w.a.mozart

Kako zamišljam carstvo Božije sa Srbima

lepa priča... i istinita. Naročito kraj

već sam zaboravio gde su stali sećam se samo da jetiji dolaze sa severa

ma jasno mi je sve, mislio sam na taj mentalni sklop

Znam ovo. Odvratno je

https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/blagoje-pantelic:541 https://www.scribd.com/document/372936892/Zasto-je-Miroslav-Markovic-morao-da-ode Mene je ovde rezočarala: Трећи напад на Мирослава Марковића извела је угледна књижевница и академик Исидора Секулић. Критика је дошла, дакле, са „друге стране“ у односу на претходну, тј. из опозиције Ђурђеву, тачније Ђиласу. Повод је предлог Марковића упућен Књижевном савету Издавачког предузећа „Просвета“ да у свој издавачки план уврсти и превод Хомерове Одисеје, који је он планирао да сачини; уз допис овој издавачкој кући, он је – пробе ради – превео одређени број стихова. Тај његов гест је изазвао бурну и у потпуности неприличну реакцију Исидоре Секулић, која је била члан Књижевног савета „Просвете“. Већ на самом почетку „Реферата“ познате књижевнице јасно је да је њена основна намера да исмеје и до краја дискредитује Марко- вића. Она са неподношљивим цинизмом говори о његовом предлогу „Просвети“ да размотри могућност да подржи један значајан и ве- ома комплексан пројекат какав је превод Хомерове Одисеје. Начин на који она коментарише његово, како каже, „писамце“ Књижевном савету „Просвете“ је крајње злонамеран. Иако је реч о младом и ам- бициозном научном раднику, Марковић је у том тренутку иза себе имао десетогодишње искуство рада на универзитету, више запаже- них студија и хиљаде (!) преведених страна са неколико језика, стога није заслужио да се уважена књижевница и академик тако односи према њему. Критика Исидоре Секулић је пребогата непотребним дигресијама чији је циљ да покажу тобожњу интелектуалну супериорност аутора у односу на младог научног радника. А да је, из неког нама непознатог разлога, намеравала само да јавно омаловажи Марковића говори и чињеница да она у свом часопису објављује реферат који је интерног карактера, који је у ствари акт намењен Издавачком предузећу „Просвета“, и није од јавног значаја. Публиковање документа тог типа је крајње непримерено јер, пре свега, јавност није упозната са самим предметом спора. Читаоцима Књижевности, уредница листа и аутор реферата није ставила на увид и интегралну верзију Марковићевог „писамцета“ и (огледног) превода једног кратког извода из Хомерове Одисеје, како би они могли самостално да дођу до закључка да ли је њена критика оправдана или није. Штавише, она одбија да објави и одговор Мирослава Марковића. Како сазнајемо из Марковићевог писма Ђурићу, Исидора Секулић је чак фалсификовала његов превод и онда га подвргла критици. Имајући то у виду, очигледно је зашто је цењена књижевница одбила да публикује Марковићев одговор. Исидора Секулић је Марковићу ускратила право да изнесе своју одбрану, те је на тај начин дискредитовала и своју критику, зато нема разлога да детаљније анализирамо садржај њеног реферата. Оно што је најважније јесте да је она, нажалост, успела да спречи Марковића да приреди превод Хомерове Одисеје, који је планирао да реализује по највишим научним стандардима. Насрећу, пошло јој је за руком да допринесе томе да један озбиљан научни радник емигрира из Србије (тј. Југославије) – и направи светску каријеру. Марковићеви и ондашњи и потоњи резултати говоре да је он итекако био способан да успешно изведе један тако захтеван преводилачки посао. Капитално дело које је у иностранству, без опструкције од разно-разних ауторитета, успео да реализује заправо је најбољи одговор на напад академика Исидоре Секулић. О овом случају као и о другим разлозима који су га приморали да напусти отаџбину, Мирослав Марковић је писао свом учитељу, искреном пријатељу и заштитнику, проф. Милошу Ђурићу, и то његово писмо доносимо у наредном [II] делу, а пре тога ћемо изложити једно веома значајно сведочанство колегинице и пријатељице Мирослава Марковића, у којем нам открива зашто је изабрао да оде у Венецуелу.

Čestitam Badnji dan (koji, strogo uzevši, ničemu posebno nije posvećen) svim kreacionistima sa željom da sa još većim žarom učitavaju istoriju u Stari zavet, naročito u Knjigu postanja. Trud se na kraju isplati, verujte mi. Što se mene tiče, držaću se proverenih stvari: ruska salata, seks (isključivo bračnog karaktera i ponekad verbalni) i kraft pivo na točenje. S verom u Pismo, živeli!