапис Лазули in William Young - Koliba   
    Свакако,критика је темељна.. klapklap
    Ипак, јеси ли можда размишљао о онима који ће, опет можда, преко Колибе доћи до св. Николаја Жичког?
    И након тога се још више  одушевити...  klapklap.gif' class='bbc_emoticon' alt='klapklap' />
  8. Волим
    zlata got a reaction from Agaton Vuzman in Свети Старац Порфирије Кавсокаливит – житије и поуке   
    Mogu slobodno da kazem a mi se upravo to desilo... Neka da mili Bog da vam svima ova prica bude na duhovnu korist...
    MOJ TRUD
    Kada sam svet pocela da posmatram duhovnim ocima, a to se desilo...pre recimo tri godine...Naisla sam na ogromnu ljubav, utehu, mir, nadu... Odjednom mi je istina tako ocigledan i jasna,SIJA, sve pojedinosti tvorevine su lepe i svemu se divim...od travcice i bubice do vasione... To je ona pocetna blagodat koja se izliva nad pojedincem kada tek stupi pod Bozije okrilje...
    Inace, odlika mog karaktera jeste krajnost i kada se za nesto zagrejem onda preterujem u tome, problem je samo sto se brzo ohladim...
    Dakle, pocinjem da kupujem i iscitavam duhovnu literaturu, odlazim redovno u crkve,manastire...slusam pazljivo duhovne ljude...tada sam se isprimala na pricu o. Joila i gledala film Ostrvo...pa gledala i digitalnog andjela..pa pocela ljude,bukvalno, da ubijam u pojam mozete pretpostaviti kakvim pricama...
    EEEEEEE DA,teski su to bili dani i za mene i za njih..E onda dodjem i na ovaj forum i upoznam iskusne ljude,razlicitih stavova, uspem da odolim zilotima i da se skontam na vreme
    Jos jedna pozitvna stvar u celoj prici je ta, sto su moji roditelji takodje krenuli duhovnim putem istovremeno kada i ja...i nisu me sputavali...
    Medjutim nacin zivota koji sam ja vodila ranije, i nacin zivota koji sam ja pokusala da vodim tada...bili su ekstremno suprotni i to je ljude sablaznjavalo...Prva greska koju ja nisam uvidela na vreme...Slaba samospoznaja...Pocela sam redovno da postim i sve da postujem,dane na ulju,vodi...I svega i svacegaje tu bilo, ne bih detaljisala jer mi nije cilj bilo koga da sablaznjavam u podvizima nego da podelim jedno iskustvo koje je mene kao vernika pocetnika skupo kostalo i iz kojeg ce bar neko,daj Boze, nesto nauciti...
    U jednom momentu je meni moj stari zivot poceo da nedostaje...Jer sam ja zivela i pre nego sto sam upoznala Boga i on je mene i tada voleo...A ja sam sebe nakon toga zamrzela tj zivot koji sam zivela...
    Ali kazem poceo je ipak da mi nedostaje jer se covek ne menja tek tako i osobine koje su bile moja zastitna crta duhovitost, otvorenost, drustvenost...zamenjene su njihovim suprotnostima, u zelji za smirenjem. Znam ja sada da te osobine moze imati smiren covek..ali tada nisam mogla na taj nacin da razmisljam od straha da se ne vratim na staro..Nadam se da je jasno...
    I tako se u meni javi ponovo zedj za izlascima, za zurkama, rastafarijanstvom leteti
    i slicnim stvarima...I pocnema ja ponovo da se vracam u stare predele..mic po mic zapostavljajuci Boga...a opravdanje mi je uvek bilo Bozija ljubav je ogromna, sta god da radim njegova milost ce me voditi..e..i onda prestajem polako da se molim,prestajem da idem u crkvu..ne naglo..malo po malo...prestajem da dolazim na ovaj forum...sve se polako u meni gasi a ja uopste to ne primetim...
    A toliko interesantnih stvari oko mene...pa vi to ne mozete zamisliti..toliko dobrih provoda..putovanja..svega Ipak je on duhovno bice i mnogo starije i bolje poznaje nase slabosti od nas samih...Tako da sam bukvalno sve dobila kao na tacni,samo da bih se sklonila sa pravog puta...Moja slabost je ocigledna...
    I onda je ceo taj spektakl trajao mnogo kratko u odnosu na to sta sam ja sve u medjuvremenu izgubila... A izgubila sam momka, izgubila sam neke dobre prijatelje, izgubila sam samopouzdanje, izgubila sam veru u sebe i svoju rec, izgubila sam prelepi osecaj duhovne smirenosti i blazenstva koji sam imala u pocetku, izgubila sam ljubav prema celom svetu, izgubila sam osecaj za razlikovanje dobrog i loseg, izgubila sam sposobnost razlucivanja misli, i iznad svega izgubila sam osecaj da me Bog voli...osecala sam se odbaceno...a verujte mi od toga gori oecaj ne postoji..dusom tada vladaju samo strah,bol i beznadje...Moja anksioznost, nakon toga depresija su samo bile posledice pogubljenosti duse...
    Meni je bilo puno dato zato se od mene puno i trazilo...a ja sam dala jako malo i oduzelo mi se i ono sto sam imala...
    Pratila me je oggromna paranoja...imala sam uzasne kosmare...I uspem u medjuvremenu da zavrsim fakultet i diplomiram sa destkom i nakon tri dana dobijem posao sa platom od 46000 kao pripravnik iiiii meni moj um izdejstvuje otkaz...dam otkaz posle 5 dana zato sto sam mislila da sam nesposobna da bilo sta naucim i da ja nemam znanja i tada sam imala sve ucestalije anksiozne napade koji mi nisu dozvoljavali da sa mirom ucim i radim posao za koji sam se skolovala...i eto...onda raskinem sa deckom...iiiiiiiiiiii...sada pijem antidepresive...
    Moja izbezumljenost je bila tolika da sam mislila da sam kriva za sve lose stvari koje se oko mene desavaju...Dva meseca se moj vokabular svodio na reci: da,ne i mozda...jer nisam mogla od osecaja krivice..da razmisljam niocemu drugom...
    Cak sam pokusala da idem i na Liturgiju ali ne bih se osecala dobro...misao koja je vladala je da su svi oko mene misle,sta ces ti ovde gresnice...cak su mi se i prividjale neke cude stvari na ikonama o kojima ne bih da pricam ako ne moram,ali od kojih sam se plasila...zato nije bilo ni pricesca,niti razgovora...niti bilo cega...
    PRITISAK SPOLJA
    Ljudi koji su poceli da mi "pomazu" iz najbolje namere su me osakatili. Umesto da me je neko odvede kod psihologa hriscanina, koji bi me razumeo najbolje ili dobrog duhovnika...oni su me lecili svojim metodama ispitivanja..a zbog cega,a kada,a kako, a sto?ma nije tebi nista ti se foliras... i u meni stvarali jos goru paranoju...na kraju sam zbog osecaja apsolutne odbacenosti i krivice sebi rekla da ja zasluzujem da gorim u paklu, i da se kajem do kraja zivota meni to nece pomoci, niti ce mi biti oprosteno zato sto me Bog vise ne cuje...i pokusam suicid...nakljukam se tabletama...
    i bolnica...i kuca...i evo sada sam dobro...Hvala Bogu!
    Ponovo sam medju ovim ljudima sto znaci da postoji duhovni boljitak...
    Imam mere u svemu...Bar se trudim da tako bude...Pricestila sam se za Bozic, slava Bogu...
    Videla sam i osetila pakao i verujte mi...od unutrasnjeg emotivnog stanja i stanja uma...nema goreg pakla...psihicka tortura je mnogo gora od bilo kakvog fizickog bola 100% sam sigurna
    Zato budite umereni u svemu sto cinite i znajte da niko ne moze postati veliki vernik preko noci...polako...malo po malo...kap po kap...rec po rec...da se naucimo prvo praviti filtere za jednostavna iskusenja kako bismo znali da se nosimo sa vecim...ali to prvo treba spoznati,pa nauciti,pa se navici...a vreme..vremena treba jako puno da bi samospoznaja bila sigurnija i licnost otpornija...
    Nadam se da nisam udavila
  9. Волим
    zlata got a reaction from emilija in Не судите, да вам се не суди...Осуђивање као савремено фарисејство   
    Када имам проблем са концетрацијом,гледам у под..
    Не загледам друге заиста..Не ремети ме ничије понашање..
    Највише  проблема имам сама са собом..
    Са неким својим мислима и идејама..И тада ја и под комуницирамо...Гледај ме,гледам те.. 0202_238
    Иначе,дешава ми се да се смешкам,безвезе,тихо наравно...  0409_feel
    Када видим да се неко труди да прати, пева..иако није слухиста..
    Када видим побожност на делу,скрушеност..Поштовање..
    Када видим смиреност..
    И све је то тако нормално..дивно и хармноично...
    Смешкам се...
  10. Волим
    zlata got a reaction from Дуња in Мала ризница мудрости ♥ ♥ ♥   
    RAD NA SEBI JE IGRA NA SEBI
    Puteva je koliko i ljudi, a ljudi koliko i stranputica. Da li je staza kojom hodaš put ili stranputica, zavisi od iskrenosti putnika, a ne od kvaliteta ili vrste tla pod nogama.
    Duhovnost vidim kao krunu čovjekove težnje da ostvari sebe. Ona dolazi kao posljedica istinske unutrašnje zrelosti, te duhovnost nije, niti može biti proizvod straha od kazne - pakla, ili pak žudnje za permanentnim zadovoljstvom - rajem.
    Ako je želja za duhovnim rastom iznuđena religioznim metodama zastrašivanja, sjeme ljudske neuroze lako izrasta u razgranato drvo.
    Postoje duhovnosti i duhovnosti… Jedna vrsta duhovnosti može biti rezultat psihičkog zdravlja, a druga samo odraz odsustva istog. Jedna duhovna težnja nastaje kao vrhunac razumevanja života samog po sebi, dok je druga duhovnost neka vrsta skloništa pred životom.
    Učitelj Sah
  11. Волим
    zlata got a reaction from Milena B. in Шта тренутно читате?   
    "Cuvajte duse" Razgovori sa starcem Pajsijem Svetogorcem...
  12. Волим
    zlata got a reaction from Титаник in Филмови који се не пропуштају   
    Ostrvo je , po mom misljenju , film koji svaki vernik,a pogotovo pravoslavni, treba da pogleda. Izuzetno dobar film koji govori o sustini vere! Malo ga je teze nabaviti ,ali vredi se potruditi! 
  13. Волим
    zlata got a reaction from pahulja in Кратки филмови   
    divan...
     
    http://vimeo.com/12155835
  14. Волим
    zlata got a reaction from Млађони in Едгар Алан По *** Edgar Allan Poe   
    Анабел Ли
     
    Прије много и много година,
    У царству крај мора то би,
    Дјева је живјела коју су звали именом,
    Анабел Ли;
    С тек једном је живјела мишљу,
    Да воли, и да се волимо ми.

    Био сам дијете, и била је дијете,
    У царству крај мора то би:
    Ал' више него љубављу ми смо се љубили —
    Ја и Анабел Ли;
    И због тога небески крилати серафи
    Били су завидни.

    И то је разлог што једном, давно,
    У царству крај мора то би,
    Вјетар се спусти из облака ноћу, следивши
    Моју Анабел Ли;
    И дошли су племенити рођаци њени,
    Мени је отели,
    Да је затворе у гробницу тамну,
    У том царству што крај мора би.

    Завидјели су нам анђели с неба,
    Ни упола сретни ко ми —
    Да! — то је разлог (као што знају
    У том царству крај мора сви)
    Што ноћу је вјетар из облака дош'о,
    И следио, убио Анабел Ли.

    Ал' љубав нам била је јача од љубави
    Многих што су старији били нег' ми —
    И мудрији много нег' ми —
    И нити анђели горе на небу,
    Ни подморски демони зли,
    Не могу ми раздвојити душу
    Од душе лијепе Анабел Ли.

    Јер ни не бљесне мјесец, да сне не донесе
    О лијепој Анабел Ли;
    Када звијезде се створе, видим како горē
    Тек очи Анабел Ли.
    Тако лежим поред своје драге до зоре,
    Своје драге — драге — живота и младе,
    У њезиној гробници уз море.
    У њеном гробу уз шуморно море.

    Превод II
    У царству једном, пре много лета,
    Крај сињег мора све то се зби –
    Живела једна девојка лепа,
    Име јој беше Анабел Ли;
    Њој само љубав на срцу цвета,
    Љубав којом се волесмо ми.

    Била је дете и млад бих и ја,
    Ал’ љубав страсна тада се зби,
    Што од свих више љубави сија –
    Мене и моје Анабел Ли;
    Да таква љубав у њима клија
    Жудеше с неба анђели сви.

    Због тога стравно серафим вреба,
    Крај сињег мора анђели зли;
    И дуну ветар да следи с неба
    Прелепу моју Анабел Ли.
    Витеза њених поворка стала,
    Да је од мене однесу сви;
    У гроб је морских спустише жала,
    Да вечне снове у њима сни.

    Анђеле завист мори у рају,
    Јер су упола срећни кô ми.
    Да! – само зато (као што знају
    Крај сињег мора у царству сви)
    Са неба ветар дуну на крају
    И следи моју Анабел Ли.

    Ту нашу љубав пребајна што је,
    Њу желе мудри и стари сви –
    Од њих се више волесмо ми –
    Ни анђели од зависти своје,
    Нити из мора демони зли,
    Склонили нису од душе моје
    Душу предивне Анабел Ли.

    Док месец зрачи, ја снивам снове,
    Снове о мојој Анабел Ли,
    И виђам очи док звезде плове,
    Прелепе очи Анабел Ли.
    И док по сињем мору ноћ плива,
    Ја лежим где ми драга почива,
    Крај њеног гроба где тихо спи,
    Где моја драга сад снове сни
  15. Волим
    zlata got a reaction from Млађони in Едгар Алан По *** Edgar Allan Poe   
    Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe; Бостон 1809 — 1849 Балтимор), амерички  књижевник, песник, уредник литерарних магазина и један од најзначајнијих представника америчког романтизма. Едгар Алан По, за живота готово непознат, постао један од најутицајнијих америчких песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер, Маларме и Валери. 
     
     
    Његов отац и мајка, Дејвид По мл. и Елизабета Хопкинс По (обоје глумци) преминули су у року од две године након његовог рођења - након тога, По је одведен у Ричмонд, гдје је живео код Џона Алана, те онда послан у Енглеску где је од  похађао Manor School. Никад легално усвојен, презиме Алан узео је као средње име. Породица По је иначе пореклом из Шкотске, где је рођен и Едгаров отац.
    Године 1826, По одлази на студије на  универзитет, али је избачен због коцкарских дугова, што га доводи у свађу с Џоном Аланом који га се тада одрекао као сина. Године 1827. придружио се војсци, лагавши о свом имену и старости; 1830. стиже до Вест Поинта, али је избачен годину касније због неизвршавања дужности.
    О следећем периоду Поова живота мало се зна, осим да је 1833. живео с очевом сестром у Балтимору. Након што је с кратком причом Порука у Боци освојио 50 долара, започиње каријеру писца.
    Године 1835., По се жени тринаестогодишњом рођакињом Вирџинијом Клем, која ће касније од последица туберкулозе постати инвалид, те на крају и преминути, што се сматра узроком Поовог необузданог алкохолизма. Славна песма Анабел Ли (1849.) посвећена је Вирџинији.
     
     
  16. Волим
    zlata got a reaction from Славиша Коцић in Филмови који се не пропуштају   
    Ostrvo je , po mom misljenju , film koji svaki vernik,a pogotovo pravoslavni, treba da pogleda. Izuzetno dobar film koji govori o sustini vere! Malo ga je teze nabaviti ,ali vredi se potruditi! 
  17. Волим
    zlata got a reaction from Rassoban in Тражење смисла живота...Трпљење и узрастање...Вера, нада, љубав...   
    Смисао живота је љубав  1405_love
    Љубите се међусобно и све остало ћете испунити...
    Ако не из срца онда због Закона Божијег...
    А ако икада достигнем такву смиреност, да увек и у свакој ситуацији немире и неправде прихватам с радошћу и  из руке Божије, да у срцу не таложим гнев већ молитву,знаћу да сам близу..
    А до тог часа борба са самом собом  0442_feel
    "Љубав! Колико ли то име мора да покрије! Од најнежније нежности пути до најудљеније побуне духа,од најпростије породичне жеље до самртне потресености,од обневиделог жара до борбе Јаковљеве са анђелом."
    Ерих Марија Ремарк
  18. Волим
    zlata got a reaction from Рада. in Песма вечери   
    Leonard Cohen - In My Secret Life [OFFICIAL MUSIC VIDEO]
  19. Волим
    zlata got a reaction from Дијана. in Упознајмо се - представимо се   
    Pomaze Bog draga braco  i sestre!
    Zovem se Zlata i imam 24 godine. O sebi mogu  reci sledece : da sam do skoro bila agnostik i skriveno nadmeni apsolvent politickih nauka. Pre godinu dana,prvi put imala sam ozbiljan problem,susret sa smrcu jako voljene osobe i moram reci da me nista do citanja Svetog Jevandjelja i samog gospoda Isusa Hrista nije izvuklo iz ocaja u koji sam tada pala. I odjednom mi je sve bilo jasno i lepo, iz jedne ogromne ljubavi prositekla je druga, jos veca.. Tada sam shvatila koliko je moje pravo sustinsko znanje jako skromno i sturo i u meni se probudila ogromna duhovna glad.Imala sam potrebu da citam, saznajem i uvidjam koliko je ogromno moje neznanje...i to i dan danas traje..
    Napravila sam ovaj uvod kako bih naglasila koliko mi je drago sto postoji ovakav forum.Svakodnevno navratim i u uzivam citajuci tekstove koji su od velike duhovne koristi za mlade ljude,jer sadrze odgovore na dileme koje su oko nas, u ovom vremenu ,i to mi puno znaci. Srecna sam sto sam clan jedne ovakve grupe. 
    Neka nas sve Gospod vodi i blagosilja!
     
  20. Волим
    zlata је реаговао/ла на Жељко у Зоран Миливојевић - формуле живљења   
    Emocionalni incest opisuje neseksualnu emocionalnu vezu bliskih rođaka, često roditelja i njihove odrasle dece, a koja sprečava sinove i ćerke da ostvare druge emocionalne veze.

    Dobro i potrebno je da između roditelja i dece postoji ljubav, ali u slučaju emocionalnog incesta ta vrsta ljubavi isključuje ljubav prema nekom trećem, jer kao da su odrasli sin ili kćerka "venčani" sa vlastitim roditeljem i zato nedostupni drugima za kvalitetno i trajno vezivanje, piše za "Politiku" Zoran Milivojević.

    U ovom odnosu emocionalna lojalnost nekom trećem se razume kao "izdaja" voljenog roditelja koji se toliko žrtvovao da bi podigao dete.

    Ovakva emocionalna veza nastaje nesvesno, na inicijativu roditelja. Na primer, žena je izgubila poverenje u muškarce i razočarala se u partnersku ljubav. Odlučila se za rađanje deteta, jer veruje da će tako dobiti trajnu i neraskidivu emocionalnu vezu, tako da nikada više neće biti niti sama, niti usamljena. Ovakav stav majke ne mora biti problematičan sve dok je dete malo i dok odrasta.

    Problemi nastaju onda kada se dete bliži punoletstvu i kada se priprema da "zaleprša krilima i odleti iz roditeljskog gnezda". Tada se kod roditelja pojavljuje strah od napuštanja, da će detetu neko strani biti važniji od roditelja, da će nakon toliko žrtvovanja za dobrobit deteta roditelj biti odbačen kao nekoristan.

    Roditelj sa takvim stavom ima doživljaj da je odrastanjem deteta došlo vreme da uživa u plodovima svog dotadašnjeg žrtvovanja i pruža otpor svakoj promeni. Sa jedne strane, pokušava da svom detetu bude najbolji prijatelj ili prijateljica, da između njih ne bude tajni, da često imaju svoje aktivnosti u koje drugi nemaju pristupa.

    Iako deklarativno nije protiv emocionalnih partnera svoje odrasle kćerke ili sina, svima nalazi zamerke, stalno se oseća uvređenim sa njihove strane, reaguje prikrivenom ljubomorom, pokazuje da ih doživljava kao protivnike i neprijatelje.

    Sinovi i kćeri koje žive u ovakvim vrstama emocionalnih odnosa najčešće nisu svesni da su ovakve veze preterane i neprimerene. Oni su od malih nogu odrasli uz poruke koje su ih pripremale za ovakav tip veze. Zato veruju da i drugi ljudi, ako su dobri sinovi i kćeri, imaju isti takav odnos sa svojim roditeljima.

    Oni koji najbolje primećuju da tu nešto nije u redu, da postoji "prevelika vezanost" za mamu ili tatu, jesu oni koje ta veza ugrožava, a to su njihovi partneri. I zato iako pomalo grub, pojam "emocionalni incest" pomaže da ovu pojavu prepoznamo kao važnu prepreku ličnom rastu i razvoju, ali i uspostavljanju kvalitetnih i trajnih partnerskih veza.
    Politika
  21. Волим
    zlata got a reaction from Дуња in Хаику и сенрју поезија   
    Јутро је лепо,
    маргарин стоји..
    волимо укусне ствари у боји
    0205_whistling
  22. Волим
    zlata got a reaction from SoniaAPA1 in Transakciona analiza   
    Transakciona Analiza je socijalna psihologija koju je razvio lekar Erik Bern. Tokom poslednje četiri decenije, teorija Erika Berna se razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja.

    Erik Bern, rodjen 1910g. u Montrealu, Kanada, bio je pionir radikalnog pristupa na području psihijatrije. Bern je umro 15. jula 1970g. sa samo 60 godina. Za sobom je ostavio duboku i sistematičnu teoriju ličnosti i raspon alatki koje se koriste svuda po svetu kako bi se promovisalo zdravlje i razvoj. (Za jednostavan i efektivan opis života i dela E. Berna pogledaj knjigu Ian Stjuart-a... Erik Bern, Forma i ključne figure u seriji savetovanja, Sage 1992).

    u psihoanalizi Bern je započeo kod Pola Federna 1947g., koji je radio sa Frojdom u Beču, a kasnije Bern postaje klijent Erika Eriksona. Oba ova psihoanalitičara su uticala na Bernov teorijski razvoj; Federn konkretno je uticao na razvoj Bernovih ideja o ego stanjima.

    Prvi put u pisanoj formi TA Bern spominje 1957g., kasnije iste godine počinje seminar u San Francisku i tako započinje rast Transakcione Analize. San Francisco Bay Area je još uvek glavno uporište Internacionalne Transakcione Asocijacije.

    Bernova najpoznatija knjiga Kojiu igri igraš (1964.), je internacionalni bestselr koji je uticao na način kako ljudi misle i razumeju međusobne odnose. Ideja o unutrašnjem Detetu, o Igrama, o Strokovima i o Životnom skriptu su sada termini koji se koriste izvan TA zajednice i ušle su u svakodnevni rečnik. Poslednja knjiga je izdata posthumno Šta kažeš posle zdravo. Ova knjiga je rezime većeg dela teorije i poslednjih dostignuća njegove TA teorije.

    Bernove knjige:

    Um u akciji, 1947.
    Lajmanov vodič kroz psihijatriju i psihoanalizu, 1957.
    Transakciona Analiza u psihoterapiji, 1961.
    Struktura i dinamika organizacija i grupa, 1963.
    Koju igru igraš, 1964.
    Principi grupnog tretmana, 1966.
    Sex u ljubavi, 1970.
    Šta kažeš posle zdravo, 1971.



    STRUKTURNA ANALIZA
    Posmatranje spontane društvene aktivnosti, koja se najproduktivnije odvija u nekim vrstama
    psihoterapeutskih grupa, otkriva da ljudi s vremena na vreme ispoljavaju primetne promene u
    držanju tela, stanovištu, glasu, rečniku i drugim stranama ponašanja. Te promene u
    ponašanju često su praćene obrtima osećanja. Ako izdvojeno gledamo jedinku, onda kod nje
    odreñeni skup oblika ponašanja odgovara jednom stanju uma, a drugi skup povezan je
    sa drukčijim psihičkim stavom, često u neskladu sa prvim. Ove promene i razlike stvorile su
    ideju o ego-stanjima.
    Upotrebljavajući stručnu terminologiju, ego-stanje mogli bismo fenomenološki opisati kao
    usklañen sistem osećanja, a operacionalno kao skup usklañenih oblika ponašanja. Govoreći
    praktičnije, to je sistem osećanja praćen odgovarajućim skupom oblika ponašanja. Izgleda da
    je svakome dostupan ograničen repertoar takvih ego-stanja koja nisu uloge već psihološke
    realnosti. Ovaj repertoar moguće je svrstati u sledeće kategorije: 1) ego-stanja koja
    podsećaju na stanja roditeljskih likova, 2) koja su autonomno usmerena na objektivnu procenu
    realnosti, i 3) koja predstavljaju arhaične ostatke, tj. još uvek aktivna ego-stanja
    učvršćena već u ranom detinjstvu. Stručno ova ego-stanja nazivamo eksteropsihičkim,
    neopsihičkim i arheopsihičkim. Svakodnevnim jezikom pokazivanja ovih ego-stanja nazivamo
    Roditelj, Odrasli i Dete. Ovi jednostavni izrazi su sasvim upotrebljivi, sem kada je reč o čisto
    stručnim raspravama.
    Polazi se, dakle, od stanovišta da će u svakom datom momentu svaka jedinka u jednoj
    društvenoj skupini pokazivati ego-stanje Roditelja, Odraslog ili Deteta, i da razne jedinke sa
    različitim stepenom spremnosti mogu da preskaču iz jednog ego-stanja u drugo. Ova
    zapažanja dovela su do odreñenih dijagnostičkih tvrdnji. „To je Roditelj u tebi" znači: „Ti si
    sada u istom duševnom stanju u kakvom je jedan od tvojih roditelja (ili zamena za njih) ima
    običaj da bude, i ti reaguješ kao i on, istim držanjem tela, gestovima, rečnikom, osećanjima,
    itd." „To je Odrasli u tebi" znači: „Upravo si obavio jednu autonomnu, objektivnu procenu
    situacije i bez predrasuda si formulisao rezultate svojih misaonih procesa, probleme koje
    zapažaš ili zaključke do kojih si došao." „To je Dete u tebi" znači: „Namera iza tvoje reakcije
    i način na koji si reagovao isti su kao što su bili kad si bio mali."
    Šta to podrazumeva?
    1. Da je svaka jedinka imala nekad roditelje (ili zamenu za roditelje) i da nosi u sebi skup
    ego-stanja koja obnavljaju ego-stanja tih roditelja (kako ih je ona opažala), a moguće ih je
    aktivirati pod izvesnim okolnostima (eksteropsihičko funkcionisanje). Svakodnevnim
    jezikom: „Svako nosi u sebi svoje roditelje."
    2. Da je svaka jedinka (uključujući decu, umno zaostale i shizofreničare) sposobna za
    objektivnu obradu podataka ako se može aktivirati odgovarajuće ego-stanje (neopsihičko
    funkcionisanje). Svakodnevno: „Svako ima jednog Odraslog u sebi."
    3. Da je svaka jedinka nekada bila mlaña nego što je sada i da nosi u sebi učvršćene ostatke Iz
    ranijih godina koje će aktivirati pod izvesnim uslovima (arheopsihičko funkcionisanje).
    Svakodnevno:
    „Svako nosi u sebi po jednu devojčicu ili dečaka."
    9
    Sada je pravi momenat za sliku 1A nazvanu strukturni dijagram. Ovaj dijagram predstavlja,
    sa stanovišta ovde izloženog, celokupnu ličnost bilo koje jedinke. Ličnost se sastoji od
    roditeljskih, odraslih i dečjih ego-stanja. Ta stanja su jasno razgraničena jedna od drugih, jer
    su veoma različita i tako često meñusobno neusklañena. Nenaviknutom posmatraču ova
    razlikovanja možda ne izgledaju jasna na prvi pogled, ali ubrzo se pokazuje da su vrlo
    upečatljiva i zanimljiva ako čovek uloži malo truda da savlada strukturnu dijagnostiku. Bilo
    bi zgodno da nadalje ego-stanja uvek označavamo velikim početnim slovom (Roditelj, Odrasli
    i Dete), a kada mislimo na stvarne roditelje, odrasle ili decu, da pišemo malo početno slovo.
    Slika 1B predstavlja podesnu, uprošćenu formu strukturnog dijagrama. Pre nego što
    zaključimo ovu temu, treba pomenuti i neke mogućne komplikacije.
    1. Izraz „detinjasto" nikad ne koristimo u strukturnoj analizi, jer je stekao jake prizvuke
    nepoželjnosti, kao da je nešto sa čim treba prekinuti ili čega se treba otarasiti. Izraz
    „detinje" koristimo pri opisivanju Deteta (arhaičnog ego-stanja), jer je neutralniji. U stvari,
    Dete je mnogostruko najvredniji deo ličnosti i može da pruži životu čoveka ono što i stvarno
    dete donosi porodičnom životu: neodoljivost, užitak i kreativnost. Kad je Dete u jedinki
    smušeno i nezdravo, posledice mogu da budu nezgodne, ali to nikad nije izgubljen slučaj.
    2. Isto važi i za izraze „zreo" i „nezreo". U ovom sistemu mišljenja ne postoji ništa nalik na
    „nezrelu osobu". Postoje jedino ljudi u kojima Dete neadekvatno ili neproduktivno vodi
    glavnu reč, ali svaki od njih ima kompletnog, dobro grañenog Odraslog u sebi, koga samo
    treba otkriti i aktivirati.
    Nasuprot tome, tzv. „zreli ljudi" su oni koji su sposobni da drže Odraslog na komandnom
    položaju veći deo vremena, iako se i njima, kao i svima drugima, dogaña da Dete preuzme
    vlast, često sa uznemiravajućim ishodima.
    Roditeljsko ego-stanje
    3. Treba primetiti da se Roditelj pokazuje u dva obličja, direktnom i indirektnom: kao aktivno
    ego-stanje i kao odreñen uticaj. Kada je direktno aktivno stanje, onda osoba reaguje onako
    kako je njen otac (ili majka) stvarno reagovao („Radi što i ja").
    Kada je samo indirektan uticaj, onda osoba reaguje onako kako su želeli da reaguje („Ne radi
    što i ja, nego kako ti kažem"). U prvom slučaju osoba postaje jedno od roditelja, a u drugom
    samo prilagoñava sebe njihovim zahtevima.
    4. Takoñe se i Dete pokazuje u dva obličja: kao prilagoñeno i kao prirodno. Prilagoñeno Dete
    je ono koje menja svoje ponašanje pod Roditeljskim uticajem. Ono se ponaša onako kako je
    otac (ili majka) od njega očekivao: poslušno ili drsko, na primer. Ono se prilagoñava
    povlačenjem u sebe ili cmizdrenjem. Tu je Roditeljski uticaj uzrok, a prilagoñeno Dete
    posledica. Prirodno Dete je spontani izraz: pobuna ili stvaralaštvo, na primer. Redosled
    delovanja alkohola govori u prilog strukturne analize. Obično alkohol prvo razvlasti
    Roditelja, tako da je prilagoñeno Dete osloboñeno Roditeljskog uticaja, i otkačinjanjem
    postaje prirodno dete. Retko je neophodno za uspešnu analizu igara ići dalje od onoga što
    smo dosad rekli o grañi ličnosti.
    Ego-stanja spadaju u normalne fiziološke pojave. Ljudski mozak je organ ili organizator
    psihičkog života, a njegovi proizvodi su ureñeni i smešteni u obliku ego-stanja. U nalazima
    Penfilda (Penfield) i njegovih saradnika postoje konkretni dokazi za ovu tezu. Postoje i
    drugačiji sistemi za razvrstavanje na drugim nivoima - na primer, činjeničko pamćenje - ali
    prirodnu formu samog doživljavanja predstavljaju promenljiva duševna stanja. Svaki tip egostanja
    ima svoju sopstvenu vitalnu vrednost za ljudski organizam.

    U Detetu počiva intuicija, kreativnost, nagon spontanosti i uživanje. Odrasli je neophodan da
    bi se preživelo. On obrañuje podatke i „kompjuteriše" verovatnoće raznih kombinacija i
    mogućnosti, što je bitno za uspešno izlaženje na kraj sa spoljašnjim svetom. I on takoñe
    doživljava svojevrsne uspone i padove. Prelaženje gradske ulice van pešačkog prelaza, na
    primer, traži obradu složenih nizova podataka o kretanju; akcija se odlaže sve dok unutrašnji
    kompjuter ne pokaže da postoji velika verovatnoća bezbednog stizanja na suprotnu stranu.
    Zadovoljenja koja pružaju uspešna izračunavanja ovog tipa omogućavaju deo ushićenja koja
    doživljavamo pri skijanju, letenju, jedrenju i drugim brzinskim sportovima. Odrasli ima još i
    zadatak da usmerava aktivnosti Roditelja i Deteta, i da nepristrasno posreduje meñu njima.
    Roditelj ima dve glavne funkcije. Prvo, on omogućuje čoveku da bude uspešan kao stvarni
    roditelj svojoj deci, čime pospešuje i opstanak ljudske vrste. Njegov, značaj na ovom planu
    vidljiv je u činjenici da je, po svemu sudeći, onima koji su ostali siročad u detinjstvu teže da
    podižu decu nego onima koji su i mladost proživeli u neokrnjenim porodicama. Drugo, mnoge
    reakcije on automatizuje i time štedi čoveku vreme i energiju. Mnoge stvari radimo onako
    kako radimo samo zato „što se to tako radi". Time je Odrasli osloboñen obaveze da donosi
    bezbrojne trivijalne odluke, pa može sebe posvetiti važnijim stvarima, ostavljajući Roditelju
    rutinske zadatke.
    Prema tome, sve tri strane ličnosti imaju visoku vrednost za opstanak i življenje. Tek kada
    neka od njih poremeti zdravu ravnotežu, potrebna je analiza i reorganizacija. Inače, svaka od
    njih - Roditelj, Odrasli i Dete - zaslužuje podjednako poštovanje i ravnopravno mesto u
    punom i produktivnom životu.





    TRANSAKCIONA ANALIZA
    Jedinicu društvenog opštenja nazivamo transakcija. Kad se dvoje ili više ljudi nañe na okupu,
    pre ili kasnije neko od njih progovoriće ili na neki drugi način pokazati da „prima k znanju"
    prisustvo drugih. To nazivamo transakciona draž. Neko drugi će zatim reći ili učiniti nešto što
    je u nekoj vezi sa tom draži, i to ćemo nazvati transakcioni odgovor. Jednostavnom
    transakcionom analizom odreñujemo koje ego-stanje je izbacilo transakcionu draž a koje je
    uzvratilo transakcionim odgovorom. Najjednostavnije transakcije su one u kojima i draž i
    odgovor nastaju iz Odraslih obeju zainteresovanih strana. Inicijator pruža ruku kad na
    osnovu podataka koji mu stoje na raspolaganju proceni da je potreban skalpel. Partner
    pravilno ocenjuje značenje ovog pokreta, zatim procenjuje distancu i odmerava snagu, pa
    pruža skalpel drškom napred tačno onako kako ga hirurg i očekuje.
    Sledeće po jednostavnosti su transakcije Dete-Roditelj. Dete u groznici traži čašu vode i
    brižna majka mu donosi.
    Obe ove transakcije su komplementarne, tj. odgovor je primeren i očekivan, u skladu sa
    prirodnim redom koji vlada u zdravim ljudskim odnosima. Prva od njih, koju smo razvrstali
    kao „Komplementarnu transakciju - tip I", predstavljena je na slici 2A. Druga
    „Komplementrana transakcija - tip II", prikazana je na slici 2B. Očigledno je, meñutim, da
    transakcije imaju sklonost da se vezuju u lance, tako da svaki odgovor postaje draž za
    sebe. Prvo pravilo saobraćaja meñu ljudima glasi da će saobraćaj teći glatko sve dok su
    transakcije komplementarne, a dopunsko pravilo glasi da je saobraćaj, u principu, moguće
    nastaviti u beskraj sve dok su transakcije komplementarne. Na ova pravila ne utiču ni priroda
    ni sadržaj transakcija - ona zavise isključivo od usmerenosti uključenih vektora. Sve dok su
    transakcije komplementarne, potpuno je irelevantno da li su dvoje ljudi zaneti ogovaranjem
    (Roditelj-Roditelj), rešavanjem nekog problema (Odrasli-Odrasli) ili igranjem (Dete-Dete
    ili Roditelj-Dete).
    Obrnuto pravilo nalaže da će saobraćaj biti prekinut čim se dogodi ukrštena transakcija.
    Najčešća ukrštena transakcija, predstavljena na slici 3A kao „Ukrštena transakcija -¦ tip I",
    oduvek je bila glavni izvor komplikacija meñu ljudima, bilo u braku, u ljubavi, prijateljstvu ili
    na poslu. Ovaj tip transakcije predstavlja glavnu brigu psihoterapeuta a oličen je u klasičnoj
    reakciji - transferom u toku psihoanalize. Draž je u ravni Odrasli-Odrasli, kao na primer:
    „Možda bi trebalo malo da pročeprkamo zašto ti toliko piješ u poslednje vreme?", ili: „Znaš li
    gde su mi ključevi?" U oba slučaja postoje i odgovarajući odgovori Odraslog Odraslome:
    „Možda bi trebalo. Sto se mene tiče, svakako bih voleo da saznam!", tj. „Tamo na stolu."
    Ako, meñutim, partner bukne, onda njegovi odgovori mogu da izgledaju i ovako: „Stalno mi
    nešto zvocaš, isti si moj otac." Ili: „Ja sam uvek kriva za sve." U oba slučaja imamo odgovore
    Deteta Roditelju i, kao što pokazuje transakcioni dijagram, vektori su ukršteni. Kad su stvari
    tako zapetljane, onda Odrasli problemi, kao što je pojačano odavanje piću ili traženje
    zaturenih ključeva, moraju da pričekaju dok se vektori ne razmrse. To može potrajati
    mesecima - u slučaju pića, ili svega nekoliko sekundi - kada je reč o zaturenim ključevima. Ili
    će inicijator morati da zauzme Roditeljski stav da bi bio komplementaran sa partnerovim
    iznenada aktiviranim Detetom, ili će ponovo biti aktiviran partnerov Odrasli da bi bio
    komplementaran sa inicijatorovim Odraslim. Ako se tokom rasprave o pranju sudova pobuni
    kućna pomoćnica, razgovor Odraslog sa Odraslim o sudovima je završen; ostaje jedino
    nastavak Dete-Roditelj, ili stvarna rasprava o jednoj drugoj Odrasloj temi, tj. o njenom
    daljem zadržavanju na tom poslu.
    Obrtanje „Ukrštene transakcije - tip I" ilustrovano je slikom 3B. To je ona situacija kada u
    psihoanalizi terapeut reaguje kontra-transferom: pacijent iznese neko objektivno, Odraslo
    zapažanje, a terapeut ukrsti vektore odgovarajući kao roditelj koji se obraća svom detetu.

    Ovo je „Ukrštena transakcija - tip II". U svakodnevnom životu „Znaš li gde su mi ključevi?"
    može da izazove: „Što ne paziš gde ostavljaš stvari? Nisi više dete."
    Dijagram odnosa na slici 4, koji prikazuje devet mogućih vektora društvenog delovanja
    izmeñu inicijatora i partnera, ima izvesna zanimljiva geometrijska (topološka) obeležja.
    Komplementarne transakcije meñu „psihološki ravnopravnim" osobama predstavljene su
    odnosima (1-I)2, (5-5)2 i (9-9).
    Postoje još tri komplementarne transakcije: (2-4) (4-2), (3-7) (7-3) i (6-8) (8-6). Sve ostale
    kombinacije formiraju ukrštene transakcije a u većini slučajeva to izgleda kao i ukrštanje na
    dijagramu; na primer, (3-7) (3-7), što" dovodi do situacije u kojoj dve osobe ćutke pilje jedna
    u drugu. Ako nijedna od njih ne odustane, saobraćaj meñu njima je gotov: preostaje im
    jedino da krenu svaka na svoju stranu. Uobičajeno rešenje je da jedna od njih popusti i
    preduzme (7-3), čime otpočinje igra „Frka", ili (5-5)2, što je bolji potez, jer posle njega
    oboje prsnu u smeh i rukuju se.
    Jednostavne komplementarne transakcije najčešće se odigravaju u površnim odnosima na
    poslu ili u društvu, i mogu lako biti poremećene jednostavnim ukrštenim transakcijama. U
    stvari, površan odnos bismo mogli definisati i kao onaj koji zastaje na nivou prostih
    komplementarnih transakcija. Takvi odnosi nastaju tokom aktivnosti, rituala i razonoda.
    Složenije su skrivene transakcije - one u kojima su aktivirana više od dva ego-stanja
    istovremeno – i to je vrsta transakcija koja je u podlozi igara. Trgovački putnici su posebno
    vesti u izvoñenju ugaonih transakcija u kojima su aktivirana po tri ego-stanja.
    Grub ali dramatičan primer prodavačke igre možemo naći u ovakvom razgovoru:
    Prodavac: „Ovo je bolje, ali je preskupo za Vas."
    Mušterija: „Uzeću baš to."
    Analiza ove reakcije prikazana je na slici 5A. Prodavac, kao Odrasli, konstatuje dve
    objektivne činjenice: „ovo je bolje" i „preskupo je za Vas". Na ravni tobožnjeg ili društvenog
    saobraćaja, ovo je namenjeno Odraslom mušterije, čiji bi Odrasli odgovor trebalo da glasi: „I
    jedno i drugo je tačno."
    Meñutim, na skrivenom ili psihološkom planu vektor je upućen od Odraslog jednog prevejanog
    prodavca ka Detetu mušterije. To najbolje potvrñuje odgovor koji daje Dete mušterije, a u
    podtekstu glasi: „Bez obzira na finansijsku stranu stvari, pokazaću tom uobraženom tipu da
    nisam ništa gora od drugih njegovih mušterija." Takva transakcija je komplementarna sa obe
    tačke gledišta, jer njen odgovor biva prihvaćen onako kako je prikazan - kao izraz Odrasle
    namere da nešto bude kupljeno.
    Dvostruko skrivena transakcija aktivira četiri ego-stanja i često je srećemo u igrama
    flertovanja.
    Seljak: „Hajde da Vi pokažem štalu."
    Gošća: „Sanjam o štalama još od malih nogu."
    Kao što pokazuje slika 5B, ovo na društvenom nivou ostavlja utisak Odraslog razgovora o
    štalama, a na psihološkom planu je Dečji razgovor o seksualnom začikavanju. Na površini
    deluje kao da Odrasli vodi glavnu reč ali - kao i u većini igara - ishod odreñuje Dete i učesnici
    uvek mogu da dožive iznenañenje.
    Transakcije je, dakle, moguće podeliti na komplementarne ili ukrštene, jednostavne ili
    skrivene, a skrivene dalje možemo deliti na ugaone i dvostruke.
  23. Волим
    zlata got a reaction from Саша од Москве in Шта би поклонили себи вечерас...?   
    poklonila bih sebi fantastično napisan scenario o Nemanjićima sa produkcijom poput Gospodara prstenova.
  24. Волим
    zlata got a reaction from ines in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    Svi se vrate u snove, znaš li to? Kad tad, uvek se vrate.
    Kada se realnost uruši, osobe iscepaju i ti staneš pred ogledalom i ne znaš gde ćeš, vratićeš se u snove. Zašto? Zato što koliko god ti želeo da ideš napred, uvek ćeš se osvrtati a osvrtati znači sanjati. Uvek ćeš se osvrtati ka tim događajima sa tim osobama i te osobe u tim nekim momentima i onda, kada ti se bude smučilo da stalno sanjaš i da sebe mučiš, neko će ti reći kako imaš tužne oči, neko ko te zaista zna, reći će ti to i šta će biti tada, šta misliš?
    Tada ćeš doći kod mene u zaborav. Onaj koji niko ne želi da poseti osim ako ne želi da preživi. Ali i ljudi su životinje koje takođe navodi njihov instinkt za preživljavanjem i svako dođe. Baš kao što i svako i ode. Samo je pitanje vremena.
    E, kada dođeš, tada ćemo popiti jednu kafu, kuvam odličnu kafu tako da se za to ne brini. Onda ćeš mi lepo sve polako ispričati, pa ćemo lupiti onda jednu rakiju, onu domaću, sa planina. Deda peče kad je najjači minus. Znaš kakva je, uh!
    Pričaćeš mi sve u najsitnije detalje. Sve što želiš da zaboraviš. Boleće te, neću te lagati. Jako će te boleti. Boleće te onoliko koliko si voleo a niko ne dolazi kod mene ko nije voleo najjače. Kada se tvoja priča bude završila odaću ti jednu tajnu koju svi znaju ali niko ne sme drugom da kaže.
    U zaborav se ne ide zbog zaborava. U zaborav se ide zbog putovanja, moje kafe, dedine rakije, tvoje priče i te jedne male tajne.
    Niko ti neće reći koja je ta tajna jer šta bi te onda nateralo da putuješ i dođeš ovde? Ništa.
    Ta tajna je da zapravo treba da se sećaš. Nijedan tiranin nije zaboravio nešto toliko čisto kao što je voleti nekog jer su i najveći carevi, sa carstvom kojem nisu mogli da vide granice čak i da su se popeli na najvišu zgradu današnjice, imali srce. Ne bi trebalo, ne bi smelo da se zaboravi vreme i osoba koju si voleo, koliko god povređen ili ogorčen budeš bio.
    Naravno, možda sad već shvataš da ja nisam u zaboravu. Vidiš li ona vrata tamo? Tamo je zaborav. Ja nisam tamo bio. Ja sam ovde samo da te saslušam i kažem ono što ja želim da kažem. Odluka je na tebi. Neću te sprečavati. Nije to moje mesto. Ja sam te saslušao kao ljudsko biće i moja uloga je završena jer kao i uvek, ja sam niko poseban. Blizu sam samo naratoru u ovoj divnoj i neobičnoj priči zvanoj život ali nisam narator.
    Kradem smrti dane. To je, dok me ne uhvati. A kada me uhvati, zaboraviću.
    M.N.

     
    U duhu teksta, nastavite razgovor... ljubav za sve i uvek
  25. Волим
    zlata got a reaction from YOKA in A sada nešto potpuno drugačije... :)   
    volim osmeh prijatelja.
    Radi se o tome da sam se zaposlila, doduše pripravnik sam i to volonter ali mi to ne olakšava dnevni napor.
    Prvi sam socijalni radnik u Domu zdravlja u Rumi i trebalo je prokrčiti i utabati put od lekara do mog profesionalnog domena. Mislim da sam se sada uhodala a i imam net u kancelariji i eto me Bacim ja povremeno oko na vaše divne misli, želje, snove, strahove, ambicije i ostalje zanimljivosti koje prate ovu drugačiJOST  
×
×
  • Create New...