Jump to content

Протомајстор

Теолог
  • Број садржаја

    928
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на mirko1929 у Уморни од православља?   
    Ne govorim uopsteno, nego imam na umu konkretan primer. Majka umrlog deteta prilazi crkvi -- nasta nailazi? Na plasenje ekumenizmon i novotarstvom, na price o hrvatima i Kosmetu, antihrist, cipovanje, milion pravila, nula ljudskosti, "tvoj deda je nesto zgresio pa ti se odrazilo prokletstvo na dete," itd. Znao sam pricu te zene, ali kada sam je video u crkvi nekako mi je bilo jos zalije. Crkva zahteva tvrdu kozu, nije to mesto gde covek dodje da se utesi...
  2. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на Ole Gunnar Solskjær у Животопис архимандрита Дамаскина (Грабежа) новоизабраног викарног епископа мохачког   
    ЖИВОТОПИС НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА МОХАЧКОГ АРХИМАНДРИТА ДАМАСКИНА
    У суботу, 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Црве, изабрао је Високопреподобног архимандрита Дамаскина (Грабежа), игумана манастира Светог Романа у Ђунису, за викара Епископа бачког са титулом Епископ мохачки.
    Архимандрит Дамаскин (Драган) Грабеж, рођен је 15. августа 1975. године у Дрвару од оца Влајка и мајке Драгице. Основну школу ''Славко Родић'' завршио је у Дрвару 1990. године, а потом и средњошколски центар ''Марија Бурсаћ'' 1994. године такође у Дрвару. Због несрећних историјских околности које су породицу Грабеж затекле у Дрвару 1995. године, били су принуђени да избегну у Србију где Епископ нишки Г. Иринеј прима свештеника Влајка Грабежа са породицом у Епархију нишку и даје му парохију при Саборном храму у Нишу. Из Ниша је своје школовање Архимандрит Дамаскин наставио на Богословском Факултету Универзитета у Београду где је и дипломирао 2001. године са просечном оценом 9,35.
    Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Архимандрита Дамаскина 2002. године поставља за хонорарног наставника Богословије Светих Кирила и Методија привремено у Нишу.
    Званично Клирик Епархије нишке постаје 2006. године, а исте године 9/22. децембра бива замонашен руком Епископа нишког Г. Иринеја у храму Васкрсења Христовог у Нишу, добивши монашко име Дамаскин. У чин јерођакона рукоположен је 10. / 23. децембра 2006. године, у храму Васкрсења Христовог у Нишу, а у чин јеромонаха 11. / 24. децембра исте године, у малом Саборном храму Светих Архангела у Нишу.
    По благослову Епископа нишког Г. Иринеја од 2008. године архимандрит Дамаскин наставља школовање на Московској духовној академији где успешно завршава студије 2010. године. Током 2011. и 2012. године борави у Солуну где завршава курс савременог грчког језика.
    Одлуком Епископа нишког Г. Јована од 1. августа 2012. године бива постављен на дужност настојатеља манастира Светог Романа у Ђунису. Чином синђела одликован је 1. августа 2012. године, а чином протосинђела 30. марта 2013. године у манастиру Светог Романа у Ђунису.
    У чин архимандрита произведен је руком Епископа нишког Господина Арсенија 16./29. августа 2018. године у манастиру Светог Романа у Ђунису.
    Новоизабраном епископу мохачком Г. Дамаскину подај Господе многа и блага лета!
  3. Хахаха
    Протомајстор је реаговао/ла на mirko1929 у Уморни од православља?   
    Не знам, али мени се чини да је нешто труло у држави Данској, и да то нема везе с неофитством већ са православном праксом. Бесконачно је апсурда у пракси. Ево само један пример. Имамо у Писму заповест не брините се шта ћете јести, или шта ћете пити, а ми у православној пракси имамо само то -- углавном већину нашег битисања и проводимо бринући се шта ћемо јести и шта ћемо пити, пошто просто имамо абнормалу количину постова током године и то не можеш заобићи. Дакле, у пракси живимо врло нееванђеоски (што је очигледно свакоме ко има „преподобног“ у фамилији, јер уместо да буде светлост свету, редовно је најнапорнији човек у фамилији од кога сви беже, зато је јако лепо било чути оног једног свештеника који је рекао људима за пост најважније је да не једете своје ближње!).
  4. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ole Gunnar Solskjær у Животопис архимандрита Дамаскина (Грабежа) новоизабраног викарног епископа мохачког   
    Дамаскин је диван и веома смирен човјек.
    - Рођен у Дрвару гдје му је отац Влајко био парохијски свештеник
    - завршио световну средњу школу, мислим гимназију 
    - завршио теолошки и природно-математички факултет са највишим оцјенама 
    - дуго предавао у богословији светих Кирила и Методија у Нишу гдје је био и главни васпитач али и разредни старешина
    - замонашио се у време рада у богословији
    - након тога игуман манастира светог Романа надомак Ђуниса 
    - и ево га сада на радост Цркве епископ 
     
    Укратко.
    Достојан!
     
     
     
     
     
     
     
     
     
  5. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Уколико је ово овако, како говори Ћилиричар, онда Сабор СПЦ мора под хитно да каже да никакви монтенегрини, они са дуплим национом нису и не могу да буду чланови СПЦ. Да су у опасној прелести, да су потенцијално расколно ткиво и да је боље да не долазе у СПЦ. Нека своје вјерске потребе обављају негдје друго. 
    Такође важно је напоменути да то српство јесте толико уско страначко схваћено у главама многих Срба и нажалост архијереја, па је по њиховом тумачењу, српско оно што је мило држави Србији односно владајућој врхушци. Ко год нешто другачије мисли и каже, нарушава јединство и није Србин, а како није Србин, онда шта ће у СПЦ. Тако да није свако Србин док то не установи  свесрпска комисија плус таблоиди. Само у њихове судове вјерујемо.
    Све ово је наравно у складу са вјековном мисијом Цркве, није битно ко је ко је нације, важно је да смо сви Срби. 
  6. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Bokisd у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Ja mislim da bi bila greska da u ovom trenutku Mitropolit bude neko van CG.
  7. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    @Tasjanac
    гдје да га смијене. Они играју двоструку игру од старта. Они су мислили да направе некакву српску листу по узору на Косово и да подрже Мила. Професор и демократе пореметиле планове. Сад, узимају најгору тактику, убацују клипове у точкове, ако је нешто добро, они су подржавали, ако је лоше, Кривокапић је крив. Ако је таква група моралних биједника која не смије да зазме отворен став и сруши Владу оно што многи сматрају правом српском Црном Гором, далеко им лијепа кућа. 
     
  8. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Tasjanac у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Овде изгледа многи заборављају колико је дуго Милов режим градио свој систем и мисле да се то преко ноћи може срушити.
    Из искуства знам да чим наједном крену овакви напади, као сада на премијера Кривокапића, да је то дириговано из једног центра, ма где се он налазио. 
    Кривокапић јесте постао премијер на крилима величанствених литија, али његова влада је коалициона и зависи од гласова албанских посланика. 
    Избор је или таква влада или повратак Мила! 
    Е, ако се сложимо да је ово друго зло, онда правимо компромисе и да критикујемо министра правде када каже нешто насупрот, нажалост, званичној резолуцији о Сребреници и многе сличне ствари. 
    Хајде, ако ћемо да критикујемо Кривокапића, хајде да критикујемо све посланике у ЦГ парламенту што не изгласају да у Сребреници није било геноцида, што не повуку признање Косова, што не изађу из НАТО-а! 
    Шта, нема већине за то? Е па онда ћути, гудај кнедле и трпи или растури коалицију и трпи опет Мила. 
    И сви ови нападу су са потпуним неразумевањем. 
    Нормално нам је било када смо читали да се на Сабору разматра Уговор, а није нам нормално да усаглашен текст разматра и друга страна, тј Влада ЦГ. 
    И откуд те измене у Уговору? И што у Београду да се потпише у поноћ? Јесу ли литије биле у Београду? 
    А шта је нормалније него да се од потписивања тог Уговора направи величанствен догађај који ће бити круна борбе народа за светиње! 
  9. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Смета вам Кривокапић што је формирао Владу на принципима да се не промијени спољна политика, а не смета вам Вучич који је рекао да че поништити све Боркове споразуме, па кад је дошао, потписао Бриселски и предао суверенитет на Косову. Браво Срби. Како Раковић и Бокан Србују, они би Живојина Мишића наткерали да буде Јован Дивјак 
    Нек се Вулин огласио, партија је увијек знала да штити Цркву.
  10. Не свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Milan Nikolic у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Људи одлазе са ових подручја, па тако и из ЦГ. То ти није неки аргумент. Сада би да узрок свег страдања Срба кроз историју свалиш на Србе. Криви су вам Срби што непризнајући ''признају'' независност Косова, а добар вам је Кривокапић који признаје независност Косова. Мада, добро је да се неке ствари открију, добро је видети како некоме смета Раковић, Бокан и слични.
  11. Не свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Milan Nikolic у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    АЛЕКСАНДАР Вулин, министар унутрашњих послова
    - Вероватно постоји нешто што је Кривокапић обећао Србима у Црној Гори, а није погазио, вероватно постоји, али за сада није доказано. Кривокапић би да бира митрополита, али не и да Српској православној цркви гарантује право на постојање. Кривокапић све време мандата покушава да докаже да је настављач политике Мила Ђукановића и у томе је врло успешан. Нада коју су изборили Срби у Црној Гори све више бледи, не бих се зачудио да се Срби још једном окупе око своје цркве - рекао је Александар Вулин за "Новости".
  12. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Србију ће да уништи ~250 хиљада Црногораца који осјећају припадност другој нацији, а и даље су дио јединствене СПЦ, а неће владајућа већина која ту суму људи избаци из Србије за 5 година. Какве су ово логике, ма није чудо што се дешава све што се дешава.
    ахахахах, какав је Раковић змај, потписује се уговор са Српском православном црквом у Београду и као тражи се избацивање српска  Чак и да остане формулација у текст уговора, а које би се односиле на дио СПЦ у ЦГ, а какву имамо од формирања савјета, православне епископије Српске православне Цркве који чине православну цркву у Црној Гори, ја не видим никакав проблем, осим да нећемо да кажемо, српске православне српске епископије са српским сједиштем у српској Црној српској Гори српски потписују српски споразум са српским предсједником српске Владе српске Црне српске Горе. Ваљда би то умирило српске Србе да не мисле да је издаја. Али чињеница је да то није био спор, него два друга члана. нек вам јаве ко их је убацио. 
    Па ЦГ може комотно да тражи, хоћемо исти уговор као Хрватска, са епископским савјетом, узми или остави. И ми идемо ђоном на човјека који нуди да потпише са СПЦ у БГ, да интенализује ситуацију... 
  13. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Има их ко кусих паса.
    Ено ти га Раковић који дрљи о српском свијету и одлучује ко је интегрални Србин, а ко дуални.
    Ено ти га Бокан који се позива на српске вриједности, не знајући кукавац, да би први био стријељан у рату 91 године. Српска војска, она права, прво ликвидира паравојне структуре, да не брукају част и достојанство славне традиције јунаштва и чојства.
    Висе по телевизијама, тумаче догађаје, никад да нападну предаје суверенитета на Косову, да нападну СОФА споразум који СНС имплементира, да нападну комунистичко једноумље које је завладало у Србији на масмедијима.
    Плус онај из канцеларије блаженопочившег патријарха који одлучује ко је антиСрбин, а ко није.
    Но што да њих гледамо, удри по Кривокапићу, који покушава да нам нађе простор и излаз да се стабилизујемо у Црној Гори послије деценија безбожне и богоборне власти. 
  14. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Изгледа да многи хоће да ЦГ преко ноћи постане дио Србије или постане као краљевина Црна Гора.
    Фали много да се одмах потпише, то је нарушавање достојанства фунцкије предсјеника Владе, плус нема одобрење Владе. 
    Застава и химна су важеће све док се не промјене, а за промјену ова колаиција нема довољна гласова. Кад се скупи, нека се мијења. Црна Гора је такође признала Косово, и Влада је формирана на принципима да се не мијења политика. Логично је да се размјењују честитке. Само то око РС је знак колико је крхка Влада и колико треба да се иде на голубијим ногама, ево сад се тишло и Сарајево и у Бл, укинули су путарину на путу Тб ХН и то је прошло. Мудрости треба.
    Да не знам да ће бити крви до кољена и потпуни слом Срба у Цг ја бих волио да се поведе политика  коју ти промовишеш, ваљда би те само то разувјерило. Поздрав и нећемо даље.
  15. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Размислио сам о свему и на удбашка масла не насједам ни у лудилу.
    Квазинационална и удбашка пјешадија, потпомогнута појединцима из Цркве, од којих су поједини на овом форуму, су оптуживали владику Јоаникија да је у дилу са Кривокапићем и да они условљавају избор потписивањем уговора. То ствара подозрења од многих чланова Цркве према владиици Јоаникију, на исти начин као што је то било и према митрополиту. Владика Јоаникије не жели да буде виђен као неко ко то ради, и онда он тражи потписивање уговора и наравно жели да покаже да ни он ни нико други из МЦП није тражио да Влада ЦГ условљава потписивање уговора било чим. Отуда је разумљиво да он овако реагује. Али се заборавља да је потписивање условљено позитивним прописима, правилником о раду Владе, договором коалиционих странака, чувањем достојанства Владе и државе. Све ово је било нарушено, позивом, дођи да потпишеш. Прво, уговор и не треба да се потпише у Београду, него у Подгорици, и то је став Владе. Невјероватно је да је за СПЦ у реду да се темељни уговор са Хрватском потписује у Загребу и да га потпише епископски савјет, а да овдје, и поред добре воље Владе да се потпише са Патријаршијом у Београду, неко инсистира да се уговор потпише под окриљм ноћи у Београду. Влада ЦГ није испостава СПЦ, нити једне њене митрополије ни епископије. Она је највећи извршни орган једне суверне државе. И предсједник Владе води рачуна и о томе. Ево и тај јуначки ДФ, нека обори ову Владу и нека ради по тим српским интересима који они желе. Шта је проблем? Што се снебивају? Ево сад ситуације, нека се обори Влада и мирна Бачка. Али буквално, мирна Бачка.
  16. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ole Gunnar Solskjær у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Krivokapić bar ne krije šta mu je želja ili cilj.
    Za razliku od našeg režima.
  17. Не свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Hadzi Vladimir Petrovic у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Нема шта да тражиш не негирам ниједну ријеч, постоји та тенденција јавно подржавана Ђукановићем, ти си одоздо сви се знате, испитај везу Ђукановић Кривокапић и Кривокапић +Јонаикије па нам реци шта си закључио, Јоаникије наставља Ђедино дјело.
    +Ђедо и +Таса су умрили млади, по мени могли су још да живе, мој таст њихов врсник са шећером и три стента, преживи Корону. добио је мождане ударе али све се санира, за њега се молио Ава и још неки, боље му је да живи, за њих је изгледа било боље да иду.
    Видићемо како ће се даље развијати та политика око еманципације ЦПЦ, по мени изгледа да се ствари покушавају прогурати на нецрквен начин, по систему циљ оправдава средство, међутим какво средство такав и исход, превара, лаж, лукавства могу довести само до пропасти пројекта ЦПЦ или раскола, мени је то савршено јасно, многима изгледа није, можда зато што се бавим умјетношћу па знам да се на фолове и фазоне не праве свете иконе, не прави се ни Црква, а ви ме наставите посипати катраном па перијем... можда сам духовно незрео, али из начина опхођења према Цркви види се колико је ко Црквен, нема оправдања.
    Мислим толерише мало морген, морао сам се селити из Требиња и у Цркви ме гледају ко бјелу врану, и још ћу бити гоњен, али Слава Богу, лако је теби у јавном дискурсу подобан 100%, али мени се чини да сам сретан на литургији и награђен свакојако, можда сам у прелести, али Ви што сте једноумни са Кривиокапићем или мозга немате или сте до сржи покварени, јер он је Мило Радовић.
  18. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Edmund у Napredna zona sumraka   
    jel ovo bitno da znamo sta i kako klopa gosn Alek?
  19. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Ристо Подвожњак у Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја   
    Куку шта човјек пише, још каже да сам хтио у католике 
    Овдје се претпоставило да +Јоаникије уцјењује па се из те погрешне претпоставке повлаче некаква нецрквена дјеловања. Плус се претпоставља да закон о имовини (ваљда уговор) има везе са избором. Жеља ЦГ Владе је била да се потписивање подудари са устоличењем и/или хиротонијом новог митрополита, али су рекли да може и иза Васкрса. Међутим, у међувремену, неко убацује два члана о којима није било ријечи до тада. Нормално да се потписивање одгађа до момента кад се размотре та два члана. На СПЦ је одговорност да види ко је додао два члана без знања Синода и епископског савјета. Наравно, питање је да ли сада и неко из СПЦ жели да та два члана буду и даље дио Уговора или не. Да ли је убацивање дошло из једне главе или из више глава? 
    Што се тиче осамостаљивања, од тога нема ништа, нити то ико из митрополије тражи. То је само прича по угледу на Држи лопова. Док се +Јоаникије и отац Гојко држе на нишану да не оду у раскол, неко произвољно убацује чланове у уговор и руши међународно правни углед СПЦ.
    Искрено се дивим владици Јоаникију кад видим како га нападају и милогорски медији и квазинационални медији који се представљају као српски. 
    Аксиос владико!
  20. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на obi-wan у Србија – археолози ископали бродове старије од наше ере   
    https://mojkutak.net/srbija-arheolozi-iskopali-brodove-starije-od-nase-ere/
    ...
    Velika vijest u svijetu arheologije odjeknula je svijetom brzinom munje kada je grupa arheologa sa arheološkog instituta Viminacijum u proljeće prošle godine, u nekadašnjem rukavcu rijeke Dunav kod Kostolca, na dubini od 7 metara otkrila plovila stara vijekovima.
    Kako je izjavio direktor arheološkog instituta Viminacijum Miomir Korać, otkriveno je ukupno 7 plovila različitih veličina i iz različitih istorijskih perioda.
    Neki od njih potiču čak iz prvog vijeka prije Hrista, dok su neki iz perioda između 15-og i 17-og vijeka.

    Čamac iz prvog vijeka prije Hrista
    Pronađeno je ukupno 7 plovila (brodova i monoksila rimskog porijekla), među kojima je i brodić dug 19 i širok 2.5metara, koji je ujedno i najstarija i najveća iskopina jer se došlo do saznanja da potiče iz prvog vijeka prije Hrista.
    Najstariji čamac je djelimično oštećen mašinom površinskog kopa, ali biće moguće da se svi restauriraju i srede.
    Kako su pronađeni veoma duboko u zemlji, (na dubini od 7 metara), arheolozi su bili zbunjeni i nisu odmah mogli zaključiti koliko su plovila stara. Nakon uključivanja geomorfologa i naučnika u istraživanje, došlo se do zaključka o vremenu iz kog čamci potiču.
    Kako je Miomir naveo, čista je sreća što su čamci upravo bili na toj dubini u poprilično glinoznoj zemlji koja je očuvala plovila u dobrom stanju.
    Danas su svi oni iskopani i premješteni u obližnji arheološki “Mamut park” u sklopu objekta Viminacijum, gdje se vode dalja istraživanja.
    Rezultati o starosti čamaca su dobijeni C-14 analizom, a pored čamaca tu su se još našli i neki ostaci keramike.

    Sva plovila su bila izgrađena od hrastovog drveta što govori o načinu života i drveću koje je dominiralo tim krajevima vijekovima unazad.
    Takođe, uočljiva je i primjetna izuzetna zanatska vještina za taj period. Kao i kad su otkrivene kosti mamuta, i ovog puta arheolozi su obaviješteni od strane radnika ugljenokopa termoelektrane koji su na plovila naišli tokom površinskog kopa.
    Vijest o ovim novim pronalascima brzo se proširila svijetom, a pronalasci su važni ne samo za Srbiju već i za cijeli svijet, sa posebnim naglaskom da neki od čamaca potiču i iz 7-8 vijeka, o kojim se baš toliko mnogo i ne zna danas.
    Šta dalje?
    Neki od brodova su još uvijek rastavljeni u kontrolisanim mikro uslovima i sva pažnja je usmjerena na njihovo očuvanje.
    Arheolozi ove regije su uspostavili saradnju sa arheološkim nalazištem u Vinči, koja će specijalnim tehnikom gama zračenja dijelove broda osloboditi od mikroorganizama kako bi se drvo spasilo od daljeg propadanja.
    Kada se prođe kroz sve faze konzervacije, plan je da se brodice restauriraju i izlože na postamente, a da se u okviru nalazišta Viminacijum napravi prvi muzej brodova.
  21. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Avocado у Napredna zona sumraka   
    Peščanik
    Aleksandar, Vučić i Gligorijević - Mijat Lakićević
      Početkom naredne sedmice (20. aprila) trebalo bi da se održi poslednje ročište i čuju završne reči optužbe i odbrane na suđenju za saobraćajnu nesreću u kojoj je na naplatnoj rampi Doljevac, na putu Beograd-Niš, 31. januara 2019. godine poginula Stanika Gligorijević. Suđenje će tako biti okončano a da niko od njegovih glavnih aktera – ni tužilaštvo ni advokati ni veštaci ni sudija – nije video ključni momenat. Nisu ga videli ni članovi porodice smrtno nastradale Stanike iako su to tražili. Reč je o dva minuta koja su zabeležile kamere na licu mesta. Na tom snimku, dakle, tačno se vidi šta se desilo, ko je i na koji način u sudaru učestvovao.
    Snimak je, po sopstvenom priznanju, video predsednik Aleksandar Vučić i od tada mu se gubi svaki trag. Snimku, ne Vučiću.
    Kakva je to zemlja u kojoj predsednik države krije dokaze u jednom sudskom procesu? I nema sile koja može da mu naloži da dokaz preda sudu.
    Kakav je to sudski proces koji traje gotovo dve godine, koji troši vreme i pare, ali i nerve oštećenih, a da niko nije video ono što je ključno i što bi omogućilo da se suđenje završi takoreći za pet minuta. To je, nema drugog zaključka, farsa od sudskog procesa, od suda, policije, tužilaštva, advokata, veštaka…
    Kako to, međutim, da je taj dvominutni snimak video Aleksandar Vučić? Ako je to sam tražio, njegov zahtev je morao biti odbijen, jer na to ni po kom osnovu nema pravo. A ako nije tražio, nego su mu ponudili, morao je da odbije, jer to ni na koji način ne spada u njegov posao nego, štaviše, predstavlja protivzakonito mešanje u rad pravosudnih organa. Morao je reći: pošaljite to tužilaštvu i sudu, to je njihov posao, neka se oni time bave.
    Ovako, predsednik Vučić je izvrgao ruglu sve te institucije – i policiju i tužilaštvo i advokate i veštake i sudstvo. Sve ono što jednu državu čini državom. Pa ako njih nema, nema ni države. Postoji samo gola sila i bezobzirna moć.
    Ne znam kakav bi trebalo da bude odgovor društva na ovu grubu zloupotrebu vlasti i besprizorno ruganje celokupnom pravnom poretku, sve do samog Ustava na njegovom vrhu.
    Da advokati stupe u štrajk? I za manje stvari su štrajkovali mesecima. Takođe i sudije – iz solidarnosti sa kolegom koji treba da donese presudu a da nije upoznat sa ključnim činjenicama? Profesori Pravnog fakulteta – čemu sav njihov (kakav-takav) trud ako neko može da ih pred celim svetom tako cinično ismeva? Možda da se snimi TV serija o porodici Gligorijević? Tu bi Vučića mogao da glumi samo Vučić lično. Mislim, ko bi drugi bio bolji?
    Ali, ma koliko sve ovo bilo užasno važno, čini se da u konkretnom slučaju postoji nešto još važnije. Nazvao bih to njegovom ljudskom dimenzijom. Reč je o želji mlađeg sina Stanike Gligorijević, Aleksandra, da vidi šta se desilo tog kobnog 31. januara. Namerno sam naravno – iako neopravdano – izdvojio mlađeg sina, ne bih li nekako kod predsednika Aleksandra Vučića izazvao empatiju prema svom imenjaku. I Danilovom (Vučićevog sina) vršnjaku.
    Verovatno će ovo mnogima delovati patetično. Možda i jeste. Ili nam je i mrva ljudskosti postala preteško breme. Kakogod, računam, koji bi se čovek oglušio – ako je već država bezdušna – o pravo Aleksandra Gligorijevića da sazna istinu.
    https://pescanik.net/aleksandar-vucic-i-gligorijevic/
     
  22. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на obi-wan у Mali molitvenik za zvezde nasih mladosti   
    Драган Предраг Живковић — Тозовац (Краљево, 22. јануар 1936. био је српски певач и композитор народне и фолк музике.
    Рођен је у Краљеву (данас Србија, тада Југославија), од оца Светозара-Тозе Живковића по којем је и добио надимак и мајке Будимке. Право име му је Предраг Живковић. Отац Тоза је у то време био чувени хармоникаш и држао је кафану у Матарушкој Бањи, где је мали Предраг проводио често своје време слушајући старе народне песме. Оца Тозу су Немци стрељали 1941. године. На хармоници која му је остала од оца, почео је да свира и тако зарађује за хлеб, свирајући на свадбама са само 10 година.
    Поред хармонике, научио је да свира бубњеве и трубу. Завршио је гимназију и студије економије. Прве синглове је снимио 11. јуна 1965. године („Олистала шума”, „Очи су ти тугом преливене”, „Кад поведем коло моје”, „Јесен стигла и у наша села”).
    Постаје познат 1967. године песмом за сингл плочу (песма Миће Милутиновића) „Испод липе, крај потока”. Исте године снима четири сингла у дуету са Силваном Арменулић („Девојчице гарава”).
    Његова велика популарност почиње 1971. године, када побеђује на Песми лета композицијом „Мирјана“. Следеће године опет побеђује песмом „Очи једне жене“ и потврђује статус најпопуларнијег певача. Године 1972. пева песму „Јеремија“, коју тадашње комунистичке власти сврставају у четничке песме, због чега бива принуђен да се склони код пријатеља у Немачку. Након две године враћа се у Србију, власти му одузимају пасош, али Тозовац остаје миљеник публике и наставља да пева.
    Поред много одржаних концерата и ТВ емисија певао је и у дуету са: Предрагом Гојковићем Цунетом, Мирославом Илићем, Лепом Лукић, Миром Васиљевић итд. Осамдесетих година, заједно са Предрагом Гојковићем Цунетом и глумицом Златом Петковић био је водитељ чувене Фолк параде.
    Октобра 2012. добио је диплому заслужног грађанина града Краљева.[2] 24. августа 2018. године, на концерту одржаном поводом шездесет година Радио телевизије Србије, уручен му је Златни микрофон Радио Београда.

    https://sr.wikipedia.org/wiki/Предраг_Живковић_Тозовац
  23. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на Родољуб Лазић у Владика Порфирије изабран за новог патријарха   
    Иначе, апропо овог расправљања и паметовања на форумима, сетих се хумористичке цртице са једног руског сајта. Мени је дошла скоро као нека светоотачка поука:
    О расправама на друштвеним мрежама: Ставио си прсте на тастатуру и спреман си да нешто напишеш, некоме да одговориш. А онда размислиш и кажеш себи - "ајде, боље да прећутим". И у том тренутку иза леђа јасно чујеш уздах олакшања твог анђела чувара. 
  24. Свиђа ми се
    Протомајстор је реаговао/ла на Golub у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    ДАРКО Р. ЂОГО: Најбољи појац српске теологије
    Ми смо сви његова дјеца, његови ђаци: некима је стигао да предаје у Београду, некима у, како је сам говорио „Хочи на Тјехотини“, некима у Тврдошу, са косиром у руци или лоптом у ногама. Предавао нам је на страницама Патрологије 2 коју бисмо, ако нам је неко поклони, оно прво издање, крили као читанку Отаца и упутство за живот – док су све његове друге књиге биле радни листови хришћанског живота. Предавао нам је. Не богословље већ себе. Мада: то је исто.
    Тешко је. И тешко писати о њему. Јер његова ријеч је остала трајно мјерило свега што пишемо: и када смо писали са сазнањем да ће њему доћи до очију (јер читао је све!), када смо писали да би нас похвалио (што тада никад није чинио), када смо писали да бисмо показали да смо млади и „паметни“ и да смо „превазишли“ дјечије болести новоотачке синтезе – он је био мјерило нашег богословског стварања. Не тек тако. Са преласком Владике Атанасија из ововремене у оновремену патрологију, заправо је „престао са радом“ најзначајнији институт за патрологију, литургику, догматику, црквену историју, црквену публицистику, политичку  (друштвену) теологију. Институт у једној личности.
    Подсјећао нас је на све данас заборављене тајне. Да су и епископи – људи, ограничених сила у непреображеном тијелу. Да је литургија – продор Царства Божијег у овдје и сада а не опсесивна потреба да ми уређујемо теофанију. Да је саставни дио наше службе Ријечи, свештеничке и професорске – непрекидно оглашавање и састрадавање јер није наше ни да ћутимо, али сваку ријеч морамо штитити душом и тијелом и вјечношћу. Да је Црква – живи живот нашег живог Христа. Није то стилско омакнуће. То је вапај душе која не да анестезији времена да је савлада, која не познаје сентиментализам баш зато што држи до најдубљег у човјеку.
    Живио је тајну слободе. У овом улизичком времену расправљао се сваком изабраном и наметнутом српском влашћу, у Србији, Српској и Црној Гори. Расправљао са свима и оштро их подсјећао на Косовски завјет када је осјећао и мислио да постоји могућност да се у примислима одрекну Завјета – и истовремено у себи спојио, у доба наметнутих дезинтеграција, својом разбашуреном али јасном ријечју интегрисао српске земље.
    И као у свему, то је чинио без плана, без пројекта, без сижеа: са јасном и непогршивом интуицијом да се једног брдаричког земљодјелца, банатског и херцеговачког Владику, писца од Јадовна до Косова, метохијског подвижника и брата Ђеда цијеле Црне Горе и Брда тиче све што се ту, у нашем свијету дешава, у тој његовој васељени чије је карте и косе познавао, чије је травке слушао како расту, чију је дјецу забављао, старце кријепио, војине причешћивао. Он је био наше јединство – гласно, бучно, понекад реско и према моћнима само критично. Према „малима“: пажљиво и умилно. Тли године није надрастао, а свједочио је хиљаде година.
    Није дао животу да окошта. Јесте: опет је Атанасије човјек антиномије у Христу. Да: замјерали су му што је знао да демонстративно узвикне да неки канон или бар његову употребу можеш окачити мачку о реп – исти човјек који је превео и прокоментарисао на најдубљи могући начин Каноне Цркве. Али, као и у свему знао је и непрекидно нас опомињао да није човјек ради суботе већ субота човјека ради. Што значи: није дао ни канону да постане камен (а поготово не камен којим се служимо да бисмо засипали нашу браћу у Христу), већ је и од њега тражио да чува живот. Тако и за литургију: Евхаристија је морала да буде увијек и из почетка догађај, њен ток – путовање а не рецепт, сабрање на једном мјесту такво да када уђеш и изађеш – никада не знаш шта може да ти се догоди, али исти бити нећеш.
    Волио је књиге. Када ради – не улази му у простор. А он ће те позвати. Не намећи му се. Он ће те вољети. Не тражи му књигу. Он ће ти је дати. Не умуј у његовом присуству. Чућеш ријечи заумне. Не уређуј служење. Он ће га онебесити.
    Посљедњи велики дан када сам имао прилику на дуго да га видим био је прије нешто више од године дана. Из Острога сам се преко Требиња враћао за Фочу. Замолио сам тврдошку братију да ме најаве. Ето га: чује се низ степенице. Подијелио је са мном иначе скроман ручак који му је остављен. Подијелио читав један дан у коме се неколико пута чинило да је вријеме да пођем, али би онда још један његов екскурс завршавао након сата богословља које је живот и живота који је богословље.
    Међу другим књигама и књижицама, поклонио ми је један зборник радова о Златоусту са неком научног скупа у Грчкој: „Узми, знам да волиш Златоуста“. Волим Златоуста, а волим га јер је немогуће не вољети Хризостома када ти га Атанасије опише као свога Оца и брата. Видјели смо се и разговорили и у Подгорици. Када ти је Ава – отац а Ђед – брат, свакако да хиташ њима.
    Јесте, свети Владико, није то више аутоиронијска шала. Најљепше си пјевао у српској Цркви. Васељенску и јустиновску мелодију теологије.
  25. Волим
    Протомајстор је реаговао/ла на obi-wan у Преминуо епископ Атанасије Јевтић   
    Kako to lepo veli apostol o najvecima - `oni kojih svet ne bese dostojan`.
    ...
    "Атанасије на грчком значи „Бесмртан“. То име на монашењу понио је наш владика, а замонашен је руком Св. Аве Јустина. Ава је Атанасију увијек говорио: „Чедо моје ти си лав и срна“. Последњих годину дана провео је на релацији Призрен-Требиње и непрекидно је радио на објављивању књига "Писма Аве Јустина". Последњи том завршавао је у болници са маском за кисеоник на лицу. Са Христом и у Христу до посљедњег даха."

×
×
  • Креирај ново...