Jump to content

shalom777

Члан
  • Број садржаја

    1407
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

Репутација активности

  1. Свиђа ми се
    shalom777 got a reaction from Августин in ДОГМАТСКЕ ТЕМЕ - Митрополит пергамски ЈОВАН ЗИЗЈУЛАС   
    Ja sam čuo da je ovaj Vladika jeretik  0102_laugh
  2. Волим
    shalom777 got a reaction from Биљана, два in Богослужбене одежде   
    Хвала, претпостављао сам да је тако...
    Молитва при облачењу десне наруквице:
    Desnica Tvoja, Gospode, proslavi se u snazi, desna ruka Tvoja, Gospode, porazi neprijatelje, i mnoštvom slave Tvoje rasterao si protivnike.

    Молитва при облачењу лијеве наруквице:
    Ruke Tvoje su me stvorile i sazdale, urazumi me naučiću se Tvojim zaapovestima.
  3. Волим
    shalom777 got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    Svakako da je brak sklopljen u Crkvi blagosloven i svima potreban, ali pozivati ljude u 21. vijeku da zaobilaze nadlezne,drzavne institucije i zakonom propisan postupak- u najmanju ruku, mogu da nazovem neozbiljnoscu i neprosvecenoscu...
    Bas me interesuje da li Otac Joil zna uopste da postoji zakonsko nasledjivanje, te neki instituti kao sto su razvod, zakonsko izdrzavanje supruznika, zajednicka i posebna imovina supruznika,roditeljsko pravo, statusno-pravna i licno-pravna djestva koja proisticu iz braka?  Sve je to pravo uredilo, i hvala Bogu sto jeste, inace se ne bi znalo 'ko pije, a ko placa', u drustvu....
    Prosto nevjerovatno, kao da gradjansko vjencanje(jedino priznato od stane drzave i prava, po tzv. principu institucionalnosti i laicizma, odn. institutu jedinstvenog regulisanja u bracnom pravu) iskljucuje mogucnost hriscanima da skope brak i u Crkvi Bozijoj?!
    Cemu takva iskljucivost,prosto smatram da vidi probleme- gdje problema nema(u ovom slucaju)...
    Za Oca Joila, gradjanski brak je masonska institucija... Bas me interesuje da li,po njemu, sve sto pripada drzavi kao ustavno-pravnom poretku masonsko i djavolsko? U jednom od prethodnih klipova, izjavio je kako je drzavljanin Crne Gore... interesantno, covjek ima drzavljanstvo... pretpostavljam, i licnu kartu,ima pravo na sudsku zastitu...Cudi me sto Otac Joil nije postao apatrid,sto se nije odrekao drzavljanstva?!
  4. Волим
    shalom777 got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    Nisam rekao da ne moze citati svjetovne knjige,naprotiv, cak smatram da je to korisno... Radi se o tome sto Otac Joil, bar sam ja imao takav utisak, na ovim  yt ''predavanjima'' nastupa kao neki neprikosnoveni autoritet po odredjenim pitanjima... A sto je jos karakteristicnije, veliki broj ljudi prihvata sve zdravo za gotovo-uopste ne pomisnjajuci da i Otac Joil negdje moze da pogrijesi...
    I da,tacno tako, starost Srba kao naroda je potpuno irelevantna stvar sto se Pravoslavne Crkve tice, tim pitanjem  se eventualno mogu baviti neke druge nauke i discipline. Tim prije kazem= Otac Joil moze da iznosi svoje,privatno misljenje, koje ostatak Crkve,zaista, ne obavezuje.
    Toliko.
    Pozz
  5. Волим
    shalom777 got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    Upravo tako, Otac Joil moze da ima privatno misljenje o nekoj stvari(eto, npr,  zene ne smiju da nose pantalone,da pusaci idu u pakao,da su Srbi najstariji narod na Zemlji i sl), ali to nije zvanicno ucenje Pravoslavne Crkve,bolje reci- ona se i ne izjasnjava o pomenutim pitanjima... torta
  6. Волим
    shalom777 got a reaction from Светислав Павловић in Otac Joil   
    Poslusao sam sva predavanja Oca Joila na youtube-u... moje misljenje- vrlo je opasno da do ovoga dodju osobe koja je zainteresovana za Crkvu,krstenje,ili koja nije utvrdjena u vjeri- ne vjerujem da je prijetnje o pusacima koje treba sahranjivati van groblja, o ''milijardama Kineza,Amerikanaca,muslimana.... koji idu u pakao, a jedino ruska pravoslavna oaza u Raj'' (no comment) nekoga moze privuci Crkvi, odn. pokazati mu sustinu hriscanske ljubavi i zivota... Samo suprotno.
    Takodje, nisu vrijedne komentara ni ove price o Tudjamanu- ispade da je jedan jeromonah Bog pa zna gdje je Tudjman sada.... Da ne pominjem njegovo vidjenje Teorije evolucije, istorije(donosio je jednom nekakve knjige,dokazujuci da su Srbi najstariji narod na planeti- mislim, mnogo bitna stvar za duhovnost.... torta) ,negdje je govorio kako zene ne treba na nose pantalone, i td...
    Covjeka zaista licno ne poznajem, cuo sam o njemu raznih prica- i pozitivnih i negativnih, ali,opet kazem, ne daj Boze ako neki nehricanin pomisli da stavovi Oca Joila reprezentuju Pravoslavnu Crkvu.
    Inace, prije neki dan cuh da je izjavio: ''Treba izbjegavati crkve gdje se Litrugija sluzi po novom.'' 0104_cheesy  Da li je to tacno,ili nije- ne znam....ali je interesantno u svakom slucaju..
    Pozz
  7. Волим
    shalom777 got a reaction from Anton Perak in Колико су пост и Свето Причешће повезани ?   
    Лично: кад је прописан пост- постим(једнодневни,вишедневни), када је мрс- мрсим, а причешћујем се кад сам на Литургији,био у вријеме поста,било у вријеме мрса... Дакле, додатни пост не практикујем...
  8. Волим
    shalom777 got a reaction from PredragVId in Такозвана "Мати" Борка из села Вучак   
    Da se zakoni bolje primijenjuju, i da se odredbe na pravi način donose, tih baba po Srbiji bi bilo manje.... E, sad, što smo posijali, to i žanjemo...
  9. Волим
    shalom777 got a reaction from Rassoban in Митрополија црногорско-приморска   
    ПОДГОРИЦА/ЦЕТИЊЕ, 13. маја (Светигора прес) – У Подгорици је данас представљена нова монографија из популарне «Светигорине» едиције «Светитељи» «Свети Василије Острошки Чудотворац и исцјелитељ».
    Проф. др Слободан Томовић говорио је о есхатолошкој, оностраној димензији књиге. «Због те димензије мислим да ће ова монографија наићи на одзив у душама људи који имају вишак склоности и потребе за духовним животом. Мислим да ће она, својим дејствима и својим учинком, бити повод да се култ Светог Василија још више развије, да се многе нове богомоље подигну у његову част», рекао је он.
    Академик Зоран Лакић је истакао значај чињенице да су приређивачи књиге објаснили вријеме и околности у којима је живио Светитељ. «Црна Гора 17. вијека имала је, ма шта ми мислили, причали и писали о њој, деведесет села са укупно 3524 куће и 8027 људи под оружјем, од којих је око 800 са кубурама, док су остали користили сабље, штитове и копља. Сви живе по правилима српске православне вјере, каже Маријан Болица. Ово истичем стога што се данас у неким квазиисторијским студијама жели представити данашња Црна Гора као Црна Гора тога времена», подвукао је академик Лакић.
    Ова књига, по ријечима ректора Цетињске богословије протојереја Гојка Перовића, нема амбицију да исцрпи сву тајну острошког чуда, али има намјеру да прикаже актуелност Светог Василија Острошког. «Та актуелност је приказана, технички гледано, кроз чињеницу да, осим што имамо подсјећања на текст житија Светог Василија, имамо историографске осврте, ријечи људи који припадају бранши историје умјетности, савремене књижевне текстове о личности Светог Василија… Највредније су, свакако, свједочанства људи, непоновљива и лична свједочанства о сусрету са Светињом», сматра отац Гојко Перовић
    «Када је у питању актуелност Светог Василија у нашем времену, а то је основни мотив издавача да приближи актуелност Светог Василија савременом човјеку, у књизи је о томе много речено – од мудре ријечи књижевника да је једина ријека која узводно тече ријека поклоника која иде к ћивоту Светог Василија Острошког», закључио је он.
    На промоцији монографије говорио је и презвитер Предраг Шћепановић, директор Радио-Светигоре.
    Луксузна монографија о Светом Василију Острошком појавила се из штампе уочи празника Острошког Чудотворца у тиражу од 100 000 примјерака и може се набавити на свим киосцима по цијени од 4,5 евра.
  10. Волим
    shalom777 got a reaction from звончица in СМС поруке за Бадње вече и Божић   
    Христос се роди!  Ако шаљем СМС са циљем да честитам Божић редовно шаљем овај поздрав. Наравно, кад добијем СМС исте садржине, одговарам: Воистину се роди!
    Поздрав
  11. Волим
    shalom777 got a reaction from Rassoban in Зашто не верујете у инкарнацију   
    Jer vjerujem u Pravoslavnu Crkvu.
  12. Волим
    shalom777 got a reaction from Eru in Да ли читате "тешку" аскетску литературу ?   
    Не.
    Шмеманов дневник- конза! 0110_hahaha
  13. Волим
    shalom777 got a reaction from Jace Jerimoth in Класична музика :)   
    Mozart - Requiem - Lacrimosa - 8 - ASMF
    Mozart...'Requiem', Lacrimosa
  14. Волим
    shalom777 got a reaction from Владан Здравков Меденица in Славни (а) хришћани :)   
    Što se tiče CG, znam za pjevača Sergeja Ćetkovića... Pričešćuje se.
  15. Волим
    shalom777 got a reaction from Manastir Bradaca in МОБИНГ У СПЦ: Владика понижавао свештеника   
    Злоупотреба власти и службе од стране (квази)духовника, разноразних стараца, али и парохијских свештеника- има- колико год хоћете, на жалост. По мени је то својеврсни мобинг.
    А народ се итекако ''пали'' на малко поцијепане мантије, дуге сиједе браде, косу у реп(=преподобни изглед), мистику, побожан тон - тако да и радо прима разне ''благослове'', који су често потпуно страни православном погледу на свијет... И што је најжалосније, та појава је толико учестала, да је то СТРАШНО.
    И један од разлога зашто се мало хришћана данас причешћују онда када се треба причешћивати(-увијек када су на Литургији), јесу поменуте особе, које хришћане- умјесто да воде Христу, одвајају од Христа.
  16. Волим
    shalom777 got a reaction from Manastir Bradaca in Која је то књига вашег живота ? (осим Библије,наравно)   
    А. Шмеман- За живот свијета
    Ф.Достојевски- Браћа Карамазови
  17. Волим
    shalom777 got a reaction from Благовесник in Religija snažnog čovjeka:islam ili hrišćanstvo?   
    ЈRELIGIJA SNAŽNOG ČOVEKA: HRIŠĆANSTVO ILI ISLAM?
    Nekada, u osvit sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, usred arabijskih pustinja, daleko od civilizovanog sveta, zbio se značajan događaj. U noćnoj tami, pod niskim svodom pećine na planini Hira, četrdesetogodišnjem Arapinu, koji je ovde provodio vreme u usamljenosti, javio se neko. Neko moćan i strašan, koji je počeo da ga davi, primoravajući ga da pročita čudan tekst u ime nekog gospodara. Strahujući za život, Arapin je pristao i ponovio tekst - i prikaza je nestala. Na smrt preplašen, pobegao je kući i u strahu se umotao u pokrivač, ne usuđujući se da se pomoli glavu.
    Prilično dugo vremena nakon toga, on se mučio sumnjama, podozrevajući da se te noći susreo sa mračnim silama, sa duhovima zla. Ali njegovim rođacima je kasnije pošlo za rukom da ga ubede da mu se javio niko drugi do Božiji poslanik, Anđeo, koji ga je samim tim pozvao da bude prorok svom narodu. Poverovavši u to, Arapin je ubrzo u Arabiji objavio novo učenje: poklanjati se jednom Bogu (Koran 112.1), dalekom (Koran 12.31), i surovom (Koran 17.58), izvoru kako dobra, tako i zla (Koran 10.107, 39.38), kojim je sve što se događa predodređeno (Koran 33.38).
    Za čoveka koji želi da ugodi takvom bogu, bilo je zapoveđeno da veruje u njegovu samotnu izolovanost (odinočestvo), a takođe i da je trgovac Arapin koji je objavio to učenje - njegov poslanik i prorok; da pet puta dnevno vrši određeni ritual, izgovarajući pritom molitvene formule i vršeći niz određenih telesnih kretnji; da jednom u životu poseti svetilište u jednom arapskom gradu i na susednoj planini zakolje ovcu; da neveliki deo zarade povremeno troši na svoje bližnje i da jedan mesec godišnje jede i pije samo noću. A takođe je bilo naređeno i da sa onima koji ne priznaju to učenje vodi sveti rat dok ne budu pokoreni (Koran 2.193). Onome koji sačuva nabrojano, bilo je obećano u ovom životu blagostanje, a u budućem životu prelepi vrt sa večnom nasladom - pre svega seksualnog i gastronomskog karaktera, a takođe, delimično, i estetskog. Sve to bilo je zapisano u knjizi, koja je sastavljena već nakon smrti osnivača i koja je bila proglašena za otkrovenje i delo tog boga, a njen tekst - za večan i nepromenljiv, ma i u jednoj reči.
    Tog Arapina su zvali Muhamed, a njegovo učenje je dobilo naziv islam - od arapske reči "mir" i mnošto njegovih sledbenika se ubrzo raširilo po zemlji i u bespoštednim krvavim ratovima zauzelo ogromne teritorije - kako hrišćana, zapadnih i istočnih, tako i zoroastrijaca, neznabožaca, Indusa. Ta "religija mira" se vremenom raširila u mnogim narodima, a njeni sledbenici su nastavili da vode neprestane ratove, sve do danas.
    Sve se vidi u poređenju, zato uporedimo Muhamedovo i Hristovo učenje, i razmotrimo koja od religija je naznačena za snažnog čoveka, i koja ima silu da ga učini moćnim.
    Počećemo od toga da je samo sveto pismo muslimana po obimu tri puta manje od Svetog Pisma hrišćana. Čak da bi samo jednostavno pročitali Bibliju, traži se dva puta više napora, vremena i sedenja od vremena za Koran. Tu istu proporciju vidimo poredeći njihov sadržaj.
    Hrišćanstvo uči obuzdavanju sopstvenih strasti - kao što su mržnja, pohota, srebroljublje; islam im, naprotiv, snishodi: naprimer, iako i priznaje, da je Bogu ugodnije milosrđe, no dozvoljava osvetu; iako i govori da je Bogu prijatnije jedinstvo porodice, ipak priznaje razvod po bilo kom muževljevom hiru; iako i podstiče milostinju, ali hvali i strast gomilanja bogatstva, poštujući bogate.
    Hrišćanstvo blagosilja brak sa jednom ženom, islam dozvoljava da se imaju četiri žene i beskonačni broj ljubavnica. Svakom razumnom čoveku jasno je da je očuvati supružničku vernost u zakonitom braku sa jednom ženom mnogo teže nego ako postoji mogućnost da u granicama dozvoljenog imaš vezu sa praktično neograničenim brojem žena.
    Islam zapoveda obaveznu molitvu pet puta dnevno, hrišćani imaju zapovest da se mole neprestano (1 Sol. 5:17).
    Muslimani poste samo tri nedelje, dok su u Pravoslavnoj Crkvi posne skoro dve trećine dana u toku godine, pri čemu se post produžava na čitave dane (dan i noć), a ne samo na dane, kako je u islamu. Razume se, da bi postili skoro 240 dana i noći, neophodno je mnogo više napora, nego za post u toku dvadeset dana.
    Neki kao nešto visoko navode muslimanski zakon koji zabranjuje upotrebu vina. Ali pri pažljivom posmatranju, i u tome arapska religija ustupa pred učenjem Crkve. Hrišćanstvo ne zabranjuje upotrebu vina kao takvog, ali veoma, veoma strogo zabranjuje pijanstvo - pijanice neće naslediti Carstvo Božije. (1 Kor. 6:10). A svakome je očigledno, da samo moćan čovek može da, upotrebljavajući vino, sačuva meru i da ne upadne u pijanstvo; potpuno odbacivanje alkohola je kudikamo lakši put za savladavanje tog greha.
    Takođe, islam zabranjuje da se upotrebljava svinjetina, određuje i neka druga ograničenja u odeći i ponašanju, ali je potpuno jasno, da je mnogo lakše ne jesti svinjetinu i ne nositi svilene tkanine negoli čuvati zapovest o uzdržanju od greha, čak i u mislima - što je zapoveđeno svakom hrišćaninu.
    Razmotrimo i vođenje ratova. Slepi su oni koji pokušavaju da hrišćanstvo uguraju u prokrustovsku postelju tupog pacifizma. Odbrambeni rat se nedvosmisleno blagosilja od Crkve. Iz Svetih vojnika - od vojskovođa do vojnika - nije samo jedna divizija sastavljena Caru Nebeskom u liku Svetih. Ali ako je u islamu vođenje ratova zasnovano na mržnji prema ubijenima, u hrišćanstvu je osnov vojničkog podviga ljubav prema onima koji se štite - od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15:13), a te reči se sa pravom odnose na one koji su sa čašću poginuli u borbi. Takvo je Hristovo učenje i samo čovek moćan duhom i voljom može da ga ispuni.
    Možemo veoma, veoma dugo nastavljati sa poređenjima. Ali i na osnovu već navedenog moguće je u potpunosti objektivno reći da je hrišćanstvo - religija moćnih ljudi, dok je islam - religija za nemoćne i raslabljene. Hrišćanstvo je za - slobodne, islam - za robove. Govorimo ovde o najvažnijoj slobodi za čoveka - slobodi od greha i sopstvenih strasti, od kojih muslimanska vera nije u stanju da oslobodi svoje sledbenike.
    I upravo se time objašnjava širenje islama u savremenom svetu. Upravo zato islam postaje popularan sada na Zapadu, jer sada nastupa epoha slabog čoveka; posvetovnjačeno čovečanstvo sada neguje svoje nemoći i utapa se u dobrovoljnu raslabljenost. Kako im je ugodno da čuju: Alah želi da vam olakša (život); jer je čovek stvoren slabim (Koran 4.28).
    Saglasno sa hrišćanskim učenjem, čovek je stvoren snažnim, i prizvan je da bude takav. Činjenica da tokom dve hiljade godina Crkva nije spustila svoj, toliko visok, moralni ideal, svedoči o tome da je on u Njoj - realno ostvarljiv. A primer za to su - ne samo stotine hiljada Svetih, već i milioni prostih pravoslavnih hrišćana, koji su taj ideal ostvarili u svom životu. Samom čoveku je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće (Mt. 19:26), i Gospod Isus Hristos, Kome je sve moguće, daje silu da se učini i ono što smo nabrojali, i više od toga.
    Pred svakim od nas stoji izbor - da li da ostane slab ili da postane moćan. Da pliva niz vodeni tok ka provaliji ili uz vodeni tok ka obali. I niko neće izbeći (izbor), i jedino od samog čoveka zavisi, šta će on izabrati na kraju.
    Samo treba znati i pamtiti, da će svi oni, koji su trebali da postanu snažni, ali su po svojoj volji ostali slabi, biti pitani sa svom strogošću - u svoje vreme.
    "Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju". (Mt. 11:12)..
  18. Волим
    shalom777 got a reaction from emilija in Religija snažnog čovjeka:islam ili hrišćanstvo?   
    ЈRELIGIJA SNAŽNOG ČOVEKA: HRIŠĆANSTVO ILI ISLAM?
    Nekada, u osvit sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, usred arabijskih pustinja, daleko od civilizovanog sveta, zbio se značajan događaj. U noćnoj tami, pod niskim svodom pećine na planini Hira, četrdesetogodišnjem Arapinu, koji je ovde provodio vreme u usamljenosti, javio se neko. Neko moćan i strašan, koji je počeo da ga davi, primoravajući ga da pročita čudan tekst u ime nekog gospodara. Strahujući za život, Arapin je pristao i ponovio tekst - i prikaza je nestala. Na smrt preplašen, pobegao je kući i u strahu se umotao u pokrivač, ne usuđujući se da se pomoli glavu.
    Prilično dugo vremena nakon toga, on se mučio sumnjama, podozrevajući da se te noći susreo sa mračnim silama, sa duhovima zla. Ali njegovim rođacima je kasnije pošlo za rukom da ga ubede da mu se javio niko drugi do Božiji poslanik, Anđeo, koji ga je samim tim pozvao da bude prorok svom narodu. Poverovavši u to, Arapin je ubrzo u Arabiji objavio novo učenje: poklanjati se jednom Bogu (Koran 112.1), dalekom (Koran 12.31), i surovom (Koran 17.58), izvoru kako dobra, tako i zla (Koran 10.107, 39.38), kojim je sve što se događa predodređeno (Koran 33.38).
    Za čoveka koji želi da ugodi takvom bogu, bilo je zapoveđeno da veruje u njegovu samotnu izolovanost (odinočestvo), a takođe i da je trgovac Arapin koji je objavio to učenje - njegov poslanik i prorok; da pet puta dnevno vrši određeni ritual, izgovarajući pritom molitvene formule i vršeći niz određenih telesnih kretnji; da jednom u životu poseti svetilište u jednom arapskom gradu i na susednoj planini zakolje ovcu; da neveliki deo zarade povremeno troši na svoje bližnje i da jedan mesec godišnje jede i pije samo noću. A takođe je bilo naređeno i da sa onima koji ne priznaju to učenje vodi sveti rat dok ne budu pokoreni (Koran 2.193). Onome koji sačuva nabrojano, bilo je obećano u ovom životu blagostanje, a u budućem životu prelepi vrt sa večnom nasladom - pre svega seksualnog i gastronomskog karaktera, a takođe, delimično, i estetskog. Sve to bilo je zapisano u knjizi, koja je sastavljena već nakon smrti osnivača i koja je bila proglašena za otkrovenje i delo tog boga, a njen tekst - za večan i nepromenljiv, ma i u jednoj reči.
    Tog Arapina su zvali Muhamed, a njegovo učenje je dobilo naziv islam - od arapske reči "mir" i mnošto njegovih sledbenika se ubrzo raširilo po zemlji i u bespoštednim krvavim ratovima zauzelo ogromne teritorije - kako hrišćana, zapadnih i istočnih, tako i zoroastrijaca, neznabožaca, Indusa. Ta "religija mira" se vremenom raširila u mnogim narodima, a njeni sledbenici su nastavili da vode neprestane ratove, sve do danas.
    Sve se vidi u poređenju, zato uporedimo Muhamedovo i Hristovo učenje, i razmotrimo koja od religija je naznačena za snažnog čoveka, i koja ima silu da ga učini moćnim.
    Počećemo od toga da je samo sveto pismo muslimana po obimu tri puta manje od Svetog Pisma hrišćana. Čak da bi samo jednostavno pročitali Bibliju, traži se dva puta više napora, vremena i sedenja od vremena za Koran. Tu istu proporciju vidimo poredeći njihov sadržaj.
    Hrišćanstvo uči obuzdavanju sopstvenih strasti - kao što su mržnja, pohota, srebroljublje; islam im, naprotiv, snishodi: naprimer, iako i priznaje, da je Bogu ugodnije milosrđe, no dozvoljava osvetu; iako i govori da je Bogu prijatnije jedinstvo porodice, ipak priznaje razvod po bilo kom muževljevom hiru; iako i podstiče milostinju, ali hvali i strast gomilanja bogatstva, poštujući bogate.
    Hrišćanstvo blagosilja brak sa jednom ženom, islam dozvoljava da se imaju četiri žene i beskonačni broj ljubavnica. Svakom razumnom čoveku jasno je da je očuvati supružničku vernost u zakonitom braku sa jednom ženom mnogo teže nego ako postoji mogućnost da u granicama dozvoljenog imaš vezu sa praktično neograničenim brojem žena.
    Islam zapoveda obaveznu molitvu pet puta dnevno, hrišćani imaju zapovest da se mole neprestano (1 Sol. 5:17).
    Muslimani poste samo tri nedelje, dok su u Pravoslavnoj Crkvi posne skoro dve trećine dana u toku godine, pri čemu se post produžava na čitave dane (dan i noć), a ne samo na dane, kako je u islamu. Razume se, da bi postili skoro 240 dana i noći, neophodno je mnogo više napora, nego za post u toku dvadeset dana.
    Neki kao nešto visoko navode muslimanski zakon koji zabranjuje upotrebu vina. Ali pri pažljivom posmatranju, i u tome arapska religija ustupa pred učenjem Crkve. Hrišćanstvo ne zabranjuje upotrebu vina kao takvog, ali veoma, veoma strogo zabranjuje pijanstvo - pijanice neće naslediti Carstvo Božije. (1 Kor. 6:10). A svakome je očigledno, da samo moćan čovek može da, upotrebljavajući vino, sačuva meru i da ne upadne u pijanstvo; potpuno odbacivanje alkohola je kudikamo lakši put za savladavanje tog greha.
    Takođe, islam zabranjuje da se upotrebljava svinjetina, određuje i neka druga ograničenja u odeći i ponašanju, ali je potpuno jasno, da je mnogo lakše ne jesti svinjetinu i ne nositi svilene tkanine negoli čuvati zapovest o uzdržanju od greha, čak i u mislima - što je zapoveđeno svakom hrišćaninu.
    Razmotrimo i vođenje ratova. Slepi su oni koji pokušavaju da hrišćanstvo uguraju u prokrustovsku postelju tupog pacifizma. Odbrambeni rat se nedvosmisleno blagosilja od Crkve. Iz Svetih vojnika - od vojskovođa do vojnika - nije samo jedna divizija sastavljena Caru Nebeskom u liku Svetih. Ali ako je u islamu vođenje ratova zasnovano na mržnji prema ubijenima, u hrišćanstvu je osnov vojničkog podviga ljubav prema onima koji se štite - od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15:13), a te reči se sa pravom odnose na one koji su sa čašću poginuli u borbi. Takvo je Hristovo učenje i samo čovek moćan duhom i voljom može da ga ispuni.
    Možemo veoma, veoma dugo nastavljati sa poređenjima. Ali i na osnovu već navedenog moguće je u potpunosti objektivno reći da je hrišćanstvo - religija moćnih ljudi, dok je islam - religija za nemoćne i raslabljene. Hrišćanstvo je za - slobodne, islam - za robove. Govorimo ovde o najvažnijoj slobodi za čoveka - slobodi od greha i sopstvenih strasti, od kojih muslimanska vera nije u stanju da oslobodi svoje sledbenike.
    I upravo se time objašnjava širenje islama u savremenom svetu. Upravo zato islam postaje popularan sada na Zapadu, jer sada nastupa epoha slabog čoveka; posvetovnjačeno čovečanstvo sada neguje svoje nemoći i utapa se u dobrovoljnu raslabljenost. Kako im je ugodno da čuju: Alah želi da vam olakša (život); jer je čovek stvoren slabim (Koran 4.28).
    Saglasno sa hrišćanskim učenjem, čovek je stvoren snažnim, i prizvan je da bude takav. Činjenica da tokom dve hiljade godina Crkva nije spustila svoj, toliko visok, moralni ideal, svedoči o tome da je on u Njoj - realno ostvarljiv. A primer za to su - ne samo stotine hiljada Svetih, već i milioni prostih pravoslavnih hrišćana, koji su taj ideal ostvarili u svom životu. Samom čoveku je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće (Mt. 19:26), i Gospod Isus Hristos, Kome je sve moguće, daje silu da se učini i ono što smo nabrojali, i više od toga.
    Pred svakim od nas stoji izbor - da li da ostane slab ili da postane moćan. Da pliva niz vodeni tok ka provaliji ili uz vodeni tok ka obali. I niko neće izbeći (izbor), i jedino od samog čoveka zavisi, šta će on izabrati na kraju.
    Samo treba znati i pamtiti, da će svi oni, koji su trebali da postanu snažni, ali su po svojoj volji ostali slabi, biti pitani sa svom strogošću - u svoje vreme.
    "Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju". (Mt. 11:12)..
  19. Волим
    shalom777 got a reaction from Жедни in Religija snažnog čovjeka:islam ili hrišćanstvo?   
    ЈRELIGIJA SNAŽNOG ČOVEKA: HRIŠĆANSTVO ILI ISLAM?
    Nekada, u osvit sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, usred arabijskih pustinja, daleko od civilizovanog sveta, zbio se značajan događaj. U noćnoj tami, pod niskim svodom pećine na planini Hira, četrdesetogodišnjem Arapinu, koji je ovde provodio vreme u usamljenosti, javio se neko. Neko moćan i strašan, koji je počeo da ga davi, primoravajući ga da pročita čudan tekst u ime nekog gospodara. Strahujući za život, Arapin je pristao i ponovio tekst - i prikaza je nestala. Na smrt preplašen, pobegao je kući i u strahu se umotao u pokrivač, ne usuđujući se da se pomoli glavu.
    Prilično dugo vremena nakon toga, on se mučio sumnjama, podozrevajući da se te noći susreo sa mračnim silama, sa duhovima zla. Ali njegovim rođacima je kasnije pošlo za rukom da ga ubede da mu se javio niko drugi do Božiji poslanik, Anđeo, koji ga je samim tim pozvao da bude prorok svom narodu. Poverovavši u to, Arapin je ubrzo u Arabiji objavio novo učenje: poklanjati se jednom Bogu (Koran 112.1), dalekom (Koran 12.31), i surovom (Koran 17.58), izvoru kako dobra, tako i zla (Koran 10.107, 39.38), kojim je sve što se događa predodređeno (Koran 33.38).
    Za čoveka koji želi da ugodi takvom bogu, bilo je zapoveđeno da veruje u njegovu samotnu izolovanost (odinočestvo), a takođe i da je trgovac Arapin koji je objavio to učenje - njegov poslanik i prorok; da pet puta dnevno vrši određeni ritual, izgovarajući pritom molitvene formule i vršeći niz određenih telesnih kretnji; da jednom u životu poseti svetilište u jednom arapskom gradu i na susednoj planini zakolje ovcu; da neveliki deo zarade povremeno troši na svoje bližnje i da jedan mesec godišnje jede i pije samo noću. A takođe je bilo naređeno i da sa onima koji ne priznaju to učenje vodi sveti rat dok ne budu pokoreni (Koran 2.193). Onome koji sačuva nabrojano, bilo je obećano u ovom životu blagostanje, a u budućem životu prelepi vrt sa večnom nasladom - pre svega seksualnog i gastronomskog karaktera, a takođe, delimično, i estetskog. Sve to bilo je zapisano u knjizi, koja je sastavljena već nakon smrti osnivača i koja je bila proglašena za otkrovenje i delo tog boga, a njen tekst - za večan i nepromenljiv, ma i u jednoj reči.
    Tog Arapina su zvali Muhamed, a njegovo učenje je dobilo naziv islam - od arapske reči "mir" i mnošto njegovih sledbenika se ubrzo raširilo po zemlji i u bespoštednim krvavim ratovima zauzelo ogromne teritorije - kako hrišćana, zapadnih i istočnih, tako i zoroastrijaca, neznabožaca, Indusa. Ta "religija mira" se vremenom raširila u mnogim narodima, a njeni sledbenici su nastavili da vode neprestane ratove, sve do danas.
    Sve se vidi u poređenju, zato uporedimo Muhamedovo i Hristovo učenje, i razmotrimo koja od religija je naznačena za snažnog čoveka, i koja ima silu da ga učini moćnim.
    Počećemo od toga da je samo sveto pismo muslimana po obimu tri puta manje od Svetog Pisma hrišćana. Čak da bi samo jednostavno pročitali Bibliju, traži se dva puta više napora, vremena i sedenja od vremena za Koran. Tu istu proporciju vidimo poredeći njihov sadržaj.
    Hrišćanstvo uči obuzdavanju sopstvenih strasti - kao što su mržnja, pohota, srebroljublje; islam im, naprotiv, snishodi: naprimer, iako i priznaje, da je Bogu ugodnije milosrđe, no dozvoljava osvetu; iako i govori da je Bogu prijatnije jedinstvo porodice, ipak priznaje razvod po bilo kom muževljevom hiru; iako i podstiče milostinju, ali hvali i strast gomilanja bogatstva, poštujući bogate.
    Hrišćanstvo blagosilja brak sa jednom ženom, islam dozvoljava da se imaju četiri žene i beskonačni broj ljubavnica. Svakom razumnom čoveku jasno je da je očuvati supružničku vernost u zakonitom braku sa jednom ženom mnogo teže nego ako postoji mogućnost da u granicama dozvoljenog imaš vezu sa praktično neograničenim brojem žena.
    Islam zapoveda obaveznu molitvu pet puta dnevno, hrišćani imaju zapovest da se mole neprestano (1 Sol. 5:17).
    Muslimani poste samo tri nedelje, dok su u Pravoslavnoj Crkvi posne skoro dve trećine dana u toku godine, pri čemu se post produžava na čitave dane (dan i noć), a ne samo na dane, kako je u islamu. Razume se, da bi postili skoro 240 dana i noći, neophodno je mnogo više napora, nego za post u toku dvadeset dana.
    Neki kao nešto visoko navode muslimanski zakon koji zabranjuje upotrebu vina. Ali pri pažljivom posmatranju, i u tome arapska religija ustupa pred učenjem Crkve. Hrišćanstvo ne zabranjuje upotrebu vina kao takvog, ali veoma, veoma strogo zabranjuje pijanstvo - pijanice neće naslediti Carstvo Božije. (1 Kor. 6:10). A svakome je očigledno, da samo moćan čovek može da, upotrebljavajući vino, sačuva meru i da ne upadne u pijanstvo; potpuno odbacivanje alkohola je kudikamo lakši put za savladavanje tog greha.
    Takođe, islam zabranjuje da se upotrebljava svinjetina, određuje i neka druga ograničenja u odeći i ponašanju, ali je potpuno jasno, da je mnogo lakše ne jesti svinjetinu i ne nositi svilene tkanine negoli čuvati zapovest o uzdržanju od greha, čak i u mislima - što je zapoveđeno svakom hrišćaninu.
    Razmotrimo i vođenje ratova. Slepi su oni koji pokušavaju da hrišćanstvo uguraju u prokrustovsku postelju tupog pacifizma. Odbrambeni rat se nedvosmisleno blagosilja od Crkve. Iz Svetih vojnika - od vojskovođa do vojnika - nije samo jedna divizija sastavljena Caru Nebeskom u liku Svetih. Ali ako je u islamu vođenje ratova zasnovano na mržnji prema ubijenima, u hrišćanstvu je osnov vojničkog podviga ljubav prema onima koji se štite - od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15:13), a te reči se sa pravom odnose na one koji su sa čašću poginuli u borbi. Takvo je Hristovo učenje i samo čovek moćan duhom i voljom može da ga ispuni.
    Možemo veoma, veoma dugo nastavljati sa poređenjima. Ali i na osnovu već navedenog moguće je u potpunosti objektivno reći da je hrišćanstvo - religija moćnih ljudi, dok je islam - religija za nemoćne i raslabljene. Hrišćanstvo je za - slobodne, islam - za robove. Govorimo ovde o najvažnijoj slobodi za čoveka - slobodi od greha i sopstvenih strasti, od kojih muslimanska vera nije u stanju da oslobodi svoje sledbenike.
    I upravo se time objašnjava širenje islama u savremenom svetu. Upravo zato islam postaje popularan sada na Zapadu, jer sada nastupa epoha slabog čoveka; posvetovnjačeno čovečanstvo sada neguje svoje nemoći i utapa se u dobrovoljnu raslabljenost. Kako im je ugodno da čuju: Alah želi da vam olakša (život); jer je čovek stvoren slabim (Koran 4.28).
    Saglasno sa hrišćanskim učenjem, čovek je stvoren snažnim, i prizvan je da bude takav. Činjenica da tokom dve hiljade godina Crkva nije spustila svoj, toliko visok, moralni ideal, svedoči o tome da je on u Njoj - realno ostvarljiv. A primer za to su - ne samo stotine hiljada Svetih, već i milioni prostih pravoslavnih hrišćana, koji su taj ideal ostvarili u svom životu. Samom čoveku je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće (Mt. 19:26), i Gospod Isus Hristos, Kome je sve moguće, daje silu da se učini i ono što smo nabrojali, i više od toga.
    Pred svakim od nas stoji izbor - da li da ostane slab ili da postane moćan. Da pliva niz vodeni tok ka provaliji ili uz vodeni tok ka obali. I niko neće izbeći (izbor), i jedino od samog čoveka zavisi, šta će on izabrati na kraju.
    Samo treba znati i pamtiti, da će svi oni, koji su trebali da postanu snažni, ali su po svojoj volji ostali slabi, biti pitani sa svom strogošću - u svoje vreme.
    "Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju". (Mt. 11:12)..
  20. Волим
    shalom777 got a reaction from Ронин in Religija snažnog čovjeka:islam ili hrišćanstvo?   
    ЈRELIGIJA SNAŽNOG ČOVEKA: HRIŠĆANSTVO ILI ISLAM?
    Nekada, u osvit sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, usred arabijskih pustinja, daleko od civilizovanog sveta, zbio se značajan događaj. U noćnoj tami, pod niskim svodom pećine na planini Hira, četrdesetogodišnjem Arapinu, koji je ovde provodio vreme u usamljenosti, javio se neko. Neko moćan i strašan, koji je počeo da ga davi, primoravajući ga da pročita čudan tekst u ime nekog gospodara. Strahujući za život, Arapin je pristao i ponovio tekst - i prikaza je nestala. Na smrt preplašen, pobegao je kući i u strahu se umotao u pokrivač, ne usuđujući se da se pomoli glavu.
    Prilično dugo vremena nakon toga, on se mučio sumnjama, podozrevajući da se te noći susreo sa mračnim silama, sa duhovima zla. Ali njegovim rođacima je kasnije pošlo za rukom da ga ubede da mu se javio niko drugi do Božiji poslanik, Anđeo, koji ga je samim tim pozvao da bude prorok svom narodu. Poverovavši u to, Arapin je ubrzo u Arabiji objavio novo učenje: poklanjati se jednom Bogu (Koran 112.1), dalekom (Koran 12.31), i surovom (Koran 17.58), izvoru kako dobra, tako i zla (Koran 10.107, 39.38), kojim je sve što se događa predodređeno (Koran 33.38).
    Za čoveka koji želi da ugodi takvom bogu, bilo je zapoveđeno da veruje u njegovu samotnu izolovanost (odinočestvo), a takođe i da je trgovac Arapin koji je objavio to učenje - njegov poslanik i prorok; da pet puta dnevno vrši određeni ritual, izgovarajući pritom molitvene formule i vršeći niz određenih telesnih kretnji; da jednom u životu poseti svetilište u jednom arapskom gradu i na susednoj planini zakolje ovcu; da neveliki deo zarade povremeno troši na svoje bližnje i da jedan mesec godišnje jede i pije samo noću. A takođe je bilo naređeno i da sa onima koji ne priznaju to učenje vodi sveti rat dok ne budu pokoreni (Koran 2.193). Onome koji sačuva nabrojano, bilo je obećano u ovom životu blagostanje, a u budućem životu prelepi vrt sa večnom nasladom - pre svega seksualnog i gastronomskog karaktera, a takođe, delimično, i estetskog. Sve to bilo je zapisano u knjizi, koja je sastavljena već nakon smrti osnivača i koja je bila proglašena za otkrovenje i delo tog boga, a njen tekst - za večan i nepromenljiv, ma i u jednoj reči.
    Tog Arapina su zvali Muhamed, a njegovo učenje je dobilo naziv islam - od arapske reči "mir" i mnošto njegovih sledbenika se ubrzo raširilo po zemlji i u bespoštednim krvavim ratovima zauzelo ogromne teritorije - kako hrišćana, zapadnih i istočnih, tako i zoroastrijaca, neznabožaca, Indusa. Ta "religija mira" se vremenom raširila u mnogim narodima, a njeni sledbenici su nastavili da vode neprestane ratove, sve do danas.
    Sve se vidi u poređenju, zato uporedimo Muhamedovo i Hristovo učenje, i razmotrimo koja od religija je naznačena za snažnog čoveka, i koja ima silu da ga učini moćnim.
    Počećemo od toga da je samo sveto pismo muslimana po obimu tri puta manje od Svetog Pisma hrišćana. Čak da bi samo jednostavno pročitali Bibliju, traži se dva puta više napora, vremena i sedenja od vremena za Koran. Tu istu proporciju vidimo poredeći njihov sadržaj.
    Hrišćanstvo uči obuzdavanju sopstvenih strasti - kao što su mržnja, pohota, srebroljublje; islam im, naprotiv, snishodi: naprimer, iako i priznaje, da je Bogu ugodnije milosrđe, no dozvoljava osvetu; iako i govori da je Bogu prijatnije jedinstvo porodice, ipak priznaje razvod po bilo kom muževljevom hiru; iako i podstiče milostinju, ali hvali i strast gomilanja bogatstva, poštujući bogate.
    Hrišćanstvo blagosilja brak sa jednom ženom, islam dozvoljava da se imaju četiri žene i beskonačni broj ljubavnica. Svakom razumnom čoveku jasno je da je očuvati supružničku vernost u zakonitom braku sa jednom ženom mnogo teže nego ako postoji mogućnost da u granicama dozvoljenog imaš vezu sa praktično neograničenim brojem žena.
    Islam zapoveda obaveznu molitvu pet puta dnevno, hrišćani imaju zapovest da se mole neprestano (1 Sol. 5:17).
    Muslimani poste samo tri nedelje, dok su u Pravoslavnoj Crkvi posne skoro dve trećine dana u toku godine, pri čemu se post produžava na čitave dane (dan i noć), a ne samo na dane, kako je u islamu. Razume se, da bi postili skoro 240 dana i noći, neophodno je mnogo više napora, nego za post u toku dvadeset dana.
    Neki kao nešto visoko navode muslimanski zakon koji zabranjuje upotrebu vina. Ali pri pažljivom posmatranju, i u tome arapska religija ustupa pred učenjem Crkve. Hrišćanstvo ne zabranjuje upotrebu vina kao takvog, ali veoma, veoma strogo zabranjuje pijanstvo - pijanice neće naslediti Carstvo Božije. (1 Kor. 6:10). A svakome je očigledno, da samo moćan čovek može da, upotrebljavajući vino, sačuva meru i da ne upadne u pijanstvo; potpuno odbacivanje alkohola je kudikamo lakši put za savladavanje tog greha.
    Takođe, islam zabranjuje da se upotrebljava svinjetina, određuje i neka druga ograničenja u odeći i ponašanju, ali je potpuno jasno, da je mnogo lakše ne jesti svinjetinu i ne nositi svilene tkanine negoli čuvati zapovest o uzdržanju od greha, čak i u mislima - što je zapoveđeno svakom hrišćaninu.
    Razmotrimo i vođenje ratova. Slepi su oni koji pokušavaju da hrišćanstvo uguraju u prokrustovsku postelju tupog pacifizma. Odbrambeni rat se nedvosmisleno blagosilja od Crkve. Iz Svetih vojnika - od vojskovođa do vojnika - nije samo jedna divizija sastavljena Caru Nebeskom u liku Svetih. Ali ako je u islamu vođenje ratova zasnovano na mržnji prema ubijenima, u hrišćanstvu je osnov vojničkog podviga ljubav prema onima koji se štite - od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15:13), a te reči se sa pravom odnose na one koji su sa čašću poginuli u borbi. Takvo je Hristovo učenje i samo čovek moćan duhom i voljom može da ga ispuni.
    Možemo veoma, veoma dugo nastavljati sa poređenjima. Ali i na osnovu već navedenog moguće je u potpunosti objektivno reći da je hrišćanstvo - religija moćnih ljudi, dok je islam - religija za nemoćne i raslabljene. Hrišćanstvo je za - slobodne, islam - za robove. Govorimo ovde o najvažnijoj slobodi za čoveka - slobodi od greha i sopstvenih strasti, od kojih muslimanska vera nije u stanju da oslobodi svoje sledbenike.
    I upravo se time objašnjava širenje islama u savremenom svetu. Upravo zato islam postaje popularan sada na Zapadu, jer sada nastupa epoha slabog čoveka; posvetovnjačeno čovečanstvo sada neguje svoje nemoći i utapa se u dobrovoljnu raslabljenost. Kako im je ugodno da čuju: Alah želi da vam olakša (život); jer je čovek stvoren slabim (Koran 4.28).
    Saglasno sa hrišćanskim učenjem, čovek je stvoren snažnim, i prizvan je da bude takav. Činjenica da tokom dve hiljade godina Crkva nije spustila svoj, toliko visok, moralni ideal, svedoči o tome da je on u Njoj - realno ostvarljiv. A primer za to su - ne samo stotine hiljada Svetih, već i milioni prostih pravoslavnih hrišćana, koji su taj ideal ostvarili u svom životu. Samom čoveku je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće (Mt. 19:26), i Gospod Isus Hristos, Kome je sve moguće, daje silu da se učini i ono što smo nabrojali, i više od toga.
    Pred svakim od nas stoji izbor - da li da ostane slab ili da postane moćan. Da pliva niz vodeni tok ka provaliji ili uz vodeni tok ka obali. I niko neće izbeći (izbor), i jedino od samog čoveka zavisi, šta će on izabrati na kraju.
    Samo treba znati i pamtiti, da će svi oni, koji su trebali da postanu snažni, ali su po svojoj volji ostali slabi, biti pitani sa svom strogošću - u svoje vreme.
    "Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju". (Mt. 11:12)..
  21. Волим
    shalom777 got a reaction from Ana Pejic in Religija snažnog čovjeka:islam ili hrišćanstvo?   
    ЈRELIGIJA SNAŽNOG ČOVEKA: HRIŠĆANSTVO ILI ISLAM?
    Nekada, u osvit sedmog veka nakon Hristovog Rođenja, usred arabijskih pustinja, daleko od civilizovanog sveta, zbio se značajan događaj. U noćnoj tami, pod niskim svodom pećine na planini Hira, četrdesetogodišnjem Arapinu, koji je ovde provodio vreme u usamljenosti, javio se neko. Neko moćan i strašan, koji je počeo da ga davi, primoravajući ga da pročita čudan tekst u ime nekog gospodara. Strahujući za život, Arapin je pristao i ponovio tekst - i prikaza je nestala. Na smrt preplašen, pobegao je kući i u strahu se umotao u pokrivač, ne usuđujući se da se pomoli glavu.
    Prilično dugo vremena nakon toga, on se mučio sumnjama, podozrevajući da se te noći susreo sa mračnim silama, sa duhovima zla. Ali njegovim rođacima je kasnije pošlo za rukom da ga ubede da mu se javio niko drugi do Božiji poslanik, Anđeo, koji ga je samim tim pozvao da bude prorok svom narodu. Poverovavši u to, Arapin je ubrzo u Arabiji objavio novo učenje: poklanjati se jednom Bogu (Koran 112.1), dalekom (Koran 12.31), i surovom (Koran 17.58), izvoru kako dobra, tako i zla (Koran 10.107, 39.38), kojim je sve što se događa predodređeno (Koran 33.38).
    Za čoveka koji želi da ugodi takvom bogu, bilo je zapoveđeno da veruje u njegovu samotnu izolovanost (odinočestvo), a takođe i da je trgovac Arapin koji je objavio to učenje - njegov poslanik i prorok; da pet puta dnevno vrši određeni ritual, izgovarajući pritom molitvene formule i vršeći niz određenih telesnih kretnji; da jednom u životu poseti svetilište u jednom arapskom gradu i na susednoj planini zakolje ovcu; da neveliki deo zarade povremeno troši na svoje bližnje i da jedan mesec godišnje jede i pije samo noću. A takođe je bilo naređeno i da sa onima koji ne priznaju to učenje vodi sveti rat dok ne budu pokoreni (Koran 2.193). Onome koji sačuva nabrojano, bilo je obećano u ovom životu blagostanje, a u budućem životu prelepi vrt sa večnom nasladom - pre svega seksualnog i gastronomskog karaktera, a takođe, delimično, i estetskog. Sve to bilo je zapisano u knjizi, koja je sastavljena već nakon smrti osnivača i koja je bila proglašena za otkrovenje i delo tog boga, a njen tekst - za večan i nepromenljiv, ma i u jednoj reči.
    Tog Arapina su zvali Muhamed, a njegovo učenje je dobilo naziv islam - od arapske reči "mir" i mnošto njegovih sledbenika se ubrzo raširilo po zemlji i u bespoštednim krvavim ratovima zauzelo ogromne teritorije - kako hrišćana, zapadnih i istočnih, tako i zoroastrijaca, neznabožaca, Indusa. Ta "religija mira" se vremenom raširila u mnogim narodima, a njeni sledbenici su nastavili da vode neprestane ratove, sve do danas.
    Sve se vidi u poređenju, zato uporedimo Muhamedovo i Hristovo učenje, i razmotrimo koja od religija je naznačena za snažnog čoveka, i koja ima silu da ga učini moćnim.
    Počećemo od toga da je samo sveto pismo muslimana po obimu tri puta manje od Svetog Pisma hrišćana. Čak da bi samo jednostavno pročitali Bibliju, traži se dva puta više napora, vremena i sedenja od vremena za Koran. Tu istu proporciju vidimo poredeći njihov sadržaj.
    Hrišćanstvo uči obuzdavanju sopstvenih strasti - kao što su mržnja, pohota, srebroljublje; islam im, naprotiv, snishodi: naprimer, iako i priznaje, da je Bogu ugodnije milosrđe, no dozvoljava osvetu; iako i govori da je Bogu prijatnije jedinstvo porodice, ipak priznaje razvod po bilo kom muževljevom hiru; iako i podstiče milostinju, ali hvali i strast gomilanja bogatstva, poštujući bogate.
    Hrišćanstvo blagosilja brak sa jednom ženom, islam dozvoljava da se imaju četiri žene i beskonačni broj ljubavnica. Svakom razumnom čoveku jasno je da je očuvati supružničku vernost u zakonitom braku sa jednom ženom mnogo teže nego ako postoji mogućnost da u granicama dozvoljenog imaš vezu sa praktično neograničenim brojem žena.
    Islam zapoveda obaveznu molitvu pet puta dnevno, hrišćani imaju zapovest da se mole neprestano (1 Sol. 5:17).
    Muslimani poste samo tri nedelje, dok su u Pravoslavnoj Crkvi posne skoro dve trećine dana u toku godine, pri čemu se post produžava na čitave dane (dan i noć), a ne samo na dane, kako je u islamu. Razume se, da bi postili skoro 240 dana i noći, neophodno je mnogo više napora, nego za post u toku dvadeset dana.
    Neki kao nešto visoko navode muslimanski zakon koji zabranjuje upotrebu vina. Ali pri pažljivom posmatranju, i u tome arapska religija ustupa pred učenjem Crkve. Hrišćanstvo ne zabranjuje upotrebu vina kao takvog, ali veoma, veoma strogo zabranjuje pijanstvo - pijanice neće naslediti Carstvo Božije. (1 Kor. 6:10). A svakome je očigledno, da samo moćan čovek može da, upotrebljavajući vino, sačuva meru i da ne upadne u pijanstvo; potpuno odbacivanje alkohola je kudikamo lakši put za savladavanje tog greha.
    Takođe, islam zabranjuje da se upotrebljava svinjetina, određuje i neka druga ograničenja u odeći i ponašanju, ali je potpuno jasno, da je mnogo lakše ne jesti svinjetinu i ne nositi svilene tkanine negoli čuvati zapovest o uzdržanju od greha, čak i u mislima - što je zapoveđeno svakom hrišćaninu.
    Razmotrimo i vođenje ratova. Slepi su oni koji pokušavaju da hrišćanstvo uguraju u prokrustovsku postelju tupog pacifizma. Odbrambeni rat se nedvosmisleno blagosilja od Crkve. Iz Svetih vojnika - od vojskovođa do vojnika - nije samo jedna divizija sastavljena Caru Nebeskom u liku Svetih. Ali ako je u islamu vođenje ratova zasnovano na mržnji prema ubijenima, u hrišćanstvu je osnov vojničkog podviga ljubav prema onima koji se štite - od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje (Jn. 15:13), a te reči se sa pravom odnose na one koji su sa čašću poginuli u borbi. Takvo je Hristovo učenje i samo čovek moćan duhom i voljom može da ga ispuni.
    Možemo veoma, veoma dugo nastavljati sa poređenjima. Ali i na osnovu već navedenog moguće je u potpunosti objektivno reći da je hrišćanstvo - religija moćnih ljudi, dok je islam - religija za nemoćne i raslabljene. Hrišćanstvo je za - slobodne, islam - za robove. Govorimo ovde o najvažnijoj slobodi za čoveka - slobodi od greha i sopstvenih strasti, od kojih muslimanska vera nije u stanju da oslobodi svoje sledbenike.
    I upravo se time objašnjava širenje islama u savremenom svetu. Upravo zato islam postaje popularan sada na Zapadu, jer sada nastupa epoha slabog čoveka; posvetovnjačeno čovečanstvo sada neguje svoje nemoći i utapa se u dobrovoljnu raslabljenost. Kako im je ugodno da čuju: Alah želi da vam olakša (život); jer je čovek stvoren slabim (Koran 4.28).
    Saglasno sa hrišćanskim učenjem, čovek je stvoren snažnim, i prizvan je da bude takav. Činjenica da tokom dve hiljade godina Crkva nije spustila svoj, toliko visok, moralni ideal, svedoči o tome da je on u Njoj - realno ostvarljiv. A primer za to su - ne samo stotine hiljada Svetih, već i milioni prostih pravoslavnih hrišćana, koji su taj ideal ostvarili u svom životu. Samom čoveku je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće (Mt. 19:26), i Gospod Isus Hristos, Kome je sve moguće, daje silu da se učini i ono što smo nabrojali, i više od toga.
    Pred svakim od nas stoji izbor - da li da ostane slab ili da postane moćan. Da pliva niz vodeni tok ka provaliji ili uz vodeni tok ka obali. I niko neće izbeći (izbor), i jedino od samog čoveka zavisi, šta će on izabrati na kraju.
    Samo treba znati i pamtiti, da će svi oni, koji su trebali da postanu snažni, ali su po svojoj volji ostali slabi, biti pitani sa svom strogošću - u svoje vreme.
    "Carstvo Nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju". (Mt. 11:12)..
  22. Волим
    shalom777 got a reaction from Никола Поповић in Да ли треба да бријемо браду или не ???   
    Сматрам да је бријање или не бријање браде потпуно ирелевантна ствар за хришћански живот... заправо, мишљења сам да се оваква питања и постављају управо  из разлога што смо заборавили ша је суштина тог живота...
  23. Волим
    shalom777 got a reaction from Dragana Neg in Потребна ми је ваша молитвена подршка...   
    Спаси,Господе, и помилуј, слуге своје: Давида, Срђана, Давида, Ђуку, Бојану, и нас грешне који се молимо за њих, и све оне којима треба Твоја помоћ и Твоје милосрђе, јер си благ и човјекољубив, сада и увијек и у све вјекове вјекова.Амин.
  24. Волим
    shalom777 got a reaction from Aristotel in Како видимо нашу литургијску заједницу   
    На литургију идем само и само зато да бих учествовао у Евхаристији, а учествујем у Евхаристији зато што је Христос рекао- ко једе Тијело моје и пије Крв моју, борави у мени, и ја у њему.
  25. Волим
    shalom777 got a reaction from Александар Милојков in У очекивању Благодатног огња   
    Ako je Blagodatni Oganja fake, to stvarno nije korekno od Jerusalimske Patrijaršije...mislim, bzv je praviti onoliki spektakl- crkva se zapečati, patrijarh ulazi bez komplet odeždi, molitva da Oganj siđe i td, i td.
    Mene lično ne pogađa ako je riječ o fake stvari, jer- niti sam povjerovao u Hrista na osnovu Bl. Ognja, niti sam ga ikad uzimao ''zdravo za gotovo.''  Iskren da budem, ne sviđaju mi se čuda ili ''čuda'' koja se događaju 'iza zatvorenih vrata.'  Kad je Hristos činio čuda- nije se krio, naprotiv! Tako i Apostoli, tako i Svetitelji Crkve.
    Sve u svemu, ostavljam mogućnost da je istina i da nije, ima argumenata i za i protiv, raznih svjedočanstava- ali neću da Praznik Vaskrsenja Hristovog, Pobjede nad smrću, Praznik Novog i vječnog života provedem mozgajući o nekakvoj vatri.  algabacaju Šta će mi, uostalom, oganj- pa makar ne pek'o  ni 10 dana, kad imam Živog i Stvarnog Gospoda Isusa Hrista, u Svetoj Liturgiji.
    Hristos vaskrse

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...