Jump to content

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

dragan.dr

Члан
  • Број садржаја

    292
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by dragan.dr

  1. Trčanje može da vam produži život za 3 godine Novo istraživanje pokazuje da trkači mogu da žive u proseku tri godine duže od osoba koje ne trče. Ali, najbolja vest koju donosi ova 15-godišnja studija jeste da možete da produžite život čak i ako trčite sporo nekoliko minuta dnevno. ,, Ljudi ne moraju da trče mnogo da bi doprineli svom zdravlju’’, kaže glavni autor Dak-čal Li , asistent na kineziologiji na Državnom univerzitetu u Ajovi. ,, Nadam se da će ova studija motivisati više ljudi da počnu da trče i nastave sa tom praksom u cilju što boljeg zdravlja.’’ Iz studije se ne vidi jasno da li je duži životni vek direktno izazvan trčanjem. Istraživači su samo dokazali da postoji snažna veza između trčanja i dužeg života. Može biti da su zdravi ljudi oni koji biraju da trče, napominju autori studije. Istraživači su pokušali da kontrolišu podatke tako da u obzir uzmu i ove faktore. Važeće američke preporuke za fizicku aktivnost glase minimum 75 minuta nedeljno trčanja ili druge aerobik aktivnosti visokog intenziteta, ili 30 minuta vežbanja umerenim intenzitetom skoro svakog dana tokom nedelje. Ali osobe koje su vežbale manje od toga su ipak ostvarile značajnu korist po svoje zdravlje, kaže ovo novo istraživanje. Umereno trcanje svake nedelje – manje od 51 minuta, kraće od 9,5 kilometara, sporije od 9,5 kilometara na sat, ili samo jednom ili dva puta - i dalje je povezano sa velikim koristima po zdravlje u poređenju sa praksom da se uopšte ne trči – kažu istraživači u najnovijem broju časopisa Journal of the American College of Cardiology. Studija takođe pokazuje da možete i da preterate. Osobe koje su redovno trčale manje od sat vremena nedeljno smanjile su rizik od smrti jednako kao one koje su trčale tri ili više sati nedeljno. Previše trčanja povezano sa kraćim životnim vekom Studija je obuhvatila više od 55.000 odraslih osoba starosti između 18 i 100 godina, koji su praćeni u periodu od 15 godina da bi se utvrdilo da li postoji veza između trčanja i dužine života. Oko jedne četvrtine ove grupe su činili trkači. Učesnicima je rečeno da popune upitnik o svojim navikama vezanim za trčanje a potom su istraživači beležili podatke o onima koji su umrli tokom perioda studije. Istraživači su ustanovili da ljudi koji ne trče imaju za tri godine kraći očekivani životni vek od trkača. Trcanje je povezano sa 30 odsto manjim rizikom od smrti usled bilo kakvog uzroka i 45 odsto manjim rizikom od smrti od bolesti srca ili mozdanog udara u poređenju sa odsustvom trčanja kao aktivnosti. Čak i oni koji ne trče mnogo ostvaruju velike prednosti. Trcanje najmanje 30 do 59 minuta svake nedelje – što je jednako dužini od samo 5 do 10 minuta dnevno – povezano je sa 28 odsto manjim ukupnim rizikom od smrti i 58 odsto smanjenim rizikom od smrti usled bolesti srca u poređenju sa odsustvom trčanja kao aktivnosti. ,, Prednosti u pogledu dužine životnog veka kod trkača su bile slične bez obzira na dužinu trčanja, pređenu razdaljinu, učestalost, obim i brzinu’’, kaže Li. Ove prednosti su ostale evidentne čak i kada su istraživači u obzir uzeli faktore kao što su telesna tezina, pusenje, konzumiranje alkohola ili zdravstveni problemi. Međutim, trkači moraju da budu istrajni. Uporni trkači – oni koji su redovno trčali šest godina u proseku – ostvarili su najveće prednosti, ustanovili su autori studije. Poboljšana funkcija srca i pluća je ključna za zdravstvene benefite od trčanja, kaže Li. Trkači obuhvaćeni studijom bili su za 30 odsto u boljoj fizičkoj kondiciji od onih koji nisu trčali, a njihova kondicija je rasla sa vremenom koje su provodili u trčanju. Dr Majkl Skot Emeri , kopredsednik Saveta za sport i vežbanje Američkog koledža za kardiologiju, smatra da je ,, donekle iznenađujuće da 5 do 10 minuta trčanja ima takav uticaj na zdravlje’’. ,, Ovo pokazuje da najveću korist imate ako se pokrenete i nešto radite, čak i ako to nije u skladu sa važećim smernicama. I malo je bolje od ničega’’, kaže Emeri, kardiolog iz Grinvila u Južnoj Karolini. Ali, dodaje on, trčanje ima više potencijala za povrede od hodanja, uključujući probleme sa zglobovima, iscasenje clanka, sindrom trkacke potkolenice,bol u ledjima i istezanje misica. Ljudi možda imaju sličnu korist od hodanja na istoj razdaljini tokom dužeg vremenskog perioda, predlaže on. ,, Trčanje ima više potencijala za povrede, ali hodanje traje duže’’, kaže Emeri. ,,Morate da pronađete kombinaciju koja vam najviše odgovara.’’ Li se slaže da osobe zainteresovane za trčanje treba da počnu polako i da postepeno razvijaju ovu naviku. ,, Trčanje je intenzivna aktivnost i zato se neaktivnim osobama preporučuje da počnu sa hodanjem pre nego što krenu da trče, kako bi smanjili rizik od povrede’’, kaže on.
  2. Pa mislim na sport koji je odgovarajuci kako za Vase godine, tako i za Vase trenutno zdravstveno stanje,mislim na granu sporta,koja nece dovesti tokom bavljenja njome do opterecenja srca i kardiovaskularnog sistema. Treba naci sportsku disciplinu koja Vam odgovara,i u kojoj uzivate,preporucuje se plivanje,trcanje,voznja biciklom,itd.
  3. Zdravom hranom do zdravog srca Srce je mišićni organ, svojevrsna ”pumpa” za krvotok u našem organizmu. Nažalost, u današnje vreme stresovi, nezdrava ishrana i korišćenje duvanskih proizvoda su svakodnevica. Shodno tome i broj osoba sa srčanim tegobama se povećava. Možete izbeći srčane probleme ako se trudite da izbegavate stres i nerviranje, ako ste pušač rešite se tog poroka, boravite što više na svežem vazduhu, konzumirajte hranu bez mnogo masnoća i naravno, ne u velikim količinama. Bavljenje odgovarajućim sportom je veoma poželjno za dobrobit srca. Bilo bi dobro da u svoj jelovnik uvrstite dole navedene namirnice. Mlečni proizvodi – mleko, sir i jogurt ako su redovno na Vašem jelovniku, odlična su preventiva protiv viskog krvnog pritiska koji može dovesti do infarkta. Jabuka deluje blagotvorno na zdravlje čitavog organizma. Osim što je dobra za zdravlje zuba, pospešuje probavu, snižava nivo lošeg holesterola, dve jabuke na dan trebalo bi da smanje opasnost od srčanog udara. Brusnica je takođe prijatelj Vašeg srca i krvnih sudova. Bilo bi dobro da pijete 3 čaše soka od brusnice svakog dana. Brusnica sprečava kancerogena oboljenja ili napredak kancerogene bolesti. Soja obiluje antioksidansima. Trebalo bi da bude neizbežna na jelovniku dijabetičara, gojaznih osoba, pušača, osobama koje obavljaju stresan posao. Sok pomorandže je saveznik u snižavanju lošeg holesterola. Takođe, ako redovno pijete sok od pomorandže smanjićete rizik od naslaga i zadebljanja krvnih sudova oko 30 % . Savet plus: ako, nevezano za ishranu, osećate bilo kakve srčane tegobe, posetite kardiologa.
  4. Pneumotoraks je stanje koje označava prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru. Vazduh dospeva u pleuralni prostor iz spolja šnje sredine zbog prekida kontinuiteta pleuralne membrane, tj. viscrealne, parijetalne ili medijastinalne pleure i u zavisnosti od toga može biti otvoreni, zatvoreni i tenzioni. Do toga najčesce dolazi rupturom visceralne pleure i prodorom vazduha iz pluća u pleuralni prostor. Rezultat prodora vazduha u pleuralni prostor je kolaps pluća. Pneumotorax je najčesće unilateralan, retko se javlja bilateralni. Ukupan rezultat pneumotoraksa je gubitak volimena pluća, a to može ugroziti život bolesnika sa respiratornom insuficijencijom. KlasifikacijaPneumotorax se kalsifikuje na: • Spontani (primarni i sekundarni) • Traumatski • Jatrogeni Spontani poneumotoraks nastaje bez traume ili nekog očiglednog razloga, a traumatski pneumotoraks je rezultat direktne penetrantne ili tupe traume grudnog koša zbog koje nastaje rascep bronha, pluća i visceralne plure, jednjaka, zida grudnog koša i parijetalne pleure. Spontani pneumotoraks se deli na: • Primarni • Sekundarni Primarni spontani pneumotoraks se javlja kod inače zdravih osoba za koje se zna da nemaju poznatu plućnu bolest. Sekundarni spontani pneumotorax nastaje kao komplikacija klinički ili radiografski utvrđene bolesti pluća, najčešće hronične opstruktivne bolesti pluća. Pneumotoraks može izazvati parcijalni ili kompletan kolaps pluća. Etilogija primarnog spontanog pneumotoraksa se vezuje za rupturu subpleuuralnih blepsa u vrhu pluća. Patogeneza subpleuralnih blepsa (vazduhom ispunjeni prostori u samoj visceralnoj pleuri) nije u potpunosti poznata, ali je moguće da su one kongenitalne ili nastaju zbog zapaljenja ili poremećaja kolateralne ventilacije. Primarni spontani pneumotoraks se javlja najčesće u fazi mirovanja u životnom dobu oko 20. godine, a redak je iznad 40. godine starosti. Rizične grupe bolesnika za pojavu primarnog spontang pneumotoraxa su: • Visoke mršave mlade osobe (zbog povećane razlike u gradijentu pritiska između vrha i baze pluca) • Pušači (zbog razvoja bolesti malih disajnih puteva) • Klimatski faktori EpidemiologijaPrimarni spontani pneumotoraks javlja se pretežno kod zdravih muškaraca. Primarni spontani pneumotoraks predstavlja ozbiljan globalni problem. Javlja se kod zdravih osoba sa opisanom incdencom od 18 do 28 / 100.000 osoba godišnje kod muskaraca i 1.2 do 6 / 100.000 osoba godišnje kod žena. Većina bolesnika je starosti ispod 45 godina. Kjaergaard 82%, George 56.2 %, Coloni 78%. Podaci o učestalosti muškog pola su slični: Inoye navodi podatak da je odnos 8:1 u korist muškaraca. Primarni sponatani pneumotoraks se nešto češće javlja na desnoj strani, a bilateralni pneumotoraks se javlja kod manje od 10% bolesnika. Primarni spontani pneumotoraks se klinički najčešće manifestuje bolom u grudnom košu (akutno nastaje, lokalizivan je na strani kolapsa pluća) i tahipnejom, ali može se poajviti i bez simptoma. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnim pregledom i nalazom karakteristične, takozvane pleuralne linije na radiografiji grudnog koša. Prilikom fizikalnog pregleda može postojati srednje izražena tahipneja, a ostali vitalni znaci su uglavnom normalni. Na starni kolpsa plaća fremitus može biti odsutan, perkutorni zvuk hipresonoran, a disajni šumovi se ne čuju. Na razvoj tenzionog pneumotoraxa treba posumnjati kada su evidentni cijanoza, hipotenzija i tahikardija. LečenjeSuština lečenja je uspostavljanje negativnog plauralnog pritiska, tj. reekspanzija pluća i potpuna obliteracija plućnog prostora. Većina recidiva se javlja unutar preve godine. U lečenju pneumotoraxa se najčešće primenjuju torakalna drenaža i operativno hirurško lečenje, a retko metode opservacije, mirovanje i pleuralna aspiracija- eksuflacija. Torakalni dren se postavlja u II mrp. u visini medioklavikularne linije ili pozadi kroz II mrp. Dren je povezan sa sistemom za aktivnu aspraciju preko koga se u pleuralnom prostoru uspostavlja negativan pritisak od -20 cm do -30 cm Vodenog stuba. Indikacija za operativno hirurško lečenje su stalni gubitak vazduha, recidivi pneumotoraxa. U hirurškom lečenju se primenju video asistirana torakalna hirurgija (eng. VATS) i pristup kroz torakotomiju.
  5. VITAMIN C Izvori vitamina C Organizam čoveka nije sposoban da sam sintetizuje vitamin C, tako da se ovaj vitamin u organizam unosi isključivo namirnicama biljnog porekla, pre svega putem svežeg voća i povrća. Najbolji izvori vitamina C su citrusno voće (limun, pomorandža), bobičasto voće (crna ribizla), šipak, paradajz, nekuvan kupus, aronija, zelena paprika (pre svega deo oko peteljke) i zeleno voće. NAPOMENA! Ne preporučuje se unošenje vitamina C u kombinaciji sa aspirinom, pošto može izazvati krvarenje i crevne smetnje. Sadržaj vitamina C u prehrambenim proizvodima Namirnica Sadržaj vitamina C (mg / 100 g namirnice) Šipak 1025 Peršunov list 166 Paprika - sveža 139 Ribizla - crna 136 Ren 114 Kelj - zeleni 105 Kelj - pupčar 104 Mirođija 93 Karfiol 70 Jagoda 59 Limun 53 Keleraba 53 Pomorandža 51 Kupus - crveni 50 Spanać 47 Luk - vlašac 47 Kupus - beli 46 Kelj - običan 59 Grejpfrut 45 Peršun - koren 41 Blitva 39 Ribizla 35 Praziluk 30 Rotkva 29 Rotkvica 29 Grašak - zeleni 25 Malina 25 Paradajz 24 Ananas 21 Boranija - zelena 20 Paškanat 18 Krompir 15 Orah 15 Luk - beli 14 Dunja 13 Cvekla 10 Ovo sve je bitno znati sad u vreme mrazeva kad nas vitamin c stiti od virusa gripa,prehlada....
  6. Ako su tako rekli na tom predavanju onda su bolje obavesteni od mene, hvala na tome sad i ja znam nesto malo vise :)naucio sam nesto novo :)a jel su Vam rekli sto ga je pojela>?
  7. Šta je ebola? Ebola je opasna, često fatalna, bolest. Virus se sa životinja prenosi na ljude i onda se dalje širi na populaciju putem direktnog kontakta sa zaraženom osobom, piše "Guardian". Virus ebole je prvi put otkriven u Demokratskoj Republici Kongo (tada poznatoj kao Zair) 1976. godine i može se pronaći u brojnim zemljama u Africi. Periodične epidemije pojavile su se od otkrivanja ebole, ali je trenutna epidemija u zapadnoj Africi koja je počela u Gvineji u martu 2014. godine najveća i najsmrtonosnija u istoriji. Šta je direktan kontakt? Direktan kontakt znači da su krv ili telesne tečnosti inficirane osobe ili njenog tela dodirnule oči, nos, usta ili otvorenu ranu zdrave osobe. Ljudi se takođe mogu zaraziti putem kontaminiranih površina i materijala, uključujući posteljine i odeću. Šta su telesne tečnosti? Telesne tečnosti uključuju krv, pljuvačku, sluz, izmet, znoj, suze, majčino mleko, urin i spermu. Da li se ebola može dobiti kijanjem? Moguće je proširiti ebolu putem kašljanja ili kijanja, ali zdravstveni predstavnici tvrde da je to malo verovatno. Pljuvačka ili sluz zaražene osobe morala bi da uđe u oči, nos, usta ili otvorenu ranu kako bi se bolest proširila. Šta su simptomi? Najuobičajeniji simptom je visoka temperatura, tipično viša od 38,6 stepeni Celzijusa. Drugi simptomi mogu biti ozbiljne glavobolje, dijareja, povraćanje, bol u stomaku i, u ozbiljnim slučajevima, unutrašnje ili spoljašnje krvarenje. Simptomi se pojavljuju između dva dana i 21 dana nakon izloženosti eboli, ali tipično nakon 8 do 10 dana. Da li je mogu preneti komarci? Ne postoje dokazi koji bi podržali ovu tvrdnju. Ljudi, slepi miševi, majmuni i gorile imaju sposobnost da prenose ebolu, ali trenutni dokazi govore da komarci i drugi insekti ne mogu da je prenesu. Da li se prenosi vazduhom? Trentuno ne. Da li može da mutira i postane prenosiva vazduhom? I dok do mutacija dolazi, stručnjaci tvrde da je malo verovatno da će virus uspeti da mutira toliko da postane prenosiv vazduhom. Virus ebole ranije nije mutirao na ovaj način i stručnjaci tvrde da ne postoji virus koji se transformisao na ovaj način kada su ljudska bića u pitanju. Da li postoji lek? Da li postoji vakcina? Ne, ali se naporno radi na pronalaženju leka. Eksperimentalni lek zmap korišćen je kako bi se tretirali pojedini pacijenti, uključujući i dva američka misionara. Za sada je još nejasno kakva je bila uloga leka, kao ni da li je ima, u procesu ozdravljenja ovih pacijenata. Nekoliko lekova ubrzanom procedurom stavljeno je u fazu testiranja, uključujući i zmap, ali uprkos tome, stručnjaci tvrde da će biti potrebni meseci, pa čak i godine, kako bi se proizvelo dovoljno lekova potrebnih za kontrolu trenutne epidemije. Započeti su i testovi vakcine, ali ona samo pomaže zaštiti ljudi koji nisu zaraženi virusom. U ovom trenutku, razlika između života i smrti kod pacijenta zaraženog ebolom spala je na osnovne intervencije: davanje dovoljne količine tečnosti, održavanje krvnog pritiska i smanjivanje efekata drugih infekcija koje mogu da oslabe imuni sistem organizma.
  8. Pa draga Sofke imate krivu kicmu,laicki receno, i u nivou L4/L5 manju diskus herniju ali bez ostecenja kicmene mozdine. Najbolje je da se sa specijalistom ortopedije,kao i sportske medicine dogovorite koliko smete i da li smete u teretanu;po mom misljenju mogli bi ste ali samo da radite odredjene vezbe,koje nece pogorsati Vase stanje.
  9. Draga Sofke, lumboisialgia je stanje izazvano razlicitim promenama na kicmenom stubu,tj.pritiscima razlicitih struktura na vlakna n.isijadikusa,i da bih ti pomogao moram malo podrobnije da saznam nesto o cemu se tacno radi,tj.da li si snimala kicmu na rentgenu,ili radila mozda Magnetnu rezonancu?
  10. Dragi prijatelji, želim da Vam objavim da sam pre 2 dana položio specijalistički ispit iz radiologije, i da sam zvanično postao specijalista radiolog !!!
  11. Ascaris lumbricoides Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60x45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji. Put prenošenja Infekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci. Patološki (medicinski) značaj Askarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i crevne smetnje. Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome "verminozne pneumonije", tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva, izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi. Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva). Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva. Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku. Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi. Lečenje Sve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol.
  12. Ascaris lumbricoides Ascaris lumbricoides (velika dečija glista) je čest parazit dece i odraslih, živi u tankom crevu, a njegove larve u toku migracije borave u jetri i plućima. Ascaris lumbricoides je najveća nematoda čovekovog digestivnog trakta. Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Mužjak Ascaris lumbricoides-a je veličine oko 17 cm, a ženka od 25 do 30 cm. Ženka polaže nesegmentovana jaja koja se segmentiraju u spoljašnjoj sredini. Ukoliko su jaja oplođena, ona su veličine 60x45 μ i imaju 3 opne. U spoljašnjoj sredini jaja moraju da pretrpe segmentaciju da bi postala infektivna za čoveka. Otporna su na hladnoću, antiseptička sredstva i razblažene kiseline. Temperatura od 65oC ubija ih za nekoliko minuta, a sunčana svetlost za 24 sata. Da bi se u jajašcu mogao zametak dalje razvijati, potrebni su povoljni uslovi, obično u vlažnoj i toploj zemlji. Put prenošenjaInfekcija nastaje pri konzumiranju hrane ili pića zagađenog malim okruglim jajašcima. Iz jajašca u dvanaestopalačnom crevu izlaze larve koje se probijaju kroz zid tankog creva i putuju krvotokom do srca i pluća. Penju se bronhijalnim stablom do ždrela gde se ponovo progutaju i vraćaju u tanko crevo. Tu se tek razvijaju u odrasle crve. Razvojni ciklus je završen za oko 2 meseca. Odrasli crvi žive u crevu gde legu jajašca koja se izlučuju stolicom. Odrasli crvi mogu živeti 6-12 meseci. Patološki (medicinski) značajAskarioza je infekcija koju izaziva Ascaris lumbricoides, koja u početku uzrokuje plućne, a zatim i crevne smetnje.Prolaskom kroz pluća larve mogu izazvati simptome "verminozne pneumonije", tzv. Löfflerov sindrom (eozinofilna pneumonija). Odrasli crvi uzrokuju obično gastrointestinalne smetnje. Ali, ne mora biti prisutan ni jedan simptom od najčešćih ovde navedenih: crvi u stolici, povraćanje crva, izlazak odraslog crva kroz usta ili nos, malo povišena telesna temperatura ili blaga groznica, kašalj, krvavi ispljuvak, sviranje u grudima, nedostatak vazduha, kožni osip, povraćanje, bol u trbuhu. Čak i umerene infekcije kod dece uzrokuju pothranjenost ili malnutriciju. Deca imaju slabi apetit, ali nije poznato zašto do toga dolazi. Teške infekcije, osobito kod dece, uzrokuju grčeve u trbuhu. Veći broj upletenih crva mogu dovesti do opstrukcije (začepljenja creva). Ponekad se crvi mogu kretati i u drugim smerovima, tzv. aberantno kretanje odraslih crva, i napraviti opstrukciju i izazvati sledeće simptome: upalu žučnih puteva, upalu žučne kese, apsces jetre, upalu pankreasa, slepog creva. Ovo je najčešća crevna infekcija uzrokovana crvima. Najviše je ima u tropskim i suptropskim područjima. Pretpostavlja se da je na svetu zaraženo oko milijardu ljudi. Najčešće je nalazimo na područjima gde je loša lična higijena i loši sanitarni uslovi. Infekcija je moguća u svim uzrastima, ali deca češće obolevaju tj. imaju više kliničkih simptoma bolesti. DijagnozaDijagnoza se postavlja nalazom karakterističnih jajašaca u stolici. Ponekad se odrasli crvi izbace stolicom ili povraćanjem, a larve se mogu naći u ispljuvku.Povećan broj eozinofila u krvi (eozinofilija) značajna je u vreme kada larve prolaze kroz pluća, a kasnije se nalaz gubi. LečenjeSve infekcije treba lečiti. Najvažnije je eliminisati crve lekovima, tzv. antihelminticima. Lekovi izbora su mebendazol i albendazol.
  13. ČIR NA ŽELUCU Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca. Uzrok i razvoj bolestiDanas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora. Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome. SimptomiNajčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva. DijagnozaOsnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca. Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 - 98%. LečenjeŽeludačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat. PrognozaPravilnim lečenjem smanjuje se mogućnost ponovnog javljanja bolesti u gotovo 90% slučajeva. Važno je da bolesnik bude uporan i pridržava se propisane terapije. PrevencijaNe zna se pouzdano na koji način se H. pylori prenosi, što otežava prevenciju oboljenja. Istraživači rade na vakcini protiv infekcije. Ako je ulkus nastao uzimanjem nesteroidnih antiinflamatornih lekova treba uzimati lekove iz ove grupe vrlo oprezno ili se savetovati s lekarom za adekvatnu zamenu.
  14. Dragi kolega, kad krenes da staziras tada se najvise nauci, naravno ako se trudis da naucis:)kasnije kad pocnes da radis vremenom znas sve vise i vise, a veliku ulogu igra i iskustvo koje stices, ne brini samo opusteno:)veliki pozdrav!
  15. Karcinom grlića materice je jedan od najčešćih malignih tumora žena koji je na našim prostorima treći po učestalosti (iza karcinoma dojke i pluća), dok je u razvijenim zemljama znatno ređi: SAD 8-mi tumor po učestalosti, Velika Britanija 12-ti, itd. Prema statistici SZO to je u svetu drugi tumor po učestalosti, a po smrtnosti peti. U proseku se dijagnostikuje kod 16 od 100 000 žena godišnje, a umre 9 od 100 000 žena na godinu dana. Oko 80% cervikalnog karcinoma se javlja kod žena u zemljama u razvoju. Rak grlića materice je u potpunosti izlečiv tumor ukoliko se otkrije na vreme. Tipovi karcinomaDva su osnovna tipa ovog malignog tumora: Skvamocelularni – nastaje od ćelija pločastog epitela i čini 85-90% svih tumora Adenokarcinom – nastaje od žlezdanog epitela i čini 10-15% tumora Ređe se javljaju drugi tipovi: adenoskvamozni karcinom, "small cell" karcinom, neuroendokrini tumor, viloglandularni adenokarcinom. Na grliću se mogu javiti i drugi maligni tumori - melanom i limfom, ali izuzetno retko. Faktori rizikaNajveći faktor rizika je HPV (humani papiloma virus) infekcija, a zatim pušenje, HIV, druge polno prenosive bolesti (hlamidija npr.) i imunodeficijentna stanja organizma (intenzivna terapija kortikosteroidima), rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet ili brak sa promiskuitetnim partnerom, odnosi bez zaštite. HPV je uzrok oko 70% cervikalnog karcinoma u svetu. Poznato je oko 150-200 tipova HPV od kojih je 15 svrastano u visokorizičnu grupu (tip 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68, 73 i 82), 3 su sa moguće visokim rizikom (tip 26, 53 i 66), a 12 su niskog rizika (tip 6, 1, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 72, 81 i CP6108). Glavni rizikofaktori za cervikalni karcinom su tipovi 16, 18 i 31. Polne bradavice koje takođe izaziva HPV su forma benignog tumora epitelnih ćelija, ali ovi sojevi HPV uglavnom ne izazivaju karcinom. Narvno, moguća je istovremena infekcija sa više serotipova HPV (humanog papiloma virusa). Infekcija HPV je polno prenosiva, a upotreba kondoma smanjuje, ali ne može uvek da spreči infekciju. Trenutno ne postoje komercijalni testovi za HPV kod muškaraca, ali kako se smatra da HPV prvenstveno raste u epitelijumu glansa penisa higijena ove regije može biti preventiva. Kofaktori: infekcija hlamidijom, herpes simplex virus (HSV), stres i poremećaji izazvani stresom, ishrana, hormonska kontracepcija, višestruke trudnoće, porodična istorija karcinoma grlića. Simptomi karcinoma grlića matericeKarcinom grlića materice je u ranim stadijumima obično asimptomatski. Od pojave početnih lezija pa do ispoljavanja simptoma može da prođe čak i 20 godina. Vaginalno krvarenje, krvarenje nakon odnosa (kontaktno krvarenje) i bol tokom odnosa mogu da ukažu na prisustvo tumora. U odmaklim stadijumima mogu se javiti opstipacija, učestalo ili otežano mokrenje, gubitak apetita, gubitak težine, malaksalost, bolovi u karlici, leđima, nogama, otok jedne ili obe noge, obilno vaginalno krvarenje, prelomi kostiju i drugi simptomi. Javljaju se i metastaze u trbuhu, plućima i drugde. StadijumiPrema FIGO klasifikaciji , koja je zasnovana na kliničkom nalazu postoji 5 stadijuma: FIGO 0 – Ca in situ FIGO I (I,Ia, Ib,Ic) - lokalno uznapredovali tumor FIGO II (IIa,IIB ) FIGO III (IIIa, IIIb, IIIc ) FIGO IV Prognoza zavisi od stadijuma tumora. Uz lečenje 5-godišnje preživljavanje u najranijim stadijumima je 92%. Ukupno 5-godišnje preživljavanje, kada se kombinuju podaci za sve stadijume je 72%.
  16. Zašto fast food treba izbegavati Dr Kylie Kavanagh sa Univerziteta Wake Forest, North Carolina, SAD sprovela je istraživanje na 51 majmunu hraneći jednu grupu hranom bogatom zasićenim masnoćama, a drugu nezasićenim masnoćama. Istraživanje je odgovaralo osobama koje se često hrane prženom hranom. Iako su obe grupe konzumirale ukupno jednaku količinu kalorija, nakon 6 godina prva grupa majmuna dobila je 7,2% na težini u odnosu na 1,8% kod druge grupe. Takođe je CT pokazao da prva grupa ima 30% više masnog tkiva što je rizičan faktor za dijabetes i srčane bolesti. Hidrogenizirane masti u ishrani mogu biti zamenjene uljima kao što su suncokretovo, bučino i maslinovo.
  17. O Steviji - ukratko Stevia je prirodni zaslađivač bez kalorija koji je dobio ime po biljci koja je korištena kao zaslađivač hrane i pića u mnogim delovima sveta stotinama godina. Listovi stevije su slatki i sadrže slatka jedinjenja tj. steviol glikozide. Prečišćene mešavine steviol glikozida koriste se kao zaslađivači u bezalkoholnim pićima, sokovima, mlečnim proizvodima sa različitim ukusima, jogurtima, pekarskim proizvodima, žitaricama, džemovima i želeima sa niskom kalorijskom vrednošću, slatkišima i žvakama, a mogu i da se koriste kao stoni zaslađivač. Stevia je korisna za ljude koji žele da smanje unos kalorija i za ljude koji pate od dijabetesa, a žele da zaslade ukus hrane koju jedu, ali smanjenim unosom karbohidrata
  18. Ovčije boginje (Varicella) Učestalost Najčešće oboljevaju deca raznog uzrasta, ali deca do šest meseci su zaštićena transplacetarno prenetim antitelima majke ukoliko je prebolela varičelu. Pokazuje sezonski karakter javljanja sa maksimumom oboljevanja u sezoni jesen-zima-proleće. Uzrok nastankaVirus varičele pripada DNK virusima, familiji Herpesviridae, rod Varicellavirus. Neotporan je u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva. Rezervoar infekcije u prirodi je čovek. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe na kraju inkubacije i za vreme akutne faze bolesti. Klinička slikaVaričela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje. U toku bolesti razlikuju se tri stadijuma: - kataralni stadijum - Nakon inkubacije koja traje oko 3 nedelje i protiče bez simptoma javlja se povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Ovi simptomi obično nisu prisutni kod dece, ali su kod odraslih češći. Stadijum traje oko 2 dana. Prilikom pregleda bolesnika klinički nalaz je uredan osim hiperemije ždrela ili sluzokože konjunktiva. - osipni stadijum - Ospa dominira kliničkom slikom kod varičele. Počinje porastom telesne temperature i pojavom kataralnih promena na gornjim disajnim putevima. Ospa kod varičele ima svoje karakteristike. Izbija na svim delovima tela u naletima. Obično izbija u tri naleta. Svaki nalet ospe može biti praćen porastom temperature. Razmak izbijanja ospe je od nekoliko časova do 72 časa. Ospa je pojedinačna. Eflorescencije prelaze sve stadijume od makule, papule, vezikule do kruste. Zbog izbijanja ospe u naletima na istom delu kože mogu se videti eflorescencije u različitim stadijumima izbijanja, ospa ima polimorfni izgled kao "zvezdano nebo". Ospa je praćena svrabom. Na sluzokožama se javlja enantem, ali zbog vlažne sredine vezikule brzo pucaju i javljaju se defekti različitog oblika i veličine. Ima ga na sluzokoži konjunktiva, mekog i tvrdog nepca, tonzilama, gingivama, jeziku, analnoj ili sluzokoži vagine. Defekti su bolni, ali ne ostavljaju ožiljke. - stadijum rekonvalescencije - Ovaj stadijum se odlikuje padom temperature i stišavanjem simptoma predhodnog stadijuma. Na koži se mogu videti kruste i mesta hiperpigmentacije. Stadijum traje 6-8 dana. Treba napomenuti da postoje više kliničkih oblika ovčijih boginja kao i da u sklopu ove bolesti mogu nastati i različite komplikacije. DijagnozaDijagnoza varičele postavlja se na osnovu anamneze, epidemioloških podataka i kliničke slike u kojoj značajno mesto ima polimorfizam ospe. Diferencijalna dijagnozaVaričela ima sličnost sa mnogim bolestima koje se klinički manifestuju ospom kao što su: Herpe simplex generalisata, Impetigo contagiosa, Acne vulgaris, Stophulus, Scabiaes, Lues II. LečenjeVaričela zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Potrebno je obezbediti maksimalnu higijenu da bi se izbegla superinfekcija vezikula. Savetuje se svakodnevno kupanje sa blagim rastvorom hipermangana radi dezinfekcije kože, a brisanje upijanjem tečnosti da se ne bi izazvalo pucanje vezikula. Kožu je potrebno svakodnevno posipati sterilnim talkom koji smanjije svrab i isušuje vezikule. Sluzokože, pre svega usne duplje, treba negovati antimikoticima i neutralnim dezificjensima. Medikamentozna terapija kod uobičajnih oblika bolesti nije potrebna. Međutim kod težih oblika primenjuju se antipiretici, analgetici i rehidratacija. Aspirin je kontraindikovan zbog mogućnosti nastanka Rejevog sindroma. Bakterijske komplikacije se leče odgovarajućim antibioticima, a ostale komplikacije specifičnom terapijom. PrevencijaIzolacija bolesnika je jedna od mera zaštite. Aktivna zaštita putem vakcinacije se primenjuje kod dece starije od godinu dana, koja nisu preležala varičelu.
  19. Po Vasem opisu to lici na herniju u regiji prednjeg trbusnog zida, ali ja ovako bez vidjenja te promene, samo na osnovu Vaseg opisa ne mogu nista vise reci, jer ne bih zeleo da dam pogresnu dijagnozu, a za tu operaciju pupcane kile i taj oziiljak morate videti sa hirurgom koji Vas je operisao, isto tako ne mogu ovako napamet nista reci.Veliki pozdrav

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...