Jump to content

Ковач

Члан
  • Content Count

    107
  • Joined

  • Last visited

    Never

About Ковач

  • Rank
    Интересује се
  • Birthday 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Епархија нишка
  1. ?????? ?? ?? ??? ??????????? ??????????? ?? ???? ????????? ??????? ????? ???? ?? ?????? ?????????? ????????? ???????? ?????????. ?????? ?? ?? ?????????? ???? ?????? ??????? ??????. ?????? ???? ?? ?????????, ??? ?? ????? ??? ???????????? ???????? ? ???? ???????????? ????? ?????? ?????????? ?? ???? ?? ?? ?? ?????? ??????????? ???????. ?????, ???? ????? ??????? ????? ??????. ???? ??? ?????.
  2. Преносим искуство своје супруге: У оба случаја је постила по правилу поста (нпр. Велики пост пет дана на води, два на уљу. ) и у оба пута је родила два здрава, права и напредна србчета (4 до 5 кг). Сада је у четвртом месецу трудноће и једва чека сутрашњи пост.
  3. Оче Горане, једва сам нашао подфорум "стварање". Можете ли да га сместите тако да је видљив на почетној страни форума? На њој има много мање важних тема. Такође ово што Оливера преводи треба бити објављено на насловној.
  4. ??? ?????? ???? ??????. ????????? ???? ???? ?? ???? ????? ?????? ?? ??? ?? ????????: - ????? ? ??????? ?????????? ?? ????????????? ????????? ???????? ?????????. ?????? ??????????????? ?????????? ?????? ???? ?????? ???? ????????? ? ???? ??, ????? ???????, ???? ?? ????? (? ??????!) ????? ? ???????????? ????. - ????? ????????? ??????????? ???????? (????) ????????? ?? ??????????? ???????? ???? ?? ??????? ??? ????? ??????? ? ????? ? ????????. ?? ?????? ????? ??? ?????? ? ????????????? ??? ????? ????? ? ??? ?????? ????????? ???? ?????? ??? ?? ?????? ?????? ?? ?? ???? ???????? ???????? ?????? ?????????? ? ???????. (??? ???? ?? ??????? ?????? ??? ????? ?? ???? ???? ????????). ???? ????????? ?????????? ? ?????. ???? ?? ????? ?? ?? ??????? ?????????? ????????? (??? ???? Jorge Lopez) ? ?? ?? ??????? ????? ??????: ???? ????? ????? ??? ?? ? ?????. ????, ???? ??????, ??????? ??? ?? ?? ?????????? ? ????? ?????????, ???????. ?? ??????? ????? ?? ???? ????? ?????? ?????? ?????????, ???????? ???????, ?????????, ??????? ????????, ??? ???????... '???? ?? ???
  5. "Ljudi koji kako ti kazes dobijaju sut kartu ne zato sto su napali ovu ili onu teoriju nego zato sto ovaj naucni metod koji sada imako zele da zamene nikakvim. " Не разумем ово. Па како може научна метода да објасни чудесан и непоновљив чин стварања боголиког човека? Наука је јадна и немоћна пред овим догађајем као и пред целим Светим Јеванђељем. Наука је немоћна и пред свакодневним чудесима од Острога па надаље. Ово су јадни и жалосни детерминизми који нас и наше теологе води у протестанску глупост.
  6. Која је разлика измежу бискупа и Мирољуба па чак и да је свештеник неке протестанске верске заједнице? По ком то критеријуму ови први могу да "наступају" у епархији бачкој а овај не може? Никога не оправдавам али је непоштена ова ујдурма на о.Милића... нарочито када знамо да је и свети владика Николај имао много више љубави и разумевања ка искреним протестантима него ли ка лукавим латинима. Непоштено је и личи на оно "држте лопова док ми..."
  7. ??? ?? ????????? ?????. ?? ?? ?? ?? ?? ?? ???? ?????? ?????? ???????? ????????? ??? ?? ??? ???? ??? ??????????? ? ??????????? ????????? ?????? ?????????? ? ??????? ??? ?? ?????? ??? ??????? ??? ????? ? ??????? ?????? ??? ?? ?? ???? ?? ? ?????? ??? ? ??? ? ????????? ?????? ????????? ?????? ?? ?????? ????? ? ???? ? ?????????? ??? ?? ?? ????????? ????? ? ???????? ??? "????????? ?????????, ??????????, ????????, ???? ???? ???? ???? ????? ?????? ? ???? ?? ?? ???? ???????"? ?????? ?? ?? ?? ?? ?? "???????? ?????? ? ?????????? ????"? ??????????? ?? ?? ?? ???? ????? ?? ?????? ????? ?? ????????? ???????? ????? ???? ??? ????? ?????? ???????? ???????????? ????????????? ?????????? ???? ?????????? ? ??????????? ????. (???????, ???? ?? ????????? ?????? ??-? ? ?????????.)
  8. Брате Звонко када би ми ти сада овако светосавски исповедио своју бригу за чистотом вере Христове и пред "ватиканским убицама" који ништа перфидније не роваре по народу сербскоме ја бих те пронашао где год да си и братски загрлио! ps. "Ватиканске убице" је књига др. Алберта Ривера. Веома реална и увек савремена. Ми Срби не треба да смо параноични али не треба да смо као до сада неопрезни, ѕаборавни и лаковерни.
  9. Извод из Тумачења аве Јустина на данашње посланије 2 Кор. 170 зач.: 2:1-3 „Ово пак одлучих у себи, да вам не дођем опет у жалости. Јер ако вас ја жалостим, ко је који мене весели ако не онај кога ја жалостим? И баш то вам писах, да ме, кад дођем, не ожалосте они који треба да ме веселе, уздајући се у све вас да је моја радост свију вас.“ Све што је главно, у хришћана је заједничко. Заједничко нам је осећање Бога, осећање света, осећање вере, осећање љубави, осећање истине, осећање живота, осећање бола, осећање туге, осећање жалости, осећање радости. Хришћани смо, ако су нам та осећања заједничка. Срце моје је у твом, твоје у његовом, свачије у свачијем, а сва срца свију хришћана у саборном срцу Цркве, Јер је писано: „А у оних који вероваху беше једно срце и једна душа, и све им беше заједничко“ (Д.Ап. 4, 32}. Као најосетљивија антена, такво је срце сваког правог хришћанина. Оно прима све што бруји, и звони, и миче се у души других хришћана; и одговара на све што је еванђелско. Α Христово Еванђеље и чини наше осећање истине заједничким, и осећање правде и осећање љубави, и сва осећања уопште. Стога је сваки хришћанин - своје врсте еванђелски свечовек. У његовом срцу има свакога, поготову свачијег бола, и туге, и радости, и бесмртности, и вечности. Саосећати свима, то је наш хришћански позив, и подвиг, и живот. Срце моје није моје, већ свачије; и око моје није моје, већ свачије; и спасење моје није моје, већ свачије. Ништа еванђелско што је у теби, није само твоје, него је кроз тебе заједничко свима. Не осећаш ли тако, онда си обесветио свој еванђелски дар, осаможивео, осебичио. Све што је еванђелско, чим уђе у твоју душу, уђе да се оплоди у њој и, оплодивши се, израсте из ње и урасте у ближње. Тако се обавезно врши саборнизирање, озаједничење, социјализација сваког хришћаниновог осећања и расположења. Свим бићем својим хришћанин је распрострт по целом богочовечанском телу Цркве. Зато је у хришћана све заједничко свима, све саборно. Свети апостол Павле је савршени образац те еванђелске саосетљивости, свесаосетљивости. Он сав припада другима: кроз бригу ο ближњима он се душом преселио у њих, саоваплотио њима, оваплотио у њих. Сасвим је природно што саосећа свима: тугује свачијом тугом, брине свачију бригу, радује се свачијој радости. Α свим тим он ради једно: спасава себе кроз ближње. Спасоносно је само оно еванђелско осећање, и расположење, које се из тебе прелило у ближње, и постало њихово. На сигурном си путу спасења, ако спасавајући себе спасаваш у исто време и ближње. Нико се не може спасти друкчије него кроз ближње. Еванђелска молитва постаје спасоносна по мене, ако се молим и за ближње; еванђелска вера, еванђелски пост, еванђелска љубав, еванђелске врлине уопште, спасавају ако бивају ради ближњих, а кроз њих ради мене сама. Моја еванђелска туга спасоносна је по мене, ако је у исто време туга ради свих. Што важи за тугу еванђелску, важи и за радост еванђелску. Зато свети апостол и вели да је његова радост - „радост свију". Очигледно је, он не престаје понављати у разним облицима основну еванђелску благовест: „Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима" (Рм. 12, 15). 2:4 „Јер од многе бриге и туге писах вам, с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно κ вама". Ма шта радио, свети апостол ради из љубави еванђелске. Отуда и пише „с многим сузала", пун бриге за спасење свакога и свију. И када кара, он из љубави и са љубављу кара, увек имајући у виду нашу вечну судбину, наш вечни живот. Чинимо ли нешто што је против нашег спасења, против нашег вечног живота, против нашег Раја, он нас исправља „са многим сузама". Он јаче од нас болује наш бол, и тугује нашом тугом; а често тугује место нас, и за нас, због своје широке свеобухватне еванђелске саосетљивости и свесаосетљивости. Таква је еванђелска љубав: она стално ради на нашој еванђелској вечности и спасењу.
  10. 11.09.2009. Усекновење главе Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована Дап. 33 зач. (XIII, 25-32). Дап. XIII, 25. У дане оне, када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одријешити ремена на обући његовој. Свети Теофилакт Охридски: Јован није једноставно сведочио, него се одрицао и саме славе коју су му приписивали. Није једно исто одрицати се части онда, кад је нико не указује и онда, кад је сви указују. Дап. XIII, 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла ријеч овога спасења. Свети Теофилакт Охридски: Људи браћо, синови рода Авраамова! Указује овде на славно порекло Јудејаца. Дап. XIII, 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старјешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке ријечи које се читају сваке суботе. Свети Теофилакт Охридски: Не познаше Овога. На неки начин као да их оправдава: распели су Га, каже, не знајући ко је Он, јер је злочин извршен услед незнања. Дап. XIII, 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. Свети Теофилакт Охридски: Каже се да су они прижељкивали смртну казну. Помиње овде Пилата да би, с једне стране, страдање учинио општепознатим а са друге још више оптужио оне, који су Христа предали иноплеменику. Није рекао: "тражили су", него: молили су. Молили су, каже, за дозволу да Га убију, а Пилат као да то није желео. О томе јасније говори Петар: Досуди да Га пусте. Дап. XIII, 29-30. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. А Бог њега подиже из мртвих. Свети Теофилакт Охридски: Нека те не збуњује то, што се за Исуса каже да Га је васкрсао Бог. Исус није нико други до ваплоћена Реч (Логос), а Реч је, према сведочењу Писма - Христос, Божија сила и премудрост, сила Оца којом Он све савршава, Отуда следи да треба разумети да је Христос Самога Себе васкрсао. И ако се каже да је Њега васкрсао Отац, онда се тако каже у смислу да се Оцу, као безвременом началу и узроку, све приписује. Уосталом, и Сам Исус каже: Порушите Цркву ову, и Ја ћу је за три дана подићи. Дап. XIII, 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад свједоци његови пред народом. Свети Теофилакт Охридски: Они то никако не би могли да буду, да их није крепила сила Божија. Дап. XIII, 32. И ми вам благовијестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, дјеци њиховој, васкрснувши Исуса. Свети Теофилакт Охридски: Нама, деци њиховој, васкрсао је Исуса: име "Исус" браћа богоубица прихватају као име човека. Будући да је претходно рекао да је Реч била положена у гроб, а да неко не би помислио да је Реч назвао бесгелесном, Павле Реч поново назива Исусом и, услед сједињења двеју природа, ни у једном тренутку не допушта раздељеност у ваплоћеној Речи.
  11. Драга браћо и сестре, Брат Зоран нам поставља од Цркве одабрана зачала за сваки дан у години. Ја ћу у овој рубрици да се надовежем на његов душекористан рад постављањем тумачења Светих Отаца на дневна посланија: Уторак 14. по Педесетници - 08.09.2009. 2 Кор. 196 зач. (XII, 20 - XIII, 2). Ава Јустин Ћелијски: 12:20-21 „Јер се бојим да вас, када дођем, нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, распре, опадања, шаптања, надимања, буне; да ме опет, кад дођем, не понизи Бог мој међу вама, и не усплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за учиињену нечистоту и блуд и срамоту.“ Ако говорите, ако творите, ако мислите, ако осећате не „пред Богом у Христу", онда сте у опасности да се кроз своје речи, и своја дела, и своје мисли, и своја осећања отиснете литицом у све што је нехристово, а то је већ - ђаволово. Јер човек је или у Богу или у ђаволу; ту међупростора нема. Чим је у греху, он је у ђаволу, јер је сваки грех од ђавола; а кад је у добру, он је у Богу, јер је свако добро од Бога. Сетите се Спасових речи: ,,Без мене не можете чинити ништа“ - добро, ништа истински добро, пред Богом и за Бога истински добро. А пред Богом и за Бога је истински добро само оно добро које надживљује сваку смрт посебно, и све смрти скупа. Чим људи не контролишу себе Једино Добрим - Господом Христом; чим се не владају по Њему; чим не држе срца своја и савести своје у Њему, међу њима лако настају свађе, зависти, срдње, и свако друго зло. Поготову, хришћани се на тај начин, вољно или невољно, свесно или несвесно, одричу Господа Христа, а тиме се одричу себе, свога спасења, свога блаженства, свога раја, свога неба, и потапају себе у пакао, у царство свих смрти и свега смртнога. Ако будете такви, шта мени апостолу Христовом, остаје да чиним? Да се понесем према вама онако како ви не бисте желели: јер ћу немилосрдно ударити на ваше грехе, отсецајући их од вас, чупајући их из ваших боголиких душа. А то ће вас болети до вапаја. Знате ли кад ће тај бол престати? Кад се радосно покајете „пред Богом у Христу“: и из срца својих и душа својих одлучно избаците све што је греховно и грехољубиво. Љубав Христова побуђује ме да плачем за онима који се не кају за почињене грехе: јер се они добровољно предају на вечиту смрт, на вечити огањ, на живот без Христа и ван Христа. А такав живот и није друго до пакао и вечите муке. Грехољубље - то је већ мали пакао у души људској; христољубље - то је већ мали рај у души људској; и то овде на земљи. А по изласку душе из овог тела и овог света: тај мали пакао се претвара у вечни пакао, и тај мали рај се претвара у вечни рај. Такве су моје стрепње односно вас, такве моје туге, такве моје муке: „Јер се бојим да вас, кад дођем, нећу наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, распре, опадања, подметања, надимања, буне; да ме опет кад дођем, не понизи Бог мој међу вама, и не усплачем за многима који су пре грешили и нису се покајали за учињену нечистоту у блуд и срамоту“. ,,Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубављу и духом кротости?“ (1 Кор. 4, 21). 13:1 „Ово трећи пут долазим к вама. У устима два или три сведока остаће свака реч.“ „Ово трећи пут долазим к вама” – никада сам већ увек са Господом и Богом мојим Исусом Христом, и први пут и други пут и трећи пут. Јер је Он не само у мени (ср. Гл. 2, 20), него и испред мене, и око мене, и иза мене. Сав сам испуњен Њиме, и опкољен Њиме. Уствари, у мени и нема мене, већ само Он - Једини Човекољубац, са свима богочовечанским силама и дарима и добрима Својим. И ја, долазећи к вама, не доносим ништа своје, ништа човечије, већ све Христово, све Богочовечије. Да, к вама Коринћанима, некадањим многоструким човекопоклоницима, човекопоклоницима кроз многобожачку науку, кроз многобожачку културу, кроз многобожачки живот, ја долазим не са човеком већ са Богочовеком. Човек и Богочовек, човекопоклонство и богопоклонство, ето у томе је сва разлика између јелинског схватања живота и света и хришћанског схватања живота и света, између јелинског доживљавања живота и света и хришћанског доживљавања живога и света. Све је у овоме: човек и Богочовек. Све муке духа људског, ума људског, срца људског, савести људске, крећу се увек, свесно и несвесно, само између тога двога, и своде се на то двоје. Да бисте се спасли човека, и свих његових паклова и грехова и смрти и ђавола, ви сте пригрлили Богочовека: Његов рај, Његову Вечну Истину, Његову Вечну Правду, Његову Вечну Љубав, Његов Вечи Живот, Његове свете тајне, Његове свете врлине. О, да бисте све то усвојили и упили у себе свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом, свом мишљу својом! Отворите широко све очи душе своје, све очи савести своје, те сагледајте и увидите једном за заувек: Богочовек је једини логичан и логосан и бесмртан и вечни смисао сваког људског бића у свима световима његова постојања, почевши од земаљског, па надаље ка небу и небесима изнад свих небеса, где чудесни Једини Човекољубац Христос у телу људском живи с десне стране Бога Оца, владајући милошћу и свељубављу над свима људским бићима. „Трећи пут долазим к вама“ - са новим Богом, јединим истинитим Богом у свима световима, а најпре у нашем земаљском свету, који је до Његове појаве био ружна изложба лажних и наказних богова, и најлажнијег и најнаказнијег бога међу свима - човека, човекобога, а то је - ђавола, ђавобога. Јер човек, чим је у греху и са грехом, у смрти и са смрћу, он је у ђаволу и са ђаволом. И тако увек: кад год човек прогласи себе за бога, он уствари проглашава ђавола за бога, смрт за бога, зло за бога. А како ђаво богује? Богује грехом, богује злом, богује лажју, богује смрћу, богује неправдом, и сваком другом муком. Међутим, ја долазим к вама са Богочовеком, а то је: са новим животом - богочовечанским бесмртним животом, са новом истином - богочовечанском бесмртном истином, са новом правдом - богочовечанском бесмртном правдом, са новом љубављу - богочовечанском бесмртном љубављу. А то је све супротно ђавочовечанском поретку живота којим сте досад живели: јер живећи грехом и у греху, човек живи оним што је ђаволово и ђаволско, пошто се у сваком греху таји невидљиви ђаво. И ви, волећи грех, посредно волите у њему наказног и смрдљивог ђавола; и још, волећи грех, ви волите смрт, своју смрт, јер из греха се рађа смрт, само из греха. Уствари, сваки грехољубив човек је добровољни самоубица, пошто сваки грех излучује из себе смрт и оно што осмрћује и усмрћује. А човека осмрћује и усмрћује све оно што га одваја од јединог истинитог Бога и Господа Исуса Христа. А то је грех, сваки грех, био велики илм мали: увек одваја од Бога а сједињује са ђаволом. Међутим, живот богочовечански у Христу, ето то је ваш нови живот, који никада не стари, не умире, јер је божански бесконачан, бескрајан, вечан, почиње овде на земљи, па се продужава у оном свету кроза све векове. У чему се састоји богочовечански живот? У живљењу Вечном Божанском Истином, Вечном Божанском Правдом, Вечном Божанском Љубављу, Вечном Божанском Добротом, Вечним Божанским животом. А све то донео је нама људима чудесни Господ Исус, поставши човек и извршивши Својим Богочовечанским животом спасење рода људског од греха, смрти и ђавола. Живећи још овде на земљи Вечним Божанским Животом, човек је јачи од свих смрти Вечним Животом јачи; јачи од свих лажи – Вечном Истином јачи; јачи од сваке неправде - Вечном Правдом јачи; јачи од сваке мржње - Вечном Љубављу јачи; јачи од свакога зла - Вечним Добром јачи; јачи од свакога греха - Вечном Врлином јачи; јачи од свакога ђавола – Вечним Богом јачи. Хоћете сведоке за то? Има их безброј: сваки апостол, сваки мученик, сваки хришћанин је сведок васкрсења Христова, чудотворне силе Христове, Вечне Истине Христове, Вечне Правде Христове, Вечне Љубави Христове, Божанства Христова, свемоћи Христове, победе Христове над грехом, смрћу и ђаволом, Иза мене једног стоје многобројни сведоци такви: проповедајући вам Еванђеље Богочовека, ја сам вам показао свемоћну и свепреображајну силу Његову на многим људима у вашој средини. И међу вама је Господ Христос „силно посведочен за Сина Божјега“ (Рм. 1, 4): посведочен безбројним чудесима, знамењима и силама. Колико је вас силом Његовом исцељено од телесних болести! а колико тек од духовних болести! Гле, та сви сте ви - васкрсли мртваци! Сваки од вас не беше ли духовно мртав за Вечну Божанску Истину, за Вечну Божанску Правду, за Вечни Божански Живот? Но сила васкрслог Господа васкрсе вас из мртвих, васкрсе вас из свих духовних смрти. Сем неких од вас, који, добровољно укопани у своје грехе, у те страшне духовне гробнице и смрти, не хтедоше покајањем васкрснути у Христу - за Живот Вечни и Истину Вечну. Погледајте око себе, ви бивши мртваци, и угледаћете многобројне сведоке свепасоносне силе Христове. ,,У устима два или три сведока остаће свака реч“, свака моја реч, речена вама раније, сада, или кад вам по трећи пут дођем. Свештено је правило: „У устима два или три сведока остаће свака реч“ (ср. 5 Мојс. 17, 6; 19, 15; Мт. 18, 16; Јн, 8, 16-18; 5, 32; Јевр, 10, 28). 13:2 „Унапред казах, кад бејах други пут код вас, и сад, кад нисам код вас, унапред говорим онима који су сагрешили и свима осталима: Ако опет дођем, нећу штедети.“ Никакав се грех не може бранити као нешто природно, правдано или неопходно. Нема природног греха, јер је грех прва и основна неприродност у човечанском свету, у човечанској природи. И у свету и у човеку природно је само оно што је од Бога, а све друго је и неприродно и противприродно. Такав је на првом месту грех, па смрт, па ђаво. То су три једине неприродности у овом Божјем свету и у овом Божјем човеку. А оно што је неприродно и противприродно нема оправдања пред природном, нормалном, логосном логиком људском и акђелском. Међутим, грех се труди да оправда себе својом логиком, својом самозваном логиком, која је увек логика ђавола. Јер само ђаволова логика, и ођавољена логика људи, труди се да покаже и докаже, како је грех и природан и неопходан и оправдан. Уствари, ђаво је логика греха; и обратно: грех је логика ђавола; јер само ђаволу и пред ђаволом грех је и природан и оправдан и неопхдан; и опет: само је греху ђаво и природан и оправдан и неопходан. Међутим, по Богочовеку Христу, по Његовој Логици, и по Његовом Логосу: грех је и неприродан и неоправдан, и зато увек погубан и разоран за богоздани свет и боголику природу људску. Богоздана природа Богом створених светова и бића добила је своју природност од Бога Творца. У природи тих светова и бића природно је само оно што је Божје, а неприродно је све оно што је небожје, ванбожје, противбожје. А то је грех, и сва зла која се роје из њега. Јер грех и јесте извор овмх зала, и нема зла мимо греха и без греха. Како грех улази у богоздане светове? Кроз слободу умних бића. Тако је ушао у анђелски свет, тако и у човечански, земаљски свет. У чему је суштина греха? У злоупотреби богодане слободе: слобода воље се добровољно окреће од Бога, отступа од Њега, иступа против Њега, хоће оно што је небожје, ванбожје, противбожје. Ето, то је сав грех, и сви греси, како у свету демонском тако и у свету човечанском. Родоначелник греха је Сатана: први је узажелео да живи ван Бога, без Бога, против Бога. А у томе је сав грех и у свету ђаволском и у свету човечанском. У наш земаљски свет грех је ушао кроз капију слободне воље човекове, ушао из сатанског света. Зато су у суштиии исти и грех Сатане и грех човека: хтети живети без Бога, мимо Бога, против Бога. Истина, главни проналазач и творац греха је Сатана, а човек је његов добровољни сарадник, сатворац. Зато је сва одговорност за грех у земаљском свету на чевеку, јер је допустио драговољно да његова боголика душа буде заведена лукавим предлогом Сатане. Бог је и постао човек, и јавио се као Богочовек, да божанском светлошћу обасја васцели богоздани свет и све дубиие и ширине и висине боголиког бића људског, и да покаже: да је и у свету и у човеку Бог оно што је природно, Бог и Божје и божанско, а да је грех и оно што је од греха - неприродно и противприродно. Исцељујући душу људску од греха и грехољубља, Богочовек јој даје богочовечански вид, богочовечански ум, богочавечанску савест, те Христов човек види и свет и човека у њиховој богозданој чистоти и красоти. И овај се свет појављује као савршена творевина Божја: сав је богојављење, јер свака твар посебно и све твари скупа јављају Бога; све је саздано Богом Логосом, зато све има своју божанску логосност и логичност; и још: све је саздано за Бога Логоса, зато је прави смисао и циљ сваке твари у њеном божански логосном и логичном постојању и животу (ср. Кол, 1, 16; Јевр 2, 10). Нема сумње, свака твар у свету јесте - мало Еванђеље Бога Логоса, Његов неућутни гласноговорник; а све твари скупа сачињавају првобитно Еванђеље Бога Логоса, Првоеванђеље, Праеванђеље; и зато је свака твар живи сведок Бога Логоса у свету и над светом (ср. Кол. 1, 17). Стога, нико од људи нема изговор за неверовање, или за криво веровање у Бога Творца, ако само хоће да правилно чита ову Божју књигу, исписану сунцима, звездама, биљкама, животињама, људима, и безбројним тварима, књигу коју ми називамо природом, васионом, мироздањем (ср. Рм. 1, 19-23). Грех никако и ни у ком смислу нема оправдања, нарочито откако је безгрешни Бог постао човек, и као Богочовек живео, и непрестано живи, међу људима на земљи. Живећи као стварни човек потпуно без греха на наочиглед свих људи (ср. Јн. 8, 46; 1 Јн.3,5; 1 Птр. 2,22), Богочовек Христос је показао и доказао: да је грех савршено непотребан људском бићу, неприродан, неоправдан и свепагубан у овом земаљском свету и у роду људском, Он је потпуно открио: да су све смрти, све болести, све несреће, све невоље у човечанском свету само од греха и због греха. И то непобитно показао и доказао божанским учењем Својим и божанским делима Својим. После Њега људи немају изговора за грех, немају, немају, немају. Зато је Свеистинити и објавио: ,,Да нисам дошао и говорио им, греха не би имали; а сад изговора неће имати за грех свој. Да нисам творио међу њима дела која нико други не твори, греха не би имали“ (Јн. 15,22,24). Так помоћу Богачовека род људски је најсавршеније познао природу греха: сву његову пагубност и пустошност, сав његов пакао, све његове страхоте, све његове смрти, све његове наказности и гадости и одвратности. И после Њега хтети правдати грех, и бранити га као нешто природно и неопходно и нормално, спада у отворену ненормалност и свесни сатанизам. Да, једино се Сатана неуморно и упорно труди да оправда грех као нужност и као метод живота, и осатањени људи попут њега. Но, нема поштеде греху! смрт греху! њега треба немилосрдно уништавати у корену, у зачетној клици, јер се из њега коте све смрти, сви ужаси, све страхоте у свету човечанском. Зато хришћани не смеју трпети грех, још мање - волети грех, а понајмање - бранити грех као нешто неопходно, природно, неминовно. А воле ли гррех, нека увек рачунају на казну за грех. Колико је грех страшан и неприродан за човека, види се нарочито из тога што је Бог љубави одредио Страшни суд да суди грехољубивим људима за грехе њихове. Зато је и свети човекољубац Павле немилосрдан у борби са гресима које грехољубиви хришћани љубоморно негују у себи, „Унапред казах, пише он Коринћанима, кад бејах други пут код вас, и сад, кад нисам код вас, унапред говорим онима који су сагрешили и свима осталима: ако опет дођем, нећу штедети“, - нећу штедети грех који је у вама, а и вас ако сте се изједначили са грехом, и ако сте вољни да му и даље робујете. Не знате ли, да робујући овоме греху, ви преко њега робујете свима смртима, свима пакловима, свима ужасима, свима страхотама, свима ђаволима, на челу којих стоји свегрешни и свезлосмрадни Сатана.
  12. Брате Ацо, братски ћемо да дискутујемо. Ја сам у селидби па кад стигнем послаћу своје мишљење, ако Бог да.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...