Jump to content

w.a.mozart

Члан
  • Број садржаја

    21608
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    161

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from GeniusAtWork in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  2. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from Ioan in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  3. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  4. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from Bilbija in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  5. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from Branka62 in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  6. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Avocado in Дара из Јасеновца   
    Apropo konstantne manipulacije da se "o Jasenovcu ćutalo 75 godina" - ovo je kadar iz filma "Deveti krug" France Štiglica, čija se završnica dešava u Jasenovcu. Film je bio u glavnom programu Kana i nominovan za Oskara 1960. god. Iako ima malo naivnosti na početku, završnica u logoru je jedna od najzastrašujućih sekvenci koje sam ikada video.
    A veliki Lordan Zafranović je posvetio dobar deo karijere ovoj tematici - snimio je mučni "Krv i pepeo Jasenovca", kao i "Testament", svetsko remek-delo filmske umetnosti, koje se bavi i Jasenovcem, ali i životom u NDH, kao i, u trećem paralelnom toku, sudjenjem iz 1986. godine Andriji Artukoviću, jednom od osnivača Jasenovca.
    Bogdan Žižić je 1966. snimio značajan kratki dokumentarac o Jasenovcu, a Gavrin i Hlavaty su još 1945. snimili film - "Jasenovac"! I to su čuveni snimci koje čuva Jugoslovenska kinoteka i koji se decenijama unazad koriste.
    Jedna je stvar nameštati komisije za izbor kandidata, lažirati rejting na IMDB, manipulisati javnošću i gebelsovski napadati ljude koji vas kritikuju, ali ovo je potpuno novi nivo - brisanje čitave istorije i nipodaštavanje svih autora koji su se decenijama unazad suočavali sa ovom temom.
    A ako neko misli da se kratki i dugi dokumentarci ne računaju - dva najznačajnija filma o Aušvicu su kratki i dugi dokumentarci - "Noć i magla" i "Shoah". Nije baš sve počelo sa Spilbergom, niti će išta da počne sa Antonijevićem.
     
    Ovo mi je drug iz srednje škole
     
    https://www.facebook.com/dragan.v.petrovic.3/posts/10164992929010525?__cft__[0]=AZXXKO_WRn4hGOyDUJm5-K9k_oLrWIic1ss0C5WndEW-H72bl7Zszt-qdriGYbVmW3xIj1RZezsJs_S2MBKrIPG1z_So4P48LOesrss5uH-W5wu6aDObJrwbmQWk-n0F4Vs&__tn__=%2CO%2CP-R
  7. Хахаха
    w.a.mozart је реаговао/ла на Драшко у Дара из Јасеновца   
    meni je lako za Rusiju pa  i Ameriku i druge zemlje
    to su zemlje gde kultura (bar tog tipa) ipak ne pada
    Rusija je ipak posebna, ali i USA glumci nema da fali, nema da blene ko tele u šarena vrata, nema da kaže "stoj pucaću" intonacijom "dajte mi tu kiflu" (imam primer za to iz jedne domace serije al ajd da ne budem grozan prema dotičnoj glumici..)
     
  8. Волим
    w.a.mozart је реаговао/ла на Avocado у Дара из Јасеновца   
    Bio Kralj Petar prošle godine... pre toga Nemanjići... snima se o Košarama, Žutoj kući i spašavanju američkih pilota u 2. sv. ratu... i biće još mnogo toga... kaplje lova pa umetnici ne mogu da ne dobiju inspiraciju... ko sa partizanskim filmovima... neki će biti i dobar...
  9. Оплаках :))
    w.a.mozart је реаговао/ла на Јанко у Сексуални односи по Календарчету   
    Хвала Богу св. ап. Павле, апостол љубави, многе избави из тог огња НЕ застрашујући их већ САВЕТУЈУЋИ ИХ да - ако су више телесни него духовни (читај ако се лако телесно распаљују) НЕ ЖИВЕ КАО ОН него нађу себи жену/мужа и задовољавају своју жељу на законит начин.
     
    Него, више ме мучи питање: што сам Господ у причи о жени са пет мужева и "чија ће бити" о Другом доласку није нагласио да НИЈЕ СПАВАЛА НИ СА ЈЕДНИМ!
    То је једини логичан закључак из ових монашких прича јер:
    1. То је област СЗ закона, да је била јалова значило би да је грешна - ништа од спасења о Васкрсењу свих.
    2. СВИ су у Царству (и жена и мужеви).
    2. Није имала деце ни са једним. 
    Дедукцијом је јасно да би то било једино могуће ако нико није имао односе са њом.
    Да не говоримо о томе да су Соломон, Давид, св. краљеви Стефан Првовенчани, Милутин и др. вишебрачни одавно у геени. Нема шансе да нису гледнули без жеље у срцу...
     
    Јес' занимљива тема - за доконе.
     
    Читајте Павла, волите своје жене како год вам ОБОМА прија, не браните се једно другом ОСИМ ПО ДОГОВОРУ и не булазните к'о Папа над водом, што би рек'о Јоил... ?
  10. Оплаках :))
    w.a.mozart је реаговао/ла на Иван Ц. у Да пробамо да ли овако иде... шанса за ЖРУ   
    Драги и поштовани пријатељи, чланови сајта Поуке.орг и форума Живе Речи Утехе!
    Много сам размишљао о томе да ли треба и даље да постоји форум ЖРУ. Да ли је превазиђен овакав начин рада, да ли можда треба једноставно са овим престати и ићи даље.
    Многи од вас су ми се јавили: неки са свим разумевањем кроз шта морамо да пролазимо с обзиром на искушења са којима се среће неко ко се бави оваквим начином мисије Цркве, неки са неразумевањем, а било је и оних који су отворено претили (имам и документовано).
    Свакако, ничим натеран нити уцењен (јер овај пројекат заиста није играчка, нити моја нити било чија), решио сам да за сада покушамо овако: да форум буде доступан искључиво члановима сајта. Дакле, да би неко могао да чита сајт, да га претражује у потпуности МОРА да буде члан сајта и буде пријављен.
    Такође, овом приликом поздрављам и оне који ће брже-боље да скриншатују детаље са форума и да без икакве сарадње са мном, шаљу скринове којекуде, да слободно наставе свој прљави посао.
    Ово би био мој последњи покушај да видимо да ли смо у стању да се носимо са искушењима које нам ово доба нуди или да будемо осуђени да нам "мисију" на интернету воде разни расколници, бивши и лажни свештеници, јеретици итд... док ћемо ми да ћутимо и између себе се сатиремо.
    Молим вас да се СТРОГО држите ПРАВИЛНИКА сајта и да сваки непримерени садржај пријавите администрацији.
     
    Ваш у Господу,
     
    Иван
     
  11. Хахаха
    w.a.mozart је реаговао/ла на Natasa. у Зашто све што је лепо има крај?   
    Ovo je već smejurija .
    Svi znamo da Pouke ne idu nigde i svake godine ista tema .
  12. Свиђа ми се
    w.a.mozart је реаговао/ла на Danijela у Bog i maske   
    Mnogi sveštenici i episkopi u Grčkoj ne uzimaju ozbiljno korona-virus. Možda će biti neophodno da država prisili Crkvu da zaštiti svoje vernike, komentariše za DW grčka novinarka Kaki Bali.
          
     
    Čini se da je virus osvetoljubiv. Posebno prema onim ljudima koji ne veruju da postoji. Ili prema onima koji kovid 19 opisuju kao „lakši grip“. Na primer, dvojica predsednika koji su relativizovali koronu, brazilski Žair Bolsonaro i američki Donald Tramp, zarazili su se kovidom 19.
    Osvetoljubivi virus su iskusili i neki duhovnici Grčke pravoslavne crkve, koji već mesecima glasno tvrde da nije moguće da se čovek zarazi na liturgiji. To je slučaj sa Teoklitom, episkopom jerisoskim, svetogorskim i adramedijskim, koji je od samog početka govorio da njega štiti njegova vera. I da zbog toga nisu potrebne ni maske, ni pravila držanje distance. Teoklit je više puta zahtevao od lekara da ga testiraju kako bi se uverili da njega štiti sveto pričešće.
    Pozitivan nakon liturgije
    Konačno je testiran, a rezultat testa je bio – pozitivan. I to nakon što je 26. oktobra služio liturgiju u čast svetog Dimtrija, zaštitnika Soluna. Bez maske i distance. To je moglo da se vidi i na televiziji, a prisustvovala je i predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu.
    Kontrole prevoza u Atini: u Gračkoj je uvedena obaveza nošenja maski
    Vest o tome da je rezultat testa pozitian objavljena je u subotu, u saopštenju Svetog arhijerejskog sinoda Grčke pravoslavne crkve. To je izazvalo paniku kod drugih sedam episkopa koji su prisustvovali bogosluženju.
    Svi oni su mahom stariji ljudi, stajali su bez maske odmah do Teoklita i primili sveto pričešće iz iste kašike, kako je to i običaj u pravoslavnoj crkvi.
    Crveni alarm za uzbunu
    Onda su odjednom i sveštenici i vernici pojurili u privatne klinike u Solunu kako bi se testirali. Ali, s obzirom na to da je već deset dana u gradu i okolini na snazi crveni alarm za uzbunu, kapaciteti za testiranje u severnoj grčkoj metropoli su ograničeni.
    Zbog crvenog alarma i sloboda kretanja prilično je ograničena. Maske moraju da se nose čak i na praznoj promenadi.
    Ali, ako pogledate šta se dešava na liturgiji, za crkvu kao i obično važe drugačija pravila. Aktuelna konzervativna Vlada Grčke ne usuđuje se da se suprotstavi sveštenstvu, kao što se do sada nije usuđivala nijedna druga vlada.
    Borba protiv racionalnosti
    U Grčkoj nema demonstracija protivnika korone, poput onih koje se održavaju u Nemačkoj. Jer, upravo je Crkva ta koja najčešće predvodi otpor protiv racionalnosti. Naravno da postoji veliki broj trezvenih sveštenika, onih koji su zabrinuti za zdravlje svojih parohijana.
    Ali, isto toliko je i onih kao Teoklit, koji tvrde da ih Bog štiti. To bi onda trebalo da znači da vernici ne treba ništa da rade kako bi zaštitili sebe i svoje bližnje. Neki duhovnici idu öak korak dalje i misle da vernici ne smeju ništa da čine, inače njihova vera nije istinska.
    Vernici bi morali da nose maske i u crkvama
    Nakon što se saznalo da je Teoklit zaražen kovidom 19, njegova eparhija izdala je saopštenje u kojem se vernici mole da nose maske unutar i van crkve. I da se mole za episkopa.
    Trezveno gledajući, moglo bi se reći: Bog čuva one vernike koji čuvaju sebe i one oko sebe. Ali, eparhija nije htela da izda takvo saopštenje. Moguće da je to zaista teološki pogrešno, ali nije o tome reč. Stvar je u tome što veliki broj sveštenika i episkopa i dalje odbija da dâ dobar primer.
    Crkveno rukovodstvo trebalo bi da izoluje one crkvene velikodostojnike koji se igraju zdravljem vernika. A ako to ne uradi, na potezu bi trebalo da bude država. Vlada bi trebalo, kao i proletos, da zatvori crkve – bez obzira koliko to politički bilo bolno.
    Šteta je što Crkva mora da se prisiljava da štiti svoje vernike.
     
    IZVOR:
    Bog i maske
    WWW.DW.COM Mnogi sveštenici i episkopi u Grčkoj ne uzimaju ozbiljno korona-virus. Možda će biti neophodno da država prisili Crkvu da zaštiti svoje vernike, komentariše za DW grčka novinarka...  
  13. Хахаха
    w.a.mozart got a reaction from Просечан србенда in Дејан Мачковић: ПРОБЛЕМ ПОСТА У САВРЕМЕНО ДОБА   
    Htedoh da pitam "Zašto misliš da bi popovi prihvatili tu hranu?" a onda sam zamislio scenu.... Što bi reko Dimitrije Pantić - Puklo mi je ko na dlanu!  
    Već vidim sajt za online kupovinu po sniženim cenama i posebnim diskauntom tokom prve i zadnje nedelje posta. Pravoslavni kupindo ili Kupizabližnjeg.rs 
  14. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in E.S. Posthumus - bend o kome će se tek čuti   
  15. Волим
    w.a.mozart је реаговао/ла на uomo del Ve.Te. у Текстови/преводи Отаца Ране Цркве   
    Ево и овај детаљ.... превод грчког текста на неколико језика па кога занима може видети како је ко превео реч: μιμητὴς
     
    Посланица Диогнету 10.4-Грчки текст:
    “ἀγαπήσας δὲ μιμητὴς ἔσῃ αὐτοῦ τῆς χρηστότητος. καὶ μὴ θαυμάσῃς, εἰ δύναται μιμητὴς ἄνθρωπος γενέσθαι θεοῦ.”  Michael W. Holmes p. 712
     
    Владика Атанасије преводи грчки текст овако:
    “A кад (Га) заволиш, постаћеш подражавалац (μιμητής) доброте Његове. A немој ce чудити како може човек бити подражавалац Бога.” стр. 422
     Руски превод:
    “А возлюбив, подражай Его благости и не сомневайся, может ли человек подражать Богу:”
    http://didahe.ru/publ/imennoy_ukazatel/apologety_rannie/poslanie_diognetu/238-1-0-220
    https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english-russian/imitate
    Енглески превод:
    “Βy loving him you will be an imitator of his goodness. And do not be surprised that a person can become an imitator of God;” Michael W. Holmes p. 713
    Италијански превод:
    “Ad amarLo diventerai imitatore della sua bontà e non ti meravigliare se un uomo può diventare imitatore di Dio:” Antonio Quacquarelli  p. 361
    Немачки превод:
    “Liebst du (ihn) aber, wirst du Nachahmer seiner Güte sein. Und wundere dich nicht darüber, daß ein Mensch Nachahmer Gottes zu werden vermag;”  Lindemann und Paulsen  s. 319
    Француски превод:
    “En l'aimant, tu seras un imitateur de sa bonté, et ne t'étonne pas qu'un homme  puisse devenir un imitateur de Dieu:” p. Dominique Bertrand p. 498-499
     
    Грци се куну и заклињу старогрчким језиком.... исто тако и Срби и Руси се куну у Црквенословенски и заклињу се њиме.... код неких чак то прелази у обожавање....а нема нигде доброг речника ни Грчког ни Цркенословенског...обично речнике које имамо су стари  “500 до 600” година....
    Најбољи речници Грчког који постоје данас нису приређени у Грчкој већ су урађени на Западу (Oxford и други….)…. на пример овом вам је као да би дошао неки Кинез из Пекинга и да уради/приреди набољи речник за Црквенословенски језик који постоји до сада....
     ....ми Срби имамо Петковићев речник Црквенословенског из 1935-ет.... годиште као и већина уџбеника који се користе у Богословијама и добрим делом на факултетима у СПЦ.... замислите неког владику или попа у СПЦ да се вози у ауту који је произведен далеке 1935-те.....па да тај владика/попа неби мого’ далеко да стигне...е управо вам је иста ситауција што се тиче бављења теологијом у СПЦ....богослови, студенти не могу далеко да стигну са овим уџбеницима/књигама/литературом коју тренутно имају на располагању.... тј. не могу да стигну далеко кад је у питању бављење науком- тренутно једино неко ко познаје стране језике а пре свега старогрчки и латински је у бољој позицији....кад чујем како неки елегантно, манекенски причају “Српска Теологија данас” ја се накостријешим одмах/моменТАлно..... али ето, то вам је то.....
    .....питање школског система/програма у Богословским школама је веома компликовано, негде сам писао о овоме већ....пре неког времена је покушана реформа али безуспештно... пошто ми немамо тренутно могућности/капацитете за реформу школства (што обухвата писање нових уџбеника а пре свега превођење списа Отаца Ране Цркве), мислим да би требало радити на томе, ставити акценат на то да се осмисли програм у Богословским школама где ће студенти моћи/требати/морати научити најмање три страна модерна језика у току школовања....да би имали приступ литератури/преводима Отаца Ранце Цркве која је већ постоји на страним језицима.... а све би ово поред тога могло допринети...да све више не дешава то да већина свештеника која се поставља на парохије на Западу (Западна Европа, Северна Америка) дођу на парохије а да незнају језик, неки чак ни после 10 или 15 или више година нису научили језик те земље где служе као свештеници, а има их и они који једноставно не желе да науче језик-не итересу је их то, тужно али истинито....
     
    Него да се вратим на упоређивање текстова/превода....
    …. тако човек ако би желео да погледа нешто у речник (а нема их) ако не познаје стране језике може само да се поспе пепелом и да рида и оплакује из гласа судбину своју....
     
     
     
     
     
     
  16. Волим
    w.a.mozart је реаговао/ла на Драшко у "Faceblock" - Шта нас од 1. септембра чека на fb-u   
    Pa kad živiš u 18om  veku
  17. Зачуђен
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in "Faceblock" - Шта нас од 1. септембра чека на fb-u   
    Pravi trenutak da neko napravi domaći sajt
  18. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ja sad isto ovako mogu da ponavljam da je Vroči kaj, slovenački edukativni časopis s konca 90-ih, namenjen svima. Verovatno bih bio čak i za nijansu više u pravu nego ti u vezi sa Lestvicom. Zamisli dva eksperta za automobile koji razmenjuju mailove o popravci Lamburdžinija... i onda ti dodješ do te prepiske i kreneš da pratiš savete kako bi popravila svog jugića. Pri tom, uporno tvrdiš da su saveti validni za svaki auto. O tempora, o mores...
  19. Волим
    w.a.mozart је реаговао/ла на Dragi у Da li igrate kompjuterske igrice i koje?   
  20. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from Поет in Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    Da, ali postoje liturgijske osobe (i popovi)  koje slušaju narodnjake ili uživaju u nekoj drugoj vrsti, ipak je i nešto drugo u pitanju
  21. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Agaton Vuzman in Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    Razmišljam o ovome, mogao sam da stavim i prepoznavanje Hrista ali mislim da je Hristos krajnja tačka do koje nas vodi ovaj kapacitet a mene više zanima umetnost. Da li ovaj kapacitet zavisi od naše ličnosti, senzibiliteta, okolnosti u kojima živimo... i najbitnije, može li da se povećava i smanjuje. Muzika je verovatno najpogodnija za ovu analizu. Da li je lepota koju prepoznajemo u umetnosti samo odbljesak onoga što nosimo u sebi ili ipak nešto više? 
     
    Nisam baš najsrećnije sročio sve ovo al rekoh da počnem pa ćemo valjda negde stići...
  22. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in Kako zamišljam carstvo Božije...   
    „Ne boj Ga se! Strašan je i veličanstven je pred nama, užasan je visinom svojom, ali je milostiv beskonačno, iz ljubavi je postao kao i mi, i veseli se s nama, vodu u vino pretvara, da se ne prekida radost gostiju, nove goste očekuje, nove neprestano zove, i to u vekove vekova.” 
  23. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Драшко in Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава   
    Ovde svaka notica ima više Boga u sebi od učenja o mitarstvima (samo kažem)
     
     
  24. Свиђа ми се
    w.a.mozart got a reaction from Jecić in Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    mislim na uzrastanje u muzici i onome što slušaš, konkretno sam kao srednjoškolac slušao neke rok grupice a sada sam stigao do pomenute opere - konkreno mislim na ovo izvođenje (Tako čine sve) 
     
    Mozart's Così fan tutte
    WWW.MEDICI.TV Nicholas Hytner (stage director), Iván Fischer (conductor) – With Luca Pisaroni (Guglielmo), Miah Persson (Fiordiligi)...  
  25. Волим
    w.a.mozart got a reaction from Aleksandra_A in Kapacitet za prepoznavanje lepote   
    Razmišljam o ovome, mogao sam da stavim i prepoznavanje Hrista ali mislim da je Hristos krajnja tačka do koje nas vodi ovaj kapacitet a mene više zanima umetnost. Da li ovaj kapacitet zavisi od naše ličnosti, senzibiliteta, okolnosti u kojima živimo... i najbitnije, može li da se povećava i smanjuje. Muzika je verovatno najpogodnija za ovu analizu. Da li je lepota koju prepoznajemo u umetnosti samo odbljesak onoga što nosimo u sebi ili ipak nešto više? 
     
    Nisam baš najsrećnije sročio sve ovo al rekoh da počnem pa ćemo valjda negde stići...
×
×
  • Креирај ново...