Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

firius

Члан
  • Број садржаја

    96
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

    Never

О firius

  • Ранг
    Ту је, мало гледа-мало пише
  • Рођендан 01/01/1

Profile Information

  • Пол :
    Мушко

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

  1. firius

    HoUsE, Dance, Trance, eLeCtRo....

    http://www.youtube.com/watch?v=B-vba-8SBdA 0104_cheesy 0104_cheesy
  2. firius

    HoUsE, Dance, Trance, eLeCtRo....

    http://www.youtube.com/watch?v=gCVZTMmK_2w
  3. firius

    HoUsE, Dance, Trance, eLeCtRo....

    The Beatshakers live @ Foam Fest 09
  4. firius

    DOMACI HITOVI 90-IH

    Energija - Snage mi ponestaje, Prslook Again
  5. firius

    EKONOMSKE VESTI

    Potrebno hiljadu malih investicija Pad stranih investicija problem je koji muči ceo region jugoistočne Evrope, pa i Srbiju, u koju će se 2009. sliti gotovo četvrtina sredstava manje nego lane. Dosadašnji model rasta koji se uglavnom zasnivao na prilivu stranog kapitala sada je sve teže održiv, a ekonomski stručnjaci predlažu promenu koja podrazumeva i novu strategiju u privlačenju stranih investicija. “Iscrpljene su mogućnosti da kroz privatizaciju stiže veći priliv stranog kapitala, što je do sada bio slučaj. Uz to, Srbija ne može da računa stalno na velike investicije poput Fijata, već mora da se okrene i privlačenju brojnih manjih grinfild investicija“, kaže za Novac Stojan Stamenković, urednik MAT-a i jedan od autora tek predstavljene studije „Model ravnoteže mora da se menja“. Stamenković smatra da u narednim godinama moramo da podignemo udeo investicija u bruto domaćem proizvodu na 25-30 odsto (na kraju ove godine biće 18-19 odsto), što znači da investicije iz godine u godinu moraju da imaju dvocifrenu stopu rasta. „To će biti jako težak zadatak i za to nam trebaju mnogobrojne male investicije. Međutim, velike su muke malih investitora u Srbiji. Nije problem 'Filip Morisu' i Fijatu da dođu kad se dogovore sa državom i onda se sve podredi tome, ali mali investitor koji treba da zaposli 50-100 radnika ima mnogo problema. Od dobijanja dozvola, brojnih nepotrebnih procedura koje dugo traju itd.“, kaže Stamenković. Upravo su komplikovane procedure ono zbog čega je Srbija na začelju svih lista u koje investitori gledaju. Boris Begović, predsednik Centra za liberalno demokratske studije i profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu, ističe da smo po kvalitetu poslovnog okruženja na samom začelju zemalja u tranziciji u koje, prema kriterijumima Svetske banke, spada 26 zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije. “Svetski ekonomski forum svake godine pravi skalu konkurentnosti, po kojoj mi stalno proklizavamo, pa smo sa 85. pali na 93. mesto. Drugi pokazatelj je analiza Svetske banke, gde smo mi kao malo napredovali - sa 90. na 88. mesto - ali je to katastrofalno loše. Ako smo sistematski ispod 90. mesta, to znači da nešto krupno nije u redu. Kad uzmemo samo tih 26 zemalja u tranziciji, onda vidite da je Srbija na 19. mestu. Kuku lele. Ispred nas je Kazahstan, da ne govorimo o Bugarskoj, Rumuniji i okruženju, a iza nas su samo Uzbekistan, Bosna i najnovija zemlja članica Svetske banke - Kosovo. Nama više Bugarska i Rumunija nisu konkurenti, oni su nas davno pretekli. Nama su konkurenti Bangladeš i slične zemlje. Upravo na primerima ovih reformi pokazuje se koliko domaća politička elita nema hrabrosti da se uhvati u koštac sa teškim pitanjima, već ih stalno stavlja pod tepih“, ističe Begović. Izvor: Blic
  6. Grupa 20: Učinjen veliki napredak Pitsburg -- Zemlje Grupe 20 dogovorile su se u Pitsburgu o osnovama novog finansijskog i privrednog rukovođenja, u nadi da izbegnu novu svetsku ekonomsku krizu. U nacrtu deklaracije, industrijski razvijene zemlje su odlučile da ojačaju saradnju, tako što će imati uvid u način poslovanja svojih partnera i međusobno procenjivati kolektivne poslove, uz pomoć MMF-a. U nacrtu deklaracije pominje se i uspostavljanje čvršćeg međunarodnog finansijskog sistema, kao i strože mere prema bonusima koje daju banke. Ovogodišnji samit G20 u Pitsburgu doneo je prevagu konkretnih ekonomskih mera nad politikom, što je zadovoljilo i razvijene zemlje i one u razvoju. Između ostalog, dogovoreno je da zemlje u razvoju dobiju veće pravo glasa u međunarodnim finansijskim institucijama. "Ne možemo se suočavati sa izazovima 21. veka, a da i dalje imamo pristup kao da smo u 20. veku. Naše institucije treba da budu realan odraz vremena u kome živimo. S tim u vezi, zemlje sa ekonomijom u razvoju dobiće veće pravo glasa", poručio je predsednik SAD Barak Obama. Tako je sada udeo zemalja u razvoju povećan za pet odsto u Međunarodnom monetarnom fondu, a u Svetskoj banci za tri odsto. "Tražili smo sedam odsto, dobili smo pet. Dobili smo znači više od 50 odsto onoga što smo tražili. To je značajna pobeda. Nije samo poenta u kvantitetu. Pokazalo se da su Vlade zemalja mnogo fleksibilnije", ocenio je brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva. Izvor: B92, Tanjug
  7. firius

    Rehabilitovan Dragiša Cvetković

    Niš, Beograd -- Veće Okružnog suda u Nišu rehabilitovalo je bivšeg presednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića, koji je poznat kao potpisnik Trojnog pakta. Okružni sud u Nišu rehabilitovao je nekadašnjeg premijera Kraljevine Jugoslavije Dragišu Cvetkovića, zabeleženog u srpskoj istoriji kao čoveka koji je 25. marta 1941. u Beču u dvorcu Belvedere ptopisao pristup kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu. Zahtev za rehabilitaciju podneli su naslednici njegove porodice u Nišu, gde je Cvetković pre dolaska na mesto premijera Jugolasvije u tri mandata bio gradonačelnik Niša. Okružni sud je današnjom presudom poništio raniju odluku državne komisije kojom je Cvetković proglašen za državnog neprijatelja, kao i sve posledice koje su nakon te odluke proistekle. Unuci bivšeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije kažu da je pravda konačno zadovoljena. Potomci bivšeg ministra i predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića kažu da se jedva sećaju svog dede. Unuka Milica Ranković videla ga je kada je imala pet godina i pamti ga samo po fotografijama, a unuk Mihailo Sretenović kaže da se seća susreta sa dedom 1944. u Srbiji i 1956. godine u Parizu. Advokat podnosioca zahteva, Milan Ivošević, kaže da je sudsko veće odluku o rehabilitaciji donelo isključivo na osnovu istorijskih činjenica i da Cvetković nije bio državni neprijatelj, već je imao nameru da zaštiti srpski narod. Ivošević podseca da je isti zahtev pre dve i po godine podnet Okružnom sudu u Beogradu, ali do danas nije odrzano ni jedno ročište. Prema njegovim rečima, ovaj sud nije doneo čak ni proceduralnu odluku o povlačenju zahteva. Zahtev za rehabilitaciju potomci su podneli nakon objavljivanja knjige o Dragiši Cvetkoviću, koju je napisao profesor književnosti iz Niša Vidosav Petrović. O ulozi Dragiše Cvetkovića Pre nego što je 25. marta 1941. Dragiša Cvetkvoić sa nemačkim ministrom inostranih poslova fon Ribentropom potpisao pristup Trojnom paktu, Krunski savet Jugoslavije na čelu sa Knezom Pavlom Karađorđevićem je odobrio takav savez u nameri da se očuva neutralnost Jugoslavije u ratnom sukobu koji se razbuktavao. 27. marta izvršen je vojni udar u kome je zbačena vlada, a sam Cvetković je bio uhapšen. Istoričar Momčilo Pavlović podseća da je Dragišu Cvetkovića u Vladu Srbije uveo Milan Stojadinović, koga je zatim 1939. srušio i nasledio kao premijer. Pavlović ukazuje da je Cvetkovićev vodio real-politiku i da je pokušao da se nagodi sa svemoćnim Hitlerom. “Rat je počeo, Jugoslavija je bila okružena sa svih strana, na severu dakle Slovenija se graničila sa fašističkom Nemačkom, Italija je uvek imala teriotrijalne pretenzije, dakle Jugoslavija je bila okružena sa svih strana. Realna politika i Kneza Pavala i vlade Cvetković-Maček bila je da se nagode sa svemoćnim Hitlerom koji je jednu za drugom zemlju gazio na ovaj ili onaj način”, kaže Pavlović. “Dragiša Cvetković učestvuje u tim pregovorima, dakle i lično razgovara sa Hitlerom i njegovim ministrima, ali naravno nije on taj koji kreira sporazum i koji odlučuje. On je samo izvrštelj koji potpisuje protokol o pristupanju Trojnom paktu”, objasnio je on. Cilj potpisivanja Trojnog pakta bio je da Jugoslavija u ratu ostane neutralna i izbegne razaranja, što je Cvetković posle Drugog svetskog rata tokom boravka u emigraciji pokušavao i da dokaže. ”Zaista, u tim aneksima koje je su sa jugoslovenske strane potpisali Dragiša Cvetković, a sa Nemačke Ribentrop, upravo je stajalo to da Nemačka i Italija garantuju suverenitet i granice Jugoslaviji, da neće tražiti prolaz trupa preko jugoslovenske teriotorije, da čak jugoslovenska vojska neće biti angažovana ni u kakvim operacijama ako ona to ne želi”, podseća Pavlović. “Ne zaboravite da postoji čitava grupacija ljudi, kao na primer Danilo Gregurić, koji je bio direktor ‘Vremena’, upravo tvrdi to što je Dragiša Cvetković govorio da bi Jugoslavija izbegla pustošenja, razaranja i okupaciju da se držala tog pakta”, rekao je on. Iako je sa njima potpisao sporazum, Dragišu Cvetkovića su hapsili i Nemci nakon ulaska u Beograd. Odbio je da sarađuje sa njima i povukao se u Nišku Banju. Prema dostupnim podacima, u niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića. Tokom rata, bio je u logoru na Banjici, a 1944. beži iz zemlje, odlazi u Pariz gde je živeo do smrti 1969. Posle Drugodg svetskog rata, po odluci državne komisije komunističke Jugoslavije, Dragiša Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca, iako mu se za to nikada nije sudilo. Izvor: B92
  8. firius

    EKONOMSKE VESTI

    Jelašić: Otpuštanja nedovoljna Guverner Narodne banke Srbije je objasnio da bi u narednoj godini budžetski deficit trebalo da bude za oko 40 milijardi dinara manji nego ove godine, što znači ili da bi trebalo napraviti tolike uštede ili za toliko povećati prihode ili napraviti kompromis između jedne i druge stvari. "To znači da za dodatnu sumu novca treba da se postignu dodatne uštede ili da se još jednom pogleda šta je sa prihodnom stranom, a šta će od toga biti država će odlučiti", rekao je Jelašić u izjavi novinarima na Institutu ekonomskih nauka. Guverner je rekao da očekuje da će Vlada Srbije već imati neke konkretne predloge za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, pre odlaska u Istanbul, u kome se 6. i 7. oktobra održava ovogodišnja Skupština MMF-a i Svetske banke. "Sigurno da će već tamo početi pregovori da bi se ustanovilo da li smo na dobrom putu vezano za pregovore koji će se posle toga održati u drugoj polovini oktobra u Beogradu", istakao je Jelašić. Jako je važno da i jedna i druga strana znaju šta se realno može očekivati i ponuditi na predstojećim pregovorima, naglasio je on i dodao da je "donošenje zakona jedno, a drugo je da imamo konkretne planove, dogovore sa sindikatima, razumevanje svih ministara, politički konsenzus vezano za to koliki broj zaposlenih će biti smanjen i u kojim ministarstvima". On se nada da će konkretni predlozi veoma brzo biti poznati, ističući da je važno da se što pre definiše ko će biti otpušten i pod kojim uslovima da građani ne bi bili u neizvesnosti. Izvor: Tanjug
×
×
  • Create New...